Olgice Batić, dajem vam repliku jer se poslanik vama obraćao i rekao da mu nisu jasni vaši stavovi.

Hvala.
Mislim da je kolega Đurišić trebao pažljivo da me sluša. Ja čak uopšte nisam kritikovala ovaj amandman, nego sam ga pohvalila, kao jedan od četiri amandmana koja imaju smisla, za razliku od ostalih koji su u najmanju ruku besmisleni.
Tačno je, da, nije Predlogom zakona predviđen stav 3. Evo, ja ću priznati svoju sopstvenu grešku, ja sam kriva za sve što nije urađeno kako treba i nema nikakvih problema, a onda kada sam uočila, kažete - nisam ja, nego je Odbor za pravosuđe. Jeste, ja sam inicirala, član sam tog istog Odbora za pravosuđe, znate, ljudski je kada vidite grešku, onda je i ispravite. Ali, ukoliko ste vi hteli svojim amandmanom da ispravite svoju grešku, a kažete sada da vi želite da trajno rešenje budu i opštinske uprave i javni beležnici, onda izvinite, ovde svi pravnici znaju, a mislim da možda to znaju i nepravnici, ali ajmo da kažemo onda naglas, izvinite, ali prelaznim i završnim odredbama ne mogu da se menjaju materijalne odredbe i to je suština. Zašto vi onda niste čitali ovaj zakon, zašto niste gledali analizu njegove primene, zašto vi onda niste predložili, pa evo građani Srbije, mi vodimo računa o vama, mi smo videli da taj rok ubrzo ističe i da ćete morati sve da overavate kod javnog beležnika? Ako vam je tako lakše, možete svu krivicu da svalite na mene, izdržaću, priznala sam je, ali nemojte da mi spočitavate nešto što nema veze.
Ovde moram da napomenem da se ovde sve vreme mi bavimo posledicama, mi se ne bavimo uzrocima. Onda smo trebali da kažemo – znate, 2011. godine mi smo se malo zaneli, nama uopšte javno beležništvo ne treba. Zakon o javnom beležništvu uređuje neki institut, a kada donosite neki zakon, ukoliko je predlagač zakona dovoljno ozbiljan, onda on uradi neku analizu efekata, pa vidi da li ima smisla uopšte doneti taj zakon. Jer, zakon se ne donosi tek da bi se doneo, nego da bi se primenio, a onako kako je donet, uzrokovao je sve ono što je nakon toga usledilo.

Dve minute, hvala.

U redu, završavam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da je poslanička grupa koju vodi gospodin Marko Đurišić protivnik javnih beležnika, ali se onda postavlja pitanje zašto su 2011. godine glasali za Zakon o javnim beležnicima i zašto je institut javnog beležništva uveden u pravni sistem Republike Srbije. Mi smo o tome pričali i u načelnoj raspravi, ne znam da li je gospodin Đurišić bio prisutan u tom momentu u sali, vezano za tarife javnih beležnika. Moguće je da gospodin Đurišić, kao neko ko nije pravnik, to nije imao u vidu, ali Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, a verujem i većina narodnih poslanika koji su glasali za Zakon o javnom beležništvu i tada su znali, dakle 2011. godine, pre četiri godine, da će usluge koje pružaju javni beležnici, pa i usluge koje se tiču overavanja potpisa, rukopisa i prepisa biti skuplje nego što su usluge koje pružaju opštinske uprave, odnosno osnovni sudovi, iz jednog prostog razloga o kojem smo pričali i u načelnoj raspravi.
Sudovi, odnosno opštinske uprave, se finansiraju iz budžeta. Javni beležnik je fizičko lice koje praktično profesionalno obavlja javnobeležničku funkciju. Dakle, to je neko ko živi, između ostalog, od overavanja potpisa, rukopisa i prepisa. Onda je sasvim logično da su njegove usluge skuplje nego što su usluge institucija koje se finansiraju iz budžeta. To su gospodin Đurišić i njegova poslanička grupa, odnosno poslanici koji su 2011. godine glasali za Zakon o javnom beležništvu, morali da znaju, ali su tada o tome ćutali. Rekli su da je Zakon o javnom beležništvu izuzetno dobar zakon, a sakrili su od građana Srbije da će usluge javnih beležnika biti skuplje nego što su usluge koje pružaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave. Sad su se, kad su postali opozicija, kad su izgubili vlast, setili tarifa javnih beležnika, odnosno setili su se da su javni beležnici skuplji nego što su osnovni sudovi ili opštinske uprave.
Potpuno se slažem sa onim što je rekla moja koleginica Olgica Batić, što ste 2011. godine donosili Zakon o javnim beležnicima, ako niste bili načisto sa tim da li građani Republike Srbije, da li srpska privreda može da servisira usluge javnih beležnika? Tada vam je Zakon o javnim beležnicima bio dobar, tada ste nam rekli – moramo da usvojimo Zakon o javnim beležnicima, a sada ste, koliko čujem, vi protivnici javnih beležnika i činite sve što možete da odložite početak rada javnih beležnika.
Ono što je takođe sporno u vašem amandmanu i čudi me da to vaše kolege koji su pravnici nisu primetili. Vi u vašem amandmanu svuda kažete da osnovni sudovi, da sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova overu potpisa, rukopisa i prepisa vrše kao povereni posao. Sudovi su, gospodine Đurišiću, državni organi. Overavanje rukopisa, potpisa i prepisa je posao državnih organa. Državnim organima se ne poveravaju poslovi državnih organa. Poslovi državnih organa se poveravaju subjektima koji nisu državni organi. To je jedan od razloga zašto se vaš amandman ne može prihvatiti.
Sledeća stvar koju želim da istaknem, vi uporno izbegavate da čitate tekst Predloga zakona o izmenama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. On se odnosi na opštine, odnosno gradove u kojima su imenovani javni beležnici. Dakle, ne na jedinice lokalne samouprave gde nema javnih beležnika, nego tamo gde ih ima. Vi stalno potencirate odgovornost ministra pravde zašto u Srbiji nema dovoljno javnih beležnika, a Predlog zakona se odnosi na lokalne samouprave gde javnih beležnika ima.
Sada vas ja pitam, pošto vi stalno postavljate neka pitanja ministru pravde, gde je ministar pravde, zašto nisu imenovani - koliko je javnih beležnika imenovano dok je DS kojoj ste vi tada pripadali vršila vlast u Republici Srbiji? Koliko ih je imenovano?
Pitate se za cenu usluga, ja sam o tome pričao i u načelnoj raspravi. Vaše kolege su to znale. Gospođa Snežana Malović, ne znam da li je ovde, je to znala. Tada ste to prećutali, sada o tome govorite, ali o tome govorite tendenciozno kao da je za to odgovoran ministar pravde.
O čemu se radi? Vi ste propisali neko da bi postao javni beležnik mora pored završenog Pravnog fakulteta, pored položenog pravosudnog ispita, da položi javnobeležnički ispit, mora da obezbedi kancelariju odgovarajuće kvadrature, je li tako? Mora da plati depozit da bi bio upisan u javnobeležničku komoru od 5.000 evra ako se ne varam, da u javnobeležničkoj kancelariji mora da ima određeni broj zaposlenih, je li tako? Je li to košta gospodine Đurišiću? Košta. Znali ste da to košta i 2011. godine i tada vam to nije smetalo. Sada u 2015. godini imate hrabrosti da kažete – da, ali kako sada usluge javnih beležnika da budu skuplje nego usluge osnovnih sudova i opštinskih uprava? Pa malo dete zna i već mi je glupo da se ponavljam. Ovi se finansiraju iz budžeta, ovi se finansiraju samo od toga što rade. Dakle, moraju da završe fakultet, da polože pravosudni ispit, da polože javnobeležnički ispit, da plate upis u javnobeležničku komoru, da obezbede kancelariju odgovarajuće kvadrature, da u toj kancelariji, ako se ne varam, moraju da imaju sef odgovarajućih dimenzija, da imaju zaposlene u javnobeležničkoj kancelariji. Izvinite, to košta.
Što ste uvodili instituciju koja je skupa, koja ne odgovara ekonomskim prilikama u kojima se Republika Srbija nalazi i danas i u kojima se nalazila 2011. godine. Zaista ne vidim u čemu je krivica ministra pravde za situaciju sa javnim beležnicima. Nisam ubeđen da je Zakon o javnim beležnicima bio toliko neophodan na evropskom putu Republike Srbije. Nije bio neophodan, ali vi ste ga tada doneli i rekli ste – to je sjajan zakon. Kao što ste doneli mnoge, pod znacima navoda, sjajne zakone koji vam danas ne odgovaraju.
Nemojte da krivite SNS i ministra pravde za situaciju u pravosuđu generalno, pa i situaciju kada su upitanju javni beležnici. Mi smo javne beležnike i svu ovu problematiku sa javnim beležnicima primili u nasleđe od vas i sada pokušavamo da iz jedne nimalo jednostavne situacije pronađemo najbolje moguće rešenje za građane, za sudove, za opštinske uprave, ali i za same javne beležnike.
Dakle, vi krivicu za jedan objektivno, neću da kažem loš zakon sam po sebi, ali za zakon koji je objektivno neprimenljiv ili nije primenljiv do kraja u Republici Srbiji sada kažete – mi sa tim nemamo nikakve veze. Izvinite, vi ste taj zakon doneli. Stalno imam utisak da biste vi hteli da u Srbiji zavlada kolektivna amnezija, da svi zaboravimo šta je bilo do 2012. godine. Da su problemi počeli, ne sa Nikolom Selakovićem, nego sa Zakonom o javnim beležnicima koji ste vi doneli, koji je pripremilo vaše Ministarstvo pravde, vi ste propisali uslove koje moraju da ispune javni beležnici, niste imenovali nijednog javnog beležnika i sada pitate – gde je ministar pravde da ga mi priupitamo, a što nije imenovano dovoljno javnih beležnika?
Prvo, ne možete nikoga da naterate da postane javni beležnika ako on to ne želi. To je privatna odluka svakog pravnika da li želi ili ne želi da postane javni beležnik. To što u Srbiji ima 94, a ne 300 javnih beležnika nije krivica ministra pravde. Kao što ne možete nijednog diplomiranog pravnika da naterate da bude sudija, da bude tužilac da bude advokat ako on to ne želi. Dakle, to je stvar nečijeg profesionalnog izbora. Neko kao pravnik želi da radi u opštinskoj upravi, neko želi da radi u sudu, neko želi da radi u javnom tužilaštvu, neko želi da bude advokat, neko želi da se bavi poljoprivredom, a neko želi da bude javni beležnik. Činjenica je da mi javnih beležnika nemamo dovoljno to je činjenica, ali za to nije krivo Ministarstvo pravde. Ne imenuje ministar pravde javne beležnike niti on ima mehanizme prinude da nekoga na silu boga upisuje u javnobeležničku komoru. To vaše objašnjenje je potpuno besmisleno.
Ponavljam još jedanput, niste pročitali ili ste tendenciono čitali tekst Predloga zakona. Tekst Predloga zakona odnosi se na opštine, odnosno gradove gde su imenovani javni beležnici. Dakle, ne postavlja se pitanje nema javnih beležnika. Ima ih, a mi samo ostavljamo građanima, odnosno pravnim subjektima koji imaju potrebu da overavaju potpise, rukopise i prepise, ostavljamo im mogućnost izbora da to mogu da rade ili kod javnih beležnika ili u osnovnim sudovima ili u opštinskoj upravi.
Zaista ne vidim u čemu je tu problem sem onog osnovnog problema koji je nastao 2011. godine kada je u Republici Srbiji donet zakon koji je objektivno teško sprovesti. Mi se i sada evo batrgamo sa primenom tog zakona zato što ste doneli jedan zakon koji je objektivno teško primeniti imajući u vidu pravne političke, ekonomske, socijalne uslove koji važe i koji vladaju i koji postoje u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Želite repliku?
(Marko Đurišić, s mesta: Replika, ako može.)
Zato što ima još prijavljenih, pa ako je po amandmanu da onda idemo redom. Izvolite, imate pravo na repliku.

Hvala poštovana predsednice.
Pa, mogu da se složim sa kolegom Martinovićem da se Predlog zakona odnosi na pomeranje roka u ovim opštinama gde su imenovani javni beležnici. Nažalost, na njegovu žalost, postoji amandman Odbora za pravosuđe o kome je govorila i koleginica Batić da je ona inicirala taj amandman koji menja i neke druge delove člana o kome danas raspravljamo, a ne samo ovaj koji govori o pomeranju roka.
Još jednom ću da ponovim, Zakon o javnim beležnicima je donet 2011. godine od tada je menjan osam puta, od toga sedam puta u mandatu ministra Selakovića, sedam puta je menjan zakon. Znači, u poslednjih šest meseci menjan je dva puta. Znači, kakve veze taj zakon koji danas važi ima sa onim zakonom donetim 2011. godine? Nikakav. Zašto je odgovoran ministar? Pa, ministar je Nikola Selaković doneo Pravilnik o tarifama, njegov potpis stoji na njemu, ne neki drugi ministar, njegov potpis stoji.
I, ja sam vam govorio, čisto poslovnu logiku, ako hoćete tako i nisam ja protiv javnih beležnika nego upravo vi. Ako je usluga kod javnog beležnika dva, tri, pet, dvadeset puta skuplja nego u opštini ili sudu, pa ko će da ode kod javnog beležnika? Niko. Znači, u interesu je javnih beležnika da se usklade tarife koje naplaćuju oni i koje će u naredne dve godine naplaćivati opštine i sudovi. Znači, upravo vi produžavanjem ovog roka pravite atak na javne beležnike. Ne date njima mogućnost da rade i da zarade.
Izvinite molim vas, ako ja treba da nešto platim u opštini trista dinara, a kod javnog beležnika 1.800 dinara, ja ću otići u opštinu kao građanin. To je interes građana i to je dobro, ali nisam ja protiv javnog beležnika kad kažem – smanjite ministre tarifu da može javni beležnik da naplati trista, pa će neko možda otići kod javnog beležnika.
Ovako neće niko on će izgubiti prihod. Upravo vi pokazujete da ne znate na koji način treba da se uvede ovaj sistem da bude i u interesu građana i u interesu javnih beležnika. Vi ste ga napravili na početku da bude isključivo u interesu javnih beležnika…

Poslaniče, replika.

 

… sad im samo oduzimate jednu po jednu nadležnost, prihod. Hvala.