Žao mi je što je gospodin Božović izašao, jer siguran sam da bi dao odgovor na pitanje koje ću postaviti. Koji godišnji izveštaj Zaštitnika građana, ma kako se on zvao, je bio razmatran i usvajan u Narodnoj skupštini Republike Srbije do 2012. godine? Nijedan. Od uvođenja Ombudsmana u naš sistem nijedan izveštaj nije doživeo raspravu u Narodnoj skupštini, nije doživeo usvajanje. Ko tu onda nešto krije, oni koji su te izveštaje koristili samo da se popunjava arhiva ili skupštinska većina u kojoj učestvuje SNS, koja je glasala i bio sam sa vama tu, gospodine Gašiću, kada smo glasali za gospodina Sašu Jankovića i koji smo usvajali te izveštaje i raspravljali o njima, ponekad i teško u ovoj Narodnoj skupštini? Ko tu onda krije? Ovi koji su ponižavali Ombudsmana time što su mu tražili da pošalje izveštaj, a nisu ga ni usvajali, ni raspravljali o njemu.
Zakon mora da se poštuje. Zakon važi i za Zaštitnika građana, za narodne poslanike, za ministre. Zakon važi za sve građane podjednako.
Kao što je više tužilaštvo adresa, a ne Ministarstvo odbrane, tako mislim da za gospodina Jankovića, ukoliko se oseća nesigurno, a ne bih voleo da se i jedan građanin Republike Srbije oseća nesigurno, nisu adresa mediji. Adresa su nadležni državni organi, ukoliko ima takva saznanja ili se oseća nesigurno.
Jedino ako svi poštujemo institucije, jedino ako svi poštujemo državu Srbiju, jedino ćemo na taj način izgraditi pristojnu i uređenu državu, a ne na način što ćemo sada iz opozicije nekom naknadnom pameću se setiti da je izveštaje neophodno usvajati ili motivisati da se odgovori traže na drugim mestima, a ne na onima na kojima treba da se traže.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću, na čije izlaganje?
(Marko Đurišić, s mesta: Na izlaganje gospodina ministra.)
Nemate mogućnost za repliku na izlaganje gospodina ministra.
(Marko Đurišić, s mesta: Govorio je o meni lično i o predsedniku stranke.)
Znam da je pomenuo vaše ime i prezime. Nije u negativnom kontekstu.
Ako smatrate da je predsednik vaše stranke pomenut u negativnom kontekstu, izvolite, imate dva minuta.

Hvala.
Koliko sam shvatio odgovor ministra na moje pitanje je da su se pripadnici Vojne policije i „Kobre“ našli slučajno pored brata premijera tog dana. Znači, nije nikakva procena bila da je njemu bezbednost ugrožena. Oni su svi zajedno krenuli kod mame na ručak. Ja sam to tako razumeo, ali bilo bi dobro da se u utvrđivanju Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a bogami i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove te stvari do kraja dovedu i da vidimo da li je to zaključak, kako sam ja sada razumeo ministra.
Takođe, da ne bi ostalo možda nejasno građanima Srbije, predsednik moje stranke je dva puta biran na demokratskim slobodnim izborima za predsednika Republike. Zato, po proceni, pretpostavljam, nadležnih organa je utvrđeno da mu je potrebno obezbeđenje, ne zato što predsednik jedne opozicione stranke, jer kao takav ne bi mogao sigurno da dobije nikakvu brigu od ove države, pošto ni mi ovde ne može da dobijemo ni reč. Ali, kao bivši predsednik ove države, biran na slobodnim izborima, dva puta za predsednika Republike, po proceni nadležnih organa, pretpostavljam, ne po vašoj ličnoj volji, vi na to nemate pravo.
Imate pravo da utvrdite da li je nekome potrebno dati obezbeđenje i onda potpišete tu naredbu. To nije stvar vaše lične volje. Pretpostavljam da je to tako.

Zahvaljujem.
Ne znam da li ste vi govorili ili neko drugi, pošto kažete da nemate prava da govorite. Zahvaljujem se još jednom što niste zloupotrebili Poslovnik i u drugom delu vaše replike ste pomenuli ime predsednika stranke.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Bivši predsednik Republike Srbije po Zakonu o predsedniku ima pravo na jednog pratioca, šofere i jedan auto i to je nesporno.
Pošto se postavilo pitanje sa vaše strane, u prethodnih desetak dana mnogi su se pitali – zašto „Kobre“ obezbeđuju premijera? Za stepen ugroženosti, ja o njemu neću da pričam, to je takođe stroga tajna. Ali, ne postavlja se pitanje da predsedniku, ono što mu pripada po zakonu, obezbeđenje bivšeg predsednika treba, mora ili može da koristi. To nije sporno uopšte. Sporne su neke druge stvari koje se tu dešavaju, tako da vas molim da o tome ne raspravljamo ovde u ovom domu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika na izlaganje gospodina Babića.
(Zoran Babić, s mesta: Kako kada je tu ovlašćeni predstavnik?)
Drugi narodni poslanici su u pravu kada mi daju primedbu. Sačekaćemo da izađe gospodin Šutanovac. Sada možete da dobijete reč.

Kartica nije tu, čak i da je gospodin Šutanovac prisutan.

Ali, kada je gospodin Babić dobio reč, gospodin Đukanović nije bio u sali. Moramo da ispoštujemo proceduru. Izvolite.

Hvala.
Ima nekoliko stvari koje ne treba uopšte komentarisati, ali na neke moramo reagovati. Prvo, ne postoji ni jedan zakon koji je iznad Ustava Srbije, pa bio to i Zakon o krivičnom postupku. Ne postoji ni jedno tužilaštvo koje može da onemogući Zaštitniku građana da dođe do izveštaja VBA. Ne postoji apsolutno ni procesno, ni pravno-materijalno mogućnost da bilo ko kaže – mi smo to predali tužilaštvu, e dok oni ne kažu, mi … Dakle, to je delatnost koja je direktno protiv zakona i ustavnog poretka u ovoj zemlji.
Da se razumemo, možemo drugačije da tumačimo. Ja vam kažem da je takva situacija. Zašto? Zato što se na proceduralnu ravan prebacuje ono što je definitivno i dokazivo i jasno obaveza organa uprave u ovom slučaju. Ako organ uprave odbija, vadeći se na aktivnost tužilaštva, to je pravna evazija. To je prva stvar.
Druga stvar, ja ili bilo ko u ovoj sali ne treba ni na koji način da raspravljamo o tome da li se usvajao nečiji izveštaj u Skupštini, ili nije. Nije se usvajao. Dobro je da se kasnije usvajao, ali to uopšte nije tema ove rasprave ni na koji način, nego je pitanje zašto sada 2015. godine taj čovek ne može da radi, podneo izveštaj, ne podneo izveštaj. To je tema. Da li je podnosio ranije? Nije i kažem to potpuno pošteno. Kažite vi meni sada, gospodo, šta vi radite? Sada je ono što građane interesuje šta ćete uraditi ili šta ste uradili. Nula. Dakle, to, a ne da li neko ima koliko procenata. Ti procenti kojima se gađate su loš bumerang u političkom smislu. Nemojte da ga vadite bez osećaja za odgovornost i čast, jer će vam se vratiti u političkom smislu.

Vreme.
Da bih ja kao predsedavajući mogao da nepristrasno nastavim da vodim rad Narodne skupštine, moram sada da uputim jednu konstataciju, jer kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a tu su i moje kolege iz opozicije, kada idemo u kontrolu da li vojno-obaveštajne službe ili BIA, uvek imamo primedbu ako su neki slučajevi u toku i istraga nije završena, da imamo ograničenja kod kontrole tih predmeta. Bez ikakve kontrole možemo da kontrolišemo predmete na kojima je završen rad i nikakvog problema nema oko toga.
Gospodine Stefanoviću, smatram da kada ovde neki narodni poslanici s pravom upućuju primedbu da slučajevi koji su u toku i gde nije završena istraga ili gde je tužilaštvo ili neki drugi organi koji u ovom trenutku imaju taj slučaj u radu, da imaju pravo da osporavaju da određene informacije budu dostupne javnosti, radi toga da nema ometanja istrage.
Kao član Odbora za kontrolu službe bezbednosti se pitam da li pravilno razmišljam? Voleo bih da na to dobijem odgovor, da bih mogao da u daljem vođenju sednice Narodne skupštine da dajem pravo na repliku ako procenim da li neko ima pravo ili ne. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika na izlaganje gospodina Stefanovića.