Hvala vam.
Reč ima guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Đurišiću, što ste mi dali priliku da vam odgovorim na to pitanje konkretno, a i ostala sam vam dužna za još jedan odgovor.
Prvo, vi ste se pozvali na irski model. Irska je najmanje slična zemlja našoj sa kojom možemo da se uporedimo, zato što je u Irskoj sve vreme odvojena institucija koja se bavi monetarnom politikom i ona institucija koja se bavi nadzorom, odnosno regulatorno telo za finansijske institucije.
Imala sam priliku da kao poslanik sa još nekim odavde boravim 2007. godine u toj instituciji da vidim da je to najmanje sličan primer onome što postoji u Srbiji. Međutim, zemlje u kojima je ovakvo rešenje zastupljeno, reč je o evropskim zemljama, gde se ovakva zaduženja dodeljuju telu koje već vrši superviziju, pa sada radi i restrukturiranje banaka - Nemačka, Holandija, Mađarska i Hrvatska.
Ne bih da nabrajam dalje, ali smatram da ove zemlje ne zaslužuju tu vrstu kvalifikacije i sumnje unapred. Nemam ništa protiv da vi sumnjate unapred, ali nemate nijedan argument kojim bi dokazali da je i do sada zid koji se zove dovoljno visok, odvojen i jak deli dve nadležnosti centralne banke u Srbiji ugrožen. Vi možda mislite da je to žargonski – Kineski zid, koji je dovoljno visok, da se ne mešaju nadležnosti, da ne postoji sukob interesa, ali dovoljno nizak da se vrši razmena informacija i da se reaguje što pre. To je uobičajeni termin koji se koristi u institucijama koje se nalaze pod jednim krovom, ali moraju da budu odvojene zbog specifičnih poslova.
Ono pitanje vaše – šta Narodna banka Srbije radi po pitanju kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ja ne znam koliko puta treba da ponovim vama i svima onima koji ne žele da čuju da Narodna banka Srbije, od kad sam ja na mestu guvernera sa svojim timom tamo, ne radi poslove u javnosti, ona radi poslove sa svim učesnicima u ovom poslu tamo gde je to mesto, u salama gde se dogovaraju rešenja. Imali smo sastanak sa bankarima i imamo ga 2. februara u 11,00 časova, Odbor za rizike u Udruženju banaka, na operativnom nivou dogovor sa bankama oko konkretnih rešenja. Iduće nedelje ćemo izaći sa nekim od rešenja koja su na principima koje smo objavili, ne želeći da ijednog trenutka nekome dajemo lažnu nadu da lične i pojedinačne odluke mogu da budu potpuno prenete u vidu rizika ili troška na bilo koga trećeg.
Ne postoji ta prinuda pitanjima, prozivkama u medijima zbog koje će Narodna banka Srbije da dozvoli sebi i da se upusti u raspravu koja nikome neće doneti koristi.
Vrlo svesno sam prihvatila odijum koji se stvara u javnosti da Narodna banka ćuti, a vi odlično znate da to nije tačno, Narodna banka to samo radi na način koji je primeren NBS.
Meni ne smeta što ste vi mene nazvali ministarkom. Verovatno je bio lapsus, ali morate da prihvatite da je posao Narodne banke nešto diskretniji u odnosu na poslove ministarstava i morate da priznate da se ja kao guverner zaista ponašam kao guverner NBS, nijednog trenutka ne podržavajući bilo koju grupu građana kao zaduženih, bilo koju grupu štediša u kojoj god valuti da imaju tu štednju, bilo koju interesnu grupaciju, čak ni državu u meri u kojoj to nije interes građana preko interesa države, a o tome može da vam posvedoči i moj kolega gospodin Dušan Vujović.
Ta moja vrsta tolerantnosti na neosnovanu kritiku je u stvari odgovornost da dođemo do najboljih rešenja, bez stvaranja očekivanja koje ne možemo da ispunimo zbog mnogih okolnosti i onog što se zove srpski nasleđeno stanje nedostatka novca, niti da u trenutku promovisanja evropskog puta, zagovaranja tržišne privrede donosimo bilo koju vrstu netržišnog rešenja, niti ću se ikada zalagati da trošak vaš plati neko drugi, niti da trošak plaća neko treći. Svako od nas mora da vodi računa o tome da ne podgreva nerealna očekivanja, jer to je odgovornost koju imamo svi pred javnošću Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, uvažena guvernerko, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set vrlo bitnih zakona i na samom početku ono što moram da kažem kada je u pitanju pre svega Zakon o dopuni Zakona o ministarstvima, jedna mala primedba uvaženom ministru, gospodine Vujoviću, nemate nikakvog razloga da se prosto pravdate za stvari koje su duboko ispravne.
Ono što posebno hoću da naglasim, nisam neko ko voli bilo šta da hvali za ovom govornicom, ali suština je da sam se uvek zalagao da se smanji nadležnost agencija, pa bilo to i Agencija za osiguranje depozita. Naravno, i neke druge agencije da preispitate. Vi ste ministar finansija i to možete.
Kada je bila ovde rasprava o budžetu za 2015. godinu, jasno sam napomenuo ispred poslaničke grupe Nove Srbije da je potrebno preispitati rad mnogih drugih agencija i plate u istim tim agencijama.
Više puta sam za ovom skupštinskom govornicom pominjao na primer Agenciju za borbu protiv monopola i za jačanje konkurentnosti, nazovite je kako hoćete, gde tamo ljudi imaju bezobrazno visoke plate, gde predsednik te agencije ima platu od 350.000 dinara i zbog toga je ovo što radite danas, a to je samo vraćanje nadležnosti resornom ministarstvu. Pa, ko će bolje od Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da raspolaže imovinom, a to je finansijska imovina u bankama i da odlučuje kada će i po kojim uslovima ona biti eventualno i prodavana?
Podsetio bih vas da je ovo možda trebalo i ranije da se donese i onda se možda ne bi neke greške dešavale koje su se dešavale, a koje su ipak koštale građane Republike Srbije. Mnogi su ovde zaboravili priču koju biste možda mogli da pomenete šta je sa akcijama države Srbije, naprimer, u „Zagrebačkoj banci“? Zašto se nije na pravi način ranije reagovalo oko toga? Ovde se pominjala i „Tesla banka“ i mnoge druge banke i zbog toga je ovo dobra stvar, da se prosto ministarstvu daju jasne nadležnosti i jasne odluke i na kraju, za te odluke se snosi odgovornost.
Promena Zakona o javnim nabavkama, dosta su kolege govorile oko toga. Ja bih samo jednu stvar posebno da napomenem, koja muči pre svega lokalne samouprave i lokalna javna preduzeća, a to je da imate firme koje su prosto našle novu delatnost, gospodine ministre, a to je da se profesionalno pojavljuju na tenderima i javnim nabavkama. Kada izgube te tendere, oni naravno ucenjuju, odnosno uslovljavaju onoga koji prvoplasirani da će se žaliti. Na taj način se neograničen vremenski period odlaže realizacija određenih poslova.
Zbog toga bih voleo da razmislite o jednom predlogu, a to je da firma koja se do tri puta žali ako je drugoplasirana, trećeplasirana na nekoj od pojedinačnih javnih nabavki i nikada uprava za nabavke ne potvrdi njihovu žalbu, da jednostavno izgubi pravo da može više da se žali. Na ovakav način vi možete ometati poslove koji ne mogu da čekaju, nego se prosto moraju na brz način realizovati.
Kada se govori o Zakonu o likvidaciji banaka, građani su sa razlogom zabrinuti uvek kada se pominje likvidacija banaka. Već su uvažene kolege ovde govorile o nekim bankama, kao što su „Agrobanka“ i „Vojvođanska Razvojna banka“. Ne bih oko toga da se ponavljam. Video sam i strah kod ljudi.
Da se vratim ponovo na tu raspravu o budžetu, pitao sam vas - šta će se desiti sa „Srpskom bankom“? Dosta su građani i u toku ove zime čekali tamo u redovima, stajali, smrzavali se da bi gasili svoje račune. Zašto se sa „Srpskom bankom“ nije postupalo kao sa nekim ranijim bankama, kao što je „Univerzal banka“ i mislim da su kod „Srpske banke“ građani koji su imali tekuće račune, prosto bili izloženi određenom dodatnom maltretiranju?
Što se tiče same Narodne banke, ovde se dosta govorilo i o kontrolnim mehanizmima Narodne banke, o svemu ostalom i ono što je uvažena guvernerka rekla da hoće da napravi jasno jedan efikasan tim u NBS koji će se ove izmene moći da iznese. Ja i moje kolege ćemo to apsolutno podržati.
Ono što građane koji gledaju ovaj prenos, pre svega, interesuje, a to je sigurnost njihovih računa u bankama i sigurnost da im se ne dešava upravo ova situacija koju sada pominjemo sto puta, a to je šta će guvernerka u ponedeljak reći za ljude koji imaju, nažalost, te kredite u tom švajcarskom franku, a koji sa stvarno ogromnim strahom čekaju svaki prvi naredni u mesecu kada im dolaze te rate kredita i da li će te rate, ne znam, za 20%, 30% veće kako ta valuta skače.
Slažem se da nije NBS ta koja je kriva zašto je neko uzimao kredit u švajcarskim francima pre pet, šest ili sedam godina, ali NBS je tu i vi ste tu, uvažena guvernerko, vas su građani birali, da se trudimo da pomognemo građanima, a s druge strane, mislim da u pojedinim izjavama ljudi pre svega iz Saveta guvernera, po meni, previše štite poslovne banke. Na to moram da vam skrenem pažnju. Smatram da to nije dobro, jer i mi narodni poslanici, evo, ja sam jedna od tih, a i građani koji sa pažnjom posmatraju ovu raspravu, smatraju, mislim da se ponekad poslovne banke u Srbiji ponašaju kao, moram da kažem, mali lešinari. Naplaćuju svoje usluge i uzimaju od naroda kako god stignu.
Ovako, ovi svi problemi koji se dešavaju sa ovim kreditima i sa vraćanjem ovih kredita, dolaze kao šlag na tortu i tu, nažalost, svi prosto vapimo za onom starom, dobrom službom društvenog knjigovodstva, odnosno službom platnog prometa, koja je nekada postojala i da ste mogli na jasan i na efikasan način da vršite uplate – isplate i da kontrolišete da li je ko uplatio doprinose i sve ostalo.
Zbog pomanjkanja vremena, moram samo da vam skrenem pažnju, iako su moje kolege nešto već u prethodnoj raspravi govorile, ali to je kod samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, a to je već ovaj član, neke su ga kolege još u prepodnevnoj raspravi pominjale…

Vreme.

Samo 30 sekundi, uvažena predsednice.
Član 7, a to je odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđene ovim zakonom. Mislim da sama definicija u tom zadnjem pasusu nije najsrećnija. Ja sam uložio dva amandmana u vezi samog teksta, pa bih vas zamolio, uvažena guvernerko, da obratite pažnju na ta dva amandmana.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovana guvernerko, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, čuli smo od mojih kolega, uglavnom poslanika iz opozicije, česte primedbe koje se ponavljaju iz zasedanja u zasedanje Skupštine, a to je stalni hitni postupak usvajanja zakona. Stvarno, mi smo dobili predloge sedam zakona, izmena kompletnih zakona, juče ujutru. Ja ću ponoviti ono isto što su i moje kolege rekle.
Naravno da nije bilo vremena za ozbiljnu analizu i ozbiljne predloge izmena i dopuna kroz amandmane i jedan pravi pristup, gde sam siguran, svi znamo da jeste cilj da će doći do najkvalitetnijeg predloga. Ali, dolazimo u situaciju da posle 99% usvojenih zakona na ovaj način, prosto bude besmisleno ponavljati tu istu primedbu i mi se lagano navikavamo na to da to jeste sasvim normalno i da je besmisleno davati tu vrstu primedbe, uz poštovanje ministra, koji kaže – naravno da očekujemo da poznajete nove tehnologije i da imate računare, imate internet i možete da pristupite bazama podataka i sajtovima što ministarstva, što NBS ili Skupštine, ali mislim da je vrlo važno da poštujemo procedure i da probamo da čujemo na pravi način poslanike koji sasvim opravdano daju tu vrstu primedbe.
Evo, sada imam nekih sedam, osam minuta mogućeg vremena da analiziram sedam predloženih zakona. Nije moguće po minut vremena ozbiljno reći bilo šta o bilo kom od ovih predloga zakona. Ali, zadržao bih se kod suštinskih stvari koje smo ovde, na sreću, čuli. Prezadovoljan sam da je po prvi put posle tri godine Vlada, vladajuća većina u ovoj Skupštini od gospodina ministra Vujovića čula nešto što je ohrabrilo danas, a to je da priznaje i javno ovde kaže da Zakon o javnim nabavkama, o kome se toliko govorilo u superlativima, bez trunke spremnosti da se na bilo koji kritički način analizira svaki zakon, pa i taj, jer je svaki zakon, naravno, moguće promeniti na bolje.
Mislim da je upravo ta rečenica meni obeležila ovu današnju raspravu i mislim da je to vrlo važan pristup, uz još jedan vrednosni stav, koji je vrlo bitan i koji bih ja analizirao kroz ove predloge zakona, a to je pominjanje efekta zakona koje mi usvajamo u ovoj Skupštini.
Da li možemo dovoljno kvalitetno da odlučujemo i radimo na zakonskim predlozima ukoliko stvarno nemamo povratnu informaciju šta smo to usvojili i kakvi su efekti onoga što usvajamo.
Danas imamo jedan od primera izmena Zakona o javnim nabavkama, gde se smanjuju preferencijali sa 10%, 15%, 20% za domaće ponuđače na 5%. Ne bih ulazio previše u tu vrstu analize, ali može da se da primedba – a, zašto, pošto smo čuli u obrazloženju, pa, međunarodne institucije ne očekuju od nas tako brzi prelazak i tako brzo smanjenje tih preferencijala. Mi ipak idemo i brži smo od drugih, opet, uz saznanje da, ukoliko se varam, vi ćete me ispraviti, strategija govori da do kraja godine treba ući u izmene i predloge izmena i dopuna postojeće Zakona o javnim nabavkama.
Da li smo mogli to tada da uradimo ili napravimo jedan međukorak danas, a onda sledećim korakom do kraja godine, kada ionako radimo na izmeni i dopuni tog zakonskog rešenja, u zaštiti naše privrede i naših domaćih ponuđača, koji imaju velikih problema danas na tržištu.
Da se vratim na one efekte o kojima se ovde u materijalu govori, a to je jedan od argumenata za ovakve izmene u Zakonu o javnim nabavkama da će efekti na budžetu biti 1,5 milijarda. Pitam se – ko je izračunao, na koji način i kojom metodologijom da će to upravo biti takvi efekti od 1,5 milijardi i šta nama garantuje za takav argument koji ćemo izglasati, verovatno, posebno većina, da li je tako, u ponedeljak, kada je i ministar Vujović rekao da nemamo dovoljno kapaciteta u ministarstvima i da nemamo analizu efekata prethodnih zakona, a kako ćemo onda argumentovati da je upravo ovo ključni argument za usvajanje ovog zakona?
Mi smo ovde za ovom govornicom postavljali pitanja u vreme ministra Lazara Krstića, kada je sedeo ovde i obrazlagao zakon uz vašu veliku podršku, o usvajanju tzv. solidarnog poreza. Postavili smo pitanje – kakvi će biti efekti, ko će odgovarati za te efekte usvojenog zakona? Videli smo kakvi su bili efekti. Morali smo da menjamo kasnije zakon i da odustanemo od tog rešenja, kao i da idemo sa smanjenjem plata i penzija. Tada smo postavili pitanje – hajde da vidimo kakvi će biti efekti i ko zaista odgovora za takvu vrstu predloga u donošenju zakona? Zbog toga govorim o tome, naravno, ne bežeći od odgovornosti i prethodnih saziva Skupštine i prethodnih vlada, radimo upravo na toj odgovornosti, zajedno, ovde u Skupštini, na insistiranju da uspostavimo mehanizme na kojima možemo kredibilno da razgovaramo o efektima donošenja zakona i načina na koji ćemo biti izveštavani o tome uz usvajanje i brigu o odgovornosti onih koji predlažu tako nešto. Siguran sam da ćemo mi imati više argumenata i da ćemo mnogo bolje raditi u ovim klupama.
Kada sam pomenuo gospodina ministra sa tom spremnosti da prizna da nisu sva rešenja u ovom Zakonu o javnim nabavkama idealna, uzimajući u obzir ovo domaće iskustvo i domaće tržište. Dakle, nije moguće nakalemiti neka rešenja koja mogu da budu najsjajnija u EU i nekim drugim razvijenim zemljama, ali to prosto nije moguće na našem tržištu i zato je potrebno raspraviti u ovakvom sastavu, imajući u vidu iskustva mnogih od nas, a i ljudi koji bi dali svoj doprinos u javnoj raspravi na kreiranju tog rešenja i predviđanju šta to može da da kao efekte.
Možemo da napravimo i tu analizu. Mislim da je vrlo važno da danas govorimo o tome. Gospođa guvernerka je bila jedan od glavnih kreatora ekonomske ponude SNS-a na izborima 2012. godine i jedna od ključnih ponuda biračima, koji su vas podržali u tome, je upravo ta najava novog zakona o javnim nabavkama uz najavu da će efekti tog zakona biti ušteda od 600 miliona do jedne milijarde evra u nabavkama. Da li je tako?
Druga ključna ponuda, i to su bile dve ključne ponude, je bila Kancelarija za brze odgovore. Na to smo malo zaboravili. Doduše, i nismo videli neke efekte rada Kancelarije za brze odgovore, ali je bilo velikih obećanja.
Da se vratim na Zakon o javnim nabavkama i efektima. Godine 2012. je kroz javne nabavke u Srbiji plasirano negde oko 300 milijardi ili 290 milijardi dinara, što je ekvivalent oko tri milijarde evra, okvirno. Vi verovatno imate preciznije podatke. Godine 2013. je bilo minus 40 milijardi u odnosu na 2012. godinu. Tada smo govorili i dobili informaciju – eto efekata uštede od 300 miliona evra sa usvajanjem novog zakona. Dakle, nije bilo milijardu evra, bilo je 300 miliona, makar sa takvom interpretacijom, ali kada napravite dublju analizu, vidite da je realizovano mnogo manje ugovora od onoga što je bilo u realizaciji 2012. godine. Ne možete onda da govorite o uštedi, nego možete da govorite o manjem plasmanu tih planiranih sredstava.
Mislim da je ovde važno da na takav način, odgovorno i iskreno, razgovaramo o tome. Videćemo informacije i za 2014. godinu. Imaćemo informacije i najbolji podaci će biti upravo procenti koje ćemo dobiti iz tih javnih sistema, javnih preduzeća, iz budžetskih institucija u plasmanu planiranih investicija. Ako imamo planiranih tri milijarde, pretpostavljam, evra u plasmanu kroz javne nabavke, ukoliko je realizacija 50% tih nabavki, ne tvrdim da je to toliko, onda imamo 1,5 milijardi manje u tokovima privrede Srbije i realizacije naših usluga i domaćih preduzeća i domaćih proizvođača.
Sve ovo sam upravo govorio zbog želje da ukažem kolika je vaša odgovornost u toj analizi efekata svakog donesenog rešenja u ovoj skupštinskoj sali.
Drugi Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, mislim da je tu ključan član 12., a to je povećanje… On kaže – Agencija utvrđuje stopu redovne premije za narednu godinu najkasnije do 30. septembra, dakle na nivou od 0,2% kvartalno. To povećanje treba da donese efekte, makar je to moja informacija, a vi ćete to potvrditi ili demantovati, od oko 80 miliona evra Narodnoj banci Srbije.
Mislim da je vrlo važna ta vrsta analize u ovim turbulentnim vremenima, posebno za bankarski sektor kada odgovorni ljudi moraju da vode računa o svakoj izgovorenoj reči, posebno kada se radi o bankarskom sektoru kako bismo sačuvali taj sektor i tu vrstu stabilnosti u nestabilnom okruženju. Mislim da je važno govoriti o ključnoj odgovornosti NBS i Vlade Republike Srbije.
Nadležnosti se uzimaju i kroz izmenu Zakona o ministarstvima i imenovanje članova izvršnog odbora i nezavisnih članova Agencije za osiguranje depozita. Naravno, sa iskustvom koje smo imali pre dva-tri dana kada smo videli kakav je odnos predstavnika ove Skupštine prema nezavisnim institucijama koje insistiraju na poštovanju ustavnosti i zakonitosti rada svih naših institucija, kako god se zvale. Mislim da predstavnici opozicije mogu da postave pitanja bez prava na nervozu i nervozne odgovore, nego argumentovane odgovore, na koji način ćemo obezbediti pravu nezavisnost tih ljudi koji će biti na tako važnim mestima i osigurati stabilnost bankarskog sektora.
Jedno pitanje koje su mnoge kolege iz pozicije danas pomenule, a to je status građana koji su se zadužili indeksirajući svoje kredite u švajcarskim francima. Mislim da je tu važna odgovornost guvernerke koja je tu sa nama i koja je nama rekla da je obavila veliki broj sastanaka sa predstavnicima banaka i sastanaka sa institucijama. Čini mi se da je jedna izjava posebno pogodila građane korisnike ovih kredita indeksiranim u švajcarskim francima, a to je da se uglavnom govorilo o institucijama i poslovnim bankama. Gospodin Jovanović je malopre spomenuo da se čini da se štiti taj bankarski sektor, nego građani Srbije, a siguran sam da je vaša odgovornost i vaša želja da pre svega zaštitite dvadesetak hiljada korisnika kredita indeksiranim u švajcarskim francima.
Važno je da ste danas rekli da vi i mimo javnosti govorite i radite na tom rešenju i razgovarate sa bankama, sa drugim institucijama, idući ka tom rešenju, da kažete i nastavite rečenicu time da ste kontaktirali, bio bih zadovoljniji, društva za zaštitu potrošača i predstavnike korisnika tih kredita, da napravite susrete sa tim ljudima, da čujete šta oni misle o tome. Mislim da i mi kao poslanici želimo da čujemo tu spremnost da čujete i jednu i drugu stranu, a moja pozicija je svakako zaštita građana Srbije, pre nego samih institucija.
Na kraju jedno pitanje za ministra privrede, mi nismo protiv aranžmana sa MMF, daleko od toga, on treba da znači dugoročnu stabilnost u Srbiji, ali mislim da je važno da dobijemo odgovore šta smo i da li smo preuzeli neke obaveze za koje do sada ne znamo i za koje sama javnost u Srbiji ne zna?
Da li ovaj set zakona znači pripremu za privatizaciju preostalih banaka koje imaju većinski državni kapital, to su još Poštanska štedionica i Komercijalna banka? Ja se ne bih složio sa kolegom koji je rekao da u definiciji taj državni menadžment je neefikasan, mislim da su to banke koje rade dosta uspešno i da su sticajem okolnosti dovedene u dosta značajne izazove preuzimajući nedovoljno efikasno poslovanje nekih prethodnih banaka, tu mislim na Poštansku štedionicu. Mislim da je važno reći da li je Vlada Srbije po najavama premijera u svom ekspozeu da će privatizovati i Telekom i EPS, da će privatizovati Dunav osiguranje, da li smo preuzeli obaveze i da li sa ovim setom zakona u stvari pravimo pripremu za brzu privatizaciju i ovih banaka koje sam danas spomenuo, a to su Komercijalna banka i Poštanska štedionica? Hvala.

Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Najava privatizacije, biću potpuno kratka i konkretna na vaša pitanja, da li ima najave privatizacije, a po onome što se dešava vi mislite da ima ali vas niko nije obavestio.
Zbog javnosti Srbije i vas, DSS kao stožer koalicije je 2009. godine primila kredit od Svetske banke. Prvi je iznosio 49,5 miliona evra za smanjenje državnog učešća u finansijskom sektoru i to bankarskom i sektoru osiguranja i da izađe iz oblasti u kojima je akcionar sa precizno utvrđenim rokovima do kada to treba da se desi. Znači, prvo biste morali da pogledate jedan od tih ugovora obaveza koja je preuzeta a nije izvršena. Neću davati političku kvalifikaciju šta to znači za one koji su to uradili 2009. godine a nisu ispunili.
(Goran Ćirić, s mesta: Rekli ste DSS.)
Izvinjavam se DS, hvala što ste me ispravili.
Molim vas prosto te službene glasnike, međunarodne ugovore gde to stoji, nećete naći taj procenat kojim treba da se smanji učešće države u sektoru banaka i osiguranja zato što su razlozi za dobijanje tog kredita, znate gde napisani? Samo u obrazloženju zakona. To možete od mene da dobijete, lično ću vam poslati, jer sam poslanik koji čuva te papire, a možda ima i gospođa Čomić, jer ima nas štrebera u Skupštini koji čuvamo sve. Šta je važno?
Nemojte mene danas da pitate da li postoji obaveza zato što je ta obaveza ustanovljena onda, a nije izvršena. Mi smo dužni da izvršavamo po svaku cenu. Kako vam to dokazujem? Pismo koje će biti potpisano sa MMF je već u setu ostalih papira. U tom setu papira je sadržano pismo kojim se guverner NBS, odnosno ja i Vlada saglašavamo da ni jedna od mera koja će biti preduzeta neće ostati tajna za građana Srbije, već će stajati na sajtu i MFF, ali i Vlade RS. Dakle da ponovim, neće biti nikakve tajne, nikakvih uslova sa kojim građani Srbije neće biti upoznati.
Kada kažete da treba da štitimo interese građana, samo ponavljam jedno prosto pitanje svima – izvinite, da li su građani Srbije samo korisnici kredita ili su građani Srbije i štediše koji imaju štednju u tim istim poslovnim bankama, jer neko hoće da podmetne tezu da NBS, članovi Saveta, bilo ko štiti interese banaka. U tim bankama su i depoziti preduzeća u kojima radite i vi na primer i ja i bilo ko. Mnogi od građana Srbije su zaposleni u preduzećima čiji su depoziti po viđenju računa njihovih firmi u tim bankama gde su krediti delom, jedan mali delić koji nije sistemski važan, ali je važan svaki pojedinačni čovek. Zato idemo na pojedinačno rešavanje problema.
Nemojte da se prikazujete kao neko ko brine o građanima, ali gledate samo jednog građanina koji ima kredit u švajcarcima. Dužna sam, a nije mi bilo teško da to naučim, jer imam troje dece, pa imate tri sveta i morate da volite svako dece iako je različito. Uopšte mi nije teško da sada sagledavam situaciju depozitara, korisnika kredita, štediša, investitora, preduzeća koja treba da zapošljavaju nove ljude, države koja treba da snosi trošak ukoliko bilo kojom neodgovornom izjavom bankarski sektor Srbije koji je preko 75% u rukama matica koje nemaju sedište u Srbiji, ovde u Srbiji je suština bankarskog sektora.
Vraćam se na ono što je gospodin Bauer rekao na početku, da, posluje simetričnost informacija, neko je znao više neko manje, ali ne možete da se borite za individualna prava građanina koji je poslovno sposoban i da kažete – prevaren sam, a da onda tom istom građaninu osporavate individualno pravo da rešava svoj pojedinačni problem i da ga prevaljuje na kolektivitet.
Svi treba da pomognemo, ali ne tako da odabrana grupa koja je bila svesna rizika manje ili više, to delimo na valutni rizik u koji je građanin ušao, kamatni rizik u koji je banka ušla i verujte da postoji raspoloženje banaka da to reši.
Vi ste suočeni u javnosti samo sa zaista tužnim pričama koje mi nije lako da čujem, jer nisam od onih kojima na jedno uvo uđe a na drugo izađe, upijam svu ljudsku nesreću i zato se bavim ovim poslom. Vi ne dobijate mejlove, a kabinet NBS zagušen je mejlovima onih drugih koji kažu – šta će biti sa našom štednjom, strani investitor, radim u stranoj firmi, ako on nema podršku toj banci, a vezani su, ako oni odu šta će biti sa mnom i sa mojom decom?
Ovo je rešenje u kome će morati svako po malo da popusti a da neko za pojedinačnu odluku traži odgovornost nekog trećeg. Ne znam zašto me to pitate, možda niste stigli da vidite saopštenje. Nema novina koje nisu prenele jučerašnje saopštenje u kojem NBS, potpisujem kao guverner izjavu koju sam napisala gde kažemo – ne štitimo interese banaka kao nekih imaginarnih finansijskih institucija, već smo dužni po zakonu da štitimo finansijsku stabilnost a mi je štitimo stvaranje stabilnih uslova za rad banaka.
Neko je postavio pitanje šta će biti sa grčkim bankama ako odu? Na nama je da tu stabilnost održavamo. Zahvalna sam svima vama koji shvatate šta znači odmerena reč u teškoj situaciji, ali ako neko postavlja pitanje danas šta znači član 86b odnosno ona odgovornost guvernera, viceguvernera i tih ljudi koji se bave supervizijom i kontrolom, gde ih navodno sada prvi put štitimo u vršenju svoje kontrolne funkcije supervizije, ako radeći u dobroj veri naprave neki propust pa mi tražimo da oni budu ovde zaštićeni.
Oni koji ne znaju, da ne kažem kako se stvarno zovu ti koji ne znaju sada hoće od toga da naprave novi medijski bum i da kažu da Narodna banka traži nešto za sebe. Reč je o odredbi koja postoji u ovom zakonu. Ja sam sedela tamo negde kada sam se bunila protiv nje, što štitimo guvernera Jelašića, tada guvernera u ostavci koji je 2010. godine ovde u ovoj sali branio standard EU, ali tako loše definisan da ga je Ustavni sud poništio kao neustavnu odredbu.
Reći ću dve reči o nezavisnosti, o Ustavnom sudu, ali i o sebi, ali moram prvo da završim sa obrazloženjem odredbe.
Član 86b. raniji i ovaj sada, promenjen je u jednoj sitnoj stvari gde se kaže - ako onaj ko radi kontrolu i superviziju napravi propust u dobroj veri. Znači ne nemarom i nepažnjom, nego verujući da radi ispravno, taj ima zaštitu. Ali, ako stranka kojoj se ne osporava pravo da utvrdi da je njoj naneta šteta tim postupanjem, bilo kom građaninu, dokaže da je ipak reč o nepažnji ili propustu, iako Narodna banka takvog svog funkcionera ili čoveka koji radi kontrolu štiti, tražiće od njega da regresno naplati i troškove odbrane što je stajala iza njega do trenutka dok se nije dokazalo da je on u dobroj veri napravio propust.
To je novina u kojoj NBS poštuje standard iz EU, po kojem onaj ko radi superviziju i ide u kontrolu ne sme da drhti nad time što će mu neko, osnovano ili neosnovano, sutra podneti krivičnu prijavu. To postoji od 2010. godine. Sada je poboljšano na teret odgovornosti NBS, i neko kaže – pogledajte šta sada Jorgovanka radi. Ne, guverner Jorgovanka. To je praksa Belgije, Poljske, Velike Britanije.
Ni za jedno slovo ni zarez nismo izmenili rešenje, već smo poštujući Ustavni sud, koji nije, javno kažem, dovoljno poštovao Narodnu banku, pa nismo čak ni imali uvid u pismena bila predmet odlučivanja, poništio je ovu odredbu. Još nije ni objavljena. Ali, ovo je prilika u kojoj smo, pored naše odgovornosti za superviziju finansijskih platnih institucija i sve što treba da radimo, uneli i odredbu koja je i tada na zahtev međunarodnih finansijskih institucija kao dostignut nivo slobode da se radi svoj posao od strane inspektora i funkcionera uveden tada u zakon.
Ali, ako Zaštitnika građana štiti Poverenik za informacije, a Poverenika štiti Zaštitnik, ako je moja funkcija zamrznuta, ja se našalim pa kažem – guvernera nema ko da brani. Guverneru ne treba odbrana, guverner radi svoj posao zakonito i u interesu države Srbije. Zahvaljujem.