Na osnovu toga što ste rekli, nisam znao da su dalekovodi u Srbiji izgrađeni, svi dalekovodi izgrađeni u protekle dve godine. Ako je tako, još jedna podrška i još jedna pozitivna stvar za Vladu Srbije.

Reč ima ministar Aleksandar Antić.

Naravno da nisu svi dalekovodi u Srbiji izgrađeni u poslednje dve godine. Nažalost, neki od njih su stari i po nekoliko decenija. Objektivno, moram tu bez namere da se branim i da pravdam bilo koga da još jedan podcrtam ogromne napore koji su „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ učinile i u normalizaciji u snabdevanju električnom energijom građana Srbije i čini mi se da mi uopšte nismo objektivni kada ocenjujemo aktivnosti naših javnih preduzeća i da uopšte se ne informišemo o tome šta se dešava u zemljama u okruženju, pa čak i u nekim od najrazvijenijih država sveta.
Imali smo situaciju da u SAD pre nekoliko meseci usled vremenskih uslova da su čitava mesta, gradovi bili bez električne energije i po nekoliko nedelja. Čak smo imali neku situaciju, pošto sam morao da gledam te podatke, gde su naseljena mesta bila i po dva meseca bez električne energije.
Tokom ovog nevremena i katastrofalnih meteouslova koji su zadesili istočnu Srbiju, sličnih problema bilo je i regionu. U Sloveniji je bilo drastičnih problema i nekoliko nedelja naseljenih mesta bez struje. Problemi u Austriji. Grad Budimpešta je jedno vreme bio bez napajanja električnom energijom. Problemi ogromni u Pragu. Jednostavno, molim da budemo realni.
Šta više, ja sam spreman danas ovde da izađem i sa ocenom da su naša javna preduzeća zajedno sa kompanijama sa kojima sarađuju uspele da otklone te kvarove daleko brže nego što se to bilo gde drugo radi zato što naša preduzeća, naši ljudi rade i danju i noću, ne obazirući se na vremenske uslove i često mislim da ih ponekad i treba kritikovati zbog toga što se naši radnici ponekad izlažu nepotrebnom riziku da bi rešili problem i da bi rešili taj širi društveni faktor, zato što jednostavno, nama se nameće od strane ukupne javnosti, gledajući tu širu sliku i potrebu da rešimo problem, mi to radimo ponekad po svaku cenu.
Ponavljam, pun respekt za sve zaposlene u „Elektroprivredi“, „Elektromrežama“, gomili kompanija iz Srbije, Republike Srpske, BiH koje su nam priskočile u pomoć. Mi smo imali nekoliko stotina najkvalitetnijih montera iz čitavog regiona koji su radili na otklanjanju pada nekoliko dalekovoda koje smo imali u okolini Majdanpeka.
Mi smo usled ogromnog ledenog talasa, koji je bio specifičan i praćen olujnim vetrom, imali situaciju u istočnoj Srbiji gde je došlo do zaista ogromnih problema. Neki od tih problema će biti i dugoročni i to ne ovi na elektropostrojenjima. Nama je u Svrljigu, Knjaževcu, Boljevcu polomljeno šume, voćnjaka na desetine i stotine hektara. Nama je u tom regionu došlo do obaranja 759 stubova drvenih, betonskih, novih i starih.
Tu se desila jedna potpuno neverovatna meteorološka i vremenska situacija u kojoj se sve, ljudi, zaledilo i sve što se zaledilo se na kraju i polomilo.
Ne mogu da prihvatim ocenu o nestručnim stranačkim rukovodstvima u javnim preduzećima zato što javna preduzeća dobro rade i ja kao ministar apsolutno stojim iza rada naših javnih preduzeća. Vi ste ovde napomenuli „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromrežu Srbije“. Stojim iza „Transnafte“, „Srbijagasa“. Svi radimo u jednom ozbiljnom timu u energetskom sektoru koji pokušava da energetsku situaciju u zemlji drži pod kontrolom. Verujte mi, sve ocene meni postaju paušalne kada kao neko ko je na čelu resora zajedno sa ovim ljudima znam koliko su sve te kompanije i njihova poslovodstva bila odgovorna i na visini zadatku u najtežem vremenu kada smo napravili energetski bilans zemlje koja je imala ogroman energetski problem i uspeli smo da sve to rešimo i da sve to držimo pod kontrolom. Za to je potrebna velika stručnost i veliki menadžerski potencijal.
Da se niko ne naljuti, ali ne moraju ni svi direktori javnih preduzeća u energetskom sektoru da budu elektroinženjeri, nekad je potrebno da budu dobri menadžeri, da mi organizuju posao u kompaniji i da znaju da pronađu kvalitetne inženjere koji će da rade svoj posao. Ja zaista verujem da imamo jednu takvu situaciju u javnim preduzećima.
Moram da pomenem ispumpavanje vode u Kolubari. Prve procene nakon poplava od strane Svetske banke i ostalih referentnih institucija su bile da ćemo za Malo jezero, za Velike Crljene moći da ispumpamo vodu do 1. oktobra, a za ovo Veliko jezero, odnosno Tamnava - Zapadno polje, da je minimum vremena koji će trebati za ispumpavanje vode godinu do godinu i po dana. Mi smo sa eksploatacijom uglja na Velikim Crljenima krenuli 10. avgusta, odnosno dva meseca pre prvog roka koji nam je dat, a sa ispumpavanjem vode i proizvodnjom uglja na kopu Veliki Crljeni minimum pet meseci pre onog prvog roka koji nam je dat.
Dakle, iza svega toga postoji zaista jedan ogroman stručan rad. Mi smo, da bi počeli sa impumpavanjem vode, morali da uradimo nekoliko ozbiljnih studija, počev od same geologije novog rudnika koji je bio žestoko oštećen u poplavnom talasu, preko studija o kvalitetu te vode, o uticaju na životnu sredinu, procena Instituta vodoprivrede „Jaroslav Černi“, projekat sanacije površinskog kopa, procena potrebnih ulaganja za potrebe rudarske mehanizacije na površinskim kopovima Tamnava - Zapadno polje i Veliki Crljeni. To su tri knjige koje su čini mi se veće nego što je bio budžet.
Morali smo da pregovaramo i sa međunarodnim institucijama. Svetska banka oko finansiranja, a to nam je vezala bila za procenu uticaja na životnu sredinu. Morali smo da pregovaramo sa Dunavskom komisijom. Pa, ljudi, nismo mi tu vodu negde dislocirali. Mi smo tu vodu morali da iz kopa prevedemo u „Kolubaru“, odakle ide u Savu, zatim u Dunav, pa Crno more. Znači, čitav Crnomorski sliv. Mi smo sa Dunavskom komisijom to morali da ispregovaramo. Ljudi, morali smo da dokažemo na jedan vrlo ozbiljan naučni način da ispumpavanjem te vode neće uticati na kvalitet životne sredine. Ta voda prolazi pored beogradskih vodoizvorišta. Znači, morali smo to da uradimo mnogo ozbiljno, da bi dobili saglasnost da sa tim počnemo. Moram da kažem da iza toga stoji ozbiljan proces, ozbiljna naučna metodologija i naučni pristup da bi uopšte dobili dozvolu.
Kada su tenderi u pitanju, ja zaista nemam te elemente, to je radio EPS zajedno sa „Kolubarom“. Ono što moram da kažem, meni je najvažnije da je meni danas krenuo ugalj, a sva ostala pitanja su za javna preduzeća koja sprovode tendere. Ponavljam, mi od danas imamo 10.000 tona uglja. To kada se prevede u struju, to je 250.000 evra dnevno. Mislim da je to za ovu državu najbitnija stvar.
Odvajanje brojila. Ministarstvo rudarstva i energetike nema nikakve veze apsolutno sa bilo kojim finansijskim elementima, naknadama, taksama koje ima JP „Elektroprivreda Srbije“. Oni donose odluke o tome, a drugostepeni organ im je Agencija za energetiku, kod koje se ostvaruje pravo na žalbu.
Problem brojila EBRD. Raspisan je javni poziv. Moram odmah da kažem, apsolutno nisam srećan činjenicom da su uslovi tendera takvi i da je ta lestvica dignuta toliko visoko, verujem i niko u Vladi, a znajući premijera, on je najmanje srećan zbog svih tih uslova. Ali, nažalost, to su ti parametri sa kojima uvek imamo problem kada imamo finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija. Jednostavno, nažalost, nemamo para da to finansiramo sami. Pošto nemamo pare da finansiramo sami, mi smo u obavezi da obezbedimo finansiranje. Kada obezbedimo finansiranje od međunarodnih institucija, onda se tenderi sprovode u skladu sa njihovim procedurama.
Meni uvek ostane pitanje da li je za nas bolje to što uzimamo kredite od tih institucija koje su povoljnije objektivno, jer to su najjeftinija sredstva, pa onda dižemo lestvicu visoko, ili bi možda čak bilo bolje da neki put uzmemo neki komercijalni kredit sa normalnim kamatnim stopama, pa mi diktiramo uslove? Ali, nažalost, uvek preovlada to – dajte da obezbedimo najjeftinije pare sa najvećim grejs periodom i najdužim rokom otplate, ali to su uvek ta sredstva i, kao što znate, uvek nam nameću te elemente i mi se uvek borimo za učešće naših kompanija. Iste stvari imamo i kada radimo sa Kinezima. Istu stvar smo imali i na mostu. Istu stvar imamo i u Kostolcu. Znači, uvek se borimo – dajte da ubacimo naše kompanije. Nadam se da ćemo i ovde uspeti u ovom procesu. Pošto je, ponavljam, tender otvoren do marta meseca i ima prostora za pitanja, ima prostora za korekciju dokumentacije, ja ću se lično za to zalagati.
Zaista sam probao da odgovorim na sva vaša pitanja. Ako sam nešto preskočio, slobodno me podsetite. Što se tiče broja članova zakona, to ne mogu da vam odgovorim. Zakon je onoliki koliki jeste. Moram da kažem i to da ovaj zakon nije bio ni u jednom trenutku tajna, on je sve vreme bio na sajtu Ministarstva. Sve nacrte, sve izmene nacrta, svaku promenu smo mi ažurirali i on je od novembra meseca, kada je koleginica Mihajlović krenula prvi put u izradu zakona, odnosno u novembru je krenuo prvi put u javnu raspravu, a Predlog zakona je krenuo u izradu daleko ranije. Znači, on je u javnoj raspravi već 13-14 meseci.
Konačno, sada ovo nije stvar da se hvalim, ali je zaista tako, niti je to samo za mene pohvala, 2014. godina je prva i jedina godina posle dužeg niza godina u kojoj nije došlo do povećanja cena električne energije. Mislim da je to jedna činjenica i jedna okolnost koja je dobra. Svih ovih prethodnih godina je bilo povećanje, osim 2014. godine. To vam kažem potpuno odgovorno i znam da to i vi znate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Molim gospodina Stefanovića i gospodina Toškovića da ne polemišu preko sale.
Reč ima Katarina Rakić, kao predlagač.

Biću kratka, pošto sam prozvana kao predlagač ovog zakona.
Prvo bih želela da kažem da mi je drago da sam čula da je prethodni govornik rekao vrlo glasno da neće podržati izmene ovih zakona koje će u daljem periodu svakako pokazati šta one znače za građane Srbije. Ja bih volela da ovog puta zaista i ostanu dosledni, za razliku od prošlog puta kada su rekli da će podržati izmene Zakona o legalizaciji, pa to nisu uradili. Ostanite ovog puta dosledni, a vreme će pokazati šta će one značiti za građane Srbije.
Apsolutno ne vidim u čemu je problem da mi kao poslanici podnosimo zakon. To je naše pravo i to je naša obaveza. Naša je obaveza da donosimo zakone i da ih sprovodimo i da reagujemo svaki put, a ne da se ponašamo kao vi kako ste se ponašali u prethodnom periodu, kada ste imali zakon i imali 700.000 nelegalnih objekata, a nijednog trenutka niste reagovali nikakvim promenama. Mi ćemo reagovati svakog trenutka kada nam bilo ko ukaže na neku dobru promenu. Vi niste reagovali ni onda kada se pojavilo milion i po nelegalnih objekata, a naravno da niste mogli ni da reagujete jer su vam zakone o urbanizmu pisali ortopedi. Pošto ste imali primedbu da matičari ne mogu da budu fizičari, naravno da su vam ustavni sudovi obarali jer su vam ortopedi pisali zakone o urbanizmu.

Zahvaljujem, gospođice Rakić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Opaske na komentar u obliku replike o dalekovodu kod Vinče i o jednom procesu koji je trajao između grupe građana koji imaju svoj stav i mišljenje i imaju pravo da se obraćaju raznima, odgovoru ministarstva i komentaru koji je dao predsednik poslaničke grupe da je to sve tako, jer je DS to sve uradila.
Dakle, nije ništa tako dobro, kao dobar izgovor. Ja prosto sa strepnjom čekam kada će u ovoj sali da bude i nešto drugo sem dobrih izgovora. Svima koji su legitimnom voljom građana dobili odgovornost i zadatke na upravljanje DS je izgovor, a izgovore koriste samo oni koji, a) ili ne znaju; b) ili su nesposobni; c) ili ne razumeju da nisu opozicija ili vlast.
U davnim govorima iz kojih se učimo mi koji hoćemo da besedimo ovde važila je rečenica kojom je jedan od govornika završavao sve svoje govore o tome da Kartaginu treba upozoriti. Ovde je strategija komunikacije da DS lažima, klevetama, pljuvanjem, kako god ih volja, udri, ne žali, zato što su oni za sve krivi.
To je legitimna strategija komunikacije, i pokazuje inferiornost. Pokazuje vrlo ozbiljnu inferiornost za odgovornost i za ogromnu podršku, legitimnu i legalnu koja postoji. Tako da kad se kaže da je DS kriva, odnosno odgovorna za dalekovod to se onda podrazumeva da se tu sad ništa ne sme dirati. Interesantno pošto se za druge stvari i za druge teme za koje se isto traži izgovor u onome što je bila DS to nije problem da se menja. Mislim, da je to malo ambivalentno i da se mi vama mnogo sviđamo samo se stidite da nam kažete slobodno, vi ste vlast, mi smo opozicija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS gospodin Zoran Babić, replika. Izvolite.

Pa, ne bih se složio da SNS ima destruktivnu politiku ni prema kome. Mi želimo da gradimo našu državu, želimo da gradimo institucije, želimo da gradimo sistem, teško je kad se gradi nešto iz temelja, kad je nešto razoreno, razrušeno tu mislim na javne finansije, tu mislim na privredu, tu mislim na mnogo segmenata našeg društva. Nikada, ni prema kome nismo bili destruktivni, pa ni prema političkim protivnicima dobijali smo takve vrste pretnji. Setićete se pretnji i ukrajinskim scenarijom i bosanskim scenarijom, samo ako opcija demokratska, vaša opcija ne prođe na izborima kao da ima jedina to ekskluzivno pravo na vođenje ove države.
Demokratsku stranku je razorila neodgovorna politika, neodgovorni ljudi koji su sprovodili tu politiku kroz privatizacije koje su bile veoma sporne, pljačkaške, kroz mnoge druge stvari. Nije razorila Demokratsku stranku Srpska napredna stranka razorili su je građani Republike Srbije na demokratski način na izborima i na biralištima.
Ono što vi ne uspevate, a to je da se pogledate u ogledalo i da priznate sebi neke stvari koje ste radili. Zar je to toliko teško? Celokupna projektna dokumentacija, sve dozvole za dalekovod u Vinči je urađen u vreme kada je našu državu, ovaj grad elektroenergetski sektor sve vodila DS i to ste uradili, mi smo nastavili sa izvođenjem radova. Ali, kada kažete vi ne preuzimate odgovornost, da preuzeli smo odgovornost gospođo Čomić, izvršena su sva moguća istraživanja, sva moguća merenja i tamo gde ste dozvolili da se na trasi dalekovoda urade nelegalni objekti, tamo gde su ti objekti, mi nismo želeli da te objekte rušimo, ali je podignuta visina dalekovoda, da bi takvo zračenje ne bilo svedeno na minimum, nego da uopšte ne bude.
E, to je preuzimanje odgovornosti i to je nešto što se ispravljaju greške prošlosti. Zar je teško da ustanete i da kažete – da, mi smo projektovali, mi smo to uradili, ili je lakše biti…

Gospodine Babiću, ne mogu dozvoliti dalju repliku.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika. Izvolite.