Prvo vanredno zasedanje, 15.01.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

05 Broj 06-187/2015

15.01.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Željko Sertić. Izvolite.

Željko Sertić

Pokušaću da vam odgovorim na par vaših i pitanja i konstatacija, prosto kako bismo razjasnili stvari. Počeću od ove poslednje, pošto je već bilo pitanje za oko tih 40% društvenog kapitala.
Zakon o privatizaciji je predvideo da mi do kraja 2015. godine moramo da završimo proces privatizacije svih preduzeća sa društvenim kapitalom, tako da društveni kapital više neće od 1. januara postojati, kao deo kapitala bilo kog preduzeća i u tom delu sama ta priča će biti potpuno irelevantna.
Sa druge strane, nama je veoma važno da određene velike kompanije koje su činile i bile nosilac privrednog razvoja u prethodnom periodu, ili u nekim godinama, daleko iza nas, ako i kad god postoji mogućnost za pomoć tim kompanijama ako se nađu u tim problemima da država pomogne u skladu sa svim pravilima koje postoje, a danas čak i sa pravilima koje nam diktira EU, jer smo ušli u proces pregovaranja i moramo da vodimo računa i o tom aspektu, bez obzira što mi još uvek nismo punopravna članica, nego smo tek otvorili pregovore, nama je važno da u osnaživanju naše privrede primenimo sve standarde ili najveći broj standarda, vodeći računa da taj proces ipak bude postepen, da uvodimo jedno po jedno pravilo kako ne bismo našu konkurenciju ili zatvaranjem naših firmi izazvali nove potrese u domaćoj ekonomiji, ali sa druge strane da teramo i da učimo naša preduzeća kako da rade na velikom tržištu.
Ponoviću ono što sam veoma mnogo do sada pričao, i često spominjao, da što se tiče privrede, potpuno je nebitno da li ćemo mi biti članica EU ili ne, nama je važno da osposobimo preduzeća da budu na nivou standarda, poštovanja pravila rada u EU, da imamo konkurentnu sposobnost da se naša preduzeća takmiče sa evropskim, jer postizanjem tog cilja mi u stvari otvaramo naša preduzeća za bilo koji posao bilo gde na planeti. To je cilj koji mi moramo da ostvarimo. Svakako politički cilj jeste EU, mi smo deo evropskog kontinenta i tu mislim da nemamo nikakve dvojbe da to jeste najbolji i najkvalitetniji okvir, ali to ne znači da ne treba da sarađujemo sa svima, to ne znači da pre svega upravo onako kako to EU radi i kako kompanije koje rade u EU danas ostvaruju saradnju i sa Kinom i sa Rusijom i sa Afrikom i sa zemljama severne i južne Amerike, upravo i mi dozvolimo našim kompanijama rad.
Kada sam pričao o toj pomoći, znate da smo pre par dana otvorili ponude, da smo ovih dana u procesu pregovaranja sa američkom kompanijom „Esmark“ koja je jedina dala ponudu za „Železaru“, mi tu „Železaru“ ne bi smo mogli danas da pokrenemo, da pričamo o prodaji, ne samo o spašavanju 5.000 radnih mesta, nego i 15.000 indirektno zaposlenih, o dodatnom bruto proizvodu same države, o svim onim efektima koje takva jedna ogromna kompanija nosi, da nije bilo određene pomoći koju smo dali od 2012. godine do danas, koja je održala barem minimum proizvodnje i procesa. To je nešto što branimo i pred našim partnerima iz EU, to je nešto što branimo pred domaćom javnosti, ponovo, ne postižući time političke poene, nego pričajući o realnoj ekonomiji.
Ako napravimo dobar aranžman sa „Esmarkom“ naša kompanija će nastaviti da živi na principima onako kako se gvožđe i čelik prodaju svuda u svetu. To jeste važan aspekt da u tom delu kada posmatramo sve druge procese privatizacije i to sam i jutros na odboru rekao, želim da ponovim, Vlada Srbije je inicirala „Telekomu Srbije“ kao preporuku da raspiše javni tender za savetnika za privatizacioni proces. Da vidimo šta je to što će ljudi koji su stručni na svetskom nivou, koji se budu prijavili i neko ko pobedi na tom tenderu, šta će da preporuči Vladi Srbije i nama kao Skupštini da uradimo sa našim najvećim tele-operaterom.
Vi ste već spomenuli koliko je tržište danas veoma specifično u telekomunikacijama, da se iz godine u godinu menja, da se postavljaju nova pravila, da su ta pravila svake godine sve viša i viša i mi smo do jednog momenta mogli to da pratimo sa sopstvenim resursima i ljudskim i kadrovskim i finansijskim. Ovog momenta mi počinjemo da gubimo trku. Danas razmišljamo o 2017, 2018, 2020. godini, o narednih 10, 15 ili 20 godina, da napravimo model u kome će „Telekom“ i dalje biti veoma važan element razvoja Srbije i da bude u funkciji naših malih i srednjih preduzeća. Nećemo trčati ni sa jednom odlukom ili na prečac donositi samo zbog toga da bismo uzeli neka sredstva za „Telekom“. Ne, nama je „Telekom“ strateški važna kompanija, zbog toga i predlažemo ovaj zakon. Zato i predlažemo privatizacionog savetnika, da nam da model kako to da uradimo, u kom paketu, većinski, manjinski, sa kojim drugim obavezama koje će određena kompanija imati prema Srbiji.
Šta znači dodatni kapital, šta znači imati kompaniju koja ima tržište, koja ima snagu da otvori i nova tržišta - najbolje se vidi preko Etihada i dogovora i ugovora koji imamo vezano za JAT Srbiju, današnji „Er Srbija“ koji ima najveći porast putnika u Evropi, koja danas nama omogućava vrednost aerodroma našeg je tri ili četiri puta veća nego samo pre godinu dana unazad i videćemo i kom pravcu će se to odvijati u narednom periodu i dokle će ta vrednost da raste. I danas da možemo da pričamo, ne samo o parama za koncesiju ili prodaju, nego da pričamo o instrumentima ulaganja u naše kompanije, jer što je potencijal kompanije veći, što su tržišta atraktivnija, što je zemlja stabilnija vama ulaganje raste, a nama su ulaganja direktne investicije. Od direktnih investicija i stranih i domaćih mi imamo zaista koristi kao društvo i kao zemlja i ona i jesu važna da budu što brže i što bolje implementirane u ekonomski život Srbije.
Ono što bih posebno želeo da napomenem, jer ste spomenuli pitanje devastiranih područja i problema, odnosno preduzeća, pre svega MSP sektora, dakle malih i srednjih preduzeća, mikro i preduzetničkih radnji koje veoma teško dolaze do kredita od komercijalnih banaka - njima su prevashodno programi okrenuti
Sa druge strane, mi danas ili sutra završavamo novu uredbu za dodelu podsticajnih sredstava za investicije u Srbiji, tzv. Siepine uredbe koje su nekada postojale, u kojima smo napravili potpuno jednu široku lepezu različitih modela upravo podsticaja da područja koja su sa najmanje zaposlenih, odnosno sa najvećom nezaposlenošću u Srbiji, koja su devastirana ili koja su ispod proseka imaju različite modele viših nijansi podsticaja od recimo područja gradova kao što su Beograd, Novi Sad ili negde kojima takođe trebaju podsticaji, ali neka investitori samo biraju na koji način žele da svoje investicije definišu. Tako da o tome ćemo pričati u narednom periodu. Već sam najavio i Zakon o ulaganju koji će definisati i okvir tog dela.
Na kraju vezano za javna preduzeća i kompletno javnu upravu. Javna uprava i ta neka nova koncepcija rada javnih preduzeća okrenuta je pre svega građanima i privredi. Javna preduzeća moraju da postoje i trebaju da postoje i da rade određen posao u ime države, ali ne na način na koji se do sada radilo, jer ona ne postoje samo zbog sebe. Postoje za određenu svrhu i za servis koji moraju da pruže na najbolji, najkvalitetniji nivo.
Mi smo sa 36 preduzeća najvećih republičkih, javnih preduzeća koja su u nekakvom fokusu, da kažemo, rada i monitoringa našeg ministarstva u prethodnom periodu obavili niz sastanaka i mislim da sam već na skupštinskom zasedanju pre nekog perioda rekao da smo u 2015. godini u planu realizacije koji sada treba da kontrolišemo i da radimo sa njima u drugim elementima, koji su važni da se to do kraja isprati, 35 milijardi dinara napravili uštede u odnosu ne na plan za 2014. godinu nego na realizaciju u 2014. godini.
Nama su javna preduzeća u najvećem delu veliki gubitaši, imamo ogromne minuse. Mi smo se obavezali da u naredne dve do tri godine taj minus anuliramo, da jedan veliki deo preduzeća pređe u pozitivno poslovanje, a ona preduzeća koja nemaju uslove za pravljenje profita ali bar mogu da budu u skladu sa dobrim menadžerskim praksama i dobrim poslovanjem u najmanju reč da budu na nultom nivou kako ne bi pravile gubitke za državu.
Tako da jedan sveobuhvatan element podrške različitim formama reformi u državi nam je veoma važan i od vas poslanika, jer on je vezan za svakoga od nas, za svakodnevni život, a pogotovo za poslovanje malih firmi, malih preduzetničkih radnji koje imaju ozbiljan problem i naše posvećenje razvoju tog sektora je definisano i kroz Strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća čiji jedan od šest stubova je upravo ono što ste malopre spomenuli, a to je kroz Fond za razvoj, a to su finansijski instrumenti koji neće biti samo definisani kroz komercijalne banke i kroz Fond za razvoj, nego kroz niz drugih instrumenata koje ćemo razvijati upravo kako bismo sa jedne strane naučili naše preduzetnike na koji način mogu da apliciraju, gde su to izvori finansiranja, kako mogu da se zadužuju i da na pravi način sredstva iskoriste, a ne da uzmete sredstva od Fonda za razvoj ili neke druge institucije državne i da kupite odmah džip ili neki dobar auto za sebe.
Sredstva koja uzimate od javnih institucija i od kredita moraju da budu namenska. Mi smo uveli stroge kontrole od septembra meseca, svaki dinar koji je dat iz Fonda za razvoj je kontrolisan. Već sam napomenuo da imamo veliki broj start ap kredita koji je nenaplaćen zato što su ljudi se veoma neodgovorno ponašali prema tim kreditima koje je država dala upravo kako bi podstakla mlade ljude i one koji prvi put osnivaju svoj posao.
Nažalost, naša odgovornost u tom nivou nije na adekvatnom nivou i potrudićemo se da kontrolnim stvarima, kontrolnim merama preko Fonda za razvoj takav proces vratimo u jednu normalu kako bismo i te programe i kredite koje dajemo u okviru toga zaista imali u funkcionalnom razvoju privrede, odnosno malih preduzeća u Srbiji. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem ministru Sertiću.
Reč ima dr Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik SNS.
Izvolite gospođo Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, dosta toga je rečeno u dosadašnjoj diskusiji, dosta toga i na Odboru za privredu je zaista rečeno u nameri da se nađu najbolja rešenja.
Ono što sada pokazuje ovaj set zakona to je, pre svega, da Vlada ima jedan odgovoran odnos. Prema ovim izmenama i dopunama koje se odnose na privredna društva koje smo čuli, o akcijama „Telekoma“ suština je, ako posmatrate i računski i ekonomski, praktično država vodi računa o svom kapitalu i vraćanjem, odnosno, donošenjem odluke ovakve na osnovu izmena i dopuna zakona se pokazuje da bi zaista nepostupanjem došlo do određenih negativnih finansijskih efekata i ono o čemu je rečeno da su možda bile neke dve varijante da se jedan deo akcija pusti u određeni slobodni promet na berzi ili da se govori o administrativnoj, u stvari računovodstvenoj promeni. Jednostavno, nije adekvatno rešenje jer vi onda ne možete na određeni način uopšte da znate sa kojim kapitalom država raspolaže.
Ovo je jedan način po kome se pokazuje velika državna odgovornost i bez obzira na to da li će biti određenih modela privatizacije, ovo je posledica ekonomskih reformi, odnosno donošenja seta zakona koje smo imali u ovoj Narodnoj skupštini i deo praktično ekspozea premijera od 27. aprila 2014. godine, ali je i obaveza budžeta za 2015. godinu i sporazuma sa MMF da mi moramo da znamo sa kojim finansijama, odnosno javnim finansijama raspolažemo.
Adekvatne informacije, koje smo do sada imali, su bile parcijalne i zbog toga kada se govorilo o Zakonu o javnom imovini, odnosno kada su odlagani ti termini mnogi poslanici koji nisu shvatili zbog čega dolazi do odlaganja svega to je suština da popisom kapitala, odnosno vraćanjem svega onoga što negde lebdi u tim svojim završnim bilansima države se sada vrate i skupe na jednom mestu.
Ono što je jako važno je da ovim izmenama i dopunama zakona ulazimo i u određenu analizu kapitala. Čuli smo da je država vlasnik 58% akcija u „Telekomu“, ali je vrlo važno reći, a negde to svi zaboravljaju, da nema adekvatnih investicionih aktivnosti ne samo u Srbiji, nego u regionu, pa čak i u EU. Videli ste da budžeti i najrazvijenih država danas jako puno kubure upravo zbog nedostatka investicija. Srbija je u ovom trenutku uspela da za poslednje dve godine, a naročito od formiranja nove Vlade 27. aprila, sprovede ekonomske reforme, da na određeni način otvori mogućnost za potpisivanje sporazuma sa MMF trogodišnjeg, što je jako teško. Očito da to nije baš bilo tako jednostavno uraditi, a drugo, što jednostavno do sada konkurencija koja je na tržištu, pogotovo u oblasti telekomunikacija ne spava. Ona jednostavno prati te nove trendove i uopšte oblast telekomunikacije danas je oblast koja vrtoglavo sa svojim i prihodima i rashodima, ali i primenom inovacija je u porastu stalnom. Mislim da Srbija sa ovakvim svojim kapacitetom vođenja ovih firmi, sa ovakvim finansijskim bilansima koji su posledica rada svih ovih godina nisu nastali preko noći, nego ti bilansi se uvek prelamaju i ono što su nekada bila dugovanja i što su prihodi i rashodi, dolazite u situaciju da negde mora da se prelome.
Ta tačka preloma je očito i završetak ove fiskalne godine, 2014. godine, i zbog toga je sasvim razumljivo da se u januaru mesecu, zbog čega imamo određene kritike od strane kolega iz opozicionih stranaka i bivšeg režima, govori o tome da suštinski je moralo da se sačeka završetak ove poslovne godine, moralo je da se sačeka sa donošenjem ekonomskih zakona, moralo je da se sačeka sa donošenjem budžeta za 2015. godinu, da bi se jednostavno te akcije vratile kroz taj kapital samog „Telekoma“ i da je to ustvari način na koji možete efikasno izaći kroz bilo koji model privatizacije.
Zbog toga je velika odgovornost Vlade što ona traži privatizacionog savetnika koji će reći sve varijante, odnosno sve mogućnosti kako to treba država da uradi na najbolji mogući način, jer nemojte da zaboravite da „Telekom“ ima jako veliki broj radnika, nemojte da zaboravite da je kompanija sa najvećim prometom, odnosno najvećom dobiti, jedna od najvećih kompanija sa najvećom dobiti nakon fiskalne godine, ali nemojte da zaboravite da je jedna od vodećih kompanija društveno odgovornih preduzeća. To znači da ona brine o određenim socijalnim kategorijama kroz određene vrste projekata koje zaista čuvaju socijalnu stabilnost ovog društva. Tako da, dosta toga smo čuli što se tiče uopšte ove teme, ali ono što treba reći to je da ovaj koncept koji smo predložili kroz izmene ovog zakona zaista je jedini mogući i državotvoran i, na kraju krajeva, moguć u smislu održanja i broja radnih mesta, ali i primene novih tehnologija.
Ne treba se plašiti dovođenja stranih eksperata i stručnjaka u samom menadžmentu što se tiče ove kompanije, zato što se pokazalo da inovacije koje zaista idu velikom brzinom i implementiraju se u proizvodnju, odnosno u podizanje kvaliteta sistema organizacije je i potreba ljudi kojima je to struka, a očito ti ljudi nisu svi u Srbiji. Mnogi su u inostranstvu i mnogi su vodeći lideri u ovoj oblasti i ne treba nipodaštavati, na kraju krajeva, ni njihov rad i zbog toga je velika čast, verovatno i u budućnosti, naših inženjera koji će raditi sa takvim ljudima, jer će mnogo toga naučiti.
Ono što treba još reći je da sistem upravljanja uopšte jednom organizacijom pokazuje i sistem kvaliteta te organizacije i taj sistem kvaliteta danas jedino je prepoznatljiv ukoliko imate međunarodne standarde i ukoliko država omogući da se određeni nivo kvaliteta organizacije upravljanja menadžmentom uspostavi.
Sada bih prešla na izmenu i dopunu Zakona o Fondu. Čini mi se da je više „Telekom“ zauzeo mesta u ovoj raspravi, a mislim da je nepravedno Fond za razvoj zapostavljen u tom delu rasprave kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona, jer on u stvari predstavlja ciljeve budžeta 2015. godine. Ova izmena pokazuje da jednostavno mi moramo da zaustavimo trend uopšte rasta javnog duga i to je jedina mogućnost, ukoliko praktično Fond garantuje svojom imovinom za sve nastale finansijske krahove, odnosno neisplaćene kredite, odnosno nevraćenih kredita onima kojima je Fond dao. Inače, u prošlom sazivu Odbor je tražio zvanično izveštaj od Fonda, i ne samo od Fonda, od Ministarstva finansija i dobili smo u jednom zaista integralnom pisanom obliku spisak svih klijenata od kojih nije izvršena naplata, uzimajući u obzir i instrumente obezbeđenja kredita i verujte mi da je većina sredstava išla iz Fonda. Manji deo je išao iz sredstava Ministarstva finansija. Kao što vidimo, ono što treba zaključiti u tom Fondu do 2012. godine, čak od 20 firmi gubitaša koji su bili u jako velikim dugovanjima, a i danas su, prema Poreskoj upravi, čak 17 je dobilo kredite Fonda za razvoj, i to ne jednom, nego 119 puta.
To govori o tome koliko je neko bio odgovoran prema trošenju sredstava iz Fonda za razvoj. Onoga trenutka kada je Vlada Srbije donela odluke o zaustavljanju plasiranja sredstava iz Fonda za razvoj, 2013. godine, je na jedan konstruktivan i efektivan način suštinski htela da podvuče crtu i da vidi koje su to firme koje su dobijale ta sredstva, a i na osnovu toga da sprovede jednu vrstu kontrole i da uspsotavi nove mehanizme davanja, kontrolisanog davanja sredstava sa velikim merama obezbeđenja, ali i merama kako će se ti krediti vraćati.
Ono što je bitno da kažem je da od prvih 20 preduzeća u restrukturiranju za porez su dugovale firme više od 35 milijardi dinara, što je oko 310 miliona evra, ali država je želela da javnost ubedi da uprkos tome postoje dobri biznis planovi sa kojima je preko Fonda za razvoj plasirala čak 13,8 milijardi dinara kredita, što je oko 120 miliona evra. Tu se naravno pominju i „Sartid“ i „Zastava oružje“ i različite vrste kompanija, kao što je „Porcelan“ iz Zaječara, „Srbijanka“ iz Valjeva, ali ono što je interesantno je da 2013. godine, kada je zaustavljeno finansiranje iz Fonda za razvoj, prema podacima Ministarstva Fond za razvoj je u tom trenutku upravljao portfolijom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara.
Zašto ovo govorim? Zato što nam prošlost pokazuje da su iz tog fonda pare dobijali i Bogićević i Perčević i Beko i Mišković. Interesantno je da je Mišković iz Fonda za razvoj za „Delta agrar“ dobio 5,5 milijardi dinara, da je Bogićević dobio 318 miliona dinara, da rezultat „suma sumarum“ rada Fonda je da je 40% nenaplativih kredita ostalo do 2013. godine.
Ono što je bitno reći, ovo što je ministar rekao za „start ap“ kredite da jesu najveći problem, ali ono što je primećeno prema statistici da po dobijanju „start ap“ kredita 7% preduzeća koja su dobila te kredite su odmah ugašena, to je od ovih 40% nenaplativih, plus 3% preduzeća koja su dobila „start ap“ kredite su potrošili nenamenski, letovanja, zimovanja, kupovina luksuznih automobila. Hoćemo da pokažemo da je do 2013. godine taj fond suštinski nenamenski trošen u velikom delu sredstava, zatim je pomagan od strane određenih kompanija koje su bukvalno ispumpavale državni novac, a nisu koristile za ono što je trebalo, a to je da podstaknu mali biznis, odnosno mala i srednja preduzeća.
Ideja je da u 2015. godini ovaj fond za razvoj otvori vrata svima onim preduzećima koja će imati sluha za otvaranje novih rednih mesta, za dobre proizvodne programe i, ono što je važno, da će oni biti investiciono orijentisani i da će mnogo manji deo ići za sredstva koja se odnose na sam obrtni kapital. Tako da ovakav Predlog izmena i dopuna zaista pokazuje da rezultat svih ovih zakona koje smo ovde imali, a koji su u sklopu ekonomskih reformi, treba da počnu suštinski da daju i konkretne rezultate.
Na kraju, ovaj sporazum o kome govorimo, praktično koji nam otvara vrata za nove investicije u oblasti energetike zaista treba podržati, jer to je nešto o čemu je gospodin Antić govorio, što će pre svega otvoriti 500 novih radnih mesta. Imala sam prilike da upoznam predstavnike firme „Cmek“ i ono što je interesantno reći to je da nije samo ovaj glasao koji će država raditi sa ovom kompanijom. Kompanije iz oblasti energetike ovakvog tipa imaju mnoge programe koji se odnose na inovacije u oblasti energetike, ali i koji su vezani za zaštitu životne sredine.
To je ono važno, što jednostavno treba ući u to zajedničko partnerstvo na adekvatan način, jer portfolija delatnosti i mogućnosti projekata rada ovakvih kompanija zaista je nezamisliva u ovom trenutku, ne samo za Srbiju i zemlje u regionu, nego i za mnoge u EU. Tako da, ono što je dobro je imati ovakve partnere, ovako ekonomski i finansijski stabilne, sa ovako dobro ispregovaranim uslovima za kredit i za mogućnost implementacije posla koji će obezbediti energetsku stabilnost, za koju Srbija više neće morati toliko da brine.
Mislim da su sva ova rešenja koja su danas na dnevnom redu sa strane Srpske napredne stranke potpuno prihvatljiva, da jednostavno ona pokazuju deo ekspozea gospodina Vučića, koji je u velikom delu, više od 50% praktičnost što se tiče implementacije zakona koje smo doneli već ovde na sceni. U Danu za glasanje mi ćemo svesrdno prihvatiti ovakav predlog, a apelujemo i na druge stranke da zaista glasaju za ovakve predloge zakona. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Dijana Vukomanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dijana Vukomanović

Socijalistička partija Srbije
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u ime Socijalističke partije Srbije, mogu da kažem da smo se mi s dužnom pažnjom posvetili analizi i ovog paketa reformskih zakona i ocenjujemo da u kontinuitetu trebamo da nastavimo ovim reformskim putem i da podržimo ovom prilikom ova tri predloga izmena zakona koji su danas na dnevnom redu.
Pokušaću da iznesem razloge zbog kojih poslanička grupa Socijalistička partija Srbije smatra da treba da ih podržimo, ali isto tako da stupim u neku vrstu dijaloga, uz ogradu da sam ipak politikolog, ali istovremeno i građanin Srbije i zastupam birače, odnosno deo birača Republike Srbije. Mislim da se svi ti reformski zakoni, hteli mi ili ne hteli, dugoročno tiču nas, bez obzira da li smo na poziciji vlasti ili opozicije.
Priča o privatizaciji u Republici Srbiji traje mnogo duže nego što traje ova Vlada ili prethodne vlade. Ona je aktualizirana još početkom 90-ih godina, još je to bilo u vreme jednopartijskog sistema. Vi znate da je poslednja reformska vlada istovremeno pokušala i sa oblikom Džoint venčer ili nekim drugim oblicima privatizacije da uđe na tržište.
Cela priča se u stvari vodi oko jedne činjenice. Moja partija, Socijalistička partija Srbije je bila prilično opterećena time da se dokaže da li je država još uvek dobar domaćin, odnosno da li imamo strah od kapitalističkog načina privređivanja. Upravo ovi reformski zakoni koji su danas na dnevnom redu pokazuju da je i te kako sazrela svest u Srbiji da moramo ići u korak sa svetom i da moramo ubrzano da uvodimo, da tako kažem, tržišno orjentisana pravila igre i tržišno orjentisane mehanizme za sprovođenje onoga što je svima nama u interesu, a to je da se naša privredna mašinerija pokrene, da obezbedimo priliv investicija, da strane investitore obezbedimo, da smo mi kredibilni partneri za ulaganja i da reformski zakoni koje usvajamo zaista funkcionišu na delu.
Moje uvažene kolege su različit stepen pažnje posvećivali nekom od ova tri predloga izmena zakona. Ne bih se ponavljala, samo bih naglasila ono što je ključna izmena ovih zakona, a to je izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, da je ključno u stvari da se omogućava konkretno „Telekomu“ da zadrži 20% sopstvenih akcija, odnosno da se taj procenat poveća. U stvari, da se akcionari ove firme, to je ono što interesuje sve građane, ne samo Republika Srbija, nego i građani i bivši zaposleni da imaju pravo preče kupovine. To je nešto što zaista treba naglasiti, jer taj preduzetnički duh, ta preduzetnička kultura kod nas, premda je došlo do masovne privatizacije, odnosno raspodele tih nekih akcija i građanima kada govorimo o NIS-u, Aerodromu ili o „Telekomu“, da se mi još uvek učimo o toj nekoj preduzetničkoj kulturi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj, tu smo mi u Socijalističkoj partiji posvećivali puno veću pažnju, zato što smo mi na nedavno održanom kongresu usvojili tu ideju, odnosno podržavamo tu ideju, koja je već u opticaju nekoliko godina, o eventualnom osnivanju razvojne banke Srbije. Naravno, naša novija politička iskustva nisu pozitivna. Konkretno, biću precizna, reč je o zloupotrebi, da tako kažem, sredstava Razvojne banke Vojvodine, ali ja bih istakla ono što je pozitivno. Pozitivno je da kod nas postoji jedna institucionalna mreža za razvojnu ekonomsku politiku u Srbiji. Tu nije samo reč o Fondu za razvoj Republike Srbije, tu je reč i o Agenciji za osiguranje izvoza finansija, pored već Razvojne banke Vojvodine koju ću pomenuti, i Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine, a isto tako i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Moje uvažene kolege su već rekle, premda te institucije postoje, bilo je u većoj ili manjoj meri politiziranja, nenamenske dodele tih sredstava, a isto tako i od onih korisnika koji nisu u politici, koji tvrde da su isključivo u ekonomiji, bilo je raznih zloupotreba, mahinacija i manipulacija. Pomenuli smo samo start ap kredite. Dakle, to su oni privrednici koji se tek uče tom nekom preduzetničkom poslu.
Ključni problem u Srbiji, nadam se da ćemo se svi složiti, jeste kako doći do zdravog novca. Šta je to zdravi novac u Srbiji, jer su investicije, odnosno krediti komercijalnih banaka izuzetno skupi? Znači, to je ključno pitanje – kako ozdraviti ekonomiju, kako izaći iz tog začaranog kruga gde mi nemamo oplođivanje kapitala, da upotrebim sada već možda zastareli marksistički rečnik? Na onaj način na koji smo bili sposobni da čak i u jednopartijskom sistemu vodimo naša preduzeća.
Ja sam već sada pomenula da se istovremeno preko, recimo, Fonda za razvoj vodi i razvojna politika. To je nešto što je ključni problem u Srbiji - kako da ujednačimo tu regionalnu razvijenost, odnosno nerazvijenost? Ministar Sertić je već govorio o devastiranim opštinama, imamo preciznu evidenciju. Kako da iskorenimo tu političku ili ekonomsku kulturu, da tako kažem, pojedinih lokalnih samouprava da simuliraju nerazvijenost čak i kada ti plasirani fondovi daju rezultate, samo zato da bi od centralnih organa vlasti ili iz budžeta dobili veći priliv sredstava?
Znači, moramo se svi uozbiljiti i shvatiti kako funkcioniše tržište. Zato smo i predložili, odnosno mi podržavamo ove predložene mere da se budžet, odnosno da se država povuče iz Fonda za razvoj u formi garancija i da garancije i krediti koje daje Fond za razvoj jednostavno budu garantovani imovinom Fonda za razvoj. Evo, sada se opet vraćam na to pitanje. Kad bismo mi bili u prilici da u ovom trenutku osnujemo tu razvojnu banku, ja znam da je gospodin ministar Sertić tu ekspert jer je bio i privrednik, a isto tako i na čelu Privredne komore koja se izuzetno angažovala oko tog pitanja, da bi nam najmanje trebala jedna milijarda evra. Gde naći taj novac? Zato mi moramo da ne idemo mimo sveta. Ne smemo biti u dilemi iz naših nekih političkih ili stranačkih interesa i da izmišljamo neki srednji put ili da čekamo da se nešto desi. Neće se ništa specijalno desiti za Srbiju, moramo ići onim putem kojim su išle tranzicione zemlje, bivše komunističke, socijalističke zemlje, kojim su išle one zemlje koje su slične nama, a koje su uspele da uđu u EU. Čak i neke susedne zemlje imaju tu razvojnu banku.
Ovo sada nije apel za osnivanje razvojne banke, premda mi tu ideju podržavamo, nego apel za racionalizaciju tih potencijalnih investicionih sredstava kojima možemo da ozdravimo srpsku ekonomiju. Moramo da štedimo. Ja često kažem – nije valjda da je štednja jedna najopasnija reč koje se građani boje? Još od početka osamdesetih godina mi štedimo, kada je 1981. godine obelodanjeno koliki je spoljni dug Jugoslavije.
Mi danas znamo da je opterećenje javnim dugom Srbije visoko. Mi smo visoko zadužena zemlja. Istovremeno naglašavam da ovoj Vladi se ni u kom slučaju ne može pripisati u krivicu za loše ekonomske odluke. Precizno ću reći, od 2000. godine bivše članice DOS-a su upravljale ekonomijom, ali istovremeno ništa mi nemamo od toga da se međusobno optužujemo, upiremo prst krivice, ako smo nesposobni privrednici. Znači, moramo da se učimo toj politici štednje i moramo da donosimo odluke koje možda građani neće razumeti u prvom mahu, ali istovremeno će shvatiti da ne radimo ništa drugo što ne rade mnogo bogatije zemlje od nas.
Takođe bih podsetila na činjenicu da je u ovom zakonodavnom telu, ako se ne varam, godine 2004. bio u funkciji i Odbor za privatizaciju koji je vršio neku vrstu monitoringa nad neefikasnošću, odnosno efikasnošću, čak je i razmatrao žalbe određenih privatizovanih firmi, pogotovo su se tu verovatno žalili najviše radnici. U tom periodu od 2004. do 2011. godine, konačan bilans je bio da je čak jedna četvrtina tih masovno privatizovanih firmi u stvari bila neuspešna, da je u njima bilo i korupcije i manipulacije. To je taj 25%, gde smo imali crno-belo da smo nešto zloupotrebili ili da nismo bili sposobni. Ali, baš zato, ta uspomena koju imamo na to vreme ranije naše ekspanzije ekonomije jugoslovenske, ali istovremeno i srpske, kada smo mi bili na stranim tržištima, dokazuje da mi jesmo sposobni privrednici, na onaj način na koji su naši građani sposobni radnici kada odu u zemlje razvijene tržišne ekonomije.
Naposletku, treći zakon, odnosno sporazum, gde mi pokazujemo isto tu kulturu štednje jeste taj Ugovor o zajmu za kredit koji će omogućiti, kako je rekao ministar Antić, da se posle dve decenije izgradi jedan značajan objekat energetskog kapaciteta, pokazuje koliko smo u stanju da poboljšanjem rejtinga naše zemlje i poverenja na međunarodnom tržištu kapitala, a istovremeno i našeg političkog ugleda, ali baš zato što insistiramo na reformskim potezima i zato što je ova Vlada konačno smogla hrabrosti, što možda neki raniji političari nisu mogli, zato dobijamo povoljnije kreditne aranžmane, kao što je i ovaj slučaj od kineske izvozne „Eksport import banke“, gde je rok otplate kredita 20 godina, uključujući period počeka od sedam godina i po jednoj izuzetnoj kamatnoj stopi od 2,5% godišnje.
Dakle, kada se gleda ova celina, mi moramo biti svesni da se kontinuirano nalazimo u jednom procesu čitanja, iščitavanja, traženja propusta, sivih zona, pravno nedefinisanih u svakom reformskom zakonu, kažem, već smo imali to iskustvo da svi poslanici SPS, kao i iz vladajuće pozicije i iz drugih partnerskih partija, pogotovo SNS koja ima najviše poslanika, za razliku od nekih možda opozicionih poslanika koji podnose veliki broj amandmana, ali pri tom ne ostaju do kraja dugotrajnih zasedanja, dakle, nisu toliko verni onome što propovedaju. Dakle, to ne praktikuju do kraja, da ćemo biti prisutni, da ćemo vrlo pažljivo čitati te reformske zakone, isto tako popravljati možda eventualno nekim amandmanima, ali da mislimo da je Srbija krenula velikim i krupnim koracima, reformskim koracima i da je Srbija jako dobra vest i da je Srbija kredibilan ekonomski partner.
Znači, nema odstupnice. Podvukli smo debelu liniju. Bilans znamo, on je možda poražavajući. Ne bavimo se krivicom, nego smo doneli odluku, Vlada, na čelu sa premijerom Vučićem je rekla – da, mi ćemo biti ti, bez obzira na možda istorijsku odgovornost koju građani neće razumeti u sledećem izbornom ciklusu, ali neko to mora da uradi.
Poslanici SPS svesrdno podržavaju predložene predloge izmena zakona i ovog Ugovora o zajmu i mislimo da će, isto tako, naši partneri iz inostranstva, pogotovo finansijske institucije, ne samo MMF nego i Evropska investiciona banka, EU, isto na ovaj način na koji to čini i kineska banka, da će razumeti da se mi razumemo u tržišnu ekonomiju i da smo dobri ekonomski partneri. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Prelazimo na listu govornika.
Reč dajem poslanici Dubravki Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas raspravljamo o tri predloga zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Drugu fazu paket projekta Kostolac.
Ovom prilikom želim da kažem da će poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati sve tri izmene zakona.
Što se tiče Zakona o privrednim društvima, jasno je da se on donosi iz dva razloga. Prvi je zbog toga što 25. januara ističe rok, a drugi je što „Telekom“ treba da zadrži 20% akcija i što akcionari imaju pravo preče kupovine. Tu bih se negde složila i sa kolegama narodnim poslanicima koji su istakli da se izmene i dopune ovog zakona donose praktično samo zbog „Telekoma“. Rok koji ističe nas upućuje na to, ali i vi ste, gospodine Sertiću, i u raspravi o budžetu a i danas istakli da se sprema sveobuhvatna izmena i dopuna, odnosno praktično novi zakon koji ćemo za nekoliko meseci imati, koji će se praktično odnositi na sva privredna društva.
Što se tiče ovog Zakona o privrednim društvima koji se odnosi na „Telekom“, tu je zapravo ključno pitanje da li treba da prodajemo „Telekom“ ili ne? Na to pitanje većina građana bi odgovorila – ne. Protivnici prodaje kao argument navode da je „Telekom“ po broju korisnika na prvom mestu i apsolutni lider u domenu fiksne telefonije sa tržišnim učešćem od 95%, da posluje sa profitom. Međutim, u njihovim protivljenjima nema poređenja ekonomskih efekata održavanja državne svojine i prodaje. Više puta smo do sada prodavali i kupovali „Telekom“, ali je ključno pitanje da li smo naučili lekciju? Mislim da nismo i da tu treba da podvučemo crtu. U međuvremenu, milioni građani su besplatno stekli 27% glasova u Skupštini „Telekoma“, ali su praktično oni obezvlašćeni. Mislim da sve firme treba da idu na berzu i sve firme treba da se ogledaju i takmiče na tržištu.
Takođe je činjenica da je NS 2010. godine bila protiv prodaje državne telekomunikacione kompanije, zbog toga što je na tenderu za prodaju „Telekoma“ austrijska kompanija ponudila nižu cenu od realne vrednosti. Jasno je da je veća cena mogla da se dobije u nekom predkriznom periodu, 2006, 2007. godine, jer je svetska privreda bila u snažnoj ekspanziji, a telekomunikacije, rekla bih, na istorijskom vrhuncu. Sada je prisutan umereni oporavak svetske privrede i videćemo kakva će ponuda biti za „Telekom“. Mislim da će cena za „Telekom Srbije“ biti izvesnija posle završetka procedure privatizacije slovenačkog „Telekoma“. Inače, moram i to da naglasim da sve države u okruženju su prodale svoje telekomunikacione kompanije. Zbog toga mislim da je ovo trenutak kada treba da se izvuku pouke iz prethodnog poslovanja ove kompanije i praktično da se podvuče crta.
Što se tiče Fonda za razvoj i ovog Predloga zakona, mislim da tu imamo dve ključne izmene. Prva je da se ne planiraju godišnji planovi, već samo planovi, što mislim da je potpuno u redu. Sve moje kolege su danas apostrofirale činjenicu odgovornosti Upravnog odbora Fonda. Mislim da je vrlo važno da se o tome povede računa i da se izađe sa konkretnim podacima koliko smo do sada imali neuspešnih plasmana kredita iz Fonda za razvoj, koliko novca nije vraćeno i da se to negde uporedi sa bankarskim kreditima. To je zbog transparentnosti i zbog javnosti vrlo važno da u dogledno vreme dobijemo te podatke.
Što se tiče kredita za Kostolac 2, mislim da je tu situacija više-manje nego jasna.
Još jednom želim da kažem da ćemo u Danu za glasanje podržati sve tri izmene zakona.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Od tri zakona koji su u objedinjenoj načelnoj raspravi pred nama, jedan zakon ima moj glas „za“, jedan ima „protiv“, a za treći čekam da završimo raspravu i da dobijemo odgovore od ministra da bih mogla decidno da kažem da li sam za ili protiv.
Zakon koji ima moj glas „za“ je kredit za Kostolac B iz nekoliko razloga. Mislim da je važno da razumeo pri donošenju odluka kojim potvrđujemo napore raznih vlada, ja gledam u dela, a ne u ljude, kada su u pitanju ovakvi krediti, volela bih da je Srbija država koja daje kredite drugima, ali nije. Mi neke stvari ne možemo da uradimo bez kredita. Možemo da imamo raspravu o tome da li je ovo najbolji mogući kredit, da li je urađeno sve, o tome možemo da imamo raspravu, ali ako razložimo sebi logičnu misao u glavi, ako hoćemo Kostolac B, ako hoćemo razvoj, to bez kredita ne ide i zato je moj glas „za“ taj kredit.
Glas „protiv“ je za izmene Zakona o privrednim društvima i ponovo iz potpuno principijelnog stava. Ono što je pred nama je odluka Vlade i ja ne ulazim u to zašto nije u decembru i zašto nije u oktobru i novembru, to je zgodno da se igrate sa tim što sedam dana pre kraja roka, ali je neproduktivno. Meni je glas „protiv“ zato što iz predloga koji je pred nama vidim da Vlada hoće istim sredstvima kao i 2009. godine da napravi nekakav drugi rezultat. Ne vidim da je to moguće. Tri godine su prošle, način raspodele vlasništva je jasan, razni vredni ljudi su na tome radili i sve što sada imamo je - daj mi još tri godine ili kod već period. Pogotovo za informaciju ministra o angažmanu privatizacionog savetnika. Zašto očekujemo da će rezultat koji će nam dati privatizacioni savetnici za Telekom biti drugačiji od onoga što je bilo pre tri godine. Nemam vrednosni stav kojim sam protiv privatizacije ili vrednosni stav kojim sam za jedan model privatizacije Telekoma. Ja imam vrednosni stav protiv naše zajedničke navike da stalno upotrebljavamo ista sredstva i da očekujemo drugačije rezultate. To jednom neko mora da prekine.
Imam nade da je ministar Sertić jedan od ljudi koji će prestati da upotrebljava stalno iste mehanizme, a da sa nama deli očekivanja da će biti drugačijih rezultata. Ono što je obrazloženje jeste da je ovo celishodan način kojim se sprečava nastajanje štete. Zbog toga izmena u procentu akcija i zbog poštovanja roka do 25. januara. To su razlozi. Dakle, ne ulazim, možemo u nekom drugom dijalogu ući i u to koliko je kod nas zabluda o tome kako se pravi novac. Koliko je kod nas zabluda o tome da bi mi stvarno mogli da budemo jako bogata i uspešna zemlja, ali eto. Mislim da je eventualna privatizacija Telekoma dobra prilika da o svemu tome porazgovaramo bez obzira kako Vlada odlučila.
Zašto sam protiv? Zato što svi znamo da preduzeća sa društvenim kapitalom, to je sada vezano za Zakon o fondu, o izmenama Zakona o fondu za koji čekam kraj rasprave da odlučim, da je 2015. godina koja sa svojim 31. decembrom nema više društvenog kapitala. Šta nam je rečeno ovde sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o fondu, da će se bez oročavanja godišnjih planova postići veća javnost i veća fleksibilnost Fonda i da ovim Fond izlazi iz sistema obaveza, odnosno da nema pretvaranja u javni dug koji bi nastao u svojstvu garanta.
Pre samo mesec dana smo mi ovde imali, ne direktno pre mesec dana u sednici, ali u javnosti pretvaranje duga „Er Srbije“ u javni dug. Moramo da se odlučimo da li je dobro da stvaramo javni dug ili nije dobro da stvaramo javni dug. Da li je iznudica i ja potpuno razumem, ja ne kvalifikujem vrednosno pretvaranje „Er Srbije“ u javni dug, ali kvalifikujem vrednosno onda izmene i dopune Zakona o fondu koja mi kažu da ne treba da bude javnog duga jer je tada 19,3 milijardi dinara pretvoreno u javni dug.
Dakle, nemam posebnih pitanja za ministra. Pažljivo ću slušati dijalog i obrazloženja i ako eventualno promenim svoj stav o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije ja ću ga saopštiti. Hvala.