Trudim se koliko mi omogućite, naravno, trudim se, zaista.
Prvo, poslanik Tošković se pozvao na 106, 107. i 108. Na 106. i 107. se nismo ni obazirali, nego na 108, o staranju.
(Marko Đurišić, s mesta: Govorili ste i o 106. i 107, sve ima u stenogramu.)
Evo, opet vi vičete. Eto ga sada ponašanje.
Poslaniče, vičete, upadate u reč, ponašate se nepristojno i nevaspitano. Uzdržaću se od izricanja mera, jer vi to i želite. Vi to i želite, kao poslanik, i pojedine vaše kolege i u ovom Parlamentu od 250 poslanika samo tri poslanika prave ovakvu atmosferu. Znači, to nema veze sa predsedavajućim i sa kršenjem Poslovnika, svi predsedavajući imaju sa tri poslanika probleme, zato što misle da oni mogu da rade u parlamentu što god hoće i kako hoće i Poslovnik ne važi za njih.
Repliku guvernerka nije tražila. Ona je predstavnika predlagača zakona. Vi ste pisali i glasali za taj Poslovnik i omogućili predstavnicima predlagača zakona da u ovom delu sednice govore neograničeno, a kada su amandmani, obrće se situacija i oni mogu samo dva minuta da govore, bez obzira na količinu govora i pitanja koje dobijaju. Tu nešto nije u redu, ali vi ste o tome trebali da razmišljate kada ste pisali ovaj Poslovnik i kada vam je ovaj Poslovnik savršeno odgovarao. Nisam povredila Poslovnik, koji ste vi pisali, pa treba malo da uzmete vremena da ga proučite i da znate šta ste uradili, jer nešto ovako ozbiljno se piše za sva vremena, a ne onda kad ste vi na vlasti, pa posle vam zasmeta.
Da li ste zadovoljni odgovorom?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne, naravno.)
Niste. Hoćemo da glasamo za povredu? Da, ne?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne mogu da vičem, kaznićete me.)
Ne vičete, nego odgovorite na pitanje. Nismo u zabavištu, a niste ni duhoviti. Da ili ne?
(Marko Đurišić, s mesta: Da li mogu u mikrofon?)
Mikrofon se ne dobija za to. Da ili ne?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Da. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Zašto replika?)
Pominjali ste SNS, svaka treća rečenica.