Vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima dr Vladimir Pavićević i pokušajmo da u ovom krugu zatvorimo replike. Izvolite.

Poštovane dame i poštovana gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, uključujući i goste iz Kancelarije za evropske integracije.
Dve su stvari koje sada ovde moram da napomenem u replici, i gospodinu Babiću i gospođi Joksimović.
Pazite, poštovana gospodo, mislim da nije velika matematika da se prebroji broj članova nekog predloga zakona, pošto vidim da gospodin Babić smatra da je to neka visoka matematika ili broj stranica koji čine neki predlog zakona ili predloge zakona.
Razumem da možda i saradnici gospodina Antića, da ih čeka naporna noć, naporni dan, jer ćemo prekosutra razgovarati o amandmanima.
Poštovana gospodo, oni će da analiziraju te predloge dva dana.
Mi prethodna četiri dana imamo ovde budžete, uz budžete još deset predloga zakona, a prethodno Narodna banka sa dva od 513. Ja sve to moram da čitam, a gospodin Antić ima dva dana za čitanje možda 80 amandmana.
Samo da vam kažem, samo je stvar naše dobre volje što nismo na ovaj predlog zakona iz principijelnih razloga podneli 434 amandmana „briše se“ na 434 člana, nismo. To je stvar naše dobre volje, poštovana gospodo.
Druga stvar, gospođa Joksimović kaže, važnost zakona je obrazložena dobro.
Gospođo Joksimović, ja sam pažljivo slušao gospodina Antića, a on kaže – ovaj sporazum moraju da primenjuju druge države. Gospodin Antić je rekao večeras. Nijedna država neće biti toliko spremna da primenjuje kao Srbija.
Na šta onda mi jesmo spremni ovde, poštovana gospodo? Mi smo spremni da ponizimo našu najznačajniju instituciju, da znamo da drugi neće biti spremni to da rade. Zašto, poštovana gospodo?
Zato što je postojala neka neodgovornost prema Narodnoj skupštini, gospođo Joksimović, a to je onda vladavina prava, to su evropske integracije i to nije tehničko pitanje, gospođo Joksimović, ja mislim.

Reč ima ministar Joksimović.

Zaista neću više da vam repliciram, ali ako već govorite o poštovanju i ugledu Narodne skupštine i ako osećate, a trebalo bi, svaki narodni poslanik, i ja sam bila narodni poslanik, čast da sedi u Narodnoj skupštini, onda bi, kao prvo, trebalo da se vodi računa o rečniku koji se koristi u Narodnoj skupštini. To je prva stvar.
Druga stvar, dakle, nisam rekla „Rečnik“, vi govorite o „Rečniku“, niste me razumeli, ja nisam govorila o vama, nego o vašem kolegi koji sa vama sedi i koga, žao mi je, niste intervenisali nijednog trenutka, nažalost gospodine Pavićeviću, vi koji se pozivate na čast i dostojanstvo pripadanja Narodnoj skupštini, niste intervenisali na ono što je gospodin Živković pre nekoliko dana ovde izgovorio i to je nedosledno.
S druge strane, najavili ste mogućnost da je stvar, dakle, samo vaše dobre volje, da li ćete da kažem zloupotrebljavate proceduru i da zloupotrebljavate Poslovnik i da date 434 amandmana „briše se“ na nešto što niste ni pročitali. Ako je to poštovanje, dakle, Narodne skupštine i Predloga zakona onda ja mislim da opstrukcija, zloupotrebom procedure može da bude legalna, ali nije legitimna ako se već osećate kao počastvovani član, izabrani predstavnik naroda u Narodnoj skupštini, ali ja više zaista neću da polemišem, uostalom drago mi je što ćete da glasate bar za jedan zakon i to je u redu.

Zahvaljujem, gospođice Joksimović.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Babić, replika.

Ja već vidim da je nastupio raskol u Novoj stranci. Raskol. Sve ono što je Živković radio pre nekoliko dana i omalovažavao Narodnu skupštinu, nazivajući nas stokom, evo, sada gospodin Pavićević kaže – čuvati dostojanstvo, voditi računa u Narodnoj skupštini.
Raskol, ljudi, Nova stranka podelila se sa dva člana na pola. Svako na svoju stranu. Evo, ja vidim raskol. Gotovo.
Znam da brojke umeju da zabole. Bole Pajtića zato što sa 6% vrši vlast u Vojvodini, ali tim brojkama ne predstavljajući ih kao visoku politiku, ja sam želeo da gospodina Pavićevića uvedem u tekst, da ga uvedem da okrene drugu stranu, da ne gleda samo naslov. Znate, mnogo toga dobrog stoji u tekstu zakona. Ja sam time želeo samo da iniciram da uđete u sam tekst, u samo štivo.
Sa druge strane, da ste malo više vršili analizu onih kojih sada nema više u sali, pa im nije interesantna Narodna skupština, imaju pametnija posla i time pokazuju verovatno veliko poštovanje prema Narodnoj skupštini, a mislim na koalicione partnere gospodina Pavićevića iz DS, nije vam bilo interesantno, ni bitno kada smo i 2010. i 2011. godine imali spojeno ne ovih šest, sedam zakona, 78, 56 u februaru 2010. godine, po trideset i nešto, ne da nismo mogli da pročitamo, nismo mogli da donesemo u salu toliko štivo gospodine Pavićeviću, ni naslove nismo mogli da zapamtimo, a kamoli tekstove. Tada vam to nije smetalo, ali ovaj raskol je mnogo interesantniji, to je nova deoba, novi potresi na političkoj sceni Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Bečiću i poštovana gospodo iz Vlade Republike Srbije, moram da se usmerim na jedan deo izlaganja gospodina Babića, a taj deo se tiče poverenja.
Ja ne mogu da verujem čoveku koji je nama na sednici Narodne skupštine dok je sedeo u ovoj klupi i rekao – ja nisam tu. Poštovana gospodo, čovek sedi kaže – ja nisam tu, i sada treba da imam neko poverenje u to što čovek koji je sedeo i rekao – ja nisam tu, kaže.
Molim vas, druga stvar cilj, Nove stranke, samo da vam kažem, nije nikakva opstrukcija ili nešto drugo. Cilj Nove stranke, poštovana gospodo, jeste dekonstrukcija jedne loše vlasti. Dekonstrukcija.
Oko dekonstrukcije možemo da krenemo od rečnika srpskog jezika, ali postoji i mnogo bolje štivo da se sazna šta to znači poštovana gospodo.
Treća stvar, gospođo Joksimović podnošenje amandmana narodnog poslanika ili narodnih poslanika nikada ne može da se tretira kao zloupotreba, a vi ste to malopre rekli da jeste.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Može.)
Ne može, poštovana gospodo.
Kada se podnese jedan amandman to znači da jedan narodni poslanik koristi jedno svoje pravo definisano Poslovnikom Narodne skupštine zakonom i Ustavom. Ne možete vi ono što je nečije pravo i kada neko koristi to pravo da korišćenje onoga prava nazivate zloupotrebom, a kada se tiče dostojanstva Skupštine ono je, ja mislim, najviše dovedeno u pitanje kada je predsednik Vlade poslanike nazivao uličarima, poštovana gospodo. Kada gospodin Babić mene zove mrziteljem ovde, a da nikada ni jednu uvredljivu reč nisam rekao u ovoj Narodnoj skupštini, niti na bilo kom drugom mestu, poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar gospođa Jadranka Joksimović.

Ja zaista, iako sam obećala da neću da se više javljam, mislim da, prosto, vi mene izgleda niste dobro razumeli ili vi ne poznajete duh parlamentarizma.
Dakle, građani Republike Srbije plaćaju narodne poslanike da čitaju zakone i da podnose razumne, suvisle ili kakve god, ali na osnovu pročitanog i na osnovu saznatog.
Prema tome, ja mislim da postoji mogućnost da bude i da postoji opstrukcija podnošenjem amandmana ako ćete podneti amandmane na ono što niste pročitali zašta tvrdite da neznate šta je.
Samo moje obrazloženje, a za to sigurno građani Srbije ne treba da plaćaju nikoga. Hvala.