Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za izmene i dopune Predloga zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastali su zbog potrebe da se prvenstveno otklone svi nedostaci koji su suočeni tokom primene zakona u praksi, a koji su neprecizno, dvosmisleno, a u nekim slučajevima nedostajale su adekvatne odredbe kako bi se zakon u potpunosti mogao primenjivati.
Pored toga, bilo je neophodno da se predlog zakona uskladi sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o transportu opasnog tereta, Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i Zakonom o javnim nabavkama.
Poslednji, ali ne manje značajan element su i naše međunarodne obaveze koje se ogledaju kroz ratifikovani Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima, Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima, od međunarodnog značaja, kao Uredbi EU 1315 koja je doneta 2013. godine o Trans-evropskoj transportnoj mreži.
Koliko je značajan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, želeo bih da pokažem kroz sledeće činjenice. Naime, kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora, kopneni Koridor 10 i Koridor 11 koji povezuje deset evropskih zemalja koji izlaze na plovni deo reke Dunav.
Od granice sa Mađarskom do Beograda, Dunav teče praktično paralelno sa trasom evropskog auto puta i železničkom prugom, što taj prostor čini izuzetno vrednim i značajnim sa privrednog i svakog drugog stanovišta. To potvrđuje i činjenica da su u periodu od 2001. - 2009. na prostoru uz Dunav i u njegovim rubnim delovima strani investitori investirali više od dve trećine svih stranih investicija u Srbiji.
Srbija ima povoljne ekonomske i geografske karakteristike za teretni, putnički, turistički i vodni saobraćaj. Potencijali unutrašnjih plovnih puteva, reke i kanali sa ukupnom dužinom od 1677 kilometara, značajni su, a po gustini od 21,7 kilometra na 1000 kilometara kvadratnih su iznad EU gde je 27 kilometara na 1000 kilometara kvadratnih. Međutim, potencijali unutrašnjih plovnih puteva su neiskorišćeni.
Plovne puteve Srbije čine Dunav 588 kilometara, Sava 207 kilometara, Tisa 164 kilometara, Begej 77 kilometara, Tamiš 41 kilometar i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 600 kilometara. Stanje unutrašnjih i plovnih puteva i prateće infrastrukture je nezadovoljavajući i potrebna su znatna ulaganja u njenu rehabilitaciju.
Reka Dunav predstavlja značajan panevropski Koridor 7 i stratešku vezu sa Evropom i Evroazijom koja može i treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga u Srbiji.
Od ukupne plovne dužine Dunava, 2580 kilometara, 22,8% se nalazi na teritoriji Srbije. Ciljevi razvoja ovog koridora definisani su Memorandumom o razumevanju i razvoju panevropskog Koridora 7, čiji su potpisnici Nemačka, Slovačka, Austrija, Mađarska, Hrvatska, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina i Evropska komisija.
Reka Sava je plovna celim svojim tokom kroz Srbiju u dužini od 207 kilometara. Okvirni sporazum o basenu reke Save potpisan je 2004. godine. Između Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, a počeo je da se primenjuje 2005. godine. Tako je Sava dobila status međunarodne plovne reke. Deonica od Beograda do Siska uključena je u evropsku mrežu unutrašnjih plovnih puteva međunarodnog značaja i trenutno ima treću klasu plovnosti. Za reku ovog značaja minimalna je četvrta klasa.
Uspostavljanjem nesmetane bezbedne plovidbe na Savi podstakla bi se regionalna saradnja i razvoj, kao i povezivanje preko Dunava sa mrežom evropskih plovnih saobraćajnica. Sada se reka nalazi u tzv. prirodnom režimu. Međutim, za održavanje i unapređenje signalizacije potrebne su znatne investicije.
Reka Tisa protiče kroz Srbiju dužinom od 164 kilometara i uliva se u Dunav kod Slankamena. Sporazumom o plovidbi Tisom, zaključenim sa Mađarskom 1955. godine, omogućena je slobodna plovidba pod jednakim uslovima, a Tisa je proglašena međudržavnom rekom.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav je višenamenski vodoprivredni sistem, čija je glavna funkcija navodnjavanje i odvodnjavanje, ali postoje uslovi za plovidbu. Sastoji se od 12 plovnih kanala Bačke i Banata ukupne plovne dužine od 600 kilometara, koji su svrstani u četiri kategorije plovnih puteva.
Ovaj sistem predstavlja jedan od najvećih kanalskih plovidbenih mreža u Evropi koja pored plovnih kanala obuhvata i kanalisane reke Begej i Tamiš. Na kanalima Dunav-Tisa-Dunav izgrađeno je 16 brodskih prevodnica od kojih 12 mogu da prime plovila od 1000 tona nosivosti, a četiri do 500 tona nosivosti.
Neki od razloga relativno slabog korišćenja kanala Dunav-Tisa-Dunav za plovidbu su nedovoljna širina kanala, nedostatak markiranja navigacionih znakova, podvodna i obalska vegetacija itd. Domaća plovila uglavnom transportuju robu u jednom smetu i na malim rastojanjima, pri čemu plaćaju takse za korišćenje kanala, dok je za prelazak stranih brodova potrebna dozvola Ministarstva zaduženog za saobraćaj.
Svaka od ovih nabrojanih reka ima i svoje luke. Na reci Dunav ima osam luka od međunarodnog značaja, i to: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na Savi su Šabac i Sremska Mitrovica. Na reci Tisi je Senta. Po kapacitetima i obimu prometa najvažnije luke su Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, a samo Beograd i Pančevo imaju kontejnerske terminale.
Zajednička karakteristika svih naših luka jeste mala iskorišćenost postojećih kapaciteta, a to je u proseku oko 30%. Za tako malu iskorišćenost ima više razloga, a osnovni su: smanjena industrijska proizvodnja u Srbiji, slaba tehnološka opremljenost luka, neizgrađeni tehnološki sistemi za kombinovani i intermodalni transport i slično.
U cilju bolje transportne i energetske efikasnosti, smanjenja troškova u reprociklusu i poboljšanje ekologije treba raditi na izgradnji logističkih centara koji bi objedinjavali sve vidove transporta. Nadalje, naše luke su neuređene i neopremljene za turističke brodove, a marine za jahting, turizam nisu ni izgrađena i smatram da bi bilo neophodno u narednom periodu raditi na razvoju te grane naše vodne privrede.
Da bi što više razvijali i unapredili našu vodnu privredu, neophodno je pomoći preduzećima koja se tom delatnošću bave. Preduzeća u Srbiji koja se bave vodnim transportom imaju 396 polovnih sredstava, što čini kapacitet od 403.853 tone.
Preko 77% čine plovila za prevoz rasutih tereta, a ostalo su plovila za prevoz tečnih tereta. Sva rečna flota je dosta stara, tehnološki zaostala sa ovakvom flotom Srbija participira u ukupnoj Dunavskoj floti svega sa 10%. Putnički i vodni saobraćaj u Srbiji ima uglavnom, tranzitno-turistički karakter, koji organizuju turističke agencije, pretežno iz Nemačke i Austrije u vidu krstarenja ka Crnom moru. Ova vrsta saobraćaja ima stalni trend rasta i predstavlja važnu ulogu u razvoju trgovine i turizma.
Iako imamo sve ove prednosti, kako prirodne, tako i geografske, smatram da je neophodno i dodatno unaprediti i zato ohrabrujemo Ministarstvo saobraćaja da učini sve kako bi u potpunosti iskoristili ovaj potencijal u punom razvoju naše zemlje.
Poštovani narodni poslanici, što se tiče konkretno izmena i dopuna Zakona, ja bi se u ovom obraćanju usredsredio na ključne izmene i dopune. Konkretno izmenama i dopunama propisuje se. Pod jedan, saglasnosti koje izdaju agencije za upravljanje lukama i ministarstvo prilikom izrade tehničke dokumentacije za izgradnju luka i pristaništa. Pod dva, kada lučka kapetanija izdaje odobrenje za uplovljavanje stranog broda u brodogradilište. Pod tri, brodovi koji su povučeni iz upotrebe se moraju ukloniti i sa obale po nalogu lučke kapetanije. Pod četiri, da uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu izdaje odobrenje domaćim proizvođačima opreme za brodove na osnovu podzakonskog akta koji donosi ministar. Pod pet, kao da uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, vodi evidenciju o izdatim ispravama koji će biti dostupan na internet stranici.
Ono što bi posebno istakao je član 66. kojim je izvršeno usklađivanje odredaba zakona sa Zakonom o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja i Uredbom EU 1315 koja je doneta 2013. godine. Pre svega u smislu promena, klasifikacije luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj koje se zamenjuju klasifikacijom na luke od nacionalnog značaja i na luke od pokrajinskog značaja, odnosno značaja za lokalnu samoupravu pri čemu će obe ove vrste luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj.
Zahtevi Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja i Uredbe 1315/2013, o minimalnoj količini od 500.000 tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve, moraće da ispune luke od nacionalnog značaja, i samo će one imati pristup kohezionom i drugim fondovima EU, jer će ispunjavati zahteve propisane Uredbom 1315 od 2013. godine.
Takođe, istakao bih i članove 86. i 87. kojima je izvršeno detaljno normiranje materije davanja lučkih koncesija, u skladu sa odredbama Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakona o javnim nabavkama. Izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija i to koncesija za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge i koncesija za javne radove. Kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata.
U skladu sa zahtevima učesnika na tržištu smanjen je broj lučkih nadoknada i to samo na dve nadoknade, koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju, a to su, pod jedan, naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa koje se plaća za dobijeno odobrenje, za obavljanje lučke delatnosti i koji plaćaju lučki operateri koji tek ulaze na tržište lučkih usluga Republike Srbije nakon prethodno sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda. Pod dva, ležarina koja se plaća samo ako brod koristi operativnu obalu u neku drugu svrhu osim za pretovar tereta.
Ne manje važno je i to da je i pored zahteva propisanih tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe kao i brodovi za teret opasnog tereta i drugi brodovi za koje je to propisano međunarodnim sporazumom, da moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društva.
U delu kojim se uređuje sposobnost broda za plovidbu, izvršene su određene dopune članova zakona kojima se, između ostalog, uređuje način isticanja baždarske oznake, obavezno nošenje kopija brodskih isprava i knjiga na potisnicama i tegeljicama kao i važenje privremenog svedočanstva o sposobnosti plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.
Zbog svega navedenog, Poslanička grupa SPS, će u Danu za glasanje podržati sva tri zakonska projekta i glasati za iste. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite dr Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani  građani Srbije, pre nego što u ovoj načelnoj raspravi budem rekao nešto o ova tri zakona o kojima raspravljamo, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, zatim  Predlog Zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upis u plovila i treći zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Poštovani građani ja bih da vam objasnim u par reči oko čega se vodila tako žučna rasprava oko vremena zakazivanja ove sednice.
Dakle, ona osnovna zamerka koju smo mi kao opozicioni poslanici imali prema skupštinskoj većini i predsedavajućima što je ova sednica zakazana suprotno članu 86. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže, a da bi vam bilo jasnije ja ću vam ga pročitati – sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. Sednica Narodne skupštine može se sazvati i u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak. Saziv za sednicu Narodne skupštine sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda. Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike, s tim što je dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Pročitao sam čitava ovaj član da ne bi bilo da čitam ono samo što odgovara opoziciji, a ne ono što piše u Poslovniku o radu Narodne skupštine, ali i pored toga, predsedavajući i skupštinska većina je imala pravo da zakaže početak sednice u periodu kraćem od sedam dana, ali mi mislimo da ovakve zakone i ovako ozbiljne teme zahtevaju malo više vremena kako bismo mogli da kvalitetnije o njima diskutujemo.
Sugestija predlagača gospođe ministarke, predsedavajućeg i kolega koji su se javljali iz skupštinske većine bilo je da je to ušlo u proceduru pre dva, tri meseca. Samo želim da napomenem da onog trenutka kada se sazove sednica predlagač može da povuče, da dopuni, da izmeni predlog zakona i zbog toga mislimo da bi trebalo imamo tih sedam dana koji će koristiti i skupštinskoj većini, a i nama iz opozicije da kvalitetnije sagledamo predložene zakone.
Samo ću u načelu u par reči, pošto je dosta bilo priče o ovom setu o ova tri zakona da kažem nešto o predlogu zakona i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Pa, mi mislimo da zakon predstavlja usklađivanje određenih instituta sa Konvencijom o radu pomoraca koji je donela međunarodna organizacija rada koju smo mi ratifikovali 18. oktobra 2011. godine.
Reći ću vam prvo neke pozitivne sugestije i ono što su zapažanja imali u vezi ovog zakona u protekla tri dana koliko smo imali na raspolaganju. Predlogom zakona usaglašava se domaće zakonodavstvo tako što se uređuje rad lica mlađih od 18 godina, obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja za slučaj smrti ili povrede na radu pomorca, što mislimo da je izuzetno dobro i to treba podržati. Obavezu domaćeg poslodavca da omogući i plati zdravstveni pregled i periodični pregled pomorca. Mislim da i to treba svi da podržimo i da je to dobro u ovom predlogu zakona.
Zatim se licenciraju lekari, specijalisti koji će vršiti te specijalizovane specijalističke preglede ove specifične grane privrede, ljudi koji rade u ovoj specifičnoj grani privrede. Licenciranje zdravstvenih ustanova koje će primati takve osiguranike, da ne kažem pacijente na pregled i održavnje tih ISO standarda koji moraju da usvoje zdravstvene ustanove da bi mogle da vrše takve sistematske preglede.
Dalje u zakon se uvode odredbe Konvencije o identifikaconoj kartici pomoraca, broj 185 po moru, i to pomorska knjižica kao javna isprava kojom se dokazuje sposobnost pomorca, zdravstveno stanje, svojstvo člana posade kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Ovim se otklanjaju problemi naših pomoraca kao, na primer, zabrana privremenog izlaska na kopno, problemi zabrane transfera, odnosno tranzitnog prelaska bez vize u slučaju repatricije, a preko države koja zahteva posedovanje vize u pasošu za takvu vrstu prelaska. Osim toga, uvodi se biometrijska identifikaciona karta pomorca kojom se dokazuje identitet i srpsko državljanstvo.
Detaljno se uređuje postupak priznanja ovlašćenja za rad pomorca, zatim zakon se usaglašava sa Zakonom o prekršajima i sada je to vrlo interesantno, koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine.
U par navrata se i u obrazloženju ovih zakona, ovih predloga zakona, pošto nemam mnogo vremena ja ne želim sada to da čitam da vas ne bih zamarao, ali se poziva da je hitnost i neophodnost donošenja ovih zakona usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, ja vas podsećam sada je februar mesec 2015. godine i ja mogu samo da pitam gospođu ministarku - šta se čekalo do februara meseca 2015. godine? Ako je to hitno i ako je potrebno, zašto to nije do sada urađeno? Ako je nečiji propust, ja bih vas zamolio da nam kažete, da podelite to sa nama ovde čiji je to propust i kako ste vi to kao resorno zadužen ministar sankcionisali?
Sada da vam postavim iz ove oblasti nekoliko pitanja. Zbog čega odredbe citiranih konvencija nisu ugrađene u ovaj zakon ranije? Naime, Zakon o pomorskoj plovidbi donet je 2011. godine, a noveliranje je 2013. godine? To je prvo pitanje.
Zašto nije sprovedena javna rasprava? Vi kao predlagač navodite da nije bilo te obaveze jer se predlogom zakona ne menjaju bitno odredbe važećeg zakona. Sa time se ne slažemo. Nije tačno, mi mislimo da se uvode novi instituti, uređuju se procedure i organi, dodatno se proširuje korpus prava i obaveza pomoraca kojih sada u zemlji Srbiji ima po nekim podacima oko pet hiljada. Zatim, obaveze zdravstvenih ustanova, Lučke kapetanije Beograd, mnogo pitanja iz ove oblasti rešiće se, kao što ste vi i napomenuli, uredbom Vlade Republike Srbije.
Neprihvatljivo je vaše obrazloženje jer samo jedan, govorim o onom delu koji se odnosi na hitnost, jer samo jedan član ovog predloga zakona se odnosi na Zakon o prekršajima tako da to nije bilo po meni razlog da vi u svim ovim zakonima, a to je po objašnjenju predsedavajućeg 10. decembra ili 15. decembra odlukom Skupštine skinuta hitnost, ovo što je bilo malopre polemike, a vi na vašim dokumentima ste to dali da se donose po hitnom postupku. Zbog toga je i ovaj moj komentar.
Još važnije od prethodnog, a vezano za hitan postupak, to je odredba člana 14, tj. člana 15. Obaveštenje Evropske komisije o osposobljenosti treće države. Primenjuju se danom pristupanja Srbije EU i tako da to isključuje hitnost, a član 16. stav 6. – Uvođenje ISO standarda za zdravstvene preglede pomoraca i član 20. - premeštaj pomoraca iz noćnog u dnevni rad na osnovu tih specijalističkih pregleda primenjuje se od 1. januara 2018. godine. Tako da, što se tiče ovog zakona bih vas zamolio da date tih par odgovora.
Sada bih par reči rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Mislimo da su mnoga rešenja u ovom zakonu koji ste predložili tj. izmeni zakona nedorečena i kontradiktorna.
Na primer, odredbe predloga o strategiji razvoja vodenog saobraćaja, zapravo vodnog, ja se izvinjavam, vodnog saobraćaja, nije jasno u toj odredbi ko vrši nadzor nad sprovođenjem strategije i akcionog plana koji proističe iz strategije i koje proizilazi iz strategije koju ćete doneti, ne postoji rok za donošenje akcionog plana. On je bitan jer bez rokova koji mogu da budu prolongirani ako nisu precizirani strategija je neupotrebljiva i gubi smisao.
Dalje, prema nadležnostima i delokrugu rada Agencije za upravljanje lukama, agenciju ne možemo smatrati javnom agencijom u smislu Zakona o javnim agencijama.
Naime, agencija je ta koja odlučuje o lučkim koncesijama, zaključuje ugovore o koncesijama, izdaje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, utvrđuje visinu koncesione naknade, itd, što su poslovi državne uprave o nama, a ne agencije, to bi više odgovaralo da vrši državna uprava.
U tom smislu smo pokušali amandmanima, gospođo ministar, da definišemo pravnu supstancu agencije, pa se nadam da ćete obratiti pažnju na te amandmane i ako se nešto uklapa u vašu političku viziju rešavanja ovog problema, da prihvatite.
Mislimo da je predlog zakona nedorečen u smislu nadležnosti upravnog odbora agencija, naročito nedostatak je da nije uredio način i uslov za izbor direktora agencije niti njegove nadležnosti, što mislimo da je trebalo da bude precizirano u ovom zakonu i tu smo dali par amandmana da uz saradnju sa skupštinskom većinom pokušamo po nama da uredimo bolje taj deo zakona.
Odavanje lučkih koncesija, nesumnjivo je da su to pravni poslovi velike vrednosti. Tu vidimo nedostatak zakona u pogledu stepena kontrole agencije. Naime, predlog zakona predviđa da se srednjoročan plan lučkih koncesija agenciji dostavlja tek na zahtev ministarstva. Znači, nema obavezujuće ograničenje, tj. uputstvo.
Mi smatramo da ovaj srednjoročni plan mora obavezno da se dostavlja Vladi, kako bi Vlada imala permanentnu kontrolu u radu agencije, kažem, koja ima veliko ovlašćenje i donosi vrlo bitne odluke i vrlo skupe, naročito kod izdavanja vrlo skupih koncesija, po ovome koliko sam ja pročitao, to je preko pet miliona i sto šezdeset i nešto hiljada evra, vi me ispravite ako grešim. To je ovako otprilike ono što sam imao u načelu da kažem o ovom setu predloga zakona.
Još nešto da vas pitam, vi ste ostali dužni malo pre odgovor na jedno pitanje, nije konkretno u vezi sa ovim zakonima, ali se tiče luka. Kolega Janković je pitao da li će biti realizovan, najavljivan projekat plovnosti Dunav, Morava, Vardar, Solun, to je Egejsko more, pitam iz prostog razloga što taj kanal bi kao plovni put prolazio pored Niša. Mnoge Nišlije imaju imovinu u priobalju reke Morave i da bi ljudi znali kako da se postave prema budućoj investiciji, jer to, priznaćete i složićete se sa mnom, je izuzetno velika investicija i izuzetno je veliki to građevinski poduhvat. Jeste da malo to treba da se kopa uzbrdo i jeste da imamo malo vode, ali verovatno ti ljudi koji su to smislili imaju ta rešenja, pa bih vas molio da mi odgovorite, a to interesuje građane Niša, da li je to izvesno? Ako jeste, kada je plan tih početka radova, jer logično je da to nije nešto što se radi godinu-dve, verovatno je to zahtevno višedecenijski posao, jer je ogroman građevinski posao? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bradić.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Sada mi je jasno. Ili je kolega Janko Veselinović prepisivao od vas, ili ste vi prepisivali od njega, nešto je sigurno, ili ste zajedno pripremali, pošto nigde ništa konkretno, nigde suštinska dilema ili pitanje, a opet iste stvari.
Da ponovimo. Ovako, hitnost postupka, niste vi imali tri dana da gledate ovaj zakon da bi građani Srbije to znali. Ovaj zakon je 15. decembra, jedan, drugi i treći, dakle izmene i dopune zakona su 15. decembra prošle godine predate parlamentu Srbije, tačno, pisalo je hitnost, upravo ste vi sklonili tu reč hitnost i od 15. decembra pa do današnjeg dana, danas je februar, imali ste vremena da pogledate zakon i jedan i drugi i treći. Naglašavam da jedan od tih zakona ima promenu samo u dva člana. Verujem da ste imali dovoljno vremena da se upoznate sa zakonom.
Zatim, da ponovimo oko konvencija. Konvencija je doneta 2006. godine, ratifikovana 2011. godine. Zašto nije od 2011. godine do danas stavljena? Zbog toga što imate promenu, odnosno amandmane 2013. godine, koji su takođe uključeni u izmene i dopune ovog zakona. Ponavljam još jednom, dakle, srpska Vlada je od Međunarodne organizacije rada za to pohvaljena, jer je jedna od retkih država koja je najnovije izmene stavila u izmene i dopune zakona.
Da se vratim na strategiju. Čini mi se da strategiju niste pročitali, jer da ste pročitali Strategiju vodnog saobraćaja, onda biste videli da tamo vrlo jasno piše i ko vrši nadzor i na koji način i koji je postupak. Dakle, i ministarstvo i Vlada i formiranjem odbora. Takođe biste pročitali da postoji akcioni plan koji se radi i sve što radi ovo Ministarstvo ne radi kao što su radile neke prethodne Vlade, da donese zakon, pa da jedan zakon stoji godinu, dve, tri bez svojih akata ili bez svojih akcionih planova, strategija, nego to radimo zajedno i uporedo.
Kada govorite o Agenciji, da nema nadzora, taj nadzor je trostruki. Opet niste obratili pažnju. Dakle, prvo Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva vrši nadzor nad delatnošću, Ministarstvo finansija nad finansijskim poslovanjem, Ministarstvo rada nad sprovođenjem Zakona o radu i nad kancelarijskim poslovanjem. Dakle, trostruki je nadzor nad radom Agencije.
Kada pominjete direktora Agencije, onda postoji drugi zakon koji reguliše pitanje izbora direktora Agencije, a ne ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovih zakona koji su ispred vas.
U jednom trenutku ste, zapisala sam to, napisali - politička vizija zakona. Moram da kažem da ne razumem baš šta je to politička vizija zakona. Ovaj zakon se donosi da Srbiji bude bolje. Ovi zakoni, izmene zakona se donose zbog toga da povećamo učešće vodnog transporta u ukupnom transportu. Ovi zakoni se donose zbog toga da nam omoguće da budemo usklađeni sa svim evropskim direktivama, kako bismo mogli da koristimo sve puteve, odnosno pre svega koridor 7, na kome se vrlo malo radilo. Dakle, ovi zakoni nisu politički zakoni. Ovi zakoni su zaista zakoni koji treba da donesu dobro Srbiji i privrednom rastu Srbije.
Kada pominjete taj kanal i brigu o građanima Niša, vaša briga o građanima Niša i svim građanima bila je poznata u prethodnom periodu. Ne brinite, niko neće biti poplavljen. Dakle, o tome koji su prioritetni projekti vrlo jasno možete da vidite ne samo u izveštaju Vlade, u izveštajima ovog Ministarstva. Mi radimo samo trenutno na prioritetnim projektima.
Jedna mala dopuna, koju je vaš kolega pomenuo, to je da je Vlada Srbije platila izradu studiju izvodljivosti, što nije tačan podatak. Studija izvodljivosti urađena je bez naknade za taj kanal koji vi pominjete. Samo da se zna.
Mislim da sam ponovila još jedanput sve ono što je i vaš kolega pitao, što sam već jednom odgovorila i što ste i vi sada, takođe, pitali.

Zahvaljujem se potpredsednici Mihajlović.
Gospodine Bradiću, mislite li da imate pravo na repliku?
(Blagoje Bradić, s mesta: Gospođa ministarka se obraćala sve vreme meni.)
Ali, pitam vas, kako ste to znali u prvoj sekundi javljanja gospođe Mihajlović, jer ste odmah pritisnuli i javili se za reč? Znači, vi ste znali u prvoj sekundi da ćete imati pravo na repliku.
(Blagoje Bradić, s mesta: Čim se obraćala, obraćala se meni.)
Gospođa Mihajlović je sada završila, a vi ste se već u prvoj sekundi javili za repliku. Kako ste znali da će gospođa Mihajlović da se obrati vama? I nije se obratila ništa negativno, tako da nemate prava na repliku.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da i ovim putem još jednom izrazim podršku SNS predloženim zakonskim rešenjima, s obzirom da je danas mnogo toga rečeno, u par reči svega, još jednom da podvučem dobre stvari koje ova predložena rešenja, predlozi za tri zakona koji su pred nama, sadrže.
Na prvom mestu, kada je reč o Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovaj, kao i preostala dva zakona, sa predloženim rešenjima unose dodatni kvalitet u smislu novog reda, što je uvek i u svakoj prilici za pohvalu, davanje efikasnih odgovora na pitanja koja su pre svega pitanja problema prisutnih u praksi, razrešenje određenih pitanja i nedoumica, dakle, red, efikasnost, ogledani i u osnovnoj motivaciji, a koja se sastoji kako u usaglašenju sa domaćim zakonima, tako i sa najboljim svetskim standardima koje trenutno možemo pronaći.
Kada je reč o ovom drugom, odnose se, pre svega, na uredbe, direktive, dobre preporuke. Razgovarali smo već danas u ovoj sali o tome, po pitanju uredbe 1315 EU. Reč je o uvođenju nove, moderne klasifikacije luka. U ovoj sali smo i po pitanju drugih zakona, drugih oblasti, srodnih ili ne ovoj, uvek izražavali svoju podršku svim rešenjima koja su u duhu vremena i koja čine ovu državu i ovo društvo modernim. Tako je i ovaj put.
Kada je reč o efikasnosti i o postojanju dobrog sluha, i u tom smislu upućujem komplimente Ministarstvu, za ljude koji su profesionalno angažovani u predmetnoj oblasti. Pohvaljujem i činjenicu da smo smanjili broj naknada, što je takođe uvek dobra intencija, uvek dobra praksa i uvek nešto što će naići na podršku iz naših redova.
Po pitanju istog zakona, takođe pozdravljam i predložena rešenja koja se tiču procedura za utvrđivanje lučkih područja i pristaništa, kao dobar odgovor na potrebe prakse.
Takođe, bilo je danas reči na tu temu u ovoj sali. Ova rešenja predstavljaju i dobar odgovor za interesovanje, o kom je razgovaralo naše društvo, o kom su pisali naši mediji, potencijalnih novih aktera u sferi lučkih operatora. Kako primera radi Kineskog konzorcijuma lučkih operatora, tako i angažovanih aktera u ovoj oblasti iz evropskih zemalja, tako i onih koji dolaze iz UAE. Više nego vrlo dobar odgovor na potencijalno interesovanje i potencijalno otvaranje novih značajnih aktivnosti u ovoj sferi na teritoriji Republike Srbije.
Koristim priliku da još jednom uputim zahvalnost za dobro razumevanje za sve predložene amandmane koje je ispred naše poslaničke grupe formulisala i podnela koleginica Rakić.
Kada govorimo o uspostavljanju dobrih standarda, kako međunarodnih, tako i usaglašenja sa domaćim zakonima, u pratećim materijalima bili smo u prilici da nađemo dokaze da zaista stoje tvrdnje da se ovim izmenama i dopunama vrši usaglašavanje sa domaćim zakonima, kako sa pominjanim zakonom koji se tiče transporta opasnih materija, tako i sa zakonom koji se tiče prekršaja.
Ali, amandmanskim rešenjima i sa zakonima koje smo imali priliku, čast i zadovoljstvo da zajednički razmatramo pre samo dva meseca, primera radi, podsećam na više nego plodotvornu diskusiju kada je reč o problematici planiranja. Na ovaj način, razgovarali smo tada o objedinjenoj proceduri. Pronašli smo dobar put da sve ono dobro što proizilazi iz rešenja o kojima smo već razgovarali na nekom drugom nivou, ne tako davno, pronađu svoje mesto i u ovoj problematici.
Kada je reč o usaglašavanju sa domaćim zakonima, ovaj motiv možemo pronaći i u obrazloženju za predložena rešenja po pitanju Zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Pored njega, dodatno, još jedna pohvala sa moje strane za rešenja koja su u konkretno ovom zakonskom predlogu usmerena na relaksaciju formalnih obaveza, ponovo za ljude koji su profesionalno angažovani kao akteri u ovoj predmetnoj oblasti. Dakle, još jednom, nova efikasnost.
Istu vrstu motivacije bili smo u prilici da pronađemo i u rešenjima koja su predložena i u zakonu koji se tiče pomorske plovidbe. Međunarodni standardi, dobra regulativa. Bili smo u prilici da čujemo i komentare vezano za Konvenciju Međunarodne organizacije rada, ali opet, još jednom napominjem i na ovom mestu, dobri odgovori na pitanja praktičnih potreba ljudi koji su neposredni akteri. Ovde, kada govorimo o pomorcima, misli se na njihove potrebe u sferi osiguranja, na njihove potrebe u sferi zdravstvene zaštite. I jedno i drugo, složićemo se, uveren sam, samo su i isključivo stvari za pohvalu.
Na samom kraju dame i gospodo, s obzirom da smo postigli vrlo dobar konsenzus po pitanju svega onog dobrog i korisnog što proizilazi iz ovih rešenja i po ovom poslednjem zakonu. Takođe zahvaljujem za dobro razumevanje, s obzirom da su amandmani koleginice Rakić takođe bili usmereni u davanje našeg doprinosa za dalje i šire usaglašavanje sa visokim standardima.
Mislim da ne postoji baš nijedan razlog da ne postignemo i razumevanje i zajednički pozitivan, ohrabrujući pristup koji će podržati sva ova rešenja kada dođemo do dana za glasanje.
U još svega rečenici ili dve. osvrnuo bih se na ono što smo danas bili u prilici da čujemo na temu eventualnih zamerki, kako ovim zakonima tako i dinamici po kojoj su se našli u ovoj sali danas.
Mislim da smo već dovoljno rekli, više nego dovoljno po pitanju datuma kada su ovi zakoni stigli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, 8, 23, odnosno 31. decembar. Ne moramo na to više trošiti našu energiju, ali podsećam čak i one kolege koji su se u dosadašnjoj raspravi tokom ovog dana izjasnili kao oni koji ne podržavaju ove zakone i ova rešenja i koji su se pod jedan, u tim svojim kritikama obazirali na vreme posvećeno pripremi i raspravi, da su upravo upotrebili reči – zašto ova rešenja nisu bila realizovana ranije.
Dakle, ako u isto vreme imamo zamerku u smislu da se previše žuri i pozivamo da se ipak požuri malo više, verujem da ćemo se razumeti da tu zapravo preteranog motiva za kritiku i nema, do jednog logičnog odnosa nekoga ko trenutno ne čini vladajuću većinu, nekoga ko ne participira, ko ne učestvuje u radu Vlade i samim tim oseća potrebu da ipak kritikuje, jer je to neka prirodna pozicija sa realnim stanjem i realnim mišljenjem koje može da ima po ovim zakonima i njihovim rešenjima.
Kada je reč o troškovima bilo je danas diskusije, čini mi se pre nekih sat ili dva na temu onoga što je prikazano u pratećim materijalima. Pozvao bih na preciznost i dobro razumevanje svega onoga što smo bili u prilici da pročitamo u obrazloženjima koji prate ove zakone.
Dakle, kada se kaže da ne postoje troškovi za državu i za sistem, ne treba tražiti kontra argumente u slobodnom tumačenju onoga što se dalje prikazuje, a u tom smislu ukazujem na prateći materijal i na troškove koji su konstatovani kao izvesni troškovi za građane, ne za državu, ne za sistem, a vezano za izdavanje nekih novih dokumenata.
Pominjana je Narodna banka, pa i da tu iskoristim priliku da pozovem na preciznost, ukoliko pogledamo na koji način i kojim rečima. Samo i isključivo kroz konstataciju da ona kao institucija poseduje odgovarajuće tehničke mogućnosti, da zadovolji visoke standarde, najviši mogući kvalitet i da zadovolji zahteve vezane za personalizaciju tih ličnih dokumenata. To su dame i gospodo samo stvari kojima mi kao društvo možemo da se ponosimo, da imamo instituciju koja je u stanju da takve standarde zadovolji. O troškovima tu nije bilo ni reči.
Sve u svemu uzev, kada se podvuče crta verujem da ćemo, bez obzira na to kako se načelno izjasnili da li podržavamo ova zakonska rešenja ili ne, ipak u danu za glasanje pokazati da nemamo ama baš ništa protiv, naprotiv, da ih smatramo više nego korisnim svi zajedno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Orlić.
Reč ima Ivan Jovanović, a neka se pripremi Nikola Jolović.
Izvolite gospodine Jovanoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo na početku da pohvalim, pored ove hitnosti u proceduri koja verujem da je mogla da bude izbegnuta i da postoje mnogi drugi zakoni koji su važniji danas za građane Srbije, hteo bih da pohvalim Ministarstvo, naročito kada se radi o Zakonu o upisu plovila i Zakonu o pomorskoj plovidbi, pošto se ovim izmenama usaglašava naše zakonodavstvo sa Zakonom o prekršajima i sa međunarodnim konvencijama, čiji smo obveznici.
U tom smislu i kao član Odbora za privredu u prošlom sazivu, imao sam pohvale na račun ministarke što se tiče usaglašavanja u tom sektoru zakona, ali nisam imao pohvale kada je u pitanju bila primena i to je ono što mislim da je najveći problem generalno države Srbije, zato što mi donosimo previše zakona koji se uopšte ili samo delimično primenjuju. To je po meni veliki problem koji tišti i građane Srbije i nadam se da ove izmene koje danas donosimo neće ostati u tom smislu mrtvo slovo na papiru.
Kod ovog trećeg zakona koji govori o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, čini mi se da je dobro i za državu Srbiju i za građane što je prestalo da se govori o čuvenoj studiji za kanal Dunav-Egejsko more i to više nije tema na nivou vica, pošto su prestale tri godine besmislene priče o nekakvom kanalu koji može doprineti fenomenalnom razvoju Srbije i privrednom rastu. Mislim da je vreme da se okrenemo realnim temama.
Kada u obrazloženju vi kažete da je dobro da Agencija više nije na teretu budžeta i da 150 miliona više nije nešto što direktno uplaćuju građani Srbije, ja smatram da je to u redu samo ako teret koji će sada učesnici, korisnici i privreda koja se bavi plovnim putevima i unutrašnjim vodama imati korist i benefit od tih izmena, jer, ako ne ostvare prihode makar u tom nivou veće u kojem mi njima pripremo nove namete, onda nismo postigli uspeh. Ako ne ostvarimo rast u ovom sektoru kakav ostvarujemo po pitanju novih troškova koje im namećemo, onda nismo ostvarili uspeh. Ako ne ostvarimo novi kvalitet u tom smislu nismo ostvarili uspeh.
Ja bih voleo da mi kažete da li ste obavili neko istraživanje, da li je spremna neka nova intervencija države, neka investicija koja će pogurati ovaj sektor, omogućiti realan rast i da li imamo nešto novo osim puke regulacije, jer smo svedoci da prethodnih godina, da mi neprekidno donosimo novu regulaciju koju ne primenjujemo, a onda sama država ne upotrebljava finansijske i druge instrumente da tu regulaciju aktivira. Sama regulacija radi sopstvenog postojanja ničemu ne služi. Ako nešto regulišemo, a to dalje ide u recesiju i nema nikakav rast, onda ništa nismo uradili.
Mislim da treba da nastavite na ovaj način da usaglašavate regulativu, ali vas molim da i vi i ostali ministri Vlade Republike Srbije odgovarate na pitanja narodnih poslanika, jer sve ređe se odgovara na ta pitanja, a ta pitanja upravo služe da se zakoni koje mi donosimo ovde primenjuju u korist građana Republike Srbije. Ja se zahvaljujem.

Reč ima dr Zorana Mihajlović.