Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege, nismo prihvatili predlog ovog amandmana, ali smo kroz jednu formu amandmana skupštinskog odbora dali jedno obrazloženje gde se predlaže da lekar kao odgovorno lice je dužan da o rezultatu genetičkog ispitivanja obavesti partnera trudne žene, ukoliko učestvuje u postupku genetičkog savetovanja.
Poštovane kolege, postoji mogućnost da ne možete naći partnera te supruge, te žene. Ne možete naći partnera devojke, ona ne mora biti žena, može biti i devojka i da je partner negde u Sibiru i vi sada ne možete obavezati lekara da on ide do Sibira da obavesti tog partnera. Možda žena ne želi da obavesti tog partnera.
Dakle, partner mora da vodi računa kada se u samom činu seksualnog akta začne dete. Nakon toga žena ima to puno pravo i žena to odlučuje. Tako je skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu našao jedno rešenje koje kaže da lekar kao odgovorno lice je dužan da o rezultatu genetičkog ispitivanja obavesti partnera trudne žene jedino ukoliko učestvuje u postupku genetičkog savetovanja.
Posle stava 8. dodaje se i novi stav 9. koji glasi da odredba ovog člana se primenjuje i na postupke pre inplatacione genetičke dijagnostike, kod postupaka bio medicinskog potpomognutog oplođenja. Dakle, predlaže se jedno rešenje koje je celishodnije i ima u vidu da je moguća situacija da je partner nepoznat. Ako kažete da mora da obavesti partnera, onda dolazimo do kršenja zakona. Kako lekar može da nađe partnera ukoliko ga nema? Tako da Odbor ide sa ovim predlogom amandmana, uvažavajući i predloge poslanika iz poslaničke grupe Boris Tadić.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović.

Hvala lepo.
Apsolutno me čini zadovoljnom objašnjenje koje ste dali, gospodine, odnosno stava Odbora.
Mom uvaženom kolegi dr Mijatoviću želim da kažem da Ženska parlamentarna mreža nije pisala ovaj amandman, ali je pomno pratila čitavu proceduru vezno za Zojin zakon.
Ja ne mogu kao neko ko je iz struke da pričam o tome, ali i ne moram da budem iz struke, jer sam majka troje dece. Sasvim je izvesno da za sve vreme kontrole trudnice, pa čak i sam dolazak na porođaj, retko ko, gotovo niko ne pita za partnera, supruga, oca ili kako god već. Tako da, obrazloženje koje je dao Odbor je sasvim ispravno. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, rizikujući da, kako kaže moja uvažena koleginica, dobijem kritike Ženske parlamentarne mreže, ja ću pokušati u par minuta da podržim diskusiju uvaženog kolege Mijatovića i kolege Jankovića.
Ovaj amandman koji smo mi podneli odnosi se na stav 8. koji u izvornom tekstu kaže - lekar kao odgovorno lice nije dužan da o rezultatu genetičkog ispitivanja obavesti partnera trudne žene, osim ukoliko to čini u okviru genetičkog savetovanja kome su pristupila oba partnera. Odredbe ovog člana primenjuju se i na postupke preimplementacione genetičke dijagnostike.
Kolega Milisavljević je dao drugu verziju dela ovog člana zakona, ali tu ne postoji obaveznost obaveštavanja muškog partnera. Par nas je na Odboru delilo, da tako kažem, stav da je to neophodnost, naročito u slučaju kada se radi o genetičkim ispitivanjima i mogućoj genetičkoj greški kod ploda. Obaveza je, po meni, da i muški roditelj bude obavešten o mogućim posledicama takve trudnoće, ako majka reši da je iznese do kraja. Zašto to kažem? U ovom zakonu, u članu 34. se kaže – lekar je odgovoran za štetu roditeljima deteta koje je rođeno genetički oštećeno zbog povrede njihovog prava da budu obavešteni o zdravstvenom stanju deteta pre rođenja, kako bi tako informisani dali svoj pristanak na dalji tretman itd.
Trudeći se da ovim zakonom, kao što smo pričali kada smo govorili u načelu da želimo svi da napravimo dobar zakon, ja sam želeo, a tu bih zamolio i sve kolege pravnike da se uključe, jer ovo je više pravno pitanje, da se uključe u diskusiju. Zbog ovog člana 34. nas nekoliko na Odboru je bilo, a i na osnovu našeg promišljanja, jako za ovaj amandman, tj. bili smo pristalice toga da je obaveznost obaveštavanja muškog roditelja budućeg deteta. Normalno, ovo što je govorio kolega Milisavljević, u slučaju da je on odsutan, da nije u zemlji, da je na Severnom polu, gde god da je, to treba da se konstatuje u evidenciji o pacijentkinji, jer time na neki način štitimo budućeg kolegu, tj. kolegu koji će voditi takvu trudnoću, a koji može na osnovu člana 34. da bude sankcionisan i da bude tužen. Ovde dajemo mogućnost da nije obavezno informisan, a u članu 34. dajemo pravo i ocu i majci da tuže prava ako nisu bili informisani. Neka se tu malo pravnici uključe, da rešimo da ovaj član bude na opšte zadovoljstvo kvalitetno izglasan. Zahvaljujem se.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS, jer mislim da su se na ovom amandmanu pomešale dve potpuno različite stvari. Jedno su prava onog ko je pacijent u slučaju o kome je reč, kada se vrši genetičko ispitivanje, a žena je trudna. Sasvim nešto drugo su međusobna prava i obaveza muškarca i žene koji žele ili ne žele, znaju se ili se ne znaju, sa odlukom saglasni ili ne o tome da će zajedno odgajati to dete. To su dve različite stvari. Pozivati se na to da je lekar obavezan, pravi se ponovo jedna poruka koju smo inače imali prilike da čujemo kada god razgovaramo o zdravstvu. Koliko god ja poštovala i izuzetno cenila rad lekara, ali centar svakog zdravstvenog zakona i centar zdravstva mora da bude pacijent, a ne lekar.
Namera da se ovde uvodi obaveza da se obaveštava i neko ko se smatra biološkim roditeljem, nije ništa drugo nego mešanje dve potpuno različite pozicije, u kojoj je žena kao pacijent i u kojoj je partner, ako ga ima uopšte, kada je u pitanju rađanje nekog deteta. Pogotovo je mešanje to sa obavezom lekara da obaveštava roditelje. Ako je već obavestio majku, ako majka želi genetičko ispitivanje, onda je ovaj član, kako ga je predlagač usvojio od strane Odbora, sasvim dovoljan. Ako majka ne želi genetičko ispitivanje, onda nema šta da je obaveštava, niti može da ga poziva na odgovornost posle, jer ne želi nikakvo genetičko ispitivanje.
Ja ne smatram trudnice pacijentima, ali znam da je normalno da se žena koja ima rizičnu trudnoću ili trudnoću koja ima rizik od genetičkih poremećaja smatra pacijentom. Mislim da je trudnoća jedno zdravo stanje. Nema zdravijeg stanja od toga nego biti trudan. To je moj lični, životni stav vrednosti, kako god hoćete. Ali, isto tako, poštujem i činjenicu da postoje situacije kada se trudnoća smatra rizičnom.
Molim sve kolege da ne mešamo dve stvari koje ovde nisu za mešanje. Ovo su prava pacijenta i prava posledična koja proizilaze iz savetovanja. Jer, onda ja mogu da uzvratim pitanjem – zašto nismo za svaku vrstu onoga što smatramo da je bolest uvodili obavezu da lekar obaveštava supruga, sina, najbližeg srodnika? Zašto smatramo da je ovo izuzetak gde morate obavestiti, odnosno staviti obavezu lekaru da obavesti partnera, bez obzira da li taj partner postoji, da li je vantelesna oplodnja, da li je začeće takvo da žena ne želi tog partnera, da li zna ko je taj partner itd? Zašto je potrebno dodatno pitanje kojim ne stavljate u sumnju da li hoćemo da poštujemo ženska i ljudska prava, nego pravite teškoću lekaru?
Ako je jedan od roditelja već u fazi genetičkih ispitivanja, ako dođete u situaciju da član 34. znači da majka naravno zna, ili otac zna, a šta ako majka ne zna? Šta to znači? Da ste mogli da saopštite ocu, pa da onda majka tuži? Mešamo dve stvari iz svojih stereotipa i predrasuda o tome kako posmatramo ženu koja je trudna. Ona je zdrava osoba, nema zdravije osobe. Ako je posmatrana u statusu pacijenta, onda ima svoja prava kao pacijent i bilo bi dobro da prihvatimo amandman Odbora.
S obzirom da je pomenuto da bi ovo proizilazilo iz kritike Ženske parlamentarne mreže, mogu samo da dam podršku svojoj koleginici Jasmini Obradović i da izrazim svoje zadovoljstvo što se ovde računa na to šta bi Ženska parlamentarna mreža kritikovala ili ne bi. Ali, znajući sve nas 84, ne morate da slutite šta bismo mi kritikovali ili ne bi, mi ćemo to vrlo jasno da kažemo. Ovakav amandman nije posledica ni predmeta naše kritike, niti je naša volja da se uzvratnom kritikom obratimo bilo kom kolegi. Ovo je prosto jedna situacija koja će se uvek ponavljati kada su u pitanju ženska ljudska prava žene koja rađa. Ta tema nema uporište u medicini, ona ima uporište u društvenim naslagama naše tradicije.
S obzirom da smo već vrednosno prihvatili ovaj zakon kao zakon o ljudskim pravima, onda vas molim da prihvatimo i rešenje koje je kompromisno predlagač našao sa Odborom, jer ono zadovoljava u onoj meri u kojoj svi mi imamo fokus na to šta su ženina prava kada je u pitanju proces genetičkog ispitivanja ili kada je u pitanju zdrava trudnoća. Hvala vam.

Poštovani poslanici, primili ste ostavku narodnog poslanika Vladete Kostića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Vladeti Kostiću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Hvala.
Moja uvažena koleginica Čomić je branila postojeće rešenje i amandman koji je pokušao da napravi kompromis u ovom pitanju. Međutim, najveći deo argumentacije išao je u korist ovog našeg predloženog amandmana.
Naime, ja se nadam da se koleginica Čomić, a i svi oni koji učestvuju u ovoj raspravi slažu da genetički materijal koji se ispituje je zajednički genetički materijal i žene i muškarca.
S druge strane, ako pođemo od definicije braka, brak je zajednica žene i muškarca, ako govorimo o detetu koje treba da se rodi iz braka, to je dete i žene i muškarca, čak i ako se ne radi o detetu iz braka, ono je uvek dete koje ima dva roditelja. Moguće je da neki od roditelja je nepoznat, odnosno da je u ovom slučaju otac deteta nepoznat i o tome je sa pravom govorio kolega Milisavljević. To u pravnoj praksi i pravnoj teoriji i normiranju nije nepoznato da je otac deteta nepoznat i nije to sporno. U ovom slučaju niko te norme ne može da ospori.
Međutim, mi govorimo o redovnoj situaciji kada je otac deteta poznat i situaciji kada roditelji žele da imaju potomstvo, a želja da imaju potomstvo znači da zajednički odlučuju o tom potomstvu. Čak, u ovom slučaju ovaj amandman nije išao ka tome da odluku o tome da li će žena da rodi dete, da donosi muškarac, odnosno otac tog deteta već samo da bude obavešten o genetičkom ispitivanju. Ovde se ne radi o odluci da li će žena roditi začeto dete.
Dakle, u tom smislu ostaje i dalje sporno ovo pitanje. Kada smo pisali ovaj amandman, možda da dam i jedan dodatni argument, ja sam se konsultovao sa kolega koji predaju porodično pravo. Dakle, nisam bio dovoljno siguran da sam u pravu. Dakle, konsultovao sam se sa kolegama koji predaju porodično pravo i njima ovo, što smo mi napisali uopšte nije bilo sporno, čak smo dobili pomoć od njih da napišemo ovaj amandman. Tako da bojim se da u ovom smislu se ne radi o nesporazumu između Ženske parlamentarne grupe i kolega iz Odbora koji su se zalagali za prihvatanje ovog amandmana, nego jednostavno nedovoljnom razumevanju same materija kojom smo se mi ovde bavili.
Mi smo jednostavno hteli da zaštitimo dete koje će biti rođeno od eventualnih pravnih posledica činjenice da otac deteta nije bio upoznat sa genetičkim ispitivanjima i rezultatima tih genetičkih ispitivanja, da ne govorim o svim drugim implikacijama rasta i posledicama koje po oca deteta znače izdržavanje deteta. Tako da ja još jednom molim da razmislite oko prihvatanja ovog amandmana. Naravno, to neće uticati na našu podršku ovom zakonu. Mi smo i pokazali kao poslanička grupa da smo zaista vrlo temeljno pristupili svim članovima ovog zakona.
Zahvaljujemo se još jednom predlagaču što je prihvatio značajan broj amandmana. Na kraju, neću se javljati više povodom ovog amandmana, smatram da je donošenje ovog zakona, pre svega, rezultat velike podrške građana, javnog mnjenja koji su želeli da ovakav jedan zakon bude donet i da su oni pomogli predlagaču koji je sa svojom upornošću, naravno i upornošću roditelja male Zoje, ovaj zakon bude doneta. Tako da neću uzeti kao loše predlagaču ukoliko ne prihvati ovaj amandman, računajući da on vodi računa o delu etičkih pitanja, ali smatram da u onom delu koji se tiče pravne tematike neće biti u pravu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Mijatović.