Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.           
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, amandman na član 13. predloženog zakona.
I ovaj amandman je, rekao bih, paradigma situacije u kojoj smo se danas opet po ko zna koji put našli u ovom parlamentu, a što je uzrokovao, između ostalog, gospodin narodni poslanik koji je govorio pre mene.
Ja ću vam pročitati suštinu predloženog amandmana: „Na brodu nije dozvoljeno zapošljavanje lica mlađih od 18 godina…“ itd, a predloženi zakon glasi da nije dozvoljeno zapošljavanje na brodu lica mlađih od 18 godina. Dakle, u pitanju je samo zamena redosleda reči u rečenici. Kao što sam rekao, ovo je paradigma situacije u kojoj smo se našli danas.
Imam razumevanja za potrebe nekih narodnih poslanika da se promovišu na ovaj način. Ja mogu da imam neko ljudsko razumevanje ako oni žele da se igraju na ovaj način sa parlamentom, ali želim samo da podsetim, a o tome je šef naše poslaničke grupe pre neki dan pričao, koliko košta njihova igra građane Srbije. Mislim da je krajnje vreme da na neki način uozbiljimo ovu situaciju.
Ujedno se pridružujem apelu gospođice Rakić koja je malo pre pozvala prethodnog govornika, da mu ne spominjem prezime, da bar jednom, ako ima želju da na neki način doprinese poboljšanju zakona, ostane na glasanju i da glasa za svoje predloge, a ne kada dođemo u situaciju da imamo glasanje on onako pokupi se, ode, napusti parlament i na taj način pokaže određenu notu neozbiljnosti.
Hvala vam. Predlažem još jednom da se odbije ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa i gospođo Rakić i gospodine Markoviću, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i danas predsedavajući gospodine Bečiću i poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, meni je drago što će narodni poslanici i SNS u Danu za glasanje ipak glasati za sedam amandmana koje smo podneli Narodnoj skupštini mi narodni poslanici Nove stranke.
To znači, poštovana gospodo, da naš rad ovde i te kako ima smisla i ne samo da se mi, poštovana gospodo, a sada mi je važno to da kažem povodom amandmana na član 14, bavimo jednim temeljnim čitanjem tekstova koje u Skupštinu šalje Vlada, podnošenjem amandmana, mi se, poštovana gospodo i sada evo kažem gospodinu Markoviću, bavimo ovde i pripremom predloga zakona, ali na žalost građana Srbije, ova naprednjačka većina te predloge zakona ne želi da stavi kao tačke dnevnog reda.
Mi smo ovde podneli Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se predviđa da jedan od principa sistema visokog obrazovanja u našoj državi bude princip akademske čestitosti, poštovani gospodine Bečiću. Onda naprednjačka većina kaže – nećemo da diskutujemo o tome. Pa, kako gospodo? Onda smeta kada dodajemo zapete, kada dodajemo reči, kada kvalitativno radimo na promeni sadržine zakona.
Evo, na primer, amandmanom na član 14, mislim da je naša jezička konstrukcija, poštovana gospodo, ovde ipak bolja, uz razumevanje ovog obrazloženja koje je poslala Vlada. Vlada kaže – amandman se ne prihvata jer je predložena formulacija iz Predloga zakona normativno ispravnija.
Nisam ubeđen da je tako, poštovana gospođo Mihajlović. Vidim sada jedno vaše nezadovoljstvo oko naše neubeđenosti, a u redu je i da imamo različita mišljenja nekada i da ih sučelimo ovde, pa da vidimo koje može da nas usmeri ka opštem dobru na jedan bolji način. Mislim da je bolja formulacija ovako – poslodavac je dužan da u cilju pokrića potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo.
Ja mislim da je ta formulacija mnogo bolja nego – poslodavac je dužan da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo, u cilju pokrića. Čini mi se da ako bismo sada ovde posebno vreme izdvojili za konsultovanja stručnjaka i za jezik i za gramatiku i za pravopis, da bi formulacija koju mi predlažemo bila bolja. Bilo bi mi veoma drago da poslanici SNS u Danu za glasanje glasaju za prihvatanje i ovog amandmana, uprkos odbijanju sada u raspravi ovde, pa i gospođe Mihajlović danas. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Samo da napomenem da poslanici neće imati čast da glasaju za vaše amandmane, jer su oni postali sastavni deo Predloga zakona, ali glasajući u celini, vi imate podršku za vaše amandmane.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.

Hvala.
Evo, ja bih gospodina Pavićevića pozvala da sam glasa za svoj amandman bar jednom, pošto mu je do sada bila praksa da nikada na glasanju nije na svojih 200-250 amandmana, a zna da ih podnese.
Obzirom na broj amandmana koji su podneli ispada da čitav zakon nije u skladu sa srpskim jezikom, sa duhom srpskog jezika, što apsolutno smatram netačnim. Smatram da je zaista zakon u skladu sa srpskim jezikom, mada ova formulacija svakako jeste bolja od one formulacije koju su ranije predavali, a to je „briše se“, „briše se“. Napravili ste korak napred, što je jedna dobra stvar.
Međutim, ono što ste vi radili jeste svakako leksička pravna redakcija. Ovaj zakonodavni organ ima telo koje se bavi tehničkom redakcijom, pa ne znam da li vam je želja možda da te ljude ostavite bez posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice, amandman ne treba prihvatiti, a razlog za neprihvatanje amandmana je taj što zakonodavni okvir, odnosno zakoni predstavljaju normativni okvir. Naravno da treba da budu u duhu srpskog jezika i predlagač zakona, nadležno ministarstvo, upravo ga i piše u duhu srpskog jezika, ali svakako, zakon ne može da bude literarni rad. Upravo iz tog razloga amandman ne treba prihvatiti, kao i iz razloga potpuno jezički ispravnijeg predloga koji je dao predlagač, odnosno nadležno ministarstvo.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, neophodno je, ja mislim, da pokušam da ubedim naše goste iz Vlade da prihvate naš amandman na član 15. i da reaguje povodom rasprave o ovom amandmanu na izvesne upitanosti, pre svega kod poslanika i poslanica SNS oko toga da li treba da se glasa za neki naš amandman ili ne.
Moram ovde samo da podsetim, pošto se ovaj amandman u suštini tiče iste stvari kao i prethodni koji nije prihvaćen, da podsetim da mi nismo sada podneli nijedan amandman „briše se“, ali da je npr. guvernerka NBS gospođa Tabaković, kada su njeni predlozi zakona bili u Skupštini prihvatila naša dva amandmana „briše se“. To je za mene, poštovana gospodo, jedan od dokaza da i amandman „briše se“ može da ima smisla, da i amandman koji se sugeriše da se doda jedna zapeta može da ima smisla, jer naši zakoni moraju i normativno i jezički da budu veoma dobri zakoni, poštovana gospodo.
Druga stvar, poštovani gospodine Bečiću, naravno da zakoni nisu literalni radovi, ali poštovana gospodo, u našu Narodnu skupštinu ne smeju da dolaze ni skice. Predlog zakona mora jasno da bude i jezički, a i normativno, kao što se ovde kaže, uobličen, kako ne bismo mi narodni poslanici morali da se bavimo i tim poslom. Ako već dođe neki takav predlog zakona, onda je neophodno, uprkos tome što imamo službe, ljude zaposlene u službama da se bavimo i time.
Poštovana gospodo, sve to doprinosi onome što je smisao našeg rada, a naš rad ovde tiče se usvajanja zakona. Mi smo zakonodavno telo. Hvala.