Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ima više pitanja na koje moram da odgovorim.
Gospodine Božoviću, ja sam bio narodni poslanik u vreme kada je gospodin Saša Janković izabran za Zaštitnika građana. Kada mi kažete da nešto krijemo, mogu to da doživim kao uvredu iz razloga što mi ništa ne krijemo. Mi samo kažemo – svu dokumentaciju koju imamo, a koja je predmet predistražnog postupka, predali smo javnom tužiocu. Krivično delo, to je stari zakon.
Ovde je sekretar Ministarstva koji je pisao te odgovore, koji je magistar pravnih nauka, koji je preko 20 godina viši vojni tužilac bio. Pisao je odgovor. Ako nam javni tužilac kaže da možete da date Zaštitniku građana, nikakav problem nema. To su tri izjave naših pripadnika Specijalne jedinice „Kobre“, koji su bili na licu mesta i tu su snimci dve kamere sa „Komercijalne banke“ i „Alfa banke“, preuzeti sa zvaničnim dopisom, sa zapisnikom od strane zaposlenih u „Komercijalnoj“ i „Alfa banci“ sa vremenskim intervalima i jasno je definisano po zakonu šta možemo.
Očigledno je da ste mnoge stvari pobrkali ovde. Nije to čudno. Vi niste služili vojsku ni civilno, ni ovako. Nije to čudo što termine ne razumete i kako je postupanje Vojne policije.
Što se gospodina Đurišića tiče, ja sam potpisao akt o obezbeđenju na osnovu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti o čuvanju tadašnjeg ministra odbrane, a u nastavku premijera Srbije Aleksandra Vučića. Posle toga je postupala VBA sa procenom ugroženosti štićenog lica. Posle toga je Vojna policija donela svoja akta, dala nalog. Neposredni rukovodilac obezbeđenja premijera Aleksandra Vučića napravio je plan angažovanja gde je jasno definisan svaki zadatak kod svakog pripadnika Specijalne jedinice „Kobre“, koji su u neposrednom obezbeđenju premijera Aleksandra Vučića.
Pošto ste imali malopre pitanje ko je potpisao – ja sam potpisao.
Brat je bio. Pošli su tog dana. Neposredno pre tog događaja smo se premijer i ja vratili, podsetiću vas, iz poplavljenog područja kod Kladova i trebali su da odu na ručak kod svojih roditelja, a to je u neposrednoj blizini. Što je greh što su se našli na ulici? Što je greh? Ja sam potpisao? Jednako sam potpisao i akt o čuvanju vašeg predsednika koji posle toliko godina više nije predsednik države, a obezbeđuju ga „Kobre“. Ja, niko drugi. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem ministru Gašiću.
Replika, šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić. Izvolite.

Žao mi je što je gospodin Božović izašao, jer siguran sam da bi dao odgovor na pitanje koje ću postaviti. Koji godišnji izveštaj Zaštitnika građana, ma kako se on zvao, je bio razmatran i usvajan u Narodnoj skupštini Republike Srbije do 2012. godine? Nijedan. Od uvođenja Ombudsmana u naš sistem nijedan izveštaj nije doživeo raspravu u Narodnoj skupštini, nije doživeo usvajanje. Ko tu onda nešto krije, oni koji su te izveštaje koristili samo da se popunjava arhiva ili skupštinska većina u kojoj učestvuje SNS, koja je glasala i bio sam sa vama tu, gospodine Gašiću, kada smo glasali za gospodina Sašu Jankovića i koji smo usvajali te izveštaje i raspravljali o njima, ponekad i teško u ovoj Narodnoj skupštini? Ko tu onda krije? Ovi koji su ponižavali Ombudsmana time što su mu tražili da pošalje izveštaj, a nisu ga ni usvajali, ni raspravljali o njemu.
Zakon mora da se poštuje. Zakon važi i za Zaštitnika građana, za narodne poslanike, za ministre. Zakon važi za sve građane podjednako.
Kao što je više tužilaštvo adresa, a ne Ministarstvo odbrane, tako mislim da za gospodina Jankovića, ukoliko se oseća nesigurno, a ne bih voleo da se i jedan građanin Republike Srbije oseća nesigurno, nisu adresa mediji. Adresa su nadležni državni organi, ukoliko ima takva saznanja ili se oseća nesigurno.
Jedino ako svi poštujemo institucije, jedino ako svi poštujemo državu Srbiju, jedino ćemo na taj način izgraditi pristojnu i uređenu državu, a ne na način što ćemo sada iz opozicije nekom naknadnom pameću se setiti da je izveštaje neophodno usvajati ili motivisati da se odgovori traže na drugim mestima, a ne na onima na kojima treba da se traže.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću, na čije izlaganje?
(Marko Đurišić, s mesta: Na izlaganje gospodina ministra.)
Nemate mogućnost za repliku na izlaganje gospodina ministra.
(Marko Đurišić, s mesta: Govorio je o meni lično i o predsedniku stranke.)
Znam da je pomenuo vaše ime i prezime. Nije u negativnom kontekstu.
Ako smatrate da je predsednik vaše stranke pomenut u negativnom kontekstu, izvolite, imate dva minuta.

Hvala.
Koliko sam shvatio odgovor ministra na moje pitanje je da su se pripadnici Vojne policije i „Kobre“ našli slučajno pored brata premijera tog dana. Znači, nije nikakva procena bila da je njemu bezbednost ugrožena. Oni su svi zajedno krenuli kod mame na ručak. Ja sam to tako razumeo, ali bilo bi dobro da se u utvrđivanju Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a bogami i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove te stvari do kraja dovedu i da vidimo da li je to zaključak, kako sam ja sada razumeo ministra.
Takođe, da ne bi ostalo možda nejasno građanima Srbije, predsednik moje stranke je dva puta biran na demokratskim slobodnim izborima za predsednika Republike. Zato, po proceni, pretpostavljam, nadležnih organa je utvrđeno da mu je potrebno obezbeđenje, ne zato što predsednik jedne opozicione stranke, jer kao takav ne bi mogao sigurno da dobije nikakvu brigu od ove države, pošto ni mi ovde ne može da dobijemo ni reč. Ali, kao bivši predsednik ove države, biran na slobodnim izborima, dva puta za predsednika Republike, po proceni nadležnih organa, pretpostavljam, ne po vašoj ličnoj volji, vi na to nemate pravo.
Imate pravo da utvrdite da li je nekome potrebno dati obezbeđenje i onda potpišete tu naredbu. To nije stvar vaše lične volje. Pretpostavljam da je to tako.

Zahvaljujem.
Ne znam da li ste vi govorili ili neko drugi, pošto kažete da nemate prava da govorite. Zahvaljujem se još jednom što niste zloupotrebili Poslovnik i u drugom delu vaše replike ste pomenuli ime predsednika stranke.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Bivši predsednik Republike Srbije po Zakonu o predsedniku ima pravo na jednog pratioca, šofere i jedan auto i to je nesporno.
Pošto se postavilo pitanje sa vaše strane, u prethodnih desetak dana mnogi su se pitali – zašto „Kobre“ obezbeđuju premijera? Za stepen ugroženosti, ja o njemu neću da pričam, to je takođe stroga tajna. Ali, ne postavlja se pitanje da predsedniku, ono što mu pripada po zakonu, obezbeđenje bivšeg predsednika treba, mora ili može da koristi. To nije sporno uopšte. Sporne su neke druge stvari koje se tu dešavaju, tako da vas molim da o tome ne raspravljamo ovde u ovom domu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika na izlaganje gospodina Babića.
(Zoran Babić, s mesta: Kako kada je tu ovlašćeni predstavnik?)
Drugi narodni poslanici su u pravu kada mi daju primedbu. Sačekaćemo da izađe gospodin Šutanovac. Sada možete da dobijete reč.

Kartica nije tu, čak i da je gospodin Šutanovac prisutan.

Ali, kada je gospodin Babić dobio reč, gospodin Đukanović nije bio u sali. Moramo da ispoštujemo proceduru. Izvolite.