Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovana ministarko, ne mogu da delim iluziju koju pojedini poslanici imaju po diskusiji mog prethodnog redovnog govornika, da će on glasati za ove zakona, jer je on poznat po tome što ne glasa ni za svoje predloge. Ja sam ostavio svaku iluziju, čovek ne glasa ni za svoje amandmane, ni za svoje predloge, a kamoli da glasa za određeni predlog u Vladi. Ukoliko to učini, za mene bi to bilo pravo iznenađenje.
Ono što sam primetio jeste da postoje dva standarda kod mog prethodnog govornika, uvaženog docenta, predavača na jednom fakultetu, što je za pohvalu da je primetio sve gramatičke greške. Ali, malo veće gramatičke greške, kada sam našao u izveštaju Zaštitnika pojedinih građana, on je rako da to nije ništa. Dakle, našao sam na četiri, pet stranica 32 greške, koliko se sećam koje su tako bili kardinalne da kada sam ih čitao ovde to je izazvalo buru smeha, međutim, on je rekao da ko radi taj i greši. Tada sam se sa tim složio, ali sam rekao da je preterano da na četiri stranice imati 30 i nešto grešaka.
Danas, onaj ko je negirao da gramatičke greške utiču čak na izveštaj Zaštitnika pojedinih građana, danas i te kako ima zamerke na gramatičke greške, sa pravom, koje su se pojavile kao obrazloženje u pojedinim delovima zakona.
Takođe ne delim iluziju gospodina Babića, da ćemo dobiti nešto dobro iz Kotora, tamo su uglavnom ove jahte naših bogataša, naših tajkuna, dakle ne verujem da će oni isporučiti naše tajkunaše, pre verujem da su nam izručili protu Velibora Džomića, ali ove grešnike neće isporučiti, a jedan sveštenik je postao nacionalna pretnja za Crnu Goru. Oni sa belosvetskim zastavama, oni naši koji su se obogatili u vreme kada su svi siromašili, oni ne remete ničiju bezbednost, ni njihove države, a boga mi, bojim se da ni mi ne preduzimamo odgovarajuće mere da sankcionišemo ono što su oni uradili u prethodnom periodu kada su očerupali narod do gole kože, nekoliko puta da bi te jahte stekli.
Ono što želim da kažem jeste da će ovaj zakon ili neke uredbe morati dobro da razmotre pitanje registracije domaćih brodova. Oni se sve više registruju u Hrvatskoj, Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini. Od pet zemalja tri su evropske zemlje, tamo sipaju gorivo, plaćaju porez i naša država tamo gubi takse, gubi poreze, gubi prihode, gubi poreze na dobit.
Verujem da je došlo vreme da izravnamo te uslove registracije. Tako da brodovi koji su bili naši, a odjednom su zbog određenih taksa postali strani, na određeni način remete i ambijent privredi zato što kada postanu strani brodovi oni mogu samo da pristižu u međunarodne luke, a u domaće pristanište i u domaće luke ne mogu da pristaju, a time privredi nanose dodatne troškove zato što moraju da transportuju robu u međunarodnu luku jer su naši brodovi postali strani i plove pod stranom zastavom.
Navešću kao primer Mitrovicu, livnica koje lije mora da nosi, pošto Srem nema međunarodnu luku, mora da ga nosi u Beograd, zato što se svi brodovi koji su bili domaći postali strani i više ne pristaju u domaću luku i domaće pristanište. Verujem da se to podzakonskim aktima da doraditi i da se na određen način brodovi koji su registrovani pod stranom zastavom, a domaći su, da se na olakšice, iste onakve kakve emituju susedne zemlje, da se iste takve olakšice emituju i našim zakonima ili podzakonskim aktima. Tako da ti brodovi koji su bili domaći ponovo postanu domaći, da ne plove pod stranom zastavom jer to nanosi štetu i privredi i budžetu Republike Srbije.
Takođe, moja zamerka je na limit od 500 hiljada tona za luku, jer se bojim da u sadašnjim uslovima naša privreda to ne može da ispoštuje, da će doći do pregrupisavanja. Tako da će privreda takođe unutrašnjim transportom, povećanim troškovima morati da doprema to u, po meni, najviše dve luke koje će moći da zadovolje taj limit od 500 hiljada tona godišnje. U ovom stanju, ja se bojim da naša privreda ne može da isporuči toliko robe i da uveze toliko sirovina. Kada proradi Železara u Smederevu možda se ta situacija promeni na bolje.
Mislim da treba da pomažemo privredi što god možemo više. Takođe, želim da se podzakonskim aktima malo bolje uredi pristanak brodova van graničnog prelaza. Dakle, da privrednik može robu koja dolazi iz inostranstva, tu pre svega mislim na mineralna đubriva, u trenutku Srem nema nijednu međunarodnu luku, svi brodovi koji su bili nekad domaći, koji su u domaće pristanište i domaće luke dovlačili mineralno đubrivo, da su određena skladišta, oprema itd. Sada to isto treba da čine u Beogradu i Novom Sadu i time prave, s obzirom na količine mineralnog đubriva koje se uvoze, time prave određenu gužvu. Tako da taj istovar van graničnih prelaza treba maksimalno olakšati. Nekada su to radile lučke kapetanije. Ovoga puta će to raditi agencija. Mislim da treba napraviti takvu vrstu podzakonskih akata da to bude vrlo lako ostvarivo, isto u interesu naše privrede.
Što se tiče registracije plovila, ja bih voleo da Vlada, ne samo Ministarstvo, to jeste možda teško, ali da se ovim - morem plovi jedna jahta mala, država ih tajkunima dala, da se plovila koje su ti tajkuni stekli novcem koji su zaradili u grabizaciji, kada su radnici i seljaci gubili sve što su imali. Dok su jedni gubili sve oni su zaradili sve. Preko noći su zarađivali milione, postali multimilioneri, a uglavnom su poslovali sa državom i na osnovu poslova sa određenim političarima u to vreme, dakle, sa državom su zaradili enorman novac u privatizaciji, bolje reči grabizaciji, stekli ogromna materijalna bogatstva dok su svi drugi siromašili oni se naglo bogatili i treba ih naterati da makar svoje jahte koje su stekli na grbači sirotinje da registruju pod našom zastavom i ovde plate porez jer su ih registrovali na razna Devičanska, Sejšelska i belosvetska ostrva. Iznela su uglavnom i kapital i jahte napolje. Naravno, ona su tamo usidrena negde u Crnoj Gori, u nekom drugom možda još ekskluzivnijem letovalištu u toku leta, zimi malo zimuju u Crnoj Gori, a ostalo su obično na Maldivima i na nekim takvim egzotičnim ostrvima i destinacijama.
Voleo bih da se oni nateraju i da na određen način poštuju državu Srbiju jer su od države Srbije dobili sve, a njoj gotovo nisu vratili ništa sem što su je gurnuli u krizu. Ne verujem da oni mogu da izvuku Srbiju iz krize, zato što su se oni obogatili na srpskoj krizi i oni su Srbiju uvukli u bedu i siromaštvo koju sada ova Vlada treba da leči. Treba naći načina da ih nateramo da samim tim registracijom tih svojih jahti koje su zaradili na način na koji su zaradili, makar delimično vrate državi ono što, sa punim pravom mogu da kažem, što su oteli. Postali su multimilioneri.
Izneli su gotovo sav novac, određenu količinu novca unose tek toliko da se šepure da mogu da kupe neku estradnu pevaljku, i mi postajemo taoci i tih novokomponovanih bogataša, koji ništa ne čine da pomognu ovoj zemlji, da pomognu ovom narodu. Oni se doslovce iživljavaju dok milioni ljudi jedva preživljavaju i mislim da na određen način i po pitanju ovih plovila koja se registruju, na to treba staviti tačku i na svaki način ih primorati makar da ta plovila registruju na državu da bi ih na određeni način opomenuli da je država ipak jača bez obzira na to koliko oni imaju prava i na koji način su ih stekli. Hvala.