Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, uvažene kolege poslanici, obratila bih se u vezi sa dva zakona koja su danas na javnoj raspravi, odnosno na budućem glasanju. To su Zakon o narodnoj odbrani i Zakon o Vojsci.
Što se tiče ova dva zakona, koja su pripremana dosta dugo i koja su prošla javne diskusije i pripreme u radnim grupama, osnovni zadatak izmena koje su preduzete je da se otklone uočeni nedostaci u praktičnoj primeni ovih zakonskih propisa, s jedne strane i s druge strane, da se izvrši potrebno usaglašavanje sa promenama koje su nastale u pravnom sistemu Republike Srbije, a odnose se na materiju koju uređuju ova dva zakona.
Naime, ovi tekstovi, koji su danas nama predloženi, predstavljaju rezultat analize i pripreme radnih grupa i oni su nama dati danas da o njima raspravljamo u načelu i u pojedinostima.
Što se tiče Zakona o odbrani, on pre svega donosi nova definisanja pojmova i usklađivanje izraza koji se koriste u ovom zakonu radi jednobraznog korišćenja i otklanjanja nekih nepreciznosti, koje su uočene u dosadašnjem radu, odnosno u dosadašnjoj primeni sada važećih propisa. Zatim, preciziraju se nadležnosti predsednika Republike, Vlade, Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske u oblasti odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, takođe radi usaglašavanja sa nadležnostima koje su propisane u drugim zakonima, bilo da su oni prateći ili zakoni koji podržavaju Zakon o odbrani, na primer, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama itd.
Predloženim zakonskim izmenama bliže se uređuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih propisa. To imamo bliže definisano u članu 16. Predloga zakona, za izvršavanje ovog zakona, što nije bilo precizno uređeno u važećoj, postojećoj zakonskoj materiji i zbog čega neki podzakonski propisi nisu mogli da budu doneti. Zatim, ovde se obraća velika pažnja inspekcijskom nadzoru u oblasti odbrane. Uvodi se čitav niz članova koji regulišu ovu materiju, pogotovo inspekcijske poslove, koje će obavljati inspektorat odbrane kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Veoma je značajno što se ovim zakonom vrši i usklađivanje sa Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o javnoj svojini, koji su u međuvremenu doneti, i konačno Zakonom o javnim nabavkama koji smo relativno skoro menjali i doneli.
Takođe, utvrđuju se dokumenti planiranja odbrane, kao što su strategijsko-doktrinarni dokumenti, dokumenti planiranja razvoja i dokumenti upotrebe snaga i za svaki od njih se posebno definiše koji dokumenti ulaze u njihov sastav.
Takođe, uvodi se institut, da tako kažem, srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane kao veoma važnog preduslova u razvojnoj politici sistema odbrane.
Kao što sam već napomenula, proširuju se nadležnosti predsednika Republike, kao što je davanje saglasnosti na nacrte svih osnovnih dokumenata planiranja razvoja i ostalih osnovnih strategijsko-doktrinarnih dokumenata.
Takođe, nadležnosti Vlade su vezane za ovu materiju, kao što je usvajanje procene vojnih i ne vojnih izazova, rizika, pretnji, donošenja akcionih planova za sprovođenje strategija itd.
Preciznije se uređuju nadležnosti u oblasti planiranja i izgradnje vojnih objekata, zajedničkog civilno-vojnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem, oblast saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima, a u pogledu posebnosti koji proizilaze iz takve vrste saobraćaja i iz činjenice da je reč o vojnom režimu saobraćaja, naravno, uvek za potrebe i iz delokruga Ministarstva odbrane.
Time se ujedno vrši usklađivanje ovih odredbi, odnosno odredbi ovog zakona sa zakonima koji uređuju sličnu materiju, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o vazdušnom saobraćaju i Zakon o unutrašnjoj plovidbi.
Dodatno se uređuju i posebne dužnosti Ministarstva i ostalih državnih organa u postupku pripremanja i sprovođenja planova odbrane u poslovima i delatnostima koje se izvršavaju u vezi sa njihovim nadležnostima.
Zatim, u članu 107. se, kao posebno značajna novina, apostrofiraju poslovi zaštite i zastupanja imovinsko-pravnih interesa Republike Srbije u pogledu imovine koju koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, time što se u institut vojnog pravobranilaštva uvodi, a imajući u vidu obim i specifičnosti te imovine, odnosno specifičnost vojne organizacije kao takve, vojnih delatnosti, vojne službe, kao i postojeću praksu uporedno pravnu praksu koja postoji u drugim zemljama.
U tom smislu, ja bih samo navela da je predloženo da vojno pravobranilaštvo bude posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja će preduzimati pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koje koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, a za potrebe odbrane i bezbednosti.
Ovim rešenje se predlaže, imajući u vidu član 2. stava 3. Zakona o pravobranilaštvu, koje smo prošlog leta 2014. godine doneli, a kojim je propisano da će se posebnim zakonom urediti poslovi pravobranilaštva zaštitu imovinskih interesa i prava Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa delokrugom rada Ministarstva nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za Ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vojske.
To se pokazalo kao jedna dobra novina, osnivanje vojnog pravobranilaštva, a i na liniji je uporedno pravne prakse država koje takođe imaju slične institucije za poslove zastupanja imovinskih interesa koja vrše organi Ministarstva nadležnih za poslove odbrane. Takve institucije nalazimo u regionu, Makedonija, Hrvatska, Grčka, Italija, Turska, Rumunija, a i, naravno, van regiona.
Kao sledeća novina, koju donosi ovaj zakon, je logistička podrška koju predviđa ovaj zakon, a kojima se daje ovlašćenje Vladi da osniva vojne ustanove sa statusom pravnog lica koje viškom kapaciteta mogu da pružaju usluge van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije po tržišnim uslovima.
Predviđene su i obaveze građana u članu 28, tako što se građanima daje, odnosno predviđa obaveza izvršavanja vojne radne i materijalne obaveze i obaveze da učestvuju u civilnoj zaštiti, kao i obaveze da učestvuju, što je novina, u obučavanju za potrebe odbrane, a u skladu sa zakonom i odlukama nadležnih organa.
Kao jednu od značajnih izmena navela bih izmenu kojom se vrši dopuna zakona, a odnosi se na mere obezbeđenja vojnih objekata i reona u kojima se ti objekti nalaze, u pogledu fizičko-tehničkog obezbeđenja, bezbednosne zaštite, načina određivanja tih mera i načina kontrole kako se te mere sprovode.
Sledeća novina koju ovaj zakon donosi jeste uređivanje načina izvršenja, način vršenja, pardon, istraživanja od značaja za odbranu i posebno za fizička i pravna lica u poslovima istraživanja, a koja su povezana sa osnovnom delatnošću Vojske Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Ta istraživanja mogu da imaju poseban značaj za razvitak sistema odbrane, za posebne mere zaštite tajnih podataka o odbrani i bezbednosti zemlje.
Uređuje se materija planiranja odbrane, tako što se utvrđuju dužnosti pravnih lica od značaja za odbranu i time se ide napred, u susret novim rešenjima.
Predviđaju se i mere vezane za zaštitu tajnih podataka. Što se tiče tih novih mera za zaštitu tajnih podataka, preduzimaju se mere bezbednosti u organizovanju, izvođenju vojnih vežbi, načinu određivanja tajnih podataka u odbrani i bezbednosti, zabrana pristupa i snimanja određenih vojnih objekata, koje smo imali i do sada, ali u korišćenju nove nomenklaturne tehnike, zatim zabrana građenja u reonima tih objekata, zabrana građenja u pograničnom pojasu, unošenje podataka o vojnim objektima u kartografske publikacije radi poštovanje tajnosti podataka itd.
Svim ovim predloženim rešenjima treba da se otkloni nedostatak u zakonodavnom uređivanju ove materije, a koje je bila uređena ranijim propisima, a neki od tih propisa su u međuvremenu prestali da važe.
Što se tiče drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakona o vojsci, ovde se izmene odnose na uređivanje materije koja u zakonu nije do sada bila uređena ili je bila vrlo okvirno uređena, pa se ovim novim Zakonom o vojsci taj način uređivanja pojedinih odnosa temeljnije reguliše ili se regulišu novi instituti koji do sada nisu bili regulisani. Na primer, tu je reč o vojnim legitimacijama, identifikacionim karticama, mogućnostima da se upućuje na rad u inostranstvo na osnovu izvršavanja obaveza koje su preuzete zaključivanjem međunarodnih ugovora, itd.
Tu kao posebno važna tačka spada i materija koju treba bliže urediti, usaglasiti sa potrebama vojne službe, organizacije Vojske Srbije, specifična vojna služba i služba pod otežanim okolnostima, nadležnosti ministra odbrane, načelnika Generalštaba Vojske Srbije u komandovanju, rukovođenju Vojskom Srbije, uslovi za prijem u profesionalnu vojnu službu, rešavanja o stanjima u službi, prestanak službe po potrebi službe, plate, novčane naknade, prijem civilnih lica i slično.
U vezi sa tim ja bih jednu sugestiju uputila parlamentu, a ona se tiče ovlašćenja koje je sada po novom Predlogu zakona o vojsci, ministar odbrane dobio. Meni se čini kao profesoru prava da su ta ovlašćenja veoma široka, ona imaju i elemente diskrecionog, što naravno u ovim okolnostima koje postoje su nekad vrlo potrebna i nužna rešenja.
Ali, s druge strane vi sami znate da preširoka diskreciona ovlašćenja u sebi uvek kriju i jednu dozu opreza, da ne kažem opasnosti. Posebno bih apostrofirala, recimo, član 6. gde se kaže da profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije umesto zabrane se omogućava da uz prethodnu saglasnost ministra odbrane učestvuju u aktivnostima udruženja, ili član 7, kojim se jasno uređuje specifična vojna služba pod otežanim okolnostima i precizira ovlašćenje ministra odbrane da uz saglasnost Vlade odredi poslove itd, ili član 8. opet, slična sintaksa ovlašćenje ministra odbrane u komandovanju i rukovođenju Srbije donosi jak akt, znači on je ovlašćen da donosi akta, kojima se uređuje organizacija Vojske Srbije.
Čini mi se da je to veoma široko postavljeno. Tome bi dodala i član 14a, koji je koleginica Batić već pomenula. Znači, prosto mislim da bi možda trebalo uvesti neke parametre objektivnosti u ova po meni, dosta široka ovlašćenja ministra odbrane.
Dalje, vezano za uvođenje posebnog stručnog ispita koji bi polagala civilna lica na službi u Vojsci Srbije to mi se čini da je sasvim dobro rešenje. Postavljaju se uslovi koji treba da se obezbede licima, kvalifikacioni stepen da bi mogli da učestvuju i koja su neophodna za njihov rad, da se ona ne mogu steći samo državnim ispitima u okviru struke, već da ta lica moraju da imaju i dodatna obrazovanja. Dodatne uslove moraju da ispune da bi mogli da uspešno obavljaju poslove i zadatke na svojim radnim mestima u Vojsci, odnosno u poslovima odbrane.
Predlaže se utvrđivanje prava na produženo osiguranje i naknadu, znači jedno poboljšavanje ravnopravnog statusa lica koja su zaposlena u poslovima odbrane u Ministarstvu odbrane i u svim drugim pripadajućim institucijama, na primer zbog prestanka zaposlenja supružniku, premeštenog oficira, odnosno podoficira kome prestane radni odnos na neodređeno vreme itd, da sada ne ulazim u te detalje. Ali, po meni jedan vrlo dobar, jedan pozitivan, socijalni pomak u statusnom rešavanju ravnopravnih, odnosa lica koja su zaposlena u poslovima vezanim za odbranu i vojsku zemlje.
Sva ta postojeća rešenja koja su predložena jednim i drugim zakonom imaju u stvari za zadatak da kao što sam na početku rekla, otklone nedostatke, učine da se izvrše potrebna usaglašavanja, popune pravne praznine tamo gde su postojale i da se unapredi sistem Vojske, odnosno sistem odbrane. Na kraju da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za oba zakona i za Zakon o odbrani i za Zakon o Vojsci u danu koji je određen za glasanje. Hvala lepo.