Hvala.
Ima nekoliko stvari koje ne treba uopšte komentarisati, ali na neke moramo reagovati. Prvo, ne postoji ni jedan zakon koji je iznad Ustava Srbije, pa bio to i Zakon o krivičnom postupku. Ne postoji ni jedno tužilaštvo koje može da onemogući Zaštitniku građana da dođe do izveštaja VBA. Ne postoji apsolutno ni procesno, ni pravno-materijalno mogućnost da bilo ko kaže – mi smo to predali tužilaštvu, e dok oni ne kažu, mi … Dakle, to je delatnost koja je direktno protiv zakona i ustavnog poretka u ovoj zemlji.
Da se razumemo, možemo drugačije da tumačimo. Ja vam kažem da je takva situacija. Zašto? Zato što se na proceduralnu ravan prebacuje ono što je definitivno i dokazivo i jasno obaveza organa uprave u ovom slučaju. Ako organ uprave odbija, vadeći se na aktivnost tužilaštva, to je pravna evazija. To je prva stvar.
Druga stvar, ja ili bilo ko u ovoj sali ne treba ni na koji način da raspravljamo o tome da li se usvajao nečiji izveštaj u Skupštini, ili nije. Nije se usvajao. Dobro je da se kasnije usvajao, ali to uopšte nije tema ove rasprave ni na koji način, nego je pitanje zašto sada 2015. godine taj čovek ne može da radi, podneo izveštaj, ne podneo izveštaj. To je tema. Da li je podnosio ranije? Nije i kažem to potpuno pošteno. Kažite vi meni sada, gospodo, šta vi radite? Sada je ono što građane interesuje šta ćete uraditi ili šta ste uradili. Nula. Dakle, to, a ne da li neko ima koliko procenata. Ti procenti kojima se gađate su loš bumerang u političkom smislu. Nemojte da ga vadite bez osećaja za odgovornost i čast, jer će vam se vratiti u političkom smislu.

Vreme.
Da bih ja kao predsedavajući mogao da nepristrasno nastavim da vodim rad Narodne skupštine, moram sada da uputim jednu konstataciju, jer kao član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a tu su i moje kolege iz opozicije, kada idemo u kontrolu da li vojno-obaveštajne službe ili BIA, uvek imamo primedbu ako su neki slučajevi u toku i istraga nije završena, da imamo ograničenja kod kontrole tih predmeta. Bez ikakve kontrole možemo da kontrolišemo predmete na kojima je završen rad i nikakvog problema nema oko toga.
Gospodine Stefanoviću, smatram da kada ovde neki narodni poslanici s pravom upućuju primedbu da slučajevi koji su u toku i gde nije završena istraga ili gde je tužilaštvo ili neki drugi organi koji u ovom trenutku imaju taj slučaj u radu, da imaju pravo da osporavaju da određene informacije budu dostupne javnosti, radi toga da nema ometanja istrage.
Kao član Odbora za kontrolu službe bezbednosti se pitam da li pravilno razmišljam? Voleo bih da na to dobijem odgovor, da bih mogao da u daljem vođenju sednice Narodne skupštine da dajem pravo na repliku ako procenim da li neko ima pravo ili ne. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika na izlaganje gospodina Stefanovića.

Zahvalan sam prethodnom govorniku zato što je potvrdio moje reči, da ni jedan izveštaj ombudsmana, Zaštitnika građana do 2012. godine nije bio ni usvajan, nije se raspravljalo o njemu u Narodnoj skupštini i da je na taj način bivši režim pokazao nepoštovanje prema procedurama, prema nezavisnim državnim organima, na taj način nepoštovanje i prema Zaštitniku građana.
Postavljeno je pitanje – šta sada? Vrlo rano ću odgovoriti, koristeći argumentaciju gospodina Saše Jankovića, izrečenu na sednici Administrativnog odbora i ja sam mu zahvalan na toj iskrenosti, a to je da je 94% u prošloj 2014. godini upućenih zamerki, sugestija gospodina Zaštitnika građana, da su državni organi odreagovali, u 2014. godini odreagovali na 94% sugestija Zaštitnika građana. Gde je tu veće poštovanje? Oni koji ni izveštaj nisu usvajali u Narodnoj skupštini ili nas i ove Vlade i državnih organa koji su na 94% svih sugestija ombudsmana odreagovali i napravili ispravku?
Ogromna je razlika u prihvatanju i shvatanju i onoga što je bilo pre u odnosu na ovo što je sada. Ne vidim ništa sporno u tome što je Ministarstvo odbrane uputilo i obavestilo Zaštitnika građana da je adresa Više javno tužilaštvo. Valjda je tužilaštvo, odnosno pravosuđe nezavisna grana vlasti. Valjda je tako prihvatamo i shvatamo. Šta je problem višem javnom tužiocu da kaže – da, dajte materijal koji imate ili da dostavi sam? Šta je u tome sporno? Šta je u tome greška Vlade Republike Srbije? Šta je u tome greška Vojske Srbije? Greška je što su radili po zakonu. Ja vas molim, gospodine Gašiću, vi i vaši saradnici nastavite da radite po zakonu.

Reč ima ministar.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne vidim nikakav problem, sem za konkretan slučaj. Znači, vrata Ministarstva odbrane, vrata VBA, VOA, su Zaštitniku građana otvorena 24 sata na dan i niko od nas nema nameru da mu uskrati bilo kakvu informaciju.
Ali, ovo je postupak u toku i mi smo, tumačeći pozitivnu zakonsku regulativu Republike Srbije, odgovorili onako kako smatramo i kako su nam drugi organi rekli da moramo da postupimo. Da je tada bila namera da se krene preko novina i da se napravi kako neko nekome, zaboga, ne da da dođe u kontrolu, evo, piše i u ovom dopisu Zaštitnika građana, 12. januara: „Ako nam ne dostavite podatke koje posedujete o događaju koji se desio 28. 09. 2014. godine u Beogradu, o otkazivanju kontrolne posete će na odgovarajući način biti obaveštena javnost“. Šta je to sad? Ne razumem? Pretnja?
Ko brani u ovom trenutku bilo kome, i Zaštitniku građana i Povereniku za informacije i svim nezavisnim organima, da dođu u kontrolu VBA? Ali, nekome je nasušna potreba da od ovoga napravi, kako oni to zovu – aferu, da oni naprave da se raspravlja o tome kada, kako, koliko to ljudi čuva Aleksandra Vučića, gde ga čuva, gde idu, kako idu, zašto idu da obezbede prostor u kome je mogla da bude bomba pre sastanka koje je on imao u „Kraun plazi“ ili nekom drugom hotelu ili nekom drugom mestu, e, to je potreba koja se ovde raščišćava, a da bi se zaštitili neki drugi.
Videli ste i sami da se to prikazuje u predistražnom postupku, a nije u redu da se prikazuje snimak gde se žandar sapleo, a kaže – udario ga je nogom. Ali, to niko ne vidi. Ali, neko donosi zaključke.
Ja vas molim, gospodine Stefanoviću, apsolutno su vrata VBA i Ministarstva odbrane otvorena za Zaštitnika građana i nemojte nijednog trenutka da iskažete ni promil sumnje da ćemo bilo kome od nezavisnih organa da uskratimo da u svakom trenutku dođe u kontrolu rada, zakonitosti rada i poštovanja Ustava Republike Srbije od strane svih struktura Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem ministru Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja sam pre skoro sat i po vremena dobio nalog da se pripremim za diskusiju. Da sam sportista ne znam kakav, do sada bih pregrejao od pripreme. Više od sat vremena traje rasprava u ovoj Skupštini koja nema nikakve veze sa dnevnim redom.

Razumem ja da je tema intrigantna, aktuelna i značajna. Ali, to se u Skupštini drugačije raspravlja, ja bar mislim. Ili uz prisustvo predstavnika aktera kojih se tiče tema, ili Skupština formira anketni odbor, anketni odbor to sve ispita i onda izađe pred Skupštinu.

Ovako, Poslovnikom je predviđeno i ostavljena mogućnost predsedavajućem, meni je žao što ode dosadašnji predsedavajući, ali ja ću to reći, predviđeno je da predsedavajući može da prekine repliciranje. Predsedavajućem skoro sat i po vremena nije palo na pamet da to učini.

Poslovnikom je predviđeno to i zbog toga da bi se Skupština u raspravi vratila na temu, a ja sam pripremio izlaganje upravo na temu. Poslovnikom je to predviđeno i zbog toga što se pretpostavlja da će naredni učesnik u raspravi odnosno poslanik imati da kaže nešto pametno o temi koja se raspravlja.

Ja nisam umišljen i ne mislim da bi rekao ne znam koliko pametno, ali ja sam rešio da napravim presedan kao poslanik, jer to do sada niko nije uradio, od kada sam ja poslanik. I ne zato što će Skupština izgubiti mnogo jer neće čuti, zaboga, moje pametne misli, nego zato da bi izazvao pozornost nas ovde u Skupštini da se ovako rasprava od strane bilo kog predsedavajućeg ne može i ne sme voditi. Ja molim predsedavajućeg neka uzme stenogram i neka je proanalizira, da vidi kako je vodio ovaj deo sednice. U to ime, kao svoj revolt na tako nešto i želju da to više ne bude tako, ja odustajem od diskusije.

Zahvaljujem.
Gospodine Kovačeviću, vi želite da ja kao predsedavajući uskratim pravo narodnim poslanicima kojima Poslovnik dozvoljava da se javljaju po dnevnom redu, da se javljaju po replikama? Ja bih vrlo rado, kao i vi, želeo da narodni poslanici govore o temi, da se ne javljaju za replike i da se ova rasprava završi u nekoliko sati.
Nažalost, Poslovnik, koji je prethodna većina donela, dozvoljava narodnim poslanicima da se javljaju po Poslovniku, da se javljaju po replici, da u replici od dva minuta repliciraju i govore o čemu god hoće da govore i mi tu, kao predsedavajući, nismo u mogućnosti da im uskratimo da govore šta žele u dva minuta replike, kao i da se javljaju po povredi Poslovnika i da je zloupotrebljavaju po javljanju i po želji da repliciraju.
Ako sada date predlog i Skupština se izjasni da se ovaj Poslovnik stavi van snage, i ako to poslovnički nije moguće, vrlo rado ću vam učiniti i neću dozvoliti da se poslanici javljaju i da govore po pravu o replici.
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, mislim da su naši građani, prateći rad parlamenta danas, pomalo i zbunjeni. Zašto su zbunjeni? Zato što građani imaju veliko poverenje u Vojsku Srbije i Vojska Srbije je oduvek bila poštovana i snažno podržavana kao najznačajniji faktor odbrane i bezbednosti države.
Danas razgovaramo o dva vrlo važna zakona za svakog od građana Srbije. Čini mi se da smo u pojedinim momentima dosta odstupili i ušli u neke druge teme za koje ne kažem da nisu važne i da o njima ne treba raspravljati, ali treba raspravljati kada se za to budemo odlučili i kada za to budemo imali i odgovarajući materijal za raspravu.
Srbija nikada nije vodila osvajačku i hegemonističku politiku, ali je zbog toga što se nalazi na raskrsnici važnih puteva i različitih interesa brojnih osvajačkih sila oduvek poklanjala pažnju svojoj vojsci, njenoj snazi, moralu i opremljenosti.
U vreme SFRJ bili smo jedna od pet najsposobnijih vojski, uvek spremni za odbranu, a ne za napade na druge države i narode. No, tada se u mnogome promenila politika u regionu.
Tokom 90-ih, posebno za vreme bombardovanja Srbije, naša vojska je pokazala koliko je moralno snažna, koliko je sposobna da se nosi sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem.
Zamolio bih kolege narodne poslanike da ne dobacuju, jer nikome nisam u ovom parlamentu dobacio ni jednu jedinu reč, a ponekad podržavam ove što dobacuju. Hvala.
Socijalistička partija Srbije je oduvek, pa i sada to čini, odavala priznanje svima koji su bili na braniku slobode uvek kada je to trebalo, posebno onim vojnicima, oficirima i građanima koji su svoje živote dali u odbranu naroda i države.
Nažalost, kao što je poznato posle 2000. godine, vojska je oslabljena, oprema rasprodata ili prodata kao staro gvožđe. Ne mogu a da ne spomenem jedan primer iz mog Kruševca, i ministar odbrane, gospodin Gašić, se verovatno toga seća, kada je jedan od ministara vojnih došao da jednu fabriku namenske proizvodnje, koja je napravljena za vreme sankcija i NATO bombardovanja, na neki način prisustvuje njenom uništenju. A uništen je srebrni reaktor za hemijske sinteze. Ovde ima ljudi koji su iz ove struke i znaju šta bi ovaj reaktor mogao da proizvodi, koliko košta i za koje namene je mogao da se koristi u mirnodopskim uslovima.
Došlo je, međutim vreme kada moramo ponovo da osnažujemo vojsku, da definišemo njene nove zadatke u sistemu odbrane, preciziramo zadatke koje ima u miru, a njih je sve više.
Naravno, vojska ima prioritetni zadatak da brani zemlju. Zato želim da pohvalim rešenje kojim se utvrđuje da Vojska Srbije deluje ne samo kada je ugrožena granica ili cela teritorija zemlje, već kada je ugrožen i jedan deo njene teritorije.
Izmene Zakona o odbrani predstavljaju sveobuhvatnija rešenja kojima se preciznije definiše uloga odbrambenih snaga, procedure donošenja i primena odbrambenih dokumenata i delovanje vojske u vanrednim situacijama u kojima se usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa može naći stanovništvo.
Osvrnuću se i na samo nekoliko pitanja, imajući u vidu da su i moje kolege dosta toga govorile. Kao veoma dobro zakonsko rešenje ističem to što su mnogo preciznije uređene i okolnosti u kojima se pruža logistička podrška Vojske Srbije ne samo u realizaciji operativnih potreba Vojske Srbije u održavanju naoružanja i vojne opreme, snabdevanju naoružanjem i vojnom opremom i drugim sredstvima, već i u situacijama koje se odnose na vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama.
U prošloj godini smo imali katastrofalne poplave čije se posledice ne bi mogle sanirati tako brzo i efikasno da se vojska nije uključila. Zato pozdravljam preciziranje i ovakve uloge vojske kroz odredbe koje kažu – da vojska učestvuje i u planiranju i izgradnji, rešenju, uklanjanju i održavanju objekata infrastrukture, saobraćaju i transportu ljudi i sredstava, zdravstvenoj zaštiti, veterinarskoj zaštiti, bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine, zaštiti od požara i eksplozija.
Očigledno je da su ovakva zakonska rešenja proistekla upravo iz iskustva naše vojske u prošlogodišnjim poplavama, i to je dobro da organizacija i delovanje vojske prate potrebe života.
Posebno želim da istaknem novo zakonsko rešenje prema kome će se u Ministarstvu odbrane voditi evidencija o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga, bivše SFRJ, za period 1991-1992. godinu, i evidencija o nestalim i poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije na teritoriji AP KiM 1998. – 1999. godinu, radi izdavanja isprava u vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu učešća u oružanim sukobima i borbenim dejstvima.
Ja želim samo da razjasnim jedno pitanje, čini mi se da smo se pogrešno razumeli, jer mi u SPS u potpunosti podržavamo ne samo kada je u pitanju vojska, nego i sve druge državne institucije, da sve ono što mogu da rade državne ustanove i državna preduzeća za njihove potrebe i rade.
Upravo želim da podržim ministra Gašića, kada je u pitanju izrada raznoraznih odlikovanja, legitimacija i sve ono što je potrebno za Vojsku Srbije da bude rađeno u Zavodu za izradu novčanica naše države. Ovim rešenjem država se upravo pridružuje onim institucijama koje su od interesa za državu i njene građane.
Iz razloga koje su navele moje kolege, iz razloga koje sam i ja izneo, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Zakon o odbrani i Zakon o vojsci Srbije, o kojima danas raspravljamo. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.