Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, danas su pred nama vrlo važna tri srodna zakona.
Kada govorimo o Zakonu o pomorskoj plovidbi, ovim Predlogom zakona vrši se dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama ILO konvencije o radu pomoraca kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili pak drugo finansijsko jemstvo u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili pak povrede pomorca na radu.
Kada je reč o pomorskim knjižicama, mislim da je danas o tome bilo zaista dosta reči, dosta je kolega apsolvirao na tu temu. Pomorska knjižica više neće služiti kao dokaz o državljanstvu i neće služiti kao putna isprava, već se predlaže uvođenje u pravni sistem identifikacionih karata pomoraca koje sadrže biometrijski podatak zasnovan na otisku prsta, kao javne isprave, tako da se dokazuje na taj način identitet u skladu sa odredbama konvencije.
Stupanje na snagu ovog dela zakona uticaće na povećanje interesovanja državljana Republike Srbije za ovom profesijom. Trenutno pet hiljada radi na pomorskim brodovima strane zastave. Smatramo da će ova zakonska usklađivanja uticati da se broj srpskih pomoraca poveća na sedam hiljada, ali i da će privući i strane brodovlasnike da deo svoje flote stave pod srpsku zastavu.
Ovaj Predlog zakona predviđa da se ugovori o radu sa pomorcima registruju kod Lučke kapetanije Beograd. Predlog zakona predviđa da specijalisti Medicine rada koji obavljaju zdravstvene preglede pomoraca moraju da imaju potpunu profesionalnu nezavisnost u donošenju zdravstvene procene prilikom obavljanja zdravstvenog pregleda, kako bi se donela najsigurnija odluka o sposobnosti određenog lica da obavlja poslove na moru.
Koliko će iznositi troškovi za dobijanje ovih karata za identifikaciju sada nije moguće da se predvidi taj iznos, ali zna se pouzdano da to neće biti više od nivoa cene koju građani plaćaju za izdavanje vozačkih dozvola.
Posledice donošenja ovog zakona u potpunosti će opravdati troškove koje će da stvore za građane.
Pored usvajanja određenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona zahtevaće i određena finansijska sredstva za tehničko opremanje Lučke kapetanije Beograd. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će aplicirati za sredstva iz raspoloživih evropskih fondova, kako bi se postigli tehnički kapaciteti Lučke kapetanije Beograd za nesmetano sprovođenje odredbi ovog zakona.
Kada je reč o drugom zakonu, Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, one će svakako imati pozitivan uticaj na većinu učesnika u unutrašnjem vodnom transportu.
U ovom Predlogu zakona proširena su ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe u odnosu na kontrolu i sprečavanje pretovarnih delatnosti od strane privrednih društava koja nisu stekla odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Predviđenim sistemom proširivanja lučkih područja, Luka će postati centar razvoja šireg privrednog područja, čime će doći i do novih investicija, a samim tim i do otvaranja novih radnih mesta. Svaki lučki operater, kroz sistem lučkih koncesija, jačaće i samu lučku infrastrukturu.
Ovaj zakon na određeni način prevazilazi probleme koji se tiču vlasništva nad lučkim zemljištem, gde su pojedini lučki operateri stekli pravo korišćenja kroz proces privatizacije, ali na tom zemljištu nisu ništa izgradili. Tu država ponovo raspolaže lučkim zemljištem, bez ikakvog pravnog tereta, a lučkim operaterima se otvara mogućnost da izgrade planirane lučke objekte i tako steknu određene prihode.
Ovaj zakon predvideo je postupak finansijske transparentnosti u okviru kojih Agencija za upravljanje lukama i lučki operateri dostavljaju korisnicima luka informacije o svim elementima na osnovu kojih se utvrđuje sistem obračuna ili, pak, visina lučkih naknada.
Detaljnije se u ovom zakonu razrađuju odredbe o raspremi brodova, s ciljem uvođenja reda u korišćenju obala i vodnog prostora na teritorijama jedinica lokalne samouprave. Stoga će pojedine lokalne samouprave biti u obavezi da uklone svoje brodove sa sadašnjih lokacija na lokacije gde je dozvoljena rasprema brodova.
U narednom periodu planirana je nabavka 12 čamaca za inspekcijski nadzor, kao i nabavka službenih automobila za 12 lučkih kapetanija. Država će preko Agencije za upravljanje lukama investirati u lučku infrastrukturu i na taj način će podizati nivo usluge od strane lučkih operatera.
Sve će to imati pozitivan uticaj na povećanje cenovne konkurentnosti lučkih usluga i tako će se smanjiti vreme zadržavanja transportnih jedinica u lukama, smanjiće se transportni troškovi, a sve će to svakako pozitivno uticati i na krajnju cenu koštanja robe. Primena ovog zakona imaće efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Tokom primene ovog zakona potrebno je usvojiti sledeće podzakonske akte, i ja ću navesti samo neke od njih, a kako ste ministre danas rekli, već su neki i usvojeni: Strategija razvoja vodnog saobraćaja od 2015. do 2025. godine, Akcioni plan za sprovođenje utvrđenih prioriteta razvoja vodnog saobraćaja, Srednjoročni plan davanja lučkih koncesija i Odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada.
Treći Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila ima za cilj usaglašavanje odredbi ovog Zakona sa Zakonom o prekršajima, tako da se vođenje prekršajnog postupka prenosi na prekršajne sudove.
Htela bih samo da navedem jedan primer dobre prakse jezera Međuvršje, koje se nalazi na nekoliko kilometara od Čačka ka Užicu, u srpskoj Svetoj gori, koje broji negde oko 400 čamaca koji se nalaze na prostoru tog jezera. Specifičnost ovog područja je što je reč o zaštićenom području i turistička organizacija Čačak poseduje dva katamarana za plovidbu i jedan veliki brod koji je u vlasništvu preduzeća „Morava Čačak“. Reč je o području specifičnih odlika i na tom jezeru je zabranjena vožnja glisera zbog buke i zaštićenih vrsta na tom lokalitetu. Prava turistička atrakcija je vožnja ovim plovnim sredstvima za turiste koji obilaze Ovčarsko-kablarske manastire, ali je postignuto i sasvim dovoljno poštovanje zakonskih odredbi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, a neka se pripremi Irena Aleksić.

Hvala, uvažena predsednice.
Gospođo ministarko, savetniče, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona iz oblasti pomorstva i plovidbe. Biću vrlo kratak, s obzirom da smo dosta toga čuli danas i dosta toga je pozitivno izrečeno o sva tri predloga zakona.
Reći ću par reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti, koji ima samo tri člana. Njegove izmene i dopune su prouzrokovane pre svega potrebom usklađivanja ovog zakona sa odredbama Zakona o prekršajima, i to u delu koji se tiče postupka odnosno postupanja komisije za prekršaj u plovidbi u prvom stepenu, kojim se brišu ovlašćenja iste za vođenje prekršajnog postupka, te se na taj način ona i ukida, kao i odredbe člana 54. Zakona kojim se bliže određuje da kod zapošljavanja stranaca koje poseduje sva potrebna dokumenta u skladu sa Zakonom o pomorskoj plovidbi nije potrebno odobrenje za boravak, u skladu sa zakonom kojim je definisan boravak i kretanje stranaca, kao ni dozvola za rad, po zakonu o zapošljavanju stranaca.
Sledeći predlog zakona je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, kojim se pre svega vrši usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa odredbama Konvencije o radu pomoraca, koji je i ova Skupština ratifikovala 2011. godine, kao i još 37 zemalja.
Ovim predlogom prioritet je da se reše problemi srpskih državljana pomoraca na koje oni nailaze u svakodnevnom radu i da se bliže definišu i usklade odredbe koje se tiču rada osoba mlađih od 18 godina, obaveze brodara da zaključe polise osiguranja za slučaj povreda ili smrti pomorca, obaveze našeg poslodavca da obezbedi periodične zdravstvene preglede pomoraca, obaveze zdravstvenog pregleda pre stupanja na brod, a sve o trošku poslodavca. Ovo povlači i obavezu zdravstvene ustanove da licencira lekare koji obavljaju specijalističke preglede pomoraca.
Predlogom zakona bliže se uređuje i izgled i oblik pomorske knjižice, koji su propisani Konvencijom o identifikacionoj kartici pomorca međunarodne organizacije rada, kako bi naši pomorci nesmetano obavljali svoje poslove pod zastavama stranih država, tj. da ne bi dolazili u situaciju da im se zabrani privremeni izlazak na kopno tamo gde se zahteva da pomorac poseduje i identifikacionu kartu pomorca, kao i u slučaju promene broda i transfera preko teritorija država koje zahtevaju posedovanje viza u putnoj ispravi. Kada pomorac ne poseduje indentifikacionu kartu, on onda mora posedovati vizu, što stvara velike probleme.
Predlogom zakona pomorska knjižica se definiše kao javna isprava pomorca kojom se, između ostalog, dokazuje osposobljenost, zdravstveno stanje, identitet i naše državljanstvo.
Ono što je pomenuto kod predloga prethodnog zakona, i ovde je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o prekršajima.
Na kraju, treba istaći da će se određene odredbe Predloga zakona, član 15, a koje se tiču ovlašćenja za rad pomoraca, ovlašćenja o osposobljenosti, primenjivati od trenutka prijema Srbije u EU.
I na samom kraju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama u unutrašnjim vodama. Reći ću samo to da je pre svega izvršeno usklađivanje zakona sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o transportu opasnih tereta. U delu utvrđivanja sposobnosti brodova za plovidbu, usklađivanje naših propisa sa evropskim Sporazumom o međunarodnom prevozu opasnih tereta na unutrašnjim plovnim putevima i evropskim Sporazumom o glavnim unutrašnjim vodenim putevima od međunarodnog značaja, te Uredbom o transevropskoj transportnoj mreži. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Neka se pripremi Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o tri izuzetno bitna zakona. Pre nego što nešto više kažem pojedinačno o njima, želela bih, pre svega, da istaknem da će sve predviđene izmene i dopune u značajnoj meri unaprediti kvalitet sva tri zakona i ono što je možda najbitnije od svega, da će unaprediti njihovu efikasnu primenu u praksi, što i jeste poenta svega.
Kada su u pitanju izmene i dopune Predloga zakona o pomorskoj plovidbi, ono što je možda najbitnije i što su sve moje kolege do sada istakle, to je da je vrlo detaljno i vrlo precizno objašnjen postupak izdavanja pomorskih identifikacionih kartica. Sa tom praksom već uveliko su počele mnoge države koje izlaze na more, kako one države koje su ratifikovale Konvenciju o identifikacionim karticama, a isto tako i one države koje su počele sa njenom praktičnom primenom i pre ratifikacije Konvencije, kao što su Kina, Japan, SAD, Velika Britanija i druge.
Ono što je cilj ove izmene jeste da se pomogne našim pomorcima koji rade na stranim brodovima, da im se pomogne na taj način da se više ne suočavaju sa problemima sa kojima su se do sada suočavali.
Ti problemi ogledaju se pre svega u zabrani privremenog izlaska na kopno u lukama gde se zahteva posedovanje identifikacione kartice, zatim, problemi kada postoji potreba za vanrednom promenom broda, kao i u mnogim drugim situacijama koje mogu da se jave prilikom plovidbe. Konkretno, izmenom člana 84. u značajnoj meri unapređuje se položaj pomoraca, što će, naravno, rezultirati jednim većim interesovanjem kod mladih ljudi za ovu profesiju, a nadamo se samim tim i rezultirati povećanjem broja pomoraca, koji sada iznosi negde 5.000, na nekih 7.000 pomoraca.
Ono što bih posebno pohvalila predviđenim izmenama i dopunama, jeste to što se, rekla bih, maksimalno vodilo računa da se prava i interesi pomoraca čuvaju na najbolji mogući način, možda baš imajući u vidu to da ovo nije obična profesija, već da je ovo profesija visokog rizika. Tako u buduće u cilju toga, baš čuvanja njihovih interesa, domaći poslodavac biće u obavezi da registruje ugovor o radu pomoraca kod Lučke kapetanije Beograd. Takođe, predviđeno je i obavezno socijalno osiguranje. Znači, na svaki način se vodilo računa da se pomogne vršenju kontrole da li se sve obaveze koje su zakonom propisane izmiruju kada su pomorci u pitanju.
Ono što će svakako olakšati kontrolu i oživljavanje zakona u praksi, jeste to da kada ovaj zakon bude stupio na snagu predviđeno je da se usvoji niz podzakonskih akata, koji su vrlo precizno i vrlo detaljno objašnjeni.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, naročito se predviđene izmene i dopune pozitivno odražavaju na rad luka. Ono što bih posebno naglasila, jeste da će od sada sve luke biti otvorene za međunarodni saobraćaj. Mislim da značaj toga ne treba posebno objašnjavati. Zatim, napušta se dosadašnja klasifikacija luka. Više se luke neće deliti na luke koje su otvorene za domaći saobraćaj i na luke koje su otvorene za međunarodni saobraćaj. Sada će postojati samo luke od međunarodnog značaja i od pokrajinskog značaja. Još jednom naglašavam, i jedne i druge luke biće otvorene za međunarodni saobraćaj. Jedina razlika biće u tome što će samo luke od međunarodnog značaja imati pristup fondovima EU.
Ono što je možda najbitnije i što bih ja posebno istakla kada su izmene i dopune ovog zakona u pitanju, jeste to što će se pravno regulisati jedna veoma bitna oblast, odnosno uvešće se vladavina prava u jednu jaku bitnu oblast, tj. subjekti koji su do sada nesmetano obavljali lučku delatnost bez dozvole, da pri tom ni najmanji interes nema budžet Republike Srbije, a isto i te kako nefer predstavljaju ti subjekti za druge subjekte koji i te kako redovno izmiruju sve svoje zakonske obaveze, od sada će ti subjekti morati da podnesu zahtev da regulišu svoj pravni status. Kako bi to zaista i zaživelo u praksi, predviđeno je ovlašćenje, odnosno proširenje ovlašćenja inspektora bezbednosti plovidbe. Kako je više nego poznato da ti ljudi rade zaista u otežanim uslovima, predviđeno je da se u narednih pet godina, ukoliko se ne varam, obezbedi 12 inspekcionih čamaca kako bi se tim ljudima omogućilo da nesmetano i efikasno obavljaju svoj posao.
Zatim, predloženim izmenama i dopunama smanjuje se broj putničkih naknada na dve. Sada će sva sredstva koja se skupe putem lučkih naknada biti uložena u lučku infrastrukturu, što je, ako uzmemo u obzir u kakvom stanju se nalazi većina luka u Srbiji, i te kako potrebno. Znači, sada će država Srbija, preko Agencije za upravljanje lukama, konačno biti u mogućnosti da ulaže u svoje luke, a naravno, dobijanjem nekih savremenih, dobro opremljenih, modernih luka, svi će biti na dobitku. Samim tim što će se sredstva transporta mnogo kraće zadržavati u lukama smanjiće se i brojni drugi troškovi. Konkretno, smanjiće se indirektni transportni troškovi. Sve to zajedno i te kako će pozitivno uticati na krajnju cenu robe, što i jeste cilj.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama poboljšaće se tržišna i unaprediće se tržišna konkurencija. Sveopšte uzev, smatram da su sve predložene izmene i dopune krajnje kvalitetne i da će na najbolji mogući način unaprediti ovu oblast, koja je inače od velikog značaja za našu državu, te da će u danu za glasanje, naravno, dobiti punu podršku SNS. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ivana Stojiljković, a neka se pripremi Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarko i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas, čuli smo već više puta, jako bitna tri zakona, a pre svega sva tri su usmerena na jačanje našeg vodnog saobraćaja, na jačanje Koridora 7, odnosno Dunavskog koridora i ujedno jačanje našeg privrednog potencijala, gde će rečne luke upravo i predstavljati privredne centre.
Što se prvog zakona tiče, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, tu je najznačajnija izmena lučke koncesije, kao što smo čuli, a neke od još bitnih izmena su i da će lučke kapetanije davati saglasnost za pristajanje brodova van graničnog mesta. Ovo će upravo sprečiti nelegalan istovar robe i u tome će doprinos dati i ovlašćeni inspektori koji će se baviti bezbednošću plovidbe, tako da se inspektoratima pojačava njihova nadležnost i u tom smislu će dati svoj doprinos.
Takođe, uvodi se i licencirani specijalista medicine, zato što se smatra da je specijalista medicine jako bitan za ovu struku jer pomorci imaju vrlo specifične uslove rada i zbog toga moraju specijalisti da vode računa o njihovom zdravlju. Smatra se da su oni zdravstveno poprilično rizična kategorija.
Posebno želim lično da skrenem pažnju na značaj zaštite životne sredine, koja se reguliše članovima 24. i 25, odnosno dopune ovih članova koje kažu da se dopunjuje član zakona u smislu uvođenja obaveze zapovednika plovila da obavesti lučku kapetaniju o ispuštanju štetnih materija, a članom 25. je propisano da brodovi za prevoz opasnog tereta, kao i druge vrste brodova, u skladu sa odredbama međunarodnih sporazuma, pored zahteva propisanih tehničkim pravilima, moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društava. Ovo je jako bitno zato što treba znati da se godišnje samo u Dunav izlije oko stotinu tona naftnih derivata. Nažalost, tu su i brojni akcidenti. Pre godinu dana samo izlilo se, odnosno prevrnuo se brod u Luci Beograd sa oko 850 tona rude pirit. To su lokalni akcidenti koji dovode do zagađenja i pomora flore i faune i zato je veliki značaj zaštite životne sredine i održivog korišćenja našeg vodnog potencijala, a ovi zakoni to posebno regulišu. Takođe, ne treba zaboraviti da imamo oko 600 km vodnog puta, tako da je taj posao značajan.
Što se tiče Zakona o pomorskoj plovidbi, iako smo više puta rekli da pošto nemamo more ipak moramo da imamo ovakav zakon, zato što imamo oko pet hiljada pomoraca koji rade na stranim brodovima, iako stručnjaci kažu da je broj pomoraca verovatno i dvostruko veći zato što većina njih odlazi na rad i bez dozvole Lučke kapetanije u Beogradu, odnosno u direktnom kontaktu sa brodovlasnicima. I danas se sve veći broj mladih ljudi, u potrazi za plaćenijim poslom, za sigurnim finansijama, ili željom za putovanjem, odlučuje za rad na prekookeanskim brodovima. Da bi oni mogli da rade, upravo mora da postoji ovakav zakon i cilj je unapređenje i zaštita prava pomoraca.
Među najbitnijim izmenama je, kao što smo čuli, obaveza brodara da pomorcima obezbedi osiguranje u slučaju nesreće, da domaći poslodavac obezbedi osnovni zdravstveni pregled prilikom stupanja u službu na brod, ali i sve ostale povremene preglede po potrebi. Zatim, ranije je precizirana obavezna licencirana zdravstvena ustanova, a kao što sam već pomenula, sada će postojati i lekar specijalista koji će biti ovlašćen za ovakve vrste pregleda.
Samo bih napomenula da prema analizama Svetske zdravstvene organizacije, kao što sam već rekla, pomorci se svrstavaju u zdravstveno prilično rizične kategorije, kako od mogućnosti da dožive neku nezgodu, tako postoje i tzv. moderni pirati i često su depresije koje ih prate zbog specifičnih uslova rada na brodu.
Takođe, predviđeno je usaglašavanje sa zakonima o putnim ispravama, gde smo već čuli da će postojati od sada identifikacione kartice pomoraca i da će one upravo služiti da se dokaže identitet i državljanstvo. Pored mnogih drugih odredbi koje se menjaju i koje smo danas čuli u raspravi, ova tri zakona pre svega jačaju i ove odredbe jačaju vodni saobraćaj, jačaju privredu u našoj zemlji i jasno štite životnu sredinu u Srbiji. Zato će SNS podržati ova tri predloga zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi Marko Atlagić.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se nalazi set zakona koji se odnose na vodni saobraćaj na unutrašnjim vodama, ali takođe i na saobraćaj koji se odnosi na prekookeanskim brodovima.
Ono što, pre svega želim da naglasim, to je da su izmene i dopune ovih zakona celishodne, da su one apsolutno usaglašene sa zakonskom regulativom Republike Srbije, pre svega sa Zakonom o prekršajima, ali takođe da su usaglašene i sa priznatim međunarodnim konvencijama koje se odnose pre svega, na međunarodni saobraćaj, odnosno na prekookeanski saobraćaj.
Ono što posebno želim da istaknem to je da su ove izmene i dopune zakona apsolutno u skladu i sa uočenim nedostacima u dosadašnjoj primeni zakona, te da u cilju otklanjanja tih nedostataka došlo je do njihovih izmena i dopuna.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, htela bih da naglasim pre svega, ulogu Agencije za upravljanje lukama i to u tom smislu da se sada na jedan transparentan način utvrđuju nadležnosti ove agencije. Pre svega, utvrđuje se nadležnost ove agencije kada je u pitanju sačinjavanje srednjoročnog plana za davanje koncesije. Taj srednjoročni plan za davanje koncesije mora da ima i tačan prikaz ekonomskih efekata, odnosno mora da iz toga proizilazi šta je ono što srednjoročnim davanjem u koncesiji će država Srbija dobiti, odnosno šta će to značiti za ekonomski napredak naše zemlje.
Takođe, sem srednjoročnog plana davanja koncesija Agencija za upravljanje lukama je dužna da izgradi na kraju kalendarske godine za iduću kalendarsku godinu i godišnji plan za davanje koncesija koji će takođe imati precizan i jasan ekonomski efekat davanja koncesija.
Inače, što se tiče davanja samih koncesija, koncesije mogu da se daju za lučke usluge, i one obuhvataju nautičke usluge sa rokom od pet godina, za transportne usluge sa rokom od 15 godina i za javne radove, odnosno za izgradnju lučke infrastrukture sa rokom do 30 godina. Posebno želim da istaknem da Agencija za upravljanje lukama i te kako ima saradnju sa lučkim operaterima i lučkim koncesionarima i prati šta lučki koncesionari ispunjavaju od ugovora koji su potpisali.
Ovim Predlogom zakona vidi se jako čvrsta veza, odnosno obaveze i dužnosti Agencije za upravljanje lukama, kada je u pitanju njeno izveštavanje i prema Ministarstvu privrede i prema Ministarstvu finansija, kao i obaveze Agencije za upravljanje lukama da koncesionar koji ne ispunjava uslove, a tiče se gradnje infrastrukturnih objekata, može da raskine ugovor ako te rokove ne poštuje bez obaveze da mu nadoknadi troškove radova koji su već učinjeni.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, on je pre svega, značajan sa nekoliko aspekata. Prvi aspekt sa kojeg je značajan, to je radno-pravni status pomoraca. Naime, Republika Srbija nema more, ali Republika Srbija ima preko pet hiljada pomoraca koji plove na prekookeanskim brodovima. Ti pomorci značajna sredstva putem doniraju svojim porodicama, odnosno šalju svojim porodicama koje žive u Republici Srbiji. Utvrđivanje njihovog radno pravnog statusa i te kako je značajno, a to se kroz izmene i dopune ovog zakona postiže na taj način što je domaći poslodavac dužan da ugovor o radu dostavi lučkoj kompaniji, a takođe dužan je da prijavi i Centralnom registru socijalnog osiguranja, što svakako doprinosi poboljšanju radno-pravnog, ekonomskog i socijalnog statusa pomoraca.
Član 84. takođe detaljno i precizno reguliše izdavanje pomorskih identifikacionih kartica, ali takođe, i jasno određuje šta treba da sadrži pomorska knjižica, a to je između ostalog, stepen osposobljenosti pomorca, zdravstveni status pomorca, pozicija, odnosno radno mesto na koje se on ukrcava na brod, dužinu trajanja zaposlenja na brodu i pomorska radna knjižica neće više služiti kao putna isprava kada je snabdevena vizom.
Naravno, da za izdavanje pomorske identifikacione kartice trebaju značajna sredstva, ali u ovom delu želim da pohvalim Ministarstvo građevine i saobraćaja, odnosno vaše ministarstvo, gospođo ministar, što ćete vi aplicirati kod fondova EU, kako bi se poboljšala tehničko-tehnološka opremljenost i kako bi samo administriranje trajalo što kraće, naravno u korist pomoraca.
Što se tiče zdravstvene osposobljenosti pomoraca tu moram da istaknem da su to licencirani specijalisti medicine rada, koji su prošli dodatnu obuku koja se tiče procene zdravstvene sposobnosti pomoraca. U tom smislu, jako je važno da oni budu profesionalni i nezavisni, jer pomorci moraju da budu apsolutno psihofizički zdravi i ne smeju da imaju ni jedno zakonsko ograničenje kada se ukrcavaju na brod.
Ono što takođe predstavlja dodatnu sigurnost za naše pomorce to je obaveza polise osiguranja, jer znamo da su pomorci izloženi razno raznim velikim rizicima na brodu, i polisa osiguranja u svakom slučaju, ili drugo finansijsko jemstvo i te kako je značajno sa aspekta zaštite pomoraca u slučaju povreda, nesreća itd.
Sva tri zakona imaju značajan aspekt što se tiče ekonomskog razvoja, jer vodni saobraćaj i te kako je značajan na unutrašnjim vodama, i te kako je značajan zamajac na ekonomskom razvoju zemlje. Zakoni su značajni i sa aspekta usaglašavanja sa međunarodnim konvencijama što se tiče pomoraca. I, dalje treba raditi zajedno sa Ministarstvom rada na još većem i snažnijem poboljšavanju njihovog radno-pravnog i drugog statusa, s obzirom na posao kojim se bave. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Reč ima Marko Altagić,  a neka se pripremi Milorad Cvetanović.