Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutna 154 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Poštova predsednice, moram da izrazim zadovoljstvo što imamo priliku makar na ovaj način da postavimo pitanje Vladi jer sednice poslednjeg četvrtka u mesecu kada bi Vlada trebala da bude ovde i da nam odmah odgovori na pitanja nemamo već šest meseci, a prošlog meseca od osam radnih dana, samo dva puta smo imali priliku da iskoristimo ovo, pa evo danas je dobro što možemo konačno da iskoristimo da postavimo pitanja.
Iskoristio bih ovu priliku i da postavim pitanje ministru finansija – ko će da odgovara za to što je 8. decembra prošle godine direktor „Srbijagasa“ u ime svog preduzeća potpisao kredit sa domaćim bankama, šest banaka je u pitanju, različiti su iznosi kredita od 20 do 30 miliona dolara, a sve ukupno 200 miliona dolara. Znači, komercijalne banke su u pitanju, 200 dolara je uzet kredit za Republiku čiji je garant Republika Srbija i tu garanciju smo dali ovde krajem 2014. godine.
Kredit je uzet pod kamatom, ako se sećate, od 4,5 do 6%, plus mesečni, odnosno tromesečni dolarski libor koji u ovom trenutku iznosi 0,25%, plus jednokratna marža od 1,5%.
Tada je vrednost tog kredita u evrima bila 162 miliona evra. Danas vrednost tog kredita u evrima u iznosi 178 miliona evra, 16 miliona evra više za manje od dva meseca.
Kada sam postavio pitanje ovde, jeste to bilo 4-5 ujutru onog dana kada smo usvajali budže, zašto smo uzeli kredit indeksiran u dolarima kada se zna da će dolar da jača u narednom periodu a ne u evrima, svako ko čita ne mora da bude stručnjak ekonomije, dovoljno je da čita poslovne strane, bilo mu je jasno šta će se dešavati, zašto je uzet kredit u dolarima, indeksiran u dolarima a ne u evrima, direktor je rekao – mi plaćamo u dolarima, nema veze.
Samo na ovoj transakciji do sada Srbija je zadužena više za 16 miliona evra. Ako se ostvare prognoze do kraja godine da se izjednači kurs dolara i evra, taj dug će biti 200 miliona evra ili 40 miliona evra više nego kad je dug napravljen.
Moje pitanje je danas, kada se građani bore koji su uzeli kredite u bankama, indeksirane u švajcarskim francima i već nekoliko nedelja traže odgovor od države na koji način će im pomoći, a tog odgovora nema, osim odgovora – sami ste krivi, što ste se kockali, mene sada zanima ko će da bude kriv za to što se kockao državnim parama? Ko će da bude kriv što će samo na tom kreditu Republika Srbija izgubiti 40 miliona evra.
Četrdeset miliona evra gospodo je 10% od sume koja će se uštedeti navodno smanjenjem plata i penzija u 2015. godini. Ko će sada da odgovara? Ako su odgovorni građani za kredite koji su uzimali u švajcarskim francima, ja pitam da li će da odgovara direktor „Srbijagasa“ ili ministar finansija ili premijer za to što se kockao parama države, svih građana i zašto ćemo samo na ovoj transakciji izgubiti verovatno 40 miliona evra?
Ako bi tako krenuli po stavkama od kredita do kredita, od raznih poslova koje ova Vlada pravi, od toga što je kupljen ugalj iz Rumunije, koji je sada krenuo da se istovaruje, istovarivaće se do 31. marta kada se završi zima, a plaćen je 60 miliona evra, znači potpuno bespotrebno. Znači, možemo da nađemo dovoljno para i da vratimo penzionerima zaslužene penzije koje su zaradili i da onim ljudima koji rade u državnoj upravi vratimo plate i da nađemo druge načine da uštedimo pare u budžetu Republike Srbije. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na jednoj od prošlih sednica Narodne skupštine Republike Srbije, postavio sam poslaničko pitanje vezano za neviđene medijske napade na predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića. Međutim, danas ću postaviti pitanje u vezi tendencioznih, zlonamernih, neodgovornih, neistinitih medijskih napada na predsednika države Republike Srbije, gospodina Tomislava Nikolića.
Ti medijski napadi, kao i na gospodina premijera Aleksandra Vučića su sprega mafijaško-tajkunsko politikantskih grupa, kako domaće tako i inostrane provenijencije. Oni prevazilaze ne samo granice dobro ukusa, već su duboko iskliznule u oblast socijalne politike i krivične odgovornosti.
Srbija je, dame i gospodo, demokratska zemlja u kojoj kritika vlasti čak i poželjna, ali, ponavljam, između kritike i medijskih napada postoji ogromna razlika.
Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica i upravo zato je društveno korisna za čitavu našu državu i društvo. Međutim, određene ličnosti zaposlene u određenim tabloidima, ali i neki dežurni analitičko-stručno-naučni šarlatani totalnim neistinama o predsedniku države i njegovoj porodici truju našu javnost do krajnjih granica.
Dame i gospodo, u svakoj demokratskoj zemlji predsednik države je, pored himne, zastave i grba, simbol države, pa otuda uživa i posebnu zaštitu. Lista tabloidnih medijskih laži o predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću je povelika. Iza ovih medijskih napada stoje vrlo opasne i nadasve zle namere. Njima se želi destabilizovati država, uniziti ugled naše zemlje i naneti joj ogromnu štetu. Međutim, ugled Srbije je više porastao za vreme trajanja njegovog mandata, kao i za vreme mandata našega premijera u svetu, nego za prethodnih 20 godina.
Unatoč tim napadima, predsednik države i predsednik Vlade će se i dalje boriti nesmanjenom žestinom, kako bi Srbija svakim danom postajala moderno uređeno društvo, u kojem će medijske neistine predstavljati samo ružnu prošlost.
Postavljam prvo pitanje – poziv državnom tužiocu, da li je pročitao 173. KZ Srbije i misli li preduzeti mere?
Drugo poslaničko pitanje – gospođo predsednice, juče u 08.50 ispred zgrade Agencije za borbu protiv korupcije u ulici Carice Milice br. 1, na pešačkom prelazu, pred velikim brojem građana Beograda, prišao mi je Božidar Đelić, bivši visoki državni funkcioner DS, dvostruki ministar, podigao je ruku i prstom mi verbalno pretio, govoreći: „Ako me još jednom spomeneš u Skupštini Srbije, gotov si, gotov si“ i još psovki koje ne mogu sada zbog javnosti da iznesem.
Iznenađen i šokiran primitivizmom visokog državnog funkcionera, pokušao sam se setiti kada sam ga poslednji put pomenuo u ovom visokom domu. I jesam, 22. 12. 2014. godine, na 11. sednici Drugog redovnog zasedanja. Tada sam, između ostalog, rekao: „Bivši režim uništio je bankarstvo u Srbiji, uveo je stečaj na četiri najveće banke – „Beobanci“, „Investbanci“, „Jugobanci“ i „Beogradskoj banci“. Te banke bile su razvojne, kreditirale su se sopstvenim sredstvima po povoljnim uslovima. One su trebale biti moto razvoja domaće privrede, a nisu trebale biti zatvorene. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, Božidar Đelić je tada lagao da je dug tih banaka bio 8,5 milijardi, a bio je svega 1,7 milijardi evra. Ukupna potražnja tih banaka bila je 6,7 milijardi evra, dakle, četiri puta više nego njihov dug? A gde je danas gospodin Đelić? Gospodin vojvoda od „Meridijan banke“ sa 11 miliona evra. Naravno, lagao je. Verujem, dame i gospodo, da će ga stići ruka pravde. Uništio je naše bankarstvo koje je trebalo biti motor razvoja naše ekonomije“. Završen citat.
To sam, poštovani građani, izgovorio 22. decembra 2014. godine. Dakle, evo motiva i razloga zašto me je bivši visoki državni funkcioner Božidar Đelić, predstavnik DS, vređao.

Vreme.

Postavljam pitanje u jednoj rečenici. Pozivam državne organe da me zaštite od velike moralne i ljudske gromade Božidara Đelića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje koje bih postavio Vladi, postavljao sam već pre 20-ak dana i nisam još uvek dobio odgovor, a mislim da je izuzetno urgentno i hitno.
U majskim poplavama prošle godine građana i privreda su pretrpeli štetu više od dve milijarde evra. Veliki broj privrednika je imao ogromne štete u svojim magacinima, postrojenjima, ogromna roba je propala. Poreska uprava još uvek nije dobila od nadležnog državnog organa uputstvo o otpisu PDV-a za ove privrednike, iako su oni u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima izvršili popis i sve potrebne radnje.
Zašto Vlada Srbije odugovlači sa otpisom PDV-a za privrednike, iako svakog dana slušamo o tome kako želi da popravi privredni ambijent, da reformiše našu državu, da poboljša uslove poslovanja? To se u konkretnim slučajevima ne može zaključiti. Potpuno je jasno da privrednici služe samo onda kada treba da plate porez.
Drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture i na Vladu Republike Srbije – kada će biti nastavljeni radovi na projektu konverzije Aerodroma Lađevci između Kraljeva i Čačka i njegovom pretvaranju u vojno-civilni aerodrom? Kada će to profunkcionisati?
Podsetiću da je država obezbedila kredit od Turske za produžetak piste, kako bi ovaj aerodrom bio u potpunosti sa istim mogućnostima kao i aerodrom u Beogradu. Međutim, tadašnji ministar infrastrukture je odbacio ovaj sporazum i javnosti rekao da će država, odnosno njegovo ministarstvo obezbediti iz sopstvenih sredstava sredstva za nastavak ovog projekta. Ta sredstva nisu do dan danas obezbeđena, nisu bila ni u aktuelnom budžetu za 2015. godinu, iako je potpuno jasno šta znači ovaj projekat za gotovo milion građana koji žive u okolini ovog aerodroma, za privredu ovog kraja, za poljoprivredu. Sigurno je da je to nešto što može da pokrene kompletnu ekonomiju ovog područja.
Treće pitanje – pošto je veoma popularno govoriti o „Razvojnoj banci Vojvodine“ i o štetama koje su nastale, ja se tu slažem da to treba ispitati do kraja, kada je reč i o AIK banci, ali je potpuna nepoznanica za javnost kolike štete je prouzrokovalo loše poslovanje u „Univerzal“ banci i naročito u „Srpskoj banci“? Potpuno je nepoznato za građane, iako već tri godine nova vlast ima svoje rukovodstvo u ovim bankama. Mislim da je red da od Vlade čujemo informaciju koliko će građane i budžet Republike Srbije koštati loše poslovanje, nenaplativi plasmani u ove dve banke?
Četvrto pitanje tiče se zapošljavanja, Ministarstva rada. Svakog dana slušamo kako se smanjuje nezaposlenost, kako se popravlja životni standard, kako su plate sve veće i to je potpuno jedna imaginarna realnost, koja se projektuje kroz režimske medije. Pitanje za Ministarstvo rada je – koliko novozaposlenih u prethodnoj godini je prijavljeno u nadležnim državnim institucijama, koliko u kojoj privrednoj grani, koja je struktura? Koliko je novozaposlenih u javnom sektoru, koliko je u privredi? Veoma je poznato da se ne zaustavlja zapošljavanje u javnom sektoru, da je svakog dana u javnim preduzećima sve više novih radnika. Čak je i državni revizor u svom izveštaju naveo da gotovo svako javno preduzeće i svaka državna institucija krši Zakon o ograničenom broju zaposlenih u administraciji i da se svakog dana zapošljavaju partijski kadrovi u državnoj službi.
Postavlja se pitanje – koji je to broj, koji je to procenat, da konačno Ministarstvo rada prestane da obmanjuje javnost? Narodna banka Srbije je objavila u svom godišnjem izveštaju da je realan broj zaposlenih u 2014. godini manji za 30 hiljada u odnosu na broj zaposlenih u 2013. godini. S druge strane, imamo neke procente koji se po toj tzv. novoj metodi pojavljuju u medijima. Molim Ministarstvo da izađe sa konkretnim podacima. Hvala.