Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 107. stav 1. -  govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. To se nije desilo za vreme govora dva poslednja govornika, posebno govornika koji je govorio pre gospodina Babića.
Dakle, zašto smatram da je narušeno dostojanstvo? Zato što nam se obratio u grupi i govorio o nekom antievropejstvu, asocirao na radikale, na 90-te, itd. Ja nisam bio član SRS. U buduće kada to bude govorio, da poštuje dostojanstvo parlamenta, treba da me izuzme iz te grupe, a s tim u vezi, da kažem, ukoliko su toliko gadljivi na 90-te, ne treba da narušavaju dostojanstvo prebacivajući nekome drugome saradnju sa radikalima. Oni su, odnosno njihov predsednik partije je zajedno sa njihovim poslanicima u to vreme doneo Ustav, zakon svih zakona zajedno sa SRS. Pa, kada već nekome prebacuje saradnju sa SRS, neka krene od sebe i neka u buduće ne narušava dostojanstvo Narodne skupštine, na način na koji to pokušavaju u poslednje vreme asocirajući na 90-te, na zle radikale. Ako su toliko bili zli, zašto ste sa njima zajedno donosili Ustav? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Gospođo Čomić po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Po amandmanu.)
Zahvaljujem.
Reč onda ima Marko Đurišić, replika. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Moram da priznam da je teško ubeđivati nekoga da ga neko drugi ne mrzi. Mislim da, ne znam kojim bi rečima to uspeo da objasnim. U svom poslaničkom radu i u nastupima ovde nisam vređao bilo koga od kolega poslanika. Nisam koristio uvredljive izraze, kao što znate. Primao sam uvrede na sebe i na njih nisam odgovarao onako kao što je neko ko je to radio želeo.
Ko i kako je radio ovih prethodnih godina, ja ću sa zadovoljstvom govoriti i učestvovati u raspravi o svakoj odluci koja je ovde donešena u prethodnim godinama, ko se za šta zalagao, sa zadovoljstvom ću da razgovaram i polemišem, jer nemam nikakav problem i ničega od onoga što sam radio se ne stidim ili danas želim da zaboravim da se dešavalo i pravim se da u tome da nisam učestvovao, što je manir poslanika vladajuće stranke, jer kao da imaju amneziju na sve ono što se dešavalo i što su radili do 2008, 2009. godine.
Ustav Republike Srbije nisu donosile stranke doneli su ga građani na izborima, na referendumu, izvinjavam se. Da li je on dobar ili nije, svako od nas siguran sam da ima svoje mišljenje. Ono što ja verujem je da je bila u tom trenutku mera kompromisa koji je mogao da se napravi i voleo bih da ova Vlada i stranke koje danas upravljaju Srbijom rade na pravljenju kompromisa, a ne na stvaranju…

Vreme, gospodine Đurišiću.

… antagonizma među strankama i među građanima.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić. Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Po kom osnovu?)
Pošto je pomenuta poslanička grupa, vladajuća stanka i sve ostalo, a gospodin Babić je šef poslaničke grupe i u sali nije ovlašćeni predstavnik. Po tom osnovu, kao što ste i vi dobili.

Mogu li vas da pitam, gospodine Bečiću, ili gospodina Đurišića da pitam za ovih 22 sekunde da se vrate nazad?

Računaću, gospodine Babiću.

Hvala vam.
Nije teško priznati grešku. Nije teško izvući, lakše je izvući iz tuđih grešaka pouke, teže i skuplje iz svojih grešaka. Nije teško ni priznati i promeniti se. Nije teško ni reći – da, pogrešno je bilo to što sam pričao i za šta sam se zalagao. Ali, u svemu tome što se desilo nama, mnogi u ovoj sali bi trebali da imaju nauk da nije teško priznati grešku, da nije teško priznati da ste 12, u nekim delovima, evo, sada i 14 godina na vlasti, sa 6% podrške, da ne shvatate u čemu grešite, da ne menjate to. Srpska napredna stranka je nastala 7. septembra 2008. godine, na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na tome što mi je bilo zadovoljstvo biti za nešto, a ne doveka protiv, kao što vi sada upravo radite.
Ja hoću, i nikada više neću pomenuti da Marko Đurišić mrzi. Evo, obavezujem se, ali ako se Marko Đurišić obaveže da neće ni on na svakom forumu, međunarodnom forumu, pred svakim međunarodnim gostom koji nam dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da se žali na autocenzuru i na cenzuru, a više je u medijima nego što sam ja, više je u elektronskim medijima nego što sam ja. Evo, ja priznajem, više neću pomenuti izraz da gospodin Đurišić mrzi, ukoliko gospodin Đurišić prizna realnost i kaže da autocenzure i cenzure u Srbiji nema.
Pogledajte se u ogledalo, nije teško priznati grešku. Nije teško reći – da, odgovorni smo bili za 12 godina. Nemojte više nuditi ljudima u Srbiji fatamorgane. Nemojte nuditi ružičaste naočare. Nemojte pričati o nečemu što nije.

Gospodine Babiću, isteklo vam je vreme.