Zahvaljujem.
Ne mogu da dozvolim da ne govorite baš ništa o amandmanu.

Niste razumeli, ali to je po amandmanu.

Sve sam ja vas razumela, da ste želeli da replicirate, a niko vas nije spomenuo.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.

Javio sam se istovremeno sa gospodinom Šutanovcem. Podigao sam Poslovnik, međutim, niste primetili.
Dakle, javio sam se na izlaganje prethodnika gospodina Šutanovca.
Povređen je grubo član 107, predsednice. Vi ste ga povredili.

Rekli ste na izlaganje Šutanovca?

Gospodina Rističevića.
Član 107, poslednji stav – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Poštovana predsedavajuća, zaista ne želim da se bavim likom i delom čoveka koji je izgovorio te reči. Mislim da bi to bilo nepotrebno na ovoj Skupštini. Međutim, uporno dozvoljavate vi i ostali predsedavajući i danas, malopre, i inače, tom poslaniku da ruši dostojanstvo Narodne skupštine. Na ozbiljan način narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Vi dok niste bili ovde, bilo je i drugih narušavanja, koja čak mogu da izazovu i međunarodne komplikacije za Republiku Srbiju.
Ne radi se samo o meni i mojoj ličnosti i zbog toga što sam sve svoje zaradio radom i trudom i zbog toga što imam zvanje univerzitetskog profesora i zbog toga što primam samo jednu platu i zbog toga što imam, rekao bih, i zavidan ugled u akademskoj zajednici. Ne može gospodin Rističević da ocenjuje moje stručno znanje i da ozbiljno dovodi u pitanje moje stručno znanje, a da ga vi makar ne opomenete, a obavezni ste prema članu 107, jer danas na dnevnom redu nije nijedan poslanik ni opozicije, ni pozicije, nego je u pitanju Zakon o vojsci i Zakon o odbrani i o tome treba da raspravljamo.

Hvala.
Smatram da nije povređen Poslovnik, član 107. Mislim da poslanik Marijan Rističević jeste rekao da je neko od podnosioca profesor i doktor i smatrao da nije u skladu to sa amandmanom koji je podnet.
Moram da kažem da mnogi poslanici, bez obzira o kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, daju se sebi slobodu da polemišu i postavljaju pitanja o stručnom znanju ili stručnim kvalifikacijama ljudi, kako poslanika, tako i članova Vlade. Tako da bi morala, ako usvojimo taj kriterijum, da opominjem mnoge poslanike, ne samo poslanike jednog dela ovde ili poslaničke grupe, nego sve poslanike, pa se setite onda kada…
(Janko Veselinović, s mesta: Možete i vi biti tema.)
Apsolutno da, apsolutno. Ja se slažem sa tim. Ja sam mnogo puta tema, ali ja ne reagujem u svom slučaju uopšte. Jeste, samo što sam diplomirala 1986. godine, redovno, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, državnom, ako se to više računa uopšte. Da, zahvaljujem.
Da li možete ponovo da se javite, pošto je lista prepuna?
Reč ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac.
(Dragan Šormaz, s mesta: Replika.)
Vesna Rakonjac se javila. Samo ime, ali dobićete reč da diskutujete o amandmanu. Vesna Rakonjac je već dobila reč. Hajde da se ne ponašamo kao u školi, ustani, sedi.
Izvolite.

Hvala uvažena predsednice, poštovani ministri, drage kolege, već pola sata raspravljamo o nečemu što uopšte nije sporno.
U predloženom amandmanu, koji je obrazložio gospodin Blagoje Bradić, jasno stoji – Vojska Srbije, organizovana oružana snaga. To isto stoji i u tački 5. – Vojska Srbije, organizovana oružana snaga. Jedina razlika je u reči koju su dodali „opšte priznatim principima“. Cela priča je izgrađena na nečemu što se uopšte ne menja. Ja vas molim da se uozbiljimo, da ne pravimo političke marketinge, koji su veoma skupi i koštaju naše građane, nego da se vratimo na zakone koji su na dnevnom redu i na amandmane.
Lepo smo počeli, a već pola sata raspravljamo o nečemu što uopšte nije sporno. Hvala.

Slažem se sa vama.

Naravno.
Ja ću po amandmanu, ne želeći da vas dovodim u sumnju da je prekršen Poslovnik, član 103. stav 1. O tome neću govoriti, već ću govoriti o amandmanu.
Želim da se na određen način izjasnim o onome što sam govorio. Dakle, od Odbora za ustavna pitanja dobili smo mišljenje da je ovaj amandman neustavan. S toga sam izveo zaključak da su znanje i zvanje dva različita pojma. Dakle, ja kao zemljoradnik ako predložim neki amandman i ne bude u skladu sa Ustavom, to se da i tolerisati. Ukoliko to uradi neki profesor, koji je pri tome doktor i koji predaje na univerzitetu, onda to ima daleko veće posledice, nego kada to ja uradim kao zemljoradnik, jer su posledice nikakve, niko ne gleda na moju titulu, niko ne gleda na moje zvanje i niko ne može da bude doveden do štete.
(Janko Veselinović, s mesta: Da li je ovo po amandmanu?)
Govorim po amandmanu. S obzirom da je amandman, koji je predložen, bio neustavan, ja sam hteo da jasno podvučem crtu, onu koju pokušava opozicija uporno da podvuče, a to je razlika između zvanja i znanja. Ja uopšte ne sumnjam da je neko postao doktor, ja sam samo posumnjao da zbog neustavnog amandmana…