Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi ministri i dragi gosti, kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, moramo naglasiti pre svega da to nije evropski zakon. Ovaj predlog je svakako u suprotnosti sa direktivom EU 2012/30 od 25.10.2012. godine u članu 22. Znam da nismo članica EU, ali u jeku usklađivanja propisa i pokušaja otvaranja pregovora o pridruživanju krećemo sa očigledno potpuno suprotnog smera i mislim da Vlada Srbije u skladu sa poslednjim dešavanjima koja su obuhvatila naš politički život u Srbiji očigledno menja spoljno političke prioritete i kada je u pitanju izmena i dopuna ovog Predloga zakona.
Ono što je takođe druga stvar koja nas buni je da ova izmena i dopuna, odnosno ovaj predlog nije po Ustavu RS, a obrazložiću i zbog čega. Generalno je problematično sa aspekta pravne teorije i poštovanja osnovnih principa kako Ustava tako i zakonodavstva donositi zakone kao opšte akte koji se odnose na pojedinačne slučajeve makar u ovom konkretnom primeru to bio i sam „Telekom“.
Pitanje je da li je ovakav predlog izmena i dopuna ustavan i to je takođe nešto što će poslanički klub DS, na čemu će insistirati.
Slična situacija je i sa odredbama da izmene zakona stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Potreban je javni interes za tako nešto, a i sa odredbom da zakon važi retroaktivno. Danas ste pominjali određene datume koji predstavljaju neki krajnji rok. Međutim, toga nema u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona i smatram da je potpuno sa stanovišta pravne sigurnosti ovaj predlog neprihvatljiv i da ne sme na ovaj način dolaziti pred poslanike Narodne skupštine.
Ne mogu lično, iako sam se trudio, da procenim kolike će posledice ovakve izmene i dopune Zakona imati na ostala akcionarska društva, koja naravno nisu „Telekom“ i mislim i ne verujem da je bilo ko, s obzirom da je ovakav predlog došao pred poslanike, pravio detaljnu analizu ili ozbiljnu analizu kako će se to odraziti, kao što su pojedine kolege narodni poslanici govorili, na ostatak privrede.
Konkretno, u članu 287. menja se član koji reguliše obavezu prodaje sopstvenih akcija tako što povećava maksimalni procenat koji akcionarsko društvo može zadržati kao sopstvene akcije nakon određenog perioda, a da se pritom ne menja ni odredba člana 282. stav 2. tačka 4. koji reguliše pitanje zakonitog sticanja maksimalnog procenta sopstvenih akcija.
Dakle, u članu 287. Predloga izmena i dopuna imamo pravnu nelogičnost u samom zakonu koja može dovesti pre svega do konfuzije prilikom tumačenja u konkretnom slučaju.
U članu 288, drugi primer, ukida se pravo preče kupovine akcionara prilikom otuđenja sopstvenih akcija društva i to kod svih akcionarskih društava koja nisu javna tj. kojima se ne trguje na berzi.
Umanjivati prava postojećih akcionara u svim akcionarskim društvima u Srbiji i to retroaktivno samo da bi izbegli tzv. komplikaciju prilikom prodaje sopstvenih akcija, država mora da da izjavu da se neće koristiti pravom preče kupovine. Dakle, uradili smo jednu vratolomiju isključivo zbog prodaje „Telekoma“. Zbog načina na koji se planira prodaja „Telekoma“ DS se bori.
U obrazloženju predloga izmena i dopuna Zakona se kaže da se ovaj problem može prevazići izmenama statuta u drugim akcionarskim društvima. Opet, gospodine ministre Sertiću, pitam vas – da li to menja činjenicu da se time otvaraju i druga pitanja kao što su stvaranje novih troškova za druga akcionarska društva prilikom menjanja, odnosno izmene statuta.
Mislimo da se na ovaj način vrši diskriminacija prema ostalim privrednim društvima, odnosno akcionarskim društvima. Neozbiljno je da poslanici uopšte glasaju o ovome. Neozbiljno je da se pred poslanike uopšte dostavlja ovakav predlog izmena i dopuna, predlog koji, ponoviću, nije u skladu sa evropskom direktivom. Ovaj zakon nije evropski. Ovaj predlog nije evropski. On sa druge strane nije po Ustavu Republike Srbije.
Sa stanovišta pravne teorije veoma je problematičan i to će vam reći svako ko iole poznaje ovu materiju.
Ono što je takođe veoma važno jeste da se ukida pravo preče kupovine sopstvenih akcija. Kažete da razmišljate i to ste u nekoliko trenutaka danas ponovili o budućnosti kompanije „Telekom“ i sa ti mogu možda da se složim, ali sa druge strane, ne mislite o svim ostalim akcionarskim društvima. Konfuzija koja je napravljena ovim izmenama i dopunama može dodatno zakomplikovati već komplikovanu situaciju. Smatram da u skladu sa spoljno-političkim momentima koje Vlada RS u poslednje vreme i te kako potencira ne smemo glasati za ovakav jedan zakon iz prostog razloga, odnosno izmene i dopune zakona, što je u suprotnosti sa Ustavom RS, zakonodavnim sistemom RS i sa druge strane je suprotan direktivi EU od 25.10.2012. godine i što smatram da u trenutku kada se Srbija bori za otvaranje pregovora i kada je u pitanju usklađivanje pravne regulative sa regulativom EU Srbija ne sme glasati za ovakve izmene i dopune Zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku, ministre Sertiću, veoma mi je drago što se usvaja Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Fondu za razvoj i ostali zakoni. Prethodni govornik kao stručan čovek u oblasti prava je rekao da ovo nije evropski zakon. Smatram da je on u pravu zato što evropski zakon usvaja Evropski parlament. Srpske zakone koji su u skladu sa evropskim zakonima usvaja naš parlament, tako da je nemoguće ovde usvojiti evropski zakon po difoltu. Gospodine Božoviću, mislim da je to mala greška vas kao pravnika, ali da se ispraviti.
Bazirao bih se pre svega na Zakon o izmeni Zakona o Fondu za razvoj. Te izmene svakako donose boljitak jer ćemo konačno početi da kontrolišemo Fond za razvoj, kako se troše sredstva između ostalog, a sve procedure će biti potpuno transparentne. Država više neće biti u situaciji, kao što je to bilo prethodnih godina, da daje garancije za nečije ponašanje koji je u Fond za razvoj u prethodnih deset godina davao kredite bez ikakvih osnova onima koji su uništavali srpsku privredu, onima koji nisu ništa dobro doneli građanima RS, a danas je sve to spalo na nas da mi vraćamo te dugove i da plaćamo iz sopstvenih sredstava, svi građani RS za promašene investicije koje nisu donele ništa dobro građanima Srbije osim pojedincima koji su možda bili bliski jednoj partiji iz koje dolazi i prethodni govornik.
Ako sagledamo sve činjenice, Zakon o izmeni Zakona o Fondu za razvoj, mislim da smo čuli ovde i od poslanika opozicije da su oni spremni u nekoj formi da ga podrže, gospodine predsedavajući.
Jedini je problem da li će se saglasnost da se taj zakon podrži dobiti od predsednika Vlade u senci. Zato što, ako smo u prošlosti videli kako se ponašalo sa Fondom za razvoj u Vojvodini, kako se taj fond pljačkao, praznio, a da pri tome nije doneo ništa dobro za mladog čoveka u Vojvodini, za penzionera u Vojvodini, za radno sposobnog čoveka u AP Vojvodini, mislim da predsednik Vlade u senci i njegov kabinet koji je takođe u senci neće dati saglasnost da njihovi poslanici, koji su u većini slučajeva takođe ovde u senci, podrže ovakav zakon o izmeni zakona.
Smatram da je ovo još jedan način da pokažemo da put reformi koji sprovodi Aleksandar Vučić nije samo na papiru, da ono što radi Aleksandar Vučić svakako jeste nešto što je transparentno, javno i dostupno svim građanima Srbije. To nije bila praksa od 2000. pa do 2013. godine, ali okolnosti su se promenile.
Smatram da u skladu sa Zakonom o budžetu za 2015. godinu, koji planira uštede, smanjivanje deficita, koji planira zaustavljanje rasta javnog duga, mi moramo usvojiti jedan zakon koji će biti kompatibilan tom zakonu kada govorimo o budžetu za 2015. godinu i da se ponašamo racionalno, domaćinski, da sve bude otvoreno i da javnost može da vidi kako se troše sredstva.
Takođe, žao mi je što predsednik gradskog odbora jedne stranke koji je imao čast malopre da obrazloži sve kritike koje nisu zasnovane na argumentima, Gradskog odbora Beograda, nije dao predlog kako iz Fonda za razvoj, koji će biti pošten, čestit, raspoređen na način koji u skladu sa zakonom, a ne u skladu sa onim što želi predsednik Vlade u senci i njegov kabinet koji je takođe u senci, nije dao nijedan predlog kako da se novac slije u lokalne samouprave koje su odavno zaboravljene, ako govorimo o ponašanju stranke predsednika gradskog odbora koji je malopre govorio. Lokalne samouprave, setite se u kakvoj situaciji je bila opština Voždovac.
Evo, i danas imamo situaciju, na primer, u opštini Palilula, gde kada govorimo o razvoju nismo čuli nijedan predlog kako da u 21. veku stanovnici Krnjače dobiju vodovod i kanalizaciju, što zaslužuju u 21. veku gde je tehnologija toliko napredovala. Nije bilo smisla, nije bilo sluha, jer su imali neka druga posla, davala su se sredstva određenim fantomskim firmama na račun svih građana. Pa, šta vas briga da li neko ima kanalizaciju i vodovod ili još uvek koristi septičku jamu šest kilometara od centra Beograda, od Trga Republike. E, to je problem, što vi kritikujete samo po difoltu, a ne dajete ništa konstruktivno da biste ubedili možda nekoga da vam da poverenje na nekim sledećim izborima, bez obzira da li su lokalni, gradski ili republički.
Srpska napredna stranka će sprovoditi jednu odgovornu politiku. Smatram da će taj fond za razvoj, koji će sada biti transparentan, u mnogome pomoći lokalnim samoupravama koje moraju dati inicijativu kako da dobiju sredstva, ne samo u lokalnim samoupravama u smislu državne uprave, nego i malih i srednjih preduzeća, da se bavimo realnom ekonomijom u 2015. godini, da otvaramo mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju pet, 10 ili 15 radnika. Država je već omogućila u prethodnih sedam meseci i određene olakšice koje veoma često zaboravljate kada govorimo o privrednicima, kao što je povraćaj poreza na svakog novog zaposlenog. To je ono što je potrebno kao impuls da Srbija konačno krene napred, da Srbija konačno izađe iz teške situacije gde smo dovedeni zahvaljujući onima koji su velike svetske krize najavljivali kao veliku šansu za Srbiju, a to je zapravo bila samo šansa za njih, gospodine predsedavajući. Vidim da me gledate, možda ćete da me opomenete, ali ništa loše nisam rekao.
Što se tiče ovog zakona, pre svega mislim da će imati efekat na mala i srednja preduzeća, zanatske komore, da se vratimo u bit problema i suštinu problema, a problem potiče od lokalne zajednice, od mesne zajednice, od opština kojima treba dati taj impuls razvoja. Ubeđen sam i sarađivajući sa ministrom privrede osetio sam da ima želju, ima volju da pomogne da konačno krenemo da se razvijamo od najniže instance vlasti, a to su lokalne zajednice, odnosno opštine. Mislimo da je to ključ u budućnosti uspostavljanja jednog sistema koji će rešiti naš problem.
Kada govorimo o „Telekomu“, ovde smo čuli da jedna stranka, stranka koja je sprovela hiljade i hiljade privatizacija od malih, srednjih i velikih javnih preduzeća potpuno neuspešno, da ne upotrebim neki termin koji će možda da para uši nekim ljudima, a to je potpuno kriminalno, danas jedino ono što je ostalo a da niste stigli da prodate jer vas je bilo sramota da nešto date u bescenje, danas optužuje da će se to prodati na ovaj ili onaj način kada je realna cena tog javnog preduzeća dosta veća. Ako me lično pitate, ne bih ni ja voleo da se prodaje. Ali, šta je problem? Da li možemo da pratimo konkurentnost i trku na velikom tržištu ili ćemo doći u situaciju da kroz dve-tri godine doživimo sudbinu kao što je to bilo u „Železari“, sa jednom odgovornom politikom kakvu ste vi vodili? Pa će neko sutra reći – mi moramo da otpustimo toliko i toliko ljudi, ili će možda firma da bankrotira, da ode u stečaj i sve ono što smo već videli unazad deset godina u našoj zemlji.
Ovo je odgovorna politika, da nešto ne dajemo u bescenje, da nešto dajemo po realnoj ceni. Jedino što nam je ostalo, jer to niste imali vremena, izbori su sprečili da i to date na doboš po potpuno nepovoljnim uslovima, je da pokušamo da prodamo za najvišu moguću cenu, ukoliko je ne ostvarimo to nećemo ni raditi, i da budemo konkurentni, da imamo profesionalni menadžment koji će doneti profit, koji će doneti porez za državu, koji će sačuvati radnike i ono što je važno, to jeste odgovorna politika koju će sprovoditi Vlada Aleksandra Vučića. Vi taj jezik očigledno i ne prepoznajete.
Naša ideja je da kroz ove zakone, kroz ove izmene nastavimo putem reformi. Smatram da je takva politika naišla na razumevanje građana Republike Srbije. Ponosan sam što kada govorimo o Fondu za razvoj, kada govorimo o Kancelariji za Kosovo i Metohiju, kada govorimo o svim ministarstvima, juče sam bio na Kosovu i Metohiji gde smo čuli odlučnost, samouverenost da će Vlada Republike Srbije pomoći našim ljudima koji žive u AP Kosovo i Metohija. To je impuls jedne odgovorne politike, premijera koji ima hrabrosti da ode tamo gde je najteže, da izgovori reči koje su pomirljive, ali sa ponosom čuvamo naše dostojanstvo na Kosovu i Metohiji i želimo da se borimo ekonomski, želimo da se borimo po znanju, po priraštaju i onim što će nam doneti možda za deset ili 15 godina neku bolju situaciju za naše građane i za našu zemlju. Mi ćemo to podržati.
Ovim želim da završim, da će Srpska napredna stranka podržati set ovih zakona koji će nam svakako pomoći da nastavimo onim putem, putem razvoja koji je započeo Aleksandar Vučić. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu između Zakona o privrednim društvima imamo i Predlog zakona vezan za potvrđivanje Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za drugu fazu paket projekta „Kostolac“ između Vlade Republike Srbije i banke.
Šta je interesantno u tom ugovoru o zajmu? Prvo, ovo je drugi projekat, a hteo bih nešto da kažem i o prvom projektu koji je ovde obuhvaćen. On je u vrednosti od 293 miliona dolara i odnosi se na revitalizaciju sistema „Kostolac B1 i B2“. Projektovana snaga prilikom izgradnje te termoelektrane bila je 350 megavata. Međutim, zbog raznih tehničkih problema koje su imali, prosečna proizvodnja u „Kostolcu B1 i B2“ bila je na nivou oko 245 megavata, što znači da od one projektovane snage kakva je bila ona prava je bila manja za oko otprilike sto megavat sati, odnosno za jednu trećinu od onog projektovanog kapaciteta. Projekat revitalizacije „Kostolca B1 i B2“ je sada u završnoj fazi. Jedan blok u „Kostolcu“ već radi. Posle te revitalizacije, kapacitet struje koju daje i koja je bila predviđena jeste 350 megavata i to u jako stabilnom isporučivanju električne energije.
Dana 29. decembra 2014. godine počela su ispitivanja i usaglašavanje oko Drugog bloka termoelektranama i kopovima „Kostolac“. Očekuje se da ovih dana, do kraja ove nedelje, i taj blok počne da isporučuje elektroprivredi Srbije 350 megavata, one predviđene, instalisane snage, i to po prvi put od kad je ta termoelektrana napravljena.
Međutim, pošto postoji očigledna potreba Republike Srbije za energetskom stabilnošću i smanjenje, u zavisnosti od uvoza, ušlo se u projekat druge faze. Druga faza podrazumeva izgradnju jedne potpuno nove termoelektrane, takođe instalisane snage 350 megavata.
Pošto se ispitivanjima došlo do toga da na površinskom kopu Drvno, koji radi u Kostolcu, postoje dovoljne rezerve uglja za izgradnju jednog takvog energetskog postrojenja, započelo se i sa njegovom realizacijom.
Ukupna vrednost investicije je 715 miliona dolara, od toga kredit koji uzimamo od Kineza jeste 608 miliona dolara. Rok otplate je 20 godina, sedam godina je grejs period na otplatu glavnice.
Šta može da se kaže oko same nove te termoelektrane? Mogu da kažem da svi oni sporazumi i dogovori koji su postignuti sa kineskim partnerom podrazumevaju da ćemo dobiti jedan energetski sistem koji u ovom trenutku, kada je u pitanju zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana koji tamo žive, sve direktive EU su ispoštovane, i ne samo ove koje su sada na snazi, nego sve, i one buduće koje će biti na snazi, radi usaglašavanja sa drugim energetskim postrojenjima kada ta termoelektrana bude otpočela sa radom.
Mogu da kažem da je to za sada jedini energetski objekat takvog kapaciteta i takve vrste dobijanja električne energije u Evropi, koji ispunjava sve predviđene uslove kada je u pitanju zaštita životne sredine.
Takođe, može da se kaže da je projektovan rad na godišnjem nivou tog energetskog bloka osam hiljada sati godišnje, da su zbog toga i standarda koje su postavili naši predstavnici i ministarstva i elektroprivrede, kriterijumi za izgradnju ove termoelektrane jako visoki, i to kada su u pitanju i rokovi i kvalitet. Sa izvođačem radova su zbog toga predviđeni penali ukoliko se zakasni sa izgradnjom objekta, a ukoliko dođe i do odstupanja od zadatih parametara, takođe moraju da se plate penali, s tim da ako se odstupi od projektovane snage za sedam megavata, takav objekat tehnički neće biti primljen i naše obaveze prema inokreditoru više ne postoje.
Neto dobit koju će elektroprivreda da ima eksploatacijom ove termoelektrane kreće se od 12 miliona i 400 hiljada dolara do 47 miliona dolara u toku jedne godine. Rok vraćanja investicije, odnosno isplativost investicije je na nivou od 17 godina. Takođe, mogu da kažem da i pored visokih standarda koji su postavljeni pred projektanta i izvođača radova, ta termoelektrana će koštati po jednom megavatu milion i 300 hiljada dolara, a trenutna cena na teritoriji EU kreće se oko dva miliona dolara.
Kada se uzme koji značaj ima jedna ovakva termoelektrana, naravno da će od toga imati koristi i lokalna samouprava, a pre svega grad Požarevac i gradska opština Kostolac. Početkom eksploatacije ovog bloka njihovi prihodi uvećaće se za oko 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
Takođe, uticaće i na stopu nezaposlenosti, odnosno, ona će da se smanji početkom rada te termoelektrane. Otprilike, predviđeno je nekih 260 novih radnih mesta za samu termoelektranu, ali pošto proizvodnja uglja mora da se podigne sa devet miliona tona na 12, otprilike isto toliko i u onom rudarskom delu, znači, na površinskim kopovima, tako da će broj novih radnih mesta puštanjem ovog energetskog bloka u pogon da se poveća za otprilike oko 500, što je svakako značajno za sam razvoj Braničevskog okruga.
Ono što treba da se istakne, a to je da termoelektrana treba da počne sa radom 2019. godine, a 2020. godine da uđe u potpuni, projektovani kapacitet. Do tog perioda, Republika Srbija za ovaj kredit koji podiže ima obavezu plaćanja samo kamate. Početkom eksploatacije termoelektrane, ona počinje da stvara novu vrednost, novu dobit, a samim tim na određeni način sama sebe počinje da otplaćuje. Ono što takođe treba da se istakne jeste da ona završava sa radom 2052. godine, koliko je projektovan životni vek jedne takve termoelektrane, s tim da i svi energetski blokovi u termoelektranama Kostolac,otprilike tada prestaju njihovi resursi, tako da ćemo u isto vreme imati situaciju da i površinski kopovi i termoelektrane u jednoj godini, da tako kažem, završe svoj životni vek.
Svakako, ako se pogledaju uslovi pod kojima se Republika Srbija zadužuje, ne verujem da neko danas pod bilo kojim drugim okolnostima može da podigne jedan ovako povoljan kredit, on je na nivou od 2,5% kamate na godišnjem nivou, a poznato je da smo se zaduživali čak i kada su projektni zajmovi, kao što je ovaj, na nivou pet, sedam, devet, pa čak i 12%, pogotovo u vreme onih iz bivšeg režima, koji se sada brinu šta je to sa našim javnim dugom.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije, na čelu sa njenim premijerom, ne želi više da poslovne poteze koji su bili usmereni na kupovinu glasova, koji su bili usmereni na to da se amortizuju rezultati jedne loše vlasti, prevaljuje na građane. Od sada će Republika Srbija od 2015. godine, osim što ide u stabilizaciju i održivost njenog javnog duga, isključivo da se zadužuje radi projektnih zajmova ili otplata kredita za koje ova Vlada nije predlagala, nije zaduživala državu i na taj način dajemo jednu stabilnost i održivost našem finansijskom javnom dugu.
U svakom slučaju, Republika Srbija treba da ima svoj ekonomski razvoj. Jednim ovakvim potezom Vlada Republike Srbije daje podstrek ekonomskom razvoju same naše industrije, a to iz najvećeg razloga jer, koga kod da želite investitora da dovedete, on očekuje da ima stabilno snabdevanje energijom, da bi mogao da ostvari svoje procese proizvodnje na onom nivou kako je on to planirao i kako on to očekuje od jedne države.
Naravno, takođe je važno, ne verujem da ćemo sa jednim ovakvim blokom da postignemo da budemo veliki izvoznici struje, pogotovo u zimskom periodu, ali svakako smanjuje zavisnost naše elektroprivrede od uvoza električne energije iz inostranstva. Samim tim utičemo i na našu spoljno-trgovinsku razmenu, što svakako daje u prilog da jedan ovakav Predlog zakona Narodna skupština treba da usvoji.
Za nas iz SNS uopšte ne postoji dvoumljenje. Za ovaj zakon glasaćemo, samo želim da se zahvalim svima koji su učestvovali, bez obzira iz koje su političke stranke, u donošenju ovog zakona, otvaranju jedne nove termoelektrane kapaciteta koji nije u Srbiji otvoren u zadnjih 25 možda i više godina i svako od njih ko god da je učestvovao u svemu tome, ima pravo da bude zadovoljan zato što je nešto uradio dobro za svoju zemlju. Malo im na tome i zavidim, ali naše je pravo poslanika da uradimo nešto za svoju zemlju i glasamo u danu za glasanje za jedan ovakav zakon.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege, današnja rasprava o jednom značajnom setu zakona, tri predloga zakona koja na prvi pogled nisu velika, ali su od izuzetnog značaja u ovom trenutku kako za energetski sistem Srbije, tako i za pre svega privredu, imajući u vidu da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, svakako utiču na poslovanje, pre svega malih i srednjih preduzeća jedan zakon, odnosno predlog, a drugi svakako na poslovanje Telekoma Srbije, to je društvo koje u ovom trenutku svakako ima jako veliki uticaj na privredu i ne samo na privredu i na poslovanje kako privrede, tako i uspešnost građana koji su u suštini i najveći akcionari i vlasnici samog Telekoma Srbija.
Podsetiću da je vlasništvo Telekom Srbije, još jednom za one koji nisu razumeli, 58% je vlasnik država, 7% su zaposleni i bivši zaposleni, 15% je vlasništvo građana Srbije i 20% je vlasnik Telekom Srbija A.D.
U suštini, za one koji to ne znaju, 2012. godine potpisan je ugovor o kupoprodaji gde je Telekom Srbija otkupio 20% vlasništva Telekoma od grčke kompanije OTE i zaista iznos vrlo respektabilan 380 miliona evra, koji je otplaćivan 2013. i 2014. godine i kao neko ko već 24 godine radi u Telekomu Srbija, mogu da kažem da osim ovog zaista značajnog uspeha otkupiti u ovakvim poslovnim godinama 20% akcija, odvojiti 380 miliona evra, i to samo od strane Telekoma Srbija, ponavljam, Telekom Srbija je otkupio 20% akcija.
Zaista je veliki uspeh menadžmenta i tvrdnje koje pojedini opozicioni poslanici iznose da menadžment nije kvalitetan, ne stoje, naprotiv u uslovima jake konkurencije, konkurencije gde imamo jedan Telenor, sa jedne strane i VIP, sa druge takođe jaki evropski, odnosno svetski operateri telekomunikacionih sistema, i pored toga Telekom Srbija zahvaljujući pre svega kvalitetnim ljudima koji rade, odnosno ljudskim resursima, kvalitetnom menadžmentu, uspeva da u jednoj jakoj, zaista jakoj tržišnoj utakmici posluje pozitivno, uspeva da osim pozitivnih trendova u poslovanju da otkupi deo akcija, da u prethodnom periodu podsetim da smo uspeli da kupimo Telekom Republike Srpske, da smo zaista imali jake i ozbiljne uspeh i na području Crne Gore.
Ponoviću još jednom, ne stoje osporavanja menadžmenta Telekoma. Ono što je jako bitno i iz ove godine koja je bila izuzetno teška izlazimo sa ozbiljnim poslovnim uspehom. Ne stoji ni predlog da je trebalo ovih 20% koje su vlasništvo Telekom Srbije A.D. prodati po važećem Zakona o privrednim društvima.
Siguran sam i to će se i pokazati u narednom periodu da bi pregovaračka pozicija države, odnosno pregovarača koji budu ugovarali, jer mi u ovom trenutku nemamo donetu odluku da li će biti prodat Telekom ili neće, država je donela odluku da se angažuje privatizacioni savetnik koji će predložiti i državi i ministarstvu i Vladi i naravno menadžmentu Telekoma model kako bi sam Telekom Srbija doneo najbolje rezultate za svoje poslovanje, odnosno najbolje rezultate za svoje građane.
Verujte, kako i sam naziv kaže, vlasnici Telekoma Srbije su što direktno što indirektno putem akcija svakako građani i sve ovo što se radi na primedbu koleginice Batić koja koliko je bitno da debatuje o privrednim društvima i o Telekomu Srbije, pokazuje da je posle toga što je imala da kaže i da zameri ovom predlogu, nije ostala da porazgovaramo na temu toga da li je dobro ili nije, da sasluša i argumente druge strane, da jednostavno naravno da je u skladu sa Ustavom, jer sve ono što štiti interese građana, a u ovom slučaju je interes građana i interes Telekoma Srbije A.D. svakako u skladu sa Ustavom.
Ne vidim uopšte razlog, evo i kolega jedan tamo maše prstom da to nije tačno, ali definitivno sve što štiti građane, sigurno je u skladu sa Ustavom i to je jednostavno tako. Drago mi je da se neko tu smeje, ali nije smešno, tužno je da jednostavno osporavate nešto što nije za osporavanje.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nisam ja tamo neki kolega.)
Jeste, u ovom trenutku su preko puta. Ne želim da unizim kolege u tom kontekstu, izvinjavam se, ali nije lepo smejati se, ja se vama ne smejem, tako da mislim da ova tema nije smešna i nije lepo smejati se na to što Telekom Srbija kao jedna od kompanija koja se zaista maksimalno socijalno ponaša i neko je pominjao infrastrukturu i signal i usluge Telekoma Srbije i verujte da jedino Telekom Srbija u ovakvom obliku sigurno misli i o ljudima u Ljuboviji i o ljudima u Nišu i o ljudima na Kosovu i o ljudima u Subotici, verujte o svima u Srbiji.
Evo, u ovom trenutku u Krupnju se radi rekonstrukcija mreže koja je kao posledica poplava totalno uništena i verujte investicija od 100 miliona dinara samo za promenu podzemnih i vazdušnih instalacija koje su na području Krupnja i koje mogu koristiti i drugi operateri i VIP i Telenor, i svakako ono što je bitno, to je da Telekom neće odustati od toga da radi u interesu građana.
Da li će biti prodaje ili neće, pokazaćete se u narednom periodu, naravno u dogovoru sa privatizacionim savetnicima, ali ponoviću još jednom, interes Telekoma je u stvari interes svih građana i to je jednostavno tako. Da li se to nekome sviđa ili ne, to je već neko drugo pitanje.
Ono što je još bitno reći, to je da je ovaj Predlog izmene Zakona o Fondu za razvoj, to su na prvi pogled male promene, ali su suštinske jer smanjuju i ukidaju rokove i povećavaju odgovornost onih koji donose odluke. Ono što će u narednom periodu biti svakako kada je u pitanju Fond za razvoj Srbije preporuka i ono što će se dešavati, to je da, evo i ja insistiram kao narodni poslanik vladajuće koalicije, da svaki kredit, svako ulaganje bude transparentno i bude podložno kontroli i kritici, pre svega i samog parlamenta, a na uvidu svakom građaninu, jer jednostavno Fond za razvoj Republike Srbije mora se ponašati kao Fond za razvoj Republike, a ne fond za poklanjanje sredstava, jer ako pogledamo istorijat rada Fonda, lako ćemo ustanoviti ko je i na koji način i sa kojim garancijama dobio kredite i dokle nas je rad i takvog Fonda doveo.
Mi jednostavno nećemo i nemamo priliku da upropastimo ovo što je na neki način uspelo da se odvoji za pomoć za razvoj. Sva sredstva koja se pojave u Fondu moraju biti jasno i precizno usmerena na one pozicije, pre svega na devastirane opštine i na opštine kojima je ta pomoć najpotrebnija.
Naravno, ovaj treći Predlog zakona o zajmu svakako za svaku podršku, projekat koji je počeo da se radi još 2010. godine. Naravno da sve ono što valja, a u ovom slučaju je to Kostolac, mora biti podržano i u celom ovom setu zakona nema prostora za bilo kakve izmene, tako da će SNS, naravno, podržati sve ove predloge zakona, jer su u interesu građana. Naravno, pozivam sve ono koji prepoznaju interes građana da za ove predloge i glasaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući generale, gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas ovde dva predloga zakona, Predlog zakona o privrednim društvima i o Fondu za razvoj i potvrđivanje jednog ugovora.
Nemam nameru da govorim o predlozima dva ova zakona, jer smatram da su ona izuzetno dobro postavljena, imaju svoje izvorište kako u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, tako i u ekspozeu predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića, ali dozvolite da kažem o ugovoru.
I ovaj ugovor, koji danas potvrđujemo, ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, ali samo da vas podsetim da, gospodo narodni poslanici, jer često znamo da zaboravimo i mi, ali ovo da podsetim i građane Srbije, ovaj ekspoze gospodina Vučića, predsednika Vlade, koji je podneo ovde nama narodnim poslanicima 17. aprila 2014. godine, je najsveobuhvatniji, najtemeljitiji i najkonkretniji ekspoze od svih ekspozea koja su podnela prethodna 72 predsednika Vlada, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije od vremena prvog predsednika Vlade Prote Mateje Nenadovića, od 1805. godine do danas. Ovo radi znanja i ravnanja, i da ne zaboravimo.
Poštovani narodni poslanici, gospodo ministri, na strani 28 ekspozea stoji da će se Vlada zalagati da, citiram, obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost Srbije, odnosno dovoljne količine energije. Evo šta je obećao predsednik Vlade u svom ekspozeu. Upravo ovaj ugovor u jednom delu ispunjava tu obavezu.
Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tako to radi naš predsednik Vlade i Vlada u celini i Srpska napredna stranka - napisano u ekspozeu, ostvareno.
Strategija razvoja, dame i gospodo narodni poslanici, modernih država ili ti geopolitički stratešku ocenu opredeljuju tri ključna resursa: 1) energija; 2) hrana i 3) voda. Ja nemam nameru da govorim o vodi, a nemam nameru da govorim o hrani, jer to sigurno bolje od mene, stručnije, sveobuhvatnije, zna gospodin Marijan Rističević, narodni poslanik, jer on bi se i ljutio i skidam mu, ono što naš narod kaže, kapu u tome ili bi možda bolje o tome govorio drugi poljoprivrednik u ovoj Skupštini, koji je poznat po tome što je rekao predsedavajućem, potpredsedniku da je stoka i po tome što je kalemio vinovu lozu na travu i oštetio budžet Republike Srbije za 503 hiljade evra.
Dozvolite da se vratim na ovaj ugovor. Zato, dame i gospodo, dovoljna količina energije predstavlja primarni resurs, a ujedno i predstavlja i obezbeđivanje dovoljnih količina ostala dva resursa, kako vode tako i hrane. Ako to imamo u vidu, jasan je znak i značaj energetike u očuvanju dugoročne nacionalne bezbednosti naše zemlje Republike Srbije. Zato možemo slobodno povući paralelu između nacionalne i energetske bezbednosti, jer bez energetske bezbednosti nema ni reči o nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije.
Naš srpski, a svetski Nikola Tesla, tvorac moderne elektroenergetike jednom prilikom je izjavio: „Razvoj i bogatstvo jednog grada, uspeh jedne nacije, progres celokupnog ljudskog roda su strogo definisani energijom dostupnom za korišćenje“. Zato je vrlo dobro, gospodo ministri, što je ovaj ugovor danas ovde pred nama, narodnim poslanicima, i što je obnovljen Blok B1 u Kostolcu, koji je bio na probnom režimu sedam dana, a od juče, koliko ja imam informaciju, ponovo proizvodi električnu energiju.
Remontovani pogon uneće u energetski sistem Srbije 350 megavata struje nakon što je bio deset meseci na puzi zbog toga što nije radio iz nama dobro znanih razloga. Ovo je jedan od blokova koji su modernizovani iz kineskog kredita, a našoj zemlji treba da donese sigurnost u snabdevanju kilovatima.
Pošto je remont uspešno završen, sada su u pogonu sva četiri bloka Termoelektrane „Kostolac A“ i „Kostollac B“, ukupne snage 1.120 megavata, koji proizvode petinu struje kojom Republika Srbija raspolaže. Blok se vraća sa punom snagom, dame i gospodo, ali sa produženim radnim vekom. Remont i radovi koštali su, kako znate, 110 miliona dolara, obezbeđenih u sklopu prve faze kreditnog aranžmana Srbije sa Republikom Kinom, koji obuhvata već završeni remont Bloka B, izgradnju novog sistema za osumporavanje, pristanište na Dunavu, industrijski kolosek.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, uporedno sa puštanjem u rad vitalizovanog Bloka B1, Vlada Republike Srbije pre nekoliko dana, verovali ili ne, obezbedila je početak pripremnih radova na izgradnji nove termoelektrane B3 u Kostolcu, što nije vršeno prethodnih 25 godina.
Poštovani građani Srbije, ovo je dobra vest za vas. Poštovani narodni poslanici, ovo je dobra vest za sve nas i mislim da ima razloga da to na neki način i obeležimo. Zato je dobro što je ovaj ugovor za kredit za povlašćenog kupca za II fazu paketa projekta „Kostolac B“ danas na dnevnom redu ove Narodne skupštine.
Nakon remonta u Bloku B1, koji su uposlili 600 radnika iz Narodne Republike Kine i 400 iz domaćih firmi ovog pogona, a ima snagu kao već obnovljeni B2. Njegova proizvodnja je 8,5 miliona kilovat časova struje u jednom danu, a radni vek, što je vrlo bitno, produžen je za još 20 godina.
Nemam dalje nameru da opterećujem vas, gospodo narodni poslanici, a ni građane Srbije. Jedino vas pozivam da u danu za glasanje, pogotovo vas iz opozicionih klupa, da i vi date svoj glas za ova dva predloga zakona za ovaj ugovor, jer ćete time bar na taj način pridoneti modernizaciji Republike Srbije, za koju se tako zdušno zalaže naš gospodin premijer, a potpomognut od predsednika države, gospodina Nikolića. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.