Reč ima dr Blagoje Bradić.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, evo danas pričamo o amandmanima i diskusija koja traje već više od sat vremena je toliko razvodnjena da onima koji slušaju i prate ovaj prenos verovatno sada nije jasno o čemu pričamo, pa ću ja pokušati u par rečenica da se vratim na temu, tj. na naš amandman koji smo predložili, razlog zašto smo ga predložili, a ujedno da odgovorim kolegama jer ovde je bilo raznih ocena, razmišljanja, konotacija u vezi onoga što smo mi podneli kao poslanička grupa.
Dakle, poštovani građani mi smo podneli amandman na izmenu zakona koju je predložila grupa poslanika na član 29. i to nije izmena zakona u suštinskom smislu, nego je samo pomeranje rokova važenja određenih odredbi ovog zakona koji se odnosi na overu potpisa, rukopisa i prepisa. Pokušaću sve da čitam, pošto ovde ima puno pravnik i oni spočitavaju nama koji nismo završili pravni fakultet da smo pravno nepismeni ili polupismeni, kako god, i da se uzdržimo od diskusija, ali evo mi ćemo sa nekim našim skromnim znanjem da pokušamo da ovo raščivijamo.
To bi sve bilo u redu da je ovo predložilo, to ste već čuli u načelnoj raspravi, ministarstvo kome je i posao da predlaže izmene zakona, pomeranje rokova i sve predloge koji se tiču prava i pravne nauke, ali su ovo predložili grupa poslanika i to, ja ću vam pročitati, savesne poslanike gospođa Maja Gojković, Biljana Pantić Pilja, Olgica Batić, Dragan Nikolić, Dragan Polovina, Vesna Simić i Neđo Jovanović. To su poslanici koji su uvideli da će građani Srbije imati ozbiljan problem ako se ne pomeri datum i ako se ne odloži primena zakona do 2017. godine, a ono se odnosi da u gradovima, odnosno opštinama za koje su do danas stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao najduže pa je bilo do 1. marta, a oni su predložili da to bude 1. januar 2017. godine. Sada čujem da ide novi predlog Odbora za pravosuđe koji kaže da je to do 1. marta, ali o tom po tom kad budemo o tome pričali.
Šta je ovde suština? Suština je da je ministarstvo čija je obaveza bila da pomeri ovaj rok se izvuklo te obaveze i pustilo narodne poslanike skupštinske većine, da se mi lepo razumemo, da brani ovaj predlog jer je ministarstvo bilo kategorično pre šest meseci kada je donošen ovaj zakon, znači ne 2011. godine, pre šest meseci, da će do 1. marta sve biti završeno, u svim mestima će biti notari i oni će moći da preuzmu u punom kapacitetu taj posao koji rade da rade od 1. marta 2015. godine na dalje.
Šta se desilo? Ostali smo na 94 notara, umesto 350 kako je rekao ministar pravde, tj. na svakih 25.000 stanovnika ide jedan notar, to je neka norma koja je propisana i mi bi bili u ozbiljnom problemu kao društvo, građani ne bi mogli da završavaju one osnovne potrebe u vezi overe potpisa, prepisa, da ne pogrešim, i rukopisa.
Mi smo kao poslanička grupa predložili da ovaj zakon u delu koji se odnosi na prisustvo notara, tj. konkretno u gradovima, odnosno opštinama za koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona imenovani javni beležnici, potpise, rukopise i prepise mogu da overavaju osnovni sudovi kao poveren posao do 1. januara 2016. godine, imajući osnovnu ideju da posle 2016. godine to nastave da rade notari i lokalne samouprave, sa željom da rasteretimo sudove koji su i onako pretrpani poslom, naročito posle štrajka advokata od četiri i po meseca, gde je došlo do zastoja u pravosuđu i sada je taj posao nagomilan i treba ga rešavati i mislili smo da do kraja godine sudovi imaju pravo da rade, a posle toga da to pređe u ingerenciju notara i lokalnih samouprava, notara tamo gde ih ima, a svuda u lokalnim samoupravama kao do sada, jer je izvesno da ovaj posao sa notarima će da se otegne, da neće biti završen na vreme kao predviđa.
Da bi predupredili eventualno sednice koje koštaju budžet Republike Srbije, a time i sve građane Srbije pomeranjem rokova, mi smo želeli da to rešimo na jedan način da više nemamo potrebe da zasedamo. Podsetiću građane da smo mi pre nepunih ne nešto više od nedelju dana imali sednicu Skupštine kada je moglo da se razgovara o ovoj tački dnevnog reda, a nije.
Imali smo i 21. januara, ako se ne varam. Tada je ovde bio ministar Selaković, kada smo usvajali izmene Zakona o notarima, zbog čega su advokati četiri i po meseca štrajkovali. Mogli smo tada da pomerimo ovaj rok, jer logično je bilo i razumno da za mesec dana ne mogu da se uposle i nađu svi notari da polože taj notarski ispit ili šta god da polažu da bi bili notari.
Mi to nismo uradili i napravili smo trošak u budžetu. Zašto to kriti i ne reći? Zašto to nekom spočitavati? Pa, jeste trošak. Dva dana po milion dinara, dva miliona dinara. Toliko košta budžet, ali to niko neće da prihvati. Kao što rekoše moji uvaženi prethodnici u diskusijama, niko nije hteo da prihvati odgovornost. Pa jeste, pogrešili ste. Činjenica je da ste pogrešili.
Sada imamo razne diskusije. Imamo diskusije da na našu sugestiju da ono što je u isključivoj ingerenciji ministra, a to je propisivanje tog pravilnika sa cenama, da to treba da se u podobi, imamo obrazloženje da notari rade samostalno, da oni plaćaju ne znam koliko za početak svog rada, da polažu ispite i da oni treba da izdržavaju porodice.
Nešto ću da vas podsetim, kolege. Ovde ima dosta lekara. Ove, sledeće godine ili u narednih pet godina izjednačiće se privatno i državno zdravstvo. Šta mislite, da će Fond za zdravstvo da plaća drugačije cene nego što plaća Ustanovama iz Plana mreže? Ne, potpuno iste cene. Pa, kakav je to posao gde vi možete, a pročitaću vam šta dozvoljava cenovnik koji je usvojen, da imate četiri hiljade boda puta 150 dinara, sa PDV-om to je 720.000. Pa, koji posao treba čovek da uradi da za jedan dan uradi 720.000?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Za šta?)
Molio bih kolegu profesora pravnog fakulteta da ne dobacuje.

Nemojte dobacivati, molim vas, poslanici, jedni drugima.)

Molim vas, kolega, bar ovde ne bi trebalo da bude dobacivanja. Ipak smo predstavnici naroda.
Eto, nisam neko ko je u nastavi i mene je lako dekoncentrisati, ali ću pokušati da se vratim na temu.
Dakle, ono što je predlagao kolega Đurišić je da se u podobi cenovnik, da cenovnik bude kao što je bio pre nego što smo ovde uveli notare.
(Dragan Nikolić, s mesta: To nije tema.)
Gospođo predsedavajuća, zamolio bih vas, stvarno se trudim da budem pažljiv. Mene stvarno dobacivanja dekoncentriše.
To da li je tema ili ne, to vi možete da kažete, a ne poslanici. Tako je bar u Poslovniku.

Reagovala sam na dobacivanja, ali svaki šušanj ne čujem, to ne mogu, inače bih imala jako puno posla.
Nastavite, niste baš toliko osetljivi. Izvolite.

Hvala.
Naša ideja je bila da upodobljavanjem cene damo šansu notarima da normalno rade, da ne postoji konkurencije između lokalne samouprave, sudova i notara, nego da svi budu pod istim uslovima na tržištu i da mogu ljudi komotno da rade i da zarade svoje parče hleba kroz posao kojim se bave.
Ovde nam se spočitava da mi, ne znam, nismo razmišljali o tome 2011. godine. Radi podsećanja, kao što je rekao moj uvaženi kolega Marko Đurišić, osam puta je menjan Zakon u vašem vremenu. Prvi put je menjan 2012. godine, kada je produžen rok. Posle toga ste suštinski menjali zakone.
Mogli ste da napravite zakon kakav vam je volja. Sa većinom koju imate možete da izglasate da je zemlja kockasta, nije, ali možete da izglasate, tako da spočitavanje, ono što je doneseno 2011. godine… Da vas podsetim, mi od 2012. godine nismo u vlasti. Vi imate pun kapacitet vlasti i vi menjate zakone kako mislite da treba da izgledaju zakoni, u skladu sa politikom i obećanjima koje ste dali građanima, te stoga priče da je neko od 2011. kriv, pa ako tako idemo, biće kriv i car Dušan Silni koji je doneo prvi zakonik.
Znači, hajdemo da se vratimo temi, da pričamo o onome što jeste, da vidimo šta je najbolje za građane Srbije, a ovo što govorimo o cenama, to je akt koji donosi ministar, koji mi sugerišemo da se promeni. Normalno, da će te vi u skladu sa vašom politikom i vašim obećanjima da se ponašate i tako da donesete i odluku, ali mi, znajući da ne možemo da promenimo vaš stav i da ćete vi izglasati ono što ste naumili, dajemo građanima mogućnost da vide da postoji drugačiji način razmišljanja, da postoji i drugačija politika, da postoji i drugačije rešavanje problema.
Mi mislimo da ovako kako vi radite nije dobro i to pričamo građanima, a pokušavamo vas da ubedimo da ne bi ponovo imali sednice ovakvog sadržaja i sa ovom temom, da napravimo najbolje moguće rešenje i da taj problem skinemo sa dnevnog reda. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Molim sve poslanike da kada izgovaraju svoj stav da su skupe sednice parlamenta, obrate pažnju na to, jer demokratija i cena održavanja jedne sednice je nemerljiva.
Molim vas da razmislite kakvu poruku šaljete stalnim ponavljanjem time da su sednice skupe. To je dosta opasna poruka. To je moja sugestija kao predsedavajućeg svim poslanicima, jer znamo kada i ko je izgovarao te rečenice, tako da vas molim da to ne bude argument za kritikovanje zakona.
Po amandmanu, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi pričali paušalno i da se ovde ne bi frljali sa brojevima i sa ciframa koliko šta košta, gospodine Bradiću, po važećoj tarifi, javnobeležničkoj tarifi, overa jednog potpisa na jednom listu hartije iznosi dva boda. Jedan bod je 150 dinara. Dva boda su 300 dinara, a ovde i u načelnoj raspravi i u pojedinostima plašite narod kako overa potpisa košta… Koju ste cifru spomenuli, 750.000 dinara? Gospodin Pavićević je pominjao neke silne milione.
Dakle, ja vam donesem kao javnom beležniku hartiju na kojoj je nešto napisano i na kojoj treba da se overi moj potpis. To sada, po javnobeležničkoj tarifi, koja je, po vama, jako skupa, košta 300 dinara, a vi da biste postali javni beležnik, evo, gospodine Bradiću, stavite se u tu funkciju, izvadite sada 5.0000 evra, položite sve ispite, obezbedite kancelariju, obezbedite sef, obezbedite zaposlene u kancelariji i naplatite 300 dinara i izdržavajte vi sebe i svoju porodicu sa tih 300 dinara.
Nemojte da budete licemerni i da se ovde bavite socijalnom demagogijom. Ja znam da ste vi sada preko noći postali Socijaldemokratska stranka…

Poslaniče, meni se obraćajte, molim vas.

Izvinjavam se.
Do juče ste bili klasična liberalno-kapitalistička, a sada ste odjednom postali socijaldemokrate i nemam ja problem sa tim, ali hoću da vam kažem nemojte da plašite građane i da iznosite neistine o tome koliko šta košta. Ako nešto zaista košta enormno, ajde da to svedemo na razumnu meru.
Mi smo sada na terenu overe, ne sastavljanja javnobeležničkih isprava. To vi kao stomatolog možda ne razumete. Mi smo na terenu puke overe potpisa, rukopisa i prepisa, ne sastavljanje isprava. To košta. Dakle, da overite jedan list hartije košta 300 dinara, ne košta 750.000 dinara.
Nemojte stalno da vodite hajku i kampanju protiv ministra pravde kako je navodno obezbedio nekim notarima zato što overe jedan list hartije, tu se frljate brojevima, nekome obezbedio 400.000, nekome 750.000, a obezbedio je 300 dinara.
Ono što takođe nećete da razumete, institut javnog beležnika mi nismo preuzeli iz Bugarske i iz Makedonije, nego iz Nemačke i Austrije. Kažite mi da li je standard u Nemačkoj i Austriji isti kao standard u Srbiji? Nije ni 2015, ni 2011. godine i vi ste to znali, ne vi lično, oni koji su doneli Zakon o javnom beležništvu, ali su se tada, narodski rečeno da kažem, pravili blesavi.
Sada odjedanput, e, javni beležnici su skupi. Skupi su. Overa nije skupa. Neki drugi poslovi javnih beležnika su skuplji nego da su ih radili sudovi, odnosno opštinske uprave, ali za to ste krivi vi. Ko vas je terao da uvodite javne beležnike u Srbiji, u Srbiji koja je osiromašena, koja je opljačkana, gde su stotine hiljada ljudi ostali bez posla.
Ali, hajde da ostavimo to po strani. Mi smo na terenu overe. Overa jednog lista hartije košta 300 dinara, ne košta ni 750, ni 400, ni ne znam ni ja koliko stotina hiljada dinara. Nemojte da plašite građane i da iznosite neistine da nešto košta mnogo više nego što u stvarnosti košta.
Evo, ja sam rekao, dva boda to je 300 dinara. Jedan bod je 150 dinara. Prosta matematika je da overa jednog lista hartije, kada hoću nešto da overim, košta 300 dinara. Da li je to nešto enormno skupo? Nije.
Vi ste stomatolog, ako se ne varam, da li vi možete sada, kada biste otvorili privatnu ordinaciju, da pružate stomatološke usluge po istim cenama kao što se pružaju u domovima zdravlja? Da li možete? Ne možete. Ne možete, gospodine Bradiću, evo ja glavom garantujem da ne možete i vi znate da ne možete. Zašto onda terate javne beležnike, koji su, kažete na tržištu? Od kada su sudovi na tržištu? Od kada su opštinske uprave na tržištu? Da li vi znate šta je tržište?
Dakle, vi ste potpuno pomešali institute, tarife, cene itd. sa jednim jedinim političkim ciljem - udarite svom snagom na Nikolu Selakovića, udarite svom snagom na Vladu, udarite svom snagom na Vučića. Oni su krivi za stanje u pravosuđu, oni su krivi za problem sa javnim beležništvom, mi ni za šta nismo krivi. Jeste da smo mi uveli javne beležnike, jeste da smo znali da je to jedna institucija koju smo preuzeli od Nemaca. Nemci žive hiljadu puta bolje nego mi, ali šta to nas briga. Kriv je Vučić za to.
Ovo je suviše ozbiljna materija, gospodine Bradiću, da bismo o njoj pričali tako paušalno, kao što vi to pokušavate.
Nemam ništa protiv, pričajte o ciframa, pričajte o brojevima, kažite šta koliko košta, ali kažite kako zaista jeste. Nemojte da plašite građane da nešto košta mnogo više nego što zaista košta. Ispada da samo vi imate uvid u javnobeležničku tarifu i niko drugi, da je to neki tajni dokument na koji monopol imaju poslanici bivšeg režima i samo oni su ti koji saopštavaju građanima šta piše u javnobeležničkoj tarifi, kao u srednjem veku. Svako sveto pismo je bilo napisano na latinskom jeziku i mogao je da ga čita samo onaj ko poznaje latinski jezik, 99% ljudi nije znalo latinski. Vi se sada ponašate kao da vi jedini znate latinski, a da mi svi ostali ne poznajemo latinski i samo vi znate koliko šta košta.
Vi imate uvid u javnobeležničku tarifu isto kao i ja. To je javni dokument. Vi znate kolika je cena boda - jedan bod 150 dinara, dva boda 300 dinara.
Još jedna stvar, u masi poslova javnih beležnika overa potpisa, rukopisa i prepisa koji koštaju 300 dinara je, hajde sada da ne licitiram, peti deo ukupnih poslova koje obavljaju javni beležnici. Ovo je najjeftiniji mogući posao koji obavljaju javni beležnici. Ako ste ovde na ovim poslovima koji koštaju 300 dinara našli da pokazujete kako ste vi socijalni pravednik, gospodine Bradiću, potpuno ste promašili temu.