Hvala lepo.
Pre svega bih hteo da se, pa ću posle reći zašto, nisam ništa loše mislio kada sam spomenu Žensku parlamentarnu mrežu, ukoliko bilo na koji način su se uvažene koleginice možda našle pogođene, ja se izvinjavam, ali nisam ništa loše mislio sa tim, mislio sam samo o zaštiti ženskih prava zato sam to i rekao. Tako da bih još jedanput molio uvažene koleginice da prihvate moje izvinjenje.
Međutim, radi se o jednoj drugoj stvari. Ne bih hteo dugo da elaboriram, gospodin Veselinović je dosta toga govorio, dajemo ekskluzivitet, gospođa Čomić je to elaborirala, međutim, mi dajemo apsolutni ekskluzivitet ženi. Mi isključujemo muškarca kao dela porodice.
Gospodin Milisavljević kaže – šta ako je on u Australiji, na Aljasci, ili ne znam gde pa nismo u mogućnosti da ga obavestimo. Ne radi se uopšte o tome. To je zamena teze. Nije obaveza da lekar mora da obavesti u tom slučaju ukoliko nije partner negde van, nije važno gde, znači nije u mogućnosti da bude prisutan, ali ukoliko je partner prisutan, ukoliko je tu, ukoliko je on zajedno sa ženom došao na genetsko ispitivanje, onda bi lekar bio dužan da saopšti rezultat. To je jedno.
Drugo, ono o čemu govorimo? O tome da možemo doći u situaciju da muškarac, odnosno partner bude prevaren na izvestan način, znači da žena učestvuje zajedno sa lekarom u prevari partnera. Jer, ako je partner prisutan i ukoliko ga ne obaveste o genetskom ispitivanju, on neće znati ako smo u toku genetskog ispitivanja došli do zaključka i rodi se dete se nekom, bilo kakvom genetskom bolešću, malformacijom, on će biti iznenađen na porođaju, apsolutno je neobavešten o tome.
Dužni smo da ga obavestimo o rezultatu ispitivanja ukoliko je on prisutan. O tome je reč, a ne o tome da ga tražimo po Aljasci ili ne znam gde, ukoliko je on odsutan. Ni u kom slučaju da partner ne učestvuje, ne bude prevaren i da jednostavno ne zna o čemu se radi i kakav je rezultat genetskog ispitivanja. O tome sam govorio i zbog toga smo i došli u eventualnu koliziju mišljenja oko ovog amandmana. Hvala lepo.

Reč ima Gordana Čomić.

  Zahvaljujem.
Ipak je reč o nesporazumu. Ja ću kroz jedan karikaturan možda snažan primer pokazati koliki je nesporazum. Amandman u originalnom tekstu kako je podnet u poređenju sa amandmanom koji je predloži Odbor i koji ja podržavam dosledno bi podrazumevao da od svake žene koja dođe kod lekara se zahteva utvrđivanje očinstva. To vam ne pada na pamet, da se utvrdi ko je otac. Ako je žena u bračnoj, vanbračnoj vezi vi to podrazumevate, sve dok ne dođe do utvrđivanja testa očinstva. S kojim pravom bi tražili od trudnice koja vam dolazi na utvrđivanje trudnoće kažete – dobro, da utvrdimo ko je otac, pa da dalje radimo.
Jeste karikatura, namerno zato da pokušam da vam objasnim da je amandman koji je Odbor prihvatio odgovarajući i da će partner ukoliko je tu naravno biti konsultovan i naravno učestvovati ako učestvuje u genetičkom ispitivanju. Ali, bi amandman i diskusija nije o tome, uopšte. Kao što nije tačno da se zna otac deteta po prirodi stvari. Ako hoćete opet karikaturni primer.
Deca postaju da imaju i oca kada ih on zakonski prizna, ili deca nemaju nekog oca ako neko potegne pitanje utvrđivanja očinstva. A majka, majka mu je majka.
Ja vas molim da pogledate taj ugao jednom, iz naših ženskih cipela. Mi, bez muškaraca ne možemo ništa i dijalog između nas je neophodan i nećemo, čak i da možemo, zašto bismo. Ali, postoje ženska prava kao pacijenta ili kao osobe koja se u ovom slučaju obraća za savet, za dijagnozu i za sve ono što joj je potrebno. Nemojte da stavljate obavezu lekara da on mora da obavesti oca, ovde je čak upotrebljena dijagnoza da će biti prevaren.
Kako znate da vas ginekolozi, žena koje su vodile trudnoću nisu prevarili o tome ko je otac deteta? Na osnovu čega to znate? Zato što podrazumevate stereotip, da je bračna ili vanbračna veza takva da garantuje razmenu genetskih materijala muškarca i žene koji su u toj vezi?
Verovatno u najvećem broju slučajeva, ali ne bih ja obavezivala lekara, da na ovakav način tako oštro, a u stvari u tim oštrim rečima je sakriven jedan deo koji nije tema uopšte ovog zakona koji se tiče odnosa pacijenta i lekara i da zajedno podržimo amandman koji je odbor podneo jer on kaže u kompromisu da se, ukoliko otac učestvuje u genetskom ispitivanju, naravno i on savetuje, to se podrazumeva.
Nemojte da zahtevate ništa više i ništa manje od onoga što je realno moguće da se dogodi. Hvala vam.

Hvala.
Dr Blagoje Bradić.

Ja vam se zahvaljujem.
Evo i ja ću kao i moj kolega Janko Veselinović da se javim još ovaj put po ovom amandmanu, ali mislim da se nešto ne razumemo. Ili, ja mnogo ne razumem.
Ja samo da podsetim narodne poslanike, mi govorimo o zakonu o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetičko uslovljenih anomalija i retkih bolesti.
Ovi testovi i ove analize se ne rade stalno. Rade se onda kada ordinirajući lekar, ginekolog, posumnja ili ko god da vodi tu trudnoću, posumnja da postoji mogućnost zbog nasleđa u porodici, zbog samog pacijenta i njegovih bolesti, da postoji mogućnost oštećenja ploda.
Ja potpuno razumem da žena ima diskreciono pravo, ali ja ipak ne mogu da se složim ljudi, pa ovo je zemlja Srbija, ovde su vanbračne zajednice vrlo retke. Mi smo sad, možda, bar u mom delu Srbije, je to dosta retko.
Ono što smo mi insistirali, ja i kolega Janko Veselinović, je, da samo muškarac, tj. bračni drug ili biološki otac, ili kako god, ima pravo da zna rezultat genetičkog ispitivanja, to se ne radi svaki dan. Ne radi se kod svake trudnoće, to se radi onda kada se posumnja da možda će se roditi oštećen plod, sa genetičkom greškom.
Mi želimo da i bračni drug ili biološki otac, ako nije bračni drug, zna šta će biti plod te trudnoće. Da bude upoznat i da se složi sa svim, i pozitivnim i negativnim stranama, ako majka reši da trudnoću iznese do kraja. Eto to je bila naša ideja i zbog toga smo tražili vašu podršku ovde u plenumu. Hvala.

Hvala.
Na član 26. amandman je podneo Odbor za zdravlje i porodicu.
Predlagač je prihvatio amandman na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podnela Vlada.
Predlagač i Odbora za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Dr Blagoje Bradić. Želite reč?

Izvinite, greška.

 

Samo jedan komentar. Da ovaj predlog amandmana nije prihvaćen, zato što nismo želeli da ograničavamo, ne treba ograničavati samo na bolesti iz Registra.
Doduše i sam Registar, trenutno ne postoje retke bolesti, zato ovaj amandman nije prihvaćen i nije dobro čak i kad imate nacionalni registar retkih bolesti, neke bolesti se otkrivaju i u nekim godinama koje dolaze razvijanjem tehnologija i medicine, tako da, samo je to razlog, inače ovaj amandman nije loš, ali je nepotrebno da ograničavamo na neke bolesti i da se pozivamo na nacionalni registar, s obzirom da nacionalni registar ne postoji.
Tako da taj amandman ne bi bio u skladu, zato što zakonski mi još uvek nemamo nacionalni registar za retke bolesti.

Hvala.
Na član 30. amandman je podnela Vlada.
Predlagač i Odbora za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela Vlada.
Predlagač i Odbora za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv Glave VIII, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić i dr Blagoje Bradić.
Predlagač i Odbora za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima dr Blagoje Bradić.