Zahvaljujem.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Dragan Šutanovac, Suzana Spasojević, Dubravka Filipovski, Miroslav Markićević, Zlata Đerić, prof. dr Branko Đurović i Olena Papuga.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda određenog u Zahtevu Vlade za održavanje vanrednog zasedanja.
Dostavljeni su vam Zapisnik Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, kao i zapisnici sednice Prvog, Drugog i Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, održane 26, 28. i 29 decembra 2014. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupnog prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Dvanaeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 15. i 19 januara 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 od ukupnog prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 19. i 21 januara 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupnog prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 22. i 23 januara 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 138, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 21 od ukupnog prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici uz saziv Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, koje je sazvano na Zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja u 2015. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom Zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Šesto vanrednog zasedanje Narodne skupštine u 2015. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama,
3. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Narodni poslanik dr Vladimir Orlić predložio je Skupštini da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Narodni poslanik dr Vladimir Orlić ne želi reč.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupnog prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Dejan Trifunović državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Leposava Sojić pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Veljko Kovačević savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, smatram da su povređeni članovi Poslovnika 27. do 31. koji se tiču delanja predsednice Narodne skupštine. Smatram da su ovi članovi povređeni time što je danas po 15 put za redom narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću onemogućeno da uđe u veliku salu, poštovana gospodo, uprkos tome što se redovno prijavio za učešće u raspravi, kako bi doprineo tome da naš dijalog ovde bude kvalitetniji, da usvojimo poštovana gospodo narodni poslanici, najbolje moguće zakone u našoj Narodnoj skupštini.
Predlažem poštovana predsednice Narodne skupštine da u skladu sa svojim ovlašćenjima, a u ime zaštite vladavine prava i ustavnosti omogućite narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću učešće u današnjoj raspravi. Poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, mera udaljenja sa sednica Skupštine i skupštinskih tela svakoga ko oštro kritikuje naprednjačku vlast postala je ovde praksa. Evo imamo jučerašnji primer, da je sa sednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava udaljen građanski nadzornik, gospodin Dobrašinović, zato što je ukazivao na nenamensko trošenje javnih sredstava.
Smatram, poštovana predsednice Narodne skupštine, da je neophodno da upravo vi reagujete na ovakvu neprimerenu praksu za početak time što ćete narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogućiti da ostvaruje svoje dužnosti u našoj Narodnoj skupštini i danas. Hvala.

Neću vam odgovoriti na ovo licitiranje povrede Poslovnika, jer povreda Poslovnika mora neposredno da bude učinjena. Kazna se odnosi na nešto što je izrečeno pre, mislim, 15 radnih dana, ali vi ste to naveli u vašem govoru.
Institucija povrede Poslovnika je na neki način zloupotrebljena, ali ja vam neću odgovoriti na to.
Da li želite da glasamo? (Ne.)
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, po petnaesti put slušamo istu reklamaciju. Ja reklamiram čl. 103, 107. i 113. Poslovnika Narodne skupštine.
Kao poslanik ja sam protiv drakonskih mera koje su propisane članom 113. Znači, zalažem se da ubuduće takve drakonske kazne ne postoje, da poslanik koji je udaljen sa sednice bude kažnjen sa 20 dana rada na sednicama Narodne skupštine RS, ali mogu i da podržim stav i o slobodi izražavanja, ali moram da kažem da ovaj Poslovnik, koji je donet pre pet godina, je donela partija na čijoj je listi gospodin Pavićević izabran i mislim da je narušio dostojanstvo time što spočitava nama da smo prekršili slobodu izražavanja, da smo drakonski delovali zbog psovki koje su upućene na sednici, a pri tom zaboravlja da je izabran na listi partije koja je donela ovaj Poslovnik.
Stoga mislim da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Tim pre što gospodin Pavićević vrlo dobro zna da partija koja je donosila ovaj Poslovnik je tada mislila valjda da će vladati doveka i udaljavala je cele poslaničke grupe sa sednica Narodne skupštine.
Ne mogu da verujem da gospodin Pavićević hoće da nam kaže da je on izabran na listi partije koja suzbija slobodu izražavanja u dužem roku i da je izabran na listi partije koja samo u svom nazivu nosi ime – demokratska. Hvala.

Da li želite da glasamo zbog povrede? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Zorana Mihajlović želi reč?
Reč ima Zorana Mihajlović.

Poštovani narodni poslanici, ispred vas se nalaze tri zakona o izmenama i dopunama zakona, što o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, pomorskoj plovidbi i o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Ono što želim posebno da istaknem, a i danas ćemo razgovarati, a i kada budu bili amandmani u pojedinostima, jeste da vodni saobraćaj u Srbiji danas u odnosu na ukupan saobraćaj zauzima samo 4,7% transporta i to je nešto što mi kao država treba da popravimo i sasvim sigurno taj udeo povećamo zbog toga što je to nekoliko puta manje nego u zemljama EU, a da ne govorim o nekim zemljama, kao što je Holandija gde je taj udeo gotovo 40%.
Velike su mogućnosti Srbije u tom smislu. Ono što posebno izdvaja takođe ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona jeste da oni nisu usklađeni samo sa evropskim direktivama, nego su usklađeni, posebno izmene i dopune Zakona o pomorskoj plovidbi, sa međunarodnom, odnosno Konvencijom međunarodne organizacije rada zbog čega je, između ostalog, Srbija dobila određene pohvale.
Kada budemo razgovarali, prve izmene i dopune zakona tiču se tzv. lučkih koncesija. Mi smo zemlja koja danas mora da kaže da naše luke nisu niti tehnološki, niti tehničko-tehnološki spremne, da tako kažem, da izađu ili da budu deo evropskog tržišta zbog toga što sama infrastruktura u tim lukama je stara preko 30 godina. Daću vam primer da su samo dizalice u lukama nekim stare i preko 50 godina. Zbog toga vrlo često odlaze u neke druge države, zbog toga što ne žele da troše ni novac ni svoje vreme.
Svakako je potrebna modernizacija luka, pristaništa, potrebna je modernija i bolja flota da bismo mogli da budemo nekako rame uz rame sa ostalim državama. Takođe je potrebno da učinimo sve i zbog toga postoji Strategija razvoja vodnog saobraćaja koju je ova Vlada donela, da iskoristimo tzv. Koridor 7, odnosno Dunavski koridor.
Srbija ima odličan položaj, strateški položaj koji u svakom smislu svojih infrastruktura, bilo da govorimo o transportnim infrastrukturama ili nekim drugim, mora da iskoristi. Sve što donosimo u tom smislu, bilo od strategija, akcionih planova ili izmena i dopuna zakona, tiče se upravo toga da iskoristimo naš položaj, da podignemo našu infrastrukturu, a samim tim da podignemo privredni rast i da budemo dovoljno prepoznatljivi da možemo da budemo konkurentni kao država.
Svima nam želim uspešnu raspravu i naravno uspešne amandmane. Verujem da ćete takođe primetiti da recimo ovaj prvi zakon, izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama, pored velikog broja podzakonskih akata koje treba da se urade, mogu da kažem da je polovina tih podzakonskih akata već napravljena i to je praksa mog ministarstva da kada daje zakone ili izmene i dopune zakona ne ide samo sa tim, nego da ide već sa delom pripremljenih podzakonskih akata, kako bi ti zakoni što pre zaista mogli u realnosti da se primenjuju. Hvala lepo.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reče? (Da.)
Reč ima dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, izveštavam o stavu skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije koji je na današnjoj sednici u prisustvu predstavnika predlagača razmatrao sadržaje sva tri zakonska predloga, koji se danas nalaze na dnevnom redu.
Predstavljeni su i to detaljno predstavljeni sva tri zakonska predloga, a u široj raspravi koja je usledila nakon razmatranja predloženih ciljeva i postavljenih okvira za rezultate koji se očekuju od primene, uz predložene rezultate, odnosno očekivane ciljeve razmatrani su dodatno i amandmani. Konstatovano je da je određeni broj njih usvojen i konstatovano je uvidom u sadržaj tih amandmana da se oni listom odnose na ono što je akcentovano kao osnovni kvalitet i samih zakonskih rešenja, a to su pre svega usaglašavanje sa izvanrednim međunarodnim standardima i na drugom mestu, ali ne manje važno, usaglašenje sa domaćim zakonima.
I jedan i drugi aspekt samo su dodatno prošireni i u tom smislu nakon odgovora na pitanja i okončanja diskusije svi predstavnici odbora, bez izuzetka, su glasanjem izrazili podršku predloženim zakonskim rešenjima. Hvala najlepše.

Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Reč ima Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati izmene i dopune sva tri zakona.
Ono što bih u svoje lično ime i u ime moje poslaničke grupe istakao kao par, pre svega, sugestija su pitanja za uvaženu ministarku i ja ću to danas izneti. Najpre, o Zakonu o izmenama Zakona o pomorskoj plovidbi sam jutros i na resornom odboru, koji je moj uvaženi kolega pominjao, za infrastrukturu izneo određene primedbe koje prosto moram da iznesem i vama i očekujem od vas pre svega korektne odgovore na postavljena pitanja. Što se tiče izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, najvažnija stvar u ovom zakonu koju menjamo jeste da izađemo u susret ljudima koji rade na prekookeanskim brodovima, procena je da ih ima oko 5.000 i procena je nakon usvajanja ovog zakona, kada ovaj zakon stupi na snagu da se taj broj može povećati na 7.000, da budu izjednačeni sa svojim kolegama iz zemalja koje već imaju usvojene i ratifikovane ovakve zakone.
Da pojasnim građanima koji ovo gledaju šta ovo konkretno znači. Mislim da svi u ovoj sali poznajemo nekoga ko radi na prekookeanskom brodu. Ono što je moja bojazan jeste, ti ljudi trebaju od matične države Srbije da dobiju tzv. identifikacione kartice. Te identifikacione kartice su jedna vrsta pasoša. To sam i na odboru izrazio kao veliku bojazan, buni me to što je rok za usvajanje ovih izmena gde se pominju i identifikacione kartice je pomeren za 1. januar 2018. godine.
Mislim da su već podneti amandmani u ovom smislu i mislim da biste trebali, uvažena ministarko, da povedete računa, najpre, mi ovaj zakon usvajamo po hitnom postupku, izmene zakona, a po hitnom postupku usvajamo izmene zakona koji će stupiti na snagu 1. januara 2018. godine.
Ono što ste u Predlogu izmena dali kao obrazloženje jeste da je potrebno da Lučka kapetanija Beograd se tehnički pripremi da može da izdaje ove tzv. identifikacione kartice. Konkretno, zbog kolega poslanika, to je jedna vrsta pasoša. Sada se u praksi dešava da naši ljudi koji rade kao tehničko osoblje ili konobari na brodovima, kada brod dođe u određenu luku bez tih kartica ne mogu da izađu sa broda, nego, za razliku od svojih kolega, ostaju na brodu.
Drugi problem je što su mnoge zemlje donele posebne zakone u borbi protiv terorizma i stvarno naši ljudi bivaju, ni krivi ni dužni, na određen način šikanirani zato što su iz Srbije i zato što mi ne možemo već godinama da uvedemo ove tzv. identifikacione kartice, koje bi u stvari bile pasoš svakog od tih ljudi koji su neka vrsta mornara na prekookeanskim brodovima.
Obrazloženje koje sam dobio od vaših saradnika jeste da, znači, Lučka kapetanija Beograd, koja ova dokumenta treba da izdaje, nije tehnički opremljena, ali bih podsetio i vas i kolege narodne poslanike da smo mi ovde donosili raznorazne zakone, i o zaštiti pasa lutalica, i o svim ostalim, za šta se sve nije našao novac u ovoj zemlji. Ne vidim, ako već MUP Srbije, a to je jedna vrsta pasoša, izdaje već ove nove tzv. biometrijske pasoše, zašto mi ne bismo mogli od MUP i od nekoga da bar ovaj rok skratimo na godinu dana?
Smatram da je ovo stvarno nepravedno i da bi ovaj rok, uz pomoć Ministarstva i nadležnih službi, morao biti skraćen, da se ovim ljudima pomogne.
Obrazloženje da će nešto stupiti na snagu 1. januara 2018. godine, a radi se, još jednom da ponovimo, o pet hiljada ljudi, procene danas 2015. godine, a da se ta cifra može, eventualno, povećati do sedam hiljada ljudi. Mislim da to nije neki veliki broj i da mi možemo ovim ljudima da izađemo u susret. Pošto je načelna rasprava, biće prilika u pojedinostima da govorimo još o ovoj temi.
Pre svega bih, kada se tiče izmena i dopuna drugog zakona, to je Zakon o plovidbi, lukama i unutrašnjim vodama, rekao određene stvari koje se tiču, pre svega, nadležnosti.
Meni, uvažena ministarko, jedna stvar, moram da kažem, nije jasna. Mi stalno u ovom parlamentu govorimo o agencijama i stalno govorimo kako imamo preveliki broj agencija, kako su se te agencije namnožile za vreme prethodne vlasti kao pečurke posle kiše, a stalno, kada donosimo ili nove zakone ili izmene i dopune postojećih zakona, uvek se pojavljuju nove agencije i uvek te agencije imaju toliko velika ovlašćenja da je više to neizdrživo.
Po meni, ako sada ponovo imamo agenciju za upravljanje lukama koja ima, po meni, čak veća ovlašćenja nego što ima resorno ministarstvo, mi se prosto pitamo - da li je mogla da se formira određena direkcija, da li je moglo samo Ministarstvo da kontroliše rad luka? Imamo i različita iskustva. Imamo zemlje koje su kontinentalne, kao što je Mađarska, ili koje imaju izlaz na more, kao što je Hrvatska, koje su ovu nadležnost dostavile ili, da kažemo, delegirale lučkim kapetanijama da one upravljaju, a mi tako olako formiramo stalno nekakve nove agencije. To smatram kao nešto gde bi svi skupa trebali dobro da razmislimo oko ovog pitanja.
Naravno, Ministarstvo će imati upliva oko samih personalnih rešenja u agencijama, ali smatram, ako već se nije išlo direktno na Lučke kapetanije, da je moglo da se iznađe rešenje da to bude ili direkcija ili da ostane u sastavu samog Ministarstva i da jednostavno nemamo agenciju.
Što se tiče još luka, tu bih da se malo još zadržim. Svi smo svesni problema koje smo imali u privatizaciji u dosadašnjem periodu. Mislim da i građani Srbije dobro znaju da mi imamo već šest luka koje su privatizovane. Neke od njih su bile i medijski puno ispraćene, kao što je Luka Beograd. Mene interesuje ono što bih želeo da znam, to je - šta se dešava definitivno sa zemljištem, odnosno šta se dešava sa zatečenim stanjem u lukama kod novih vlasnika? Zatim me interesuje – kakav će biti odnos države prema dve preostale luke koje nisu privatizovane, to je Luka Prahovo i Luka Novi Sad?
Tako da, ovo su određene stvari koje se, kažem, tiču života samih tih luka. Svesni smo svi da luke imaju i vrlo atraktivno zemljište. Još jednom pominjem Luku Beograd, koja je zbog toga bila na sudu, čak se i Ustavni sud u toku 2013. godine izjašnjavao oko zemljišta Luke Beograd.
Ono što želim, na samom kraju, posebno da apostrofiram i da napomenem je rad inspekcijskih oragana. Na Odboru za infrastrukturu su moje kolege poslanici primetili da mi imamo dosta loš rad inspekcijskih organa samog Ministarstva, a to se odnosi na tzv. nedozvoljena pretovarna mesta. To je nešto što mi svi zajedno treba da poradimo na tome, da sprečimo tzv. šverc koji se dešava na rekama u Srbiji. Ako pogledate samo Drinu, videćete šta se dešava u toku dana i u toku noći, kolik stoke se švercuje preko Drine, da ne govorimo šta se sve ranije radilo oko nafte i naftnih derivata, zbog toga bih zamolio uvaženu ministarku da povede računa da se prosto inspekcijski nadzor pojača.
Sa druge strane, nešto što moram da primetim je da obrazloženja koja se ovde pišu nama kada nam se dostavljaju kao narodnim poslanicima za izmene i dopune zakona, ovde imate dosta prepisivanja iz godine u godinu i rokova koji se daju, pa npr. u izmenama Zakona o unutrašnjim vodama i plovidbi i lukama, u jednom delu kod rokova kaže – odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada, Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje 1. decembar 2014. godine, a mi osnovni zakon usvajamo u februaru 2015. godine. Zbog toga bih iskreno zamolio, pre svega, stručne službe resornih ministarstava da na ovakav način ovakva dokumenta ne prepisuju samo iz godine u godinu, jer ovaj zakon je usvojen 2011. godine, izmene su usvojene 2013. godine, ponovo imamo izmene 2015. godine, stalno se nekakvi rokovi produžavaju, a obrazloženja se prepisuju i čak kada ih prepisuju ne ispravljaju ni datume, nego je ostao krajnji rok 1. decembar 2014. godine.
Još jednom, uz ove primedbe na koje očekujem da će i Ministarstvo imati i kroz amandmane i usvajanje amandmana razumevanja za ove rokove, podvlačim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ove izmene zakona, uz nadu da se ipak neće čekati određeni rokovi, da dođe januar 2018. godine, da će oni stupiti na snagu puno ranije. Hvala.