Nemojte da izmišljate, poslaniče. To je izuzetno ružno.

Ko gleda, zna ko kome i kada isključuje mikrofon.

To je izuzetno ružno. Ovde sedi toliko ljudi, predsednik parlamenta, zamenika, bivših predsednika parlamenata koji znaju…

Da li se ovo vreme sada računa meni što govorite? Da li vi možete mene da pustite da ja govorim u okviru svog vremena? U redu je, ali vas molim da vi pustite mene.
Znači, politički kukavičluk.

Molim vas, čekajte, nešto se čudno dešava. Sada vam je neko opet, nije predsednik parlamenta, počeo da obračunava vreme ispočetka i da vam daje vreme koje vam ne pripada, što je vrlo interesantno.

Kakve to veze ima sa mnom? Kako ja mogu da utičem na to?

Isto kao što ja isključujem mikrofon.

Kako ja utičem na to vreme? Ja vas molim da me pustite da govorim i da me ne ometate.

A ja vas molim da mi ne pretite i da mi ne mašete rukom, jer se osećam ugroženom u parlamentu i imam osećaj kao da mi pretite, vrlo mi je neprijatno da vodim sednicu kada vi poslaniče govorite, zato što se osećam kao da vršite agresiju na mene.

Žao mi je zbog toga.