Znao sam da do izvinjenja neće doći. Umesto izvinjenja, ne meni, izvinjenja ženama, još bahatije sa još više mržnje, sa još više političke zlobe su se ponovile optužbe. Ja preklinjem gospodina Veselinovića da pronađe to zrno, te tragove džentlmenstva u sebi i kada sledeći put pomisli na gospođu Snežanu Bogosavljević, na gospođu Mihajlović, na ostale koleginice koje nisu iz njegove poslaničke grupe, evo spreman sam da otrpim svaku ružnu reč, svaku mržnju koju uputi.
Uputite meni, reč neću reći, neću se žaliti, preklinjem vas, ostavite žene na miru, dajte da motivišemo što veći broj žena da se bavi politikom, da i sutra i u budućnosti imamo veći broj žena i u parlamentu i u Vladi i svuda.
Nemojte to da radite, kao Boga vas molim.
Jedno su reči, a drugo su dokazi. Iza svake reči, mislim da, ne samo u sudnici, već i svuda bi trebalo da stoje dokazi. Iza reči gospodina Veselinovića ne stoje dokazi. Stoji čista politička mržnja. Ništa ne valja. Potoci zagađeni samo zadnje tri godine, vazduh zagađen. Ne, živeli smo u oazama, ali zadnje tri godine, to je katastrofa, ali podsetiću vas na izveštaj Evropske komisije, u stvari, ostale kolege, pošto vidim da Tadićev SDS je odustao od evropske politike i evropskog puta, pa ih to ne zanima.
Po izveštaju Evropske komisije se kaže – napredak u Srbiji za 2013. godinu, gde je 225 operatera od 255 koji imaju tu obavezu, dostavilo izveštaj Nacionalnom registru izvora zagađenja.
Toliko o tome da gospodin Veselinović kaže, niko više izveštaje ne podnosi. Ja neću koristiti ružne reči – nesposobni. Koristiću afirmativne reči.