Da li želite da glasamo o povredi? (Ne.)

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, povreda Poslovnika.

Povreda Poslovnika predsednici Narodne skupštine pošto je govornik kome ste dali reč izostavio da se ponaša po Poslovniku i da kaže koji član Poslovnika je povređen.

(Zoran Babić, s mesta: Član 107.)

Narodni poslanik sada dobacuje 107. To je broj koji je trebao da bude izgovoren u onom trenutku kada obrazlaže povredu Poslovnika.

Vaša je dužnost da ako narodni poslanik kome je data reč da govori o povredi Poslovnika, ne kaže koji je član naveden da ga upozorite da to učine, ako i tada ne zna da mu izreknete meru opomene. Potpuno sam saglasna sa tim da vi ne možete znati šta narodni poslanik ima na umu kada želi da govori o povredi Poslovnika. Strpljivo sam kao i vi sačekala da čujem da li će reći koji je član Poslovnika.

U žaru pokušaja da se zaboravi da je pitao narodnog poslanika Vladimira Pavićevića – šta vam smeta u pridevu srpski, zaboravio je da kaže koji član Poslovnika je povređen. Ne tražim da se izjasnite, samo bih vas molila da zajedno, jer ne možete vi bez naše pomoći, zajedno sa nama sledeći put narodni poslanik koji izostavi da poštuje pravilo člana 103, bude primereno upozoren, ne i kažnjen, to ipak nema smisla. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja sam napravila grešku, nisam pitala. U prve dve, tri rečenice sam očekivala, moja je greška. Prihvatam.

Želite da glasamo, ja ću sama glasati? (Ne.)

Povreda Poslovnika i onda da se konsultujemo da li želite pauzu ili da nastavimo da govorimo, ima još samo nekoliko, ali zavisi od poslanika.

Ako nastavimo sa povredama Poslovnika sklona sam da dam pauzu pa da nastavimo rad.

Gospođo predsednice, član 108. stav 1. Iskoristiću ovih dva minuta da u ime poslaničke grupe SNS kažem da smo mi za rad i da se nastavi ovo dok ne završimo načelnu raspravu o temi dnevnog reda koja je danas na redu.

Zamolio bih da neko ko jako dobar sluh pokazuje na način što čuje i dobacivanje, a ne čuje ono što se izgovori u mikrofon, ja sam malo pre reklamirao član 107. Poslovnika i na početku sam u prvoj rečenici rekao i to će stenogram najbolje da pokaže da sam reklamirao član 107.

Što se tiče polemike koju sam imao sa gospodinom Pavićevićem, ta polemika nije bila na osnovu Poslovnika, pa na taj način nisam morao da se pozivam na određen član Poslovnika već na osnovu replike, koja je naravno prepoznata u Poslovniku.

Ali ću svakoga ko se ubuduće bude obraćao mojim uvaženim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe SNS rečima napredna stranka, uvek ih pitati zbog čega vam smeta prefiks srpski, jer on oduzima jednu nano sekundu od vašeg vremena, ali nama znači kao što znači da se sa pravilom i sa istinom ponašamo prema drugim političkim strankama i svim akterima političke scene Srbije.

Hvala.

Da li želite da glasamo o članu 108. (Ne.)

Vi?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Najavili ste mi mogućnost replike.)

Replike na pet povreda Poslovnika ne postoje.

Nema svrhe, budite demokratski tolerantni da neki put nenadgornjavate jedni druge kada sve to već zaboravlja. Zahvaljujem vam na razumevanju što nećete dobiti repliku.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Nije u redu …)

Dala sam reč Marijanu Rističeviću.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Niste još.)

Dala sam, videćete u stenogramu, a onda ćete vi povređivati Poslovnik koliko želite. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite danas su profesori malo nervozni, ali ja ću bez obzira na prehladu samo da pitam gospođu predsedavajuću - koliko imamo vremena poslanička grupa? Super, ja ću pokušati da istrošim to vreme, pa molim malo za strpljenje, s obzirom da sam ja slušao ne znam koliko replika i povreda Poslovnika.

Veoma sam strpljiv, pokušao sam nešto da naučim od ovih profesora, posebno od mog uvaženog prethodnika i postoji jedno pravilo koje je iz Opšteg imovinskog zakona Knjaza Nikole iz Crne Gore. On kaže otprilike, to je preuzeto iz Katonovog pravila, i mislio sam da će me cenjeni profesor tome podučiti, ali s obzirom da ništa nisam naučio što je primenljivo u privrednom i društvenom životu pokušaću obrnuto. U tom zakoniku je preuzeta maksima, pravilo koje glasi - što se grbo rodi vrijeme ne ispravi.

Dakle, time hoću da kažem, u tom uvodu da je Zakon o javnim beležnicima donet 2011. godine i da prilikom prvog prepravljanja tog zakona ispravki, izmena i dopuna koje smo ovde usvajali, rekao sam, a to se može naći u stenogramu, da nam to neće biti ni prva ni poslednja, da očekujem seriju ispravki jednog lošeg zakona koji je donela stranka bivšeg režima - toliko loš, toliko grb, da vrijeme to ne može da ispravi, evo dve i po godine.

Takođe, postoji izreka- što jedan ne pametan pogreši, sto pametnih ne može da ispraviti i to se vrlo lako može preneti, ta narodna poslovica i na ovaj zakon. Dakle, nije odgovornost samo na nama poslanicima koji smo predložili ovaj zakon, nije odgovornost ni na Vladi Republike Srbije. Tu odgovornost najmanje što se može navesti u polovini greha vodi stranka bivšeg režima koja je donela inicijalni zakon, odnosno ministarka pravde koji je taj zakon predložila.

Dakle, mislim da jedan datum, koji je ovde naveden, je izazvao veliku raspravu i dužan sam, s obzirom da se sada insistira da se navedu stranke, da kažem da bez obzira na potpis poslaničke grupe, ja sam član Narodne seljačke stranke. Stranka mi je registrovana 1990. godine i nema onaj, u delu naziva onaj – srpski. Ja jesam Srbin, ali ne zameram nikome ko nije Srbin i ko živi u ovoj državi. Dakle, postoje samo dobri i loši ljudi. Nemam nameru da se stidim zato što sam Srbin i mnogo me je pogodila diskusija jedne prethodne govornice zato što se ja zalažem da se niko u državi ne sme stideti od 1990. godine. Znači, moja stranka bila prva, nacionalna stranka. Neki su je čak tretirali kao izdajničku, a sada sa istim stavovima postajem nacionalistička stranka, tako da ne znam šta se promenilo. Sve oko mene se promenilo, sem mene. Zna se već i ko se ne menja. Mislim da je greška do mene, ali…

Molim vas o zakonu.

… Svi su drugi pričali daleko manje od zakona nego mene. Gospođo predsedavajuća, ja ću se vratiti na Zakon. Zakon je predložila, taj osnovni iz 2011. godine, ministarka pravde, a ovde smo mi optuživani za neko partijsko pravosuđe. Moram reći da je za vreme njihove reforme, deforme pravosuđa i sama ministarka posle 2009. godine direktno iz DS prešla na rad u tužilaštvo i to govori dovoljno o onom spočitavanju, o tome da mi nismo za nezavisno tužilaštvo, nezavisno pravosuđe. Ono jeste nezavisno od nas, ali nije nezavisno od bivšeg režima, posebno zaslugom ministarke koja je ovde izrekla niz primedbi na ovaj zakon. Recimo, za vreme njenog mandata izabran mrtvi sudija, čovek koji je bio mrtav izabran je za sudiju i zato ću ovu diskusiju skratiti i na korist građana i na korist budžeta Skupštine, jer šta treba dodati još ako je jedna stranka za vreme svoje vlasti izabrala mrtvog sudiju. Najverovatnije da ga nisu isčlanili za sudiju prilikom izbora 2009. godine. Hvala.

Reč ima Vladimir Đukanović.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Ovako, gospodin Vensan Dežer 2012. godine, dok je bio ovde šef te delegacije EU je rekao da u Srbiju što se tiče pravosuđa uloženo oko 70 miliona dolara bez pomoći SAD, a da nema nikakvog napretka, govorimo za 2012. godinu, kada je inače to izjavio, u pravosuđu. Naprotiv, u tom momentu je Venecijanska komisija godinu dana, čini mi se, ranije žestoko osudila reformu pravosuđa koju je sprovodila prethodnu vlast.

Sada se naravno postavlja jedno logično pitanje – gde je tih 70 miliona dolara, a možda i više, za šta su potrošene, gde su bačene pare i zašto imamo ovakvo pravosuđe kakvo imamo danas?

O lošem pravosuđu inače i dan danas ja kao poslanik moram da kažem da nemam nikakvo poverenje u naše pravosuđe i to je katastrofa i kao pravnik što to kažem i sramota me je što to kažem, ali je tako. Sve ove zakone je donosio neko pre sadašnje vlasti i tu je gospodin Rističević u pravu što je citirao velikana pravne misli Valtazara Bogišića u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru kada se kaže – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Zašto? Zato što je ovde neko donosio zakone bez ikakve pripreme šta će biti posle. Umesto da je neko pripremao uvođenje instituta javnog beležnika, neko je navrat nanos donosio zakon.

Inače, lično sam u tom momentu bio potpuno protiv takvog uvođenja javnobeležničkog sistema, ali neko je to tako tada uradio, kao što je to uradio i sa tužilačkom istragom i mi imamo danas veliki problem što se tiče tužilačke istrage jer ne možemo o u potpunosti da se uskladimo. Nismo se adekvatno pripremili za tako nešto.

Danas mi pokušavamo da lečimo nešto što je grbo rođeno i pita neko – gde je garancija da će ovo 1. januara 2017. godine da će su potpunosti broj beležnika uskladiti sa onim kakav je inače dat? Nema garancije, kao što nije bilo garancije ni za ovaj rok. Niko ne može da garantuje da će to krenuti da radi na pravi način, ne zato što to neko ne želi, nego zato što kada napravite nešto što je jako loše, teško možete kasnije da ispravljate.

Tako da mi nisu jasne primedbe koje se danas upućuju prema Vladi. Radi se najbolje što se može. Niko ne može da proceni kakav će efekat navrat nanos donetog zakona iz 2011. godine biti u nekom kasnijem periodu.

Samo vas pitam kada ste donosili taj zakon, da li ste ga donosili iskreno da biste uveli javne beležnike ili ste to donosili čisto da biste ispunili neki zahtev koji vam je stavljen sa strane pa eto da prosto postoji tako nešto? Ako ste to donosili, interesuje me – kako ste propisali ispite za javne beležnike pošto je to jedan od najtežih ispita položiti i to nije nimalo lako postati javni beležnik. I način izbora, nije mi jasno kako ste uopšte mislili da uvedete javne beležnike bez ikakve pripreme i to je nešto što je izazvalo potpuni haos u pravosuđu? Na kraju krajeva, pozvaću se još jednom na Venecijansku komisiju koja je vašu reformu pravosuđa karakterisala kao potpunu katastrofu.

Na kraju krajeva, videli smo i na osnovu ovoga što je gospodin Babić ovde iznosio kakav je bio kriterijum izbora sudija i tužilaca. Moram da priznam, takve kvalifikative nije ni UDBA 1945. godine davala, kaže – ovaj je pogodan zato što je uvek obarao krivične prijave protiv DS. To je potpuno skandalozno, ali nažalost to se zaista zbivalo, to se dešavalo. Na kraju krajeva, imamo i dokaze. Neko je ovde to i pročitao.

U svakom slučaju, ovo je nešto što je iznuđeno. Znate, efekat loše donetog zakona i uvođenja navrat nanos instituta košta građane, košta i ova sednica. Košta sve, ali što se donosili tako nešto? Mi sada to moramo da ispravljamo i u skladu sa tim, mi smo dužni da ovako nešto uradimo kako bi građani Srbije mogli da overe svoje potpise, prepise i sve ono što je njima neophodno, a da li će i 2017. godine biti završen čitav postupak uvođenja svih javnih beležnika, pravo da vam kažem, nisam siguran. Ako me iskreno pitate, mislim da će biti još jedno produženje roka. Zašto je to tako moralo da bude, to bi vi trebalo da se zapitate, a ne da kritikujete sadašnju Vladu koja je nasledila jedan katastrofalan pristup u reformi pravosuđa.

U svakom slučaju, naravno da ćemo ovo podržati kako bi građanima olakšali njihove muke koje imaju prilikom overavanja potpisa, prepisa, ali kažem još jednom, da ponovim ono od Valtazara Bogišića – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Hvala.