Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se sa nekim stvarima koje su izrečene. Da li je postojeća odredba zakona oštra? Jeste. Da li je stanje pre njenog propisivanja bilo dobro, dakle, kada smo imali jednu potpunu prazninu? Nije bilo dobro.
Očigledno je da su postojali neki objektivni ili neki subjektivni problemi kada je onaj ko je predlagao izmenu i dopunu Zakona 2009. godine predložio ovakvu odredbu.
Potrebno je naći neko međurešenje. Ja ne znam koliko je bio iskren u svojoj nameri onaj ko je 2009. godine predlagao ovu izmenu i dopunu zakona. Ako mene pamćenje dobro služi, jedan od motiva je bio usmeren na one koji su tada kritikovali određene reformske procese u vojsci, koji su bili upravo određena udruženja građana ili, kako se to danas popularno kaže, organizacije civilnog društva. To su, između ostalog, ako se dobro sećate, to je bilo i Udruženje penzionisanih generala i admirala, pa je trebalo sprečiti, to je bio jedan od ciljeva, aktivne pripadnike Vojske Srbije, odnosno vojna lica, da uzimaju učešća u delovanju takvih nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana. Ja mislim da to nije dobro.
Takođe, mislim da nije dobro rešenje koje je postojalo pre izmene i dopune zakona 2009. godine. Vojska u našoj državi, to se nekoliko puta danas ovde u raspravi čulo, važi za jedan od dobro organizovanih sistema, u kome se zna svačije mesto i ko šta radi.
Naravno da je nemoguće da jednu organizaciju, završiću u jednoj rečenici, koja broji toliki broj pripadnika, da jedan čovek, a to je ministar odbrane, odlučuje po zahtevima 5, 10 ili 15 hiljada ljudi. Ali, postoji mehanizam koji će biti regulisan podzakonskim aktom, gde će pretpostavljeni iz organizacionih jedinica i same te jedinice davati mišljenja o tome. Da je potrebno da se čuje u ovakvim slučajevima i glas profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, apsolutno mislim da je nedvosmisleno jasno i treba podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
S punim razumevanjem za obrazloženja i kolege Blagoja Bradića i koleginice Olgice Batić, sa potpunim vrednosnim slaganjem, moram da podržim rešenje da se uz prethodnu saglasnost ministra odbrane odobrava učešće. Moje obrazloženje je životno. Ne bi bilo ratifikacije Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“ bez učešća Vojske Srbije. To je prosto odluka koja je pravljena vrlo precizno i ja sam svima onima koji su i kao profesionalni pripadnici Vojske i u Ministarstvu odbrane učestvovali u toj odluci beskrajno zahvalna, jer je to načinilo mnoga dobra statusu Srbije u svetu i samoj vojsci mislim da će učiniti tek dobra organizovanjem političkog saveta i podnošenjem izveštaja Savetu bezbednosti.
Volela bih da se ovo razume da pripadnici Vojske Srbije, koji su profesionalno opremljeni iskustvom, znanjem, spremni, treba za njih da postoji prostor da im se omogući učešće u organizacijama civilnog društva.
Navešću samo dva primera. OEBS je nedavno ustanovio tzv. nestalno telo koje vodi ambasador Išinger, koje se bavi onim što se na starom srpskom jeziku kaže tin-tenk, ugledni ljudi. Volela bih da sa civilnim organizacijama iz Srbije, sa „Beogradskim forumom“, sa „Beogradskim fondom za političku izuzetnost“ da bude saradnja sa pripadnicima Vojske Srbije, da ima za njih tamo mesta. To ne znači dnevni angažman ili već šta god, ali znači da saradnjom sa civilnim društvom kod nas mi kažemo – čekajte OEBS-ovci, mi imamo ovu dvojicu, trojicu, jednog, znaju svašta od čega može da vam bude korisno kada su u pitanju konfliktna i postkonfliktna stanja ili kada su u pitanju vojne strukture u predkonfliktnim stanjima.
„Beogradski fond za političku izuzetnost“, čak do Dekafa, formalno, to vam je civilna organizacija, a ja znam da Vojska Srbije ljude koji mogu da svojim znanjem pomognu tim ljudima koji učestvuju na međunarodnim forumima kroz civilne organizacije. To je nekad bilo moguće, nekad ne. Ne kažem da je ovo najsrećnija formulacija i znam da neće ministar uzeti, pa dnevno, dobiće određen predmet ili će po nekoj liniji znati ko je odgovoran za to da se odobrava ko će i u kakvim organizacijama učestvovati.
Da li se može podzakonskim aktima? Ne znam, ali obrazlažem zašto smatram da toga treba da bude. Moj lični stav, ja bih volela da vidim pripadnike Vojske Srbije u organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine. Nema nijednog, a strašno je važno i tek će da bude važno.
Da li im je zabranjeno da budu u zaštiti životne sredine? Znam da nije zabranjeno, ali ih nema, a ja znam pozitivno, zato što znam sa drugih mesta ljude koji bi nas mogli da nauče tome šta se radi sa erozijom i gde, pre nego bilo ko ko je uslovno govoreći civilni ekspert. Da li će biti pripadnika vojske u tom sektoru zaštite životne sredine, kojim se bavi, ne znam, ali znam da bih volela da ih bude, jer je to kolektivno znanje, veština i iskustvo koje ne treba da ostane samo u organizaciji Vojske Srbije. Hvala.

Vaša poslanička grupa je utrošila raspoloženo vreme.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac, po amandmanu.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vojske, ja ću odmah da demantujem prethodnog govornika. ABH centar iz Kruševca ima vrlo tesnu saradnju sa nevladinim sektorom i sa jednim udruženjem građana koje se zove „Bela breza“, a bavi se zaštitom životne sredine. Samo toliko, radi vašeg obaveštenja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić, po amandmanu.

Po amandmanu, drugi put.
Mislim da je ovde došlo do jedne klasične zamene teza. Moja namera nije ni kada sam u raspravi u načelu, niti danas u pojedinostima rekla, mislim da to nije namera predlagača, odnosno podnosioca amandmana, da se spori bilo kakva uloga vojske ili, ne daj Bože, pripadnost vojske u nevladinim organizacijama, u udruženjima građana, kako je to nekad bilo, već naprotiv.
Pazite situaciju, tražila sam da se u potpunosti izbriše član 14a, a ne da se nekome nešto, kao što je ranije bilo, 2009. godine, zabranjuje profesionalnim pripadnicima vojske ili sada da im se ograničava, odnosno da im se izuzetno dozvoljava, ali samo po diskrecionoj oceni ministra.
U potpunosti podržavam Vojsku i moj stav je više nego širokogrud. Za ukidanje sam svih zabrana, za jednu apsolutno učešće pripadnika Vojske u onim organizacijama i onim udruženjima građana za koje oni nalaze da je shodno i primereno, a naravno, tako nešto u onim zabranjenim, imamo i takve situacije, naravno, postoje i neki drugi mehanizmi, gde se pripadniku vojske koji postane član, recimo, takvog nekog udruženja, može se pokrenuti disciplinski postupak.
Moja namera nije ni malo loša, čak naprotiv, ja nisam ni za ovakvo ograničavanje, već za davanje apsolutno svih prava predstavnicima vojske u apsolutno nevladinom sektoru. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, potpuno razumem i prihvatam da ćete vi u danu za glasanje izglasati ovo što je predložilo Ministarstvo odbrane. To je odraz politike skupštinske većine i to je vaše viđenje rešavanja tih problema.
Dozvolićete, mi imamo pravo da iskažemo svoju političku viziju i da se ne složimo u nekim predlozima i rešenjima koje dajete ovde u ovom parlamentu. Lično mislim da su pripadnici Vojske Srbije dovoljno školovani, svesni, edukovani i da postoje neka udruženja gde bi bilo problematično njihovo članstvo, da se oni ni pod razno, što kažu Nišlije, ne bi se učlanili u ta udruženja, da treba što više angažovati stručne i kvalitetne ljude Vojske Srbije u takvim udruženjima da svojim znanjem i iskustvom pomognu. Treba, to je moje mišljenje.
Bože moj, nadam se da ćemo u narednom periodu, kad ovo pokuša da zaživi, ne želim da budem mnogo negativan u razmišljanju, ali mislim da je ovo nesprovodivo, jer ne vidim kako će to da se sprovede. Naročito ne volim da moje neko angažovanje, diskreciono prava, neko iznad mene, po činu, odlučuje o nečemu što nije usko vezano za vojnu službu, pa vas zbog toga još jednom molim da razmislite o tome i mislim da bi bilo korisno prihvatiti diskusiju i koleginice Batić i moju. Hvala.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski i Velimir Stanojević.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac, Borislav Stefanović i Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.