Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milanka Davidović, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Slobodan Erdeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nebojša Milosavljević, vršilac dužnosti direktora Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Siniša Kotur, načelnik Odeljenja u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Aleksandra Došlić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata,

Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Da li predstavnik predlagača, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, želi reč? (Da)

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, posebno mi je zadovoljstvo što sam i danas u prilici da vam obrazložim set međunarodnih ugovora iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine koje Narodna skupština treba da usvoji.

Ministarstvo na čijem sam čelu ima veoma intenzivnu međunarodnu aktivnost, što potvrđuje i broj ratifikovanih sporazuma i protokola o saradnji sa drugim državama u oblasti poljoprivrede, veterinarstva, životne sredine.

Cilj ovog oblika, pre svega, bilateralne saradnje jeste unapređenje srpske poljoprivrede i unapređenje sistema zaštite životne sredine. Istovremeno, ovakvom saradnjom se poboljšava i međunarodni položaj i ugled naše zemlje.

Uvaženi narodni poslanici, pred vama je danas pet zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblastima poljoprivrede i zaštite životne sredine. To su Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja, o saradnji u oblasti veterine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, koji je podnela Vlada i na kraju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i kabineta ministra Ukrajine, o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Najpre ću se kratko osvrnuti na Protokol o održivom turizmu i na Protokol o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Oba ova protokola usvojena su na trećem sastanku Konferencije država ugovornica Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata 27. maja 2011. godine u Bratislavi. Ova dva protokola koja se odnose na Karpate za Srbiju su značajna, jer mi pripadamo karpatskom području koje obuhvata planinske vence u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Ukrajini.

U Srbiji su to planine u istočnoj Srbiji i na desnoj obali Velike Morave. To su Homoljske planine, Ozren, Deli Jovan, Beljanica, Rtanj, Kučaj. Poznato nam je da se radi o planinskim masivima posebne prirodne i ekološke vrednosti, zato je veoma važno biti deo integrisanog sistema zaštite i održivog planiranja prostora i upravljanja šumama, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama, kao ključnog sastavnog dela karpatskog predela.

Protokol o zaštiti i održivom upravljanju šumama, koji Narodna skupština treba da ratifikuje, upravo predviđa održivo upravljanje prirodnim vrednostima Karpata, pre svega šumama. U tom smislu, Protokol sadrži čitav niz odredbi koje se odnose na specifične mere koje bi sve države ugovornice trebalo da preduzmu na ovom planu.

Drugim aktom, odnosnom Protokolom o održivom turizmu u karpatskom području, predviđeno je jačanje saradnje država članica na razvoju održivog i prihvatljivog modela turizma Karpata, odnosno razvoja turizma u skladu sa ekološkim zahtevima. Osnovni cilj jeste turistički razvoj, integrisan sa odgovarajućom odgovornom zaštitom biološke i kulturne raznovrsnosti ovih predela.

Pored opštih mera, Protokol o održivom turizmu sadrži i čitav niz posebnih mera promovisanja održivog razvoja turizma u oblasti Karpata, kao i promovisanja saradnje u prekograničnim ili pograničnim zaštićenim oblastima u kojima je nužna saradnja svih strana potpisnica ovog Protokola.

Činjenica je da je krajem prošlog i početkom ovog veka došlo do ekspanzije turizma, posebno tzv. zelenog turizma, koji podrazumeva razvoj novih destinacija, pre svega u oblasti planinskog, banjskog i seoskog turizma. Ekspanzivni turizam, međutim, može značajno i nepovratno da ruinira biodiverzitet, da naruši ekološku ravnotežu, da utiče na zagađivanje životne sredine.

Svi ovi nepovoljni efekti, kada je u pitanju karpatsko područje, mogu se ublažiti samo sistemski, strateški osmišljenom aktivnošću. Zato je za Srbiju važno da potvrdi i implementira ova dva protokola koji će, s jedne strane, doprineti upravo promociji održivog upravljanja i zaštiti karpatskih šuma, kao izuzetnog prirodnog blaga, a sa druge strane, stvaranju uslova za postizanje pozitivnih efekata turizma na biodiverzitet, ekosisteme i ekonomski i socijalni razvoj, pri čemu se sistemskim merama neprekidno moraju ublažavati negativne ekološke i socioekonomske posledice razvoja turizma na ovom području.

Važno je istaći da se ratifikacijom i realizacijom navedenih protokola ne stvaraju nove finansijske obaveze za Republiku Srbiju izvan sredstava predviđenih redovnim budžetom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Poštovani narodni poslanici, naredna dva međunarodna ugovora koja su danas pred vama su Sporazum između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja.

Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine, koji je potpisan u Njujorku 20. septembra 2011. godine, kao i Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, potpisanog 13. februara 2012. godine u Alžiru, uređuju se pitanja bilateralne saradnje u oblasti veterinarstva, pre svega u oblasti prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, međusobno informisanje o pojavama, stanju i preduzimanju mera za sprečavanje zaraznih bolesti životinja, međusobno obaveštavanje u slučaju pojave problema pri uvozu i izvozu pošiljaka, vezanih za ispunjenost veterinarsko sanitarnih uslova, pojave ograničenja ili zabrana uvoza i prevoza pošiljaka životinja, kao i ostalih tehničkih pitanja vezanih za važenje i postupak izmene i dopune Sporazuma.

Za nas su ovi sporazumi značajni, imajući u vidu činjenicu da sa Urugvajom i Alžirom imamo veoma razvijenu saradnju u oblasti prometa životinja i proizvoda životinjskog porekla, te je potrebno u cilju zdravstvene ispravnosti i bezbednosti ovih proizvoda, bilateralnim sporazumom precizirati sve obaveze potpisnica.

Očekujemo da će potvrđivanje i primena navedenih sporazuma doprineti i unapređenju ukupnih ekonomskih odnosa između naše dve zemlje.

Kroz pravni okvir koji se obezbeđuje ovim bilateralnim sporazumima, obezbediće se i intenzivnija saradnja u oblasti veterine, a predviđeni uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda životinjskog porekla sa ovim zemljama povoljno će uticati na razvoj naše poljoprivrede.

Ovi sporazumi obezbediće i unapređenje saradnje nadležnih veterinarskih organa, naučnih ustanova i predstavnika agroindustrijskog kompleksa.

Poštovani poslanici, pred vama je još jedan važan međunarodni sporazum u oblasti poljoprivrede – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Ovim sporazumom, potpisanim 6. juna 2013. godine u Beogradu, stvoren je pravni osnov za saradnju Srbije i Ukrajine u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina. Za Srbiju je ovaj sporazum značajan, imajući u vidu da sa Ukrajinom koja je poznati proizvođač žitarica i sortnog semena imamo privrednu saradnju u ovoj oblasti.

U današnje vreme kada se bolesti bilja mogu brzo i nekontrolisano širiti veoma je važno da uvozimo bezbedno seme, da sa uvoznim aranžmanima obezbedimo sve preventivne mere kojima se rizik svodi na najmanju moguću meru. Zato su ovim sporazumom detaljno uređena pitanja saradnje u oblasti zdravlja bilja, koji se pre svega odnose na međusobno preduzimanje mera za proveru pošiljaka i sprečavanje ulaska štetnih i karantinskih štetnih organizama prilikom međusobnog prometa ili tranzita bilja preko teritorija ugovornih strana.

Zatim, regulisana je i razmena informacija o pojavi i širenju štetnih i karantinski štetnih organizama, a bitno mesto zauzima i razmena iskustava stručnjaka u cilju sprovođenja povremenih fitosanitarnih pregleda pošiljaka biljaka, biljnih proizvoda i propisanih objekata u mestima proizvodnje, sadnje, skladištenja i isporuke u cilju proučavanja naučnih i praktičnih dostignuća u oblasti biljnog karantina i zaštite biljaka, kao i suzbijanja i iskorenjivanja štetnih organizama.

Na kraju, izdvojiću i pitanja međusobnog usklađivanja fito-sertifikata za uvoza, izvoz i reeksport uz poštovanje unutrašnjih zakonodavstava ugovornih strana, kao i ostalih tehničkih pitanja. Potvrđivanje i implementacija sporazuma će doprineti daljem razvoju ekonomskih odnosa Srbije i Ukrajine, stvaranju pravnog okvira za saradnju dve države u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja uvažavajući interese uzajamne zaštite teritorija država ugovornih strana od unošenja i širenja regulisanih štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i objektima pod nadzorom, povećanju spoljno-trgovinskog prometa bilja i biljnih proizvoda, kao i razmeni iskustava u oblasti biljnog karantina između dve države.

Napominjem da se izvršavanjem ovog, kao i ostalih ugovora koji su pred vama ne stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju.

Poštovani narodni poslanici, verujem da će potvrđivanje ovih međunarodnih ugovora podržati svi narodni poslanici s obzirom na značaj koji imaju u pogledu unapređenja odnosa Republike Srbije sa prijateljskim zemljama kroz stvaranje uslova za intenzivniju saradnju, ukidanje barijera za trgovinu poljoprivrednih proizvoda, bolje međusobno infrastrukturno i turističko povezivanje i dugoročnu saradnju na zaštiti prirodnih i kulturnih dobara. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, počeću sa onim kako je ministarka završila. Nadam se, a i poslanička grupa SDS ZZS i Zeleni Srbije će podržati ovaj set predloga, konvencija i potvrđivanje protokola i u vezi sa Karpatima, Urugvajem i u vezi sa svim ostalim o čemu je ministar govorila.

S obzirom da Karpatski planinski sistem sačinjava sedam zemalja, to je ministarka rekla, zaista se mora istaći i poštovati međunarodni odnosi svih ovih zemalja u zaštiti i održivom razvoju Karpata. Mi ovde razgovaramo i ovo je uglavnom mesto gde narodni poslanici mogu da govore i da iznose svoja mišljenja. Nije tako uobičajeno da ulazimo u institucije izvršnih organa, tako da nam je ovo jedinstvena prilika da iznesemo svoje mišljenje i neke svoje predloge.

Ja kao predstavnik Zelenih Srbije vrlo često uz kritike koje imam iznosim i svoja mišljenja i dajem rešenja, pa smo mi veoma zadovoljni, s obzirom da tri godine pričamo o vraćanju fonda, što će fond konačno biti vraćeno bilo kao budžetski ili kao namenski. Tri godine smo pričali, jer je ovo jedina prilika, o izradi Nacionalne strategije adaptacije na klimatske promene. Sada se i kroz Savet za klimatske promene o tome govori i kroz ove protokole se negde i pominju klimatske promene, posebno u vezi sa šumskim konvencijama i upravljanjem šuma.

Sam imam preko stotina poslaničkih pitanja u pisanoj formi. Na dobar deo njih nikada nije odgovoreno. Govorim o ove tri godine, a ne govorim o vašem ministarstvu. Ja imam poslanička pitanja za sva ministarstva i u javnosti se gotovo ne govori o poslaničkim pitanjima koja su u pisanoj formi, nego samo o onim promotivnim poslaničkim pitanjima kada poslanici iznose usmenim putem poslanička pitanja.

Ciljevi ovih protokola o zaštiti i održivom razvoju Karpata jesu upravljanje resursima Karpata i oni ne mogu i ne treba da budu realizovani tj. ne treba da budu zavisni od samo jedne strane, nego moramo da i mi svojim potvrđivanjem i učešćem u ovim protokolima pokažemo dobru volju i da možda još uvek nemamo dovoljno dobre kapacitete ili ih imamo, ali da možda i neke inicijative idu sa strane Srbije, da ovih sedam zemalja uključimo i na najbolji način da potenciramo prekograničnu saradnju. Neophodnost prekogranične saradnje i zajednički napori usmereni ka postizanju ciljeva i aktivnosti u pravcu zaštite životne sredine i održivom razvoju Karpata.

Potvrđivanje i inicijativa o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata je promocija održivog upravljanja i zaštite Karpatskih šuma. Ovaj Karpatski proces iako je formalno subregionalnog karaktera iniciran je i nadzire se, ako ne grešim, od strane UNEP, VVEF, UNC, EU i drugih međunarodnih organizacija, a protokol se u potpunosti uklapa u druge integracione tokove u EU.

Nama je važno pre svega kao zelenima podizanje svesti o multifunkcionalnom karakteru šuma i mi smo na jednom od javnih slušanja u poslednjih par meseci govorili o tom značaju šuma i ovde je posebno važno kada govorimo o tom Karpatskom masivu zbog toga što veliki broj bujičnih poplava dolazi upravo sa tog područja. Hoćemo da se pritisak na šumske eko sisteme drži u granicama realnog i da se trudimo da očuvamo šume u Karpatima jer pre svega doprinose ruralnom razvoju i očuvanju biodiverziteta.

U svemu ovome država Srbija se, verujem, naslanja na međunarodne konvencije o održivom razvoju i Konvenciji o zaštiti životne sredine, pre svega o Rio deklaraciji, Deklaraciji iz Johanesburga o održivom razvoju, Konvencije UN o klimatskim promenama, KJOTO protokolu, Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Rezolucije ministarske konvencije o zaštiti šuma u Evropi, Konvencije o očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa i evropskoj Konvenciji o predelu sve sa ciljem zaštite očuvanja i održivog upravljanja Karpatskim šumama.

Veoma je važna regionalna saradnja i imam tu nekoliko konkretnih predloga bez obzira što podržavamo ovo i mislimo da možda naši predlozi mogu da unaprede status države Srbije u toj regionalnoj saradnji.

Slažemo se sa opštim ciljevima o održivom upravljanju šumama i važno je da promovišemo održivo upravljanje i zaštitu Karpatskih šuma, očuvanje i uvećanje površina pod šumama, obezbeđivanje proizvodnih funkcija šuma i njihove uloge u ruralnom razvoju, promovisanje i racionalno korišćenje šuma kao ekološkog i obnovljivog materijala i resursa. U Srbiji se u proteklim decenijama nije uvek na najbolji način gazdovala šumama i to je izazov koji nam predstoji. Održiva upotreba ne drvnih šumskim proizvoda kao jedan od ekonomskih potencijala države Srbije na kojem se ne radi previše, a upravo te male privredne delatnosti od organske poljoprivrede do plodova iz šuma, lekovitog bilja mogu biti mala razvojna šansa Srbije i Zeleni Srbije smatraju da hiljade malih šansi je značajnije nego da čekamo jednu veliku koja se možda neće nikada desiti.

Unapređenje šumskih sektora u ublažavanju klimatskih promena koje je veoma važno, unapređenje zaštitne funkcije šuma, ako što su sprečavanje poplava, klizišta i regulacije kruženja vode u prirodi. Kroz osiguranje proizvodnih funkcija šuma može da se poveća i njihova uloga u ruralnom razvoju, naravno kroz određene nove ekonomske politike.

S obzirom na značaj ovog protokola i na njegovo oslanjanje na princip održivog korišćenja šuma i šumskih ekosistema, Zeleni Srbije će podržati njegovo usvajanje, a takođe i poslanička grupa Socijaldemokratske stranke, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije će podržati ceo set ovih protokola.

Naravno, ovde ostaje otvoreno pitanje jačanja i načina na koji bi mogli da uključimo lokalne samouprave da pomognu u delu Srbije koji potpada pod karpatski deo i da na taj način možda pomognemo i da se te opštine, s obzirom da su uglavnom ruralne, na jedan bolji, održiviji i možda perspektivniji način razviju.

Prema tome, ja kao predstavnik Zelenih Srbije ovde predlažem nekoliko tačaka koje bi možda mogle da pomognu implementaciji ovih karpatskih konvencija. Jedan od protokola koji traži od članica Konvencije da spreče unošenje genetički modifikovanih organizama, jer predstavljaju verovatnu opasnost po biodiverzitet i životnu sredinu Karpata. To je član 21. tačka d). Mislimo da je ovo princip koji je veoma važan i mislimo da je Srbiji šansa upravo u poljoprivrednoj proizvodnji koja će se razlikovati od masovne poljoprivredne proizvodnje, od npr. Ukrajine, da je upravo razvoj u zdravoj hrani, biološki vrednoj i organskoj poljoprivredi. Zbog toga smatramo i kada je proizvodnja meda u pitanju, kada je u pitanju biodiverzitet, smatramo da je unos GMO u životnu sredinu Srbije neprihvatljiv.

Predlažemo da se formira forum zainteresovanih strana za razmatranje izveštaja o negativnom uticaju projekata, programa i aktivnosti iz oblasti turizma na životnu sredinu karpatskog područja. Moj predlog je da tim forumom možda predsedava predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. Naravno, bez konsultacija sa njim ja iznosim ovaj predlog.

Takođe, mi predlažemo da se sprovede inicijativa za formiranje međudržavnog foruma za razmatranje procene negativnih uticaja za celo područje Karpata, kojim će koordinirati predsednici parlamentarnih odbora za zaštitu životne sredine, kao i najpozvaniji da primenjuju Arhusku konvenciju i Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.

Čini mi se da jača međunarodna aktivnost Srbije na ekološkom planu može da popravi i generalno imidž Srbije. Novac iz dela prihoda od turizma možda bi mogao da se obezbedi i nameni za potrebe očuvanja i unapređenja zaštite životne sredine i unapređenja biodiverziteta u razvoju područja Karpatskih planina.

Zakon o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, tu imamo neke predloge. Naravno, jasno vam je da su se ovi predlozi odnosili na održivi turizam uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata.

Zeleni Srbije predlažu da se u okviru održivog upravljanja šumama u Karpatima formira stručna zajednica za šumarstvo, možda možemo da ga nazovemo konzorcijum karpatskih područja, koji će činiti fakulteti i instituti za šumarstvo, koji bi vršili pripremu programa, projekata i ocenu njihove primene na području Karpata u okviru protokola. Naravno da ja nabrajam i predlažem samo one koji mi prvi padnu na pamet i naravno da u ovim inicijativama ima mesta i za druge ustanove koje nisu fakultetskog ili institutskog tipa.

Ono što je veoma važno kada govorimo o održivom upravljanju šumama, a u Srbiji blizu 50% ili možda i više od toga su upravo privatni vlasnici šuma, predlažemo formiranje komora privatnih vlasnika šuma na području Karpata, koje bi mogle da učestvuju u sprovođenju ili primeni protokola, jer se zahteva i učešće privatnih vlasnika na organizovani način. Kroz ove protokole se vidi da nas oni ohrabruju da i privatne vlasnike šuma uvučemo, da tako kažem, u ovaj proces i da održivo upravljanje šumama podrazumeva, naravno, i neki ekonomski benefit. Naravno da privatni vlasnici šuma imaju taj interes jače izražen nego državni upravitelji šumama.

Mislimo da je važno ovim pitanjima prići na pravi način. Čini nam se da ove naše inicijative mogu da poprave položaj Srbije u okviru ovih konvencija. Važno je da učestvujemo, važno je da budemo aktivni akteri. U ovim inicijativama učestvuje sedam zemalja, a jedan veliki deo njih su članovi EU. Možda možemo neka iskustva da im ukrademo, da tako kažem, ili da preuzmemo od njih, ali sam siguran da jedan deo predloga možemo sami da iznesemo. Možemo da popravimo način na koji se radi u okviru Karpatske konvencije i možda možemo da promovišemo državu Srbiju kao ozbiljnog partnera, da promovišemo državu Srbiju kao nekog ko želi da uđe u EU, ali da je svestan o rizicima, o problemima i o sopstvenim nedostacima u stručnom pogledu, da bismo odgovorili na sva pitanja i na sve ove izazove.

Važno je da u svim ovim protokolima, u svim ovim konvencijama postoji dvosmerna saradnja. Morate da razumete da je uglavnom mesto na kojem narodni poslanici rade Skupština, a da su javna slušanja mesta na kojima mi možemo da popravimo zakonodavnu aktivnost. Zbog toga su pozivi na javna slušanja za nas veoma bitni. Vaše ministarstvo se na njih uglavnom redovno odaziva i uglavnom uzima učešće u velikom broju javnih slušanja.

S druge strane, u skladu sa svim ovim stvarima o kojima smo razgovarali, ja vam najavljujem za početak aprila javno slušanje o klimatskim promenama i o mogućnosti adaptacije Srbije na klimatske promene, o iskustvima EU. Na tom javnom slušanju će verovatno biti gosti iz Evropskog parlamenta, poslanici iz Evropskog parlamenta koji će nam preneti neka svoja iskustva. Možda će biti i nekog iz zemalja koje se takođe pridružuju EU. Naš predlog je da zovemo svoje kolege iz parlamenata balkanskih zemalja i na taj način promovišemo možda sve ove aktivnosti međunarodne, pa i adaptaciju na klimatske promene kao jedan balkanski projekat, jer adaptacija na klimatske promene ne ide u uskim nacionalnim krugovima zato što je pitanje od izuzetnog značaja i zbog toga što svi zajedno na Balkanu možda najlakše kroz zaštitu životne sredine i ekologiju možemo da pokažemo da smo prevazišli sukobe koje smo imali u prošlosti i da hoćemo da živimo u boljoj i sigurnijoj EU za sve nas. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marijanović. Izvolitge.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ministarka je sa pravom, naravno, izrazila očekivanje da ćemo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke i opozicije podržati ove protokole. S pravom zbog toga što se Demokratska stranka oduvek zalagala za usvajanje međunarodnih sporazuma na osnovu kojih se Srbija uključuje u međunarodne razvojne tokove, a to je slučaj i sa današnjim međunarodnim ugovorima koji su pred nama.

Ono što je jedna od suštinskih poruka ovih ugovora, kao i mnogih drugih konvencija koje smo usvajali u ovoj Skupštini, jeste razumevanje u savremenom svetu da su jedinstvena biološka i kulturna raznolikost kapital i za ekonomski razvoj i za svaki mogući društveni razvoj.

Kroz ovu konvenciju se protežu i određeni principi, koji mislim da su suštinski značajni i za mnoge druge procese, a pre svega mislim na proces evropskih integracija, ali i na mnoge druge procese međunarodne u koje Srbija pokušava danas da se uključi. To je, naravno, usklađivanje propisa, koordinacija sa susedima, prekogranična saradnja, upravljanje šumama, promocija kulturnog nasleđa, volela bih da to posebno naglasim, razmena informacija i saradnja među institucijama.

Uostalom, ovi ugovori, pre svega mislim na dva protokola koji se oslanjaju na Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata su zapravo takođe deo jednog globalnog koncepta razvoja koji podrazumeva integrisanje velikog broja sektora i velikog broja oblasti. Bojim se da, ukoliko ne budemo razumeli, i u radu ove Vlade i svake druge vlade i u okviru parlamenta, koliko je važno da se ovim pitanjima pristupa na jedan integrisan način, mislim da nećemo na najbolji mogući način uspeti da primenimo propise koji donosimo.

Ono što bih želela da naglasim, zapravo već na neki način i jesam, a bojim se da u razmatranjima ovog integrisanog pristupa i uopšte razumevanju koncepta održivog razvoja se vrlo često zanemaruje značaj kulture, barem je u Srbiji to slučaj, ali u svetu je to sve manje slučaj. Zbog toga bih želela i da posebno naglasim i citiram član 17. Protokola koji se odnosi na održivi turizam, koji govori o tome da se deo prihoda od turizma usmerava na očuvanje kulturnog nasleđa. Lično mislim da bi ovaj princip trebalo da postoji i da se primenjuje i u našoj nacionalnoj politici, kada je u pitanju kultura. Mislim da ne postoji dovoljno integrisanog i sistemskog grada i koordinacije između resora u našoj Vladi i u parlamentu. Zbog toga i kao neko ko se u ovoj Skupštini malo više bavi oblašću kulture, mislim da je važno da to napomenemo.

Takođe, mislim da je važno da danas kada govorimo o jednoj tako važnoj temi kao što je zaštita životne sredine, kao što je očuvanje naših šuma, naših prirodnih resursa, u krajnjoj liniji, zdravlja naših građana, mislim da je veoma važno napomenuti nedostatke sistemske koji su još uvek prisutni u sprovođenju naše politike, a to je nedovoljna usklađenost zakona i propisa, potreba da se pojača institucionalni kapacitet za razvoj zakonodavstva, potrebno je pojačati sistem monitoringa i, naravno, ono o čemu je govorio kolega Karić i o čemu se mnogo govorilo i treba da se govori kada je u pitanju ovaj proces, a to je donošenje nacionalne strategije za životnu sredinu.

Kao što je naglašeno u obrazloženju Vlade, karpatski proces je, između ostalog, nadziran i od strane Evropske unije, imajući u vidu da smo mi u procesu pridruživanja, odnosno smo kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mislim da je važno da se podsetimo i sledećeg. Postoje dva poglavlja na koja se u „Progres reportu“, odnosno izveštaju o napretku Srbije, a koji su direktno vezani za oblast o kojoj danas govorimo, poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, gde između ostalog, u poslednjem izveštaju Evropska komisija naglašava da je ostvaren neznatan napredak u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i da je Srbija umereno napredovala u ovoj oblasti.

U poglavlju 27, kada su u pitanju životna sredina i klimatske promene, posebno se naglašava da je potrebno ojačati učešće i konsultacije šire javnosti u procesu donošenja odluka, što naravno podrazumeva i podizanje svesti građana o značaju životne sredine. Takođe se naglašava da, kada su u pitanju klimatske promene, Republika Srbija i dalje nema sveobuhvatnu klimatsku politiku. Konačno, zaključak, u okviru poglavlja 27. takođe je ostvaren samo skroman napredak u oblastima životne sredine i klimatskih promena, potrebno je jačanje administrativnih kapaciteta i ulaganja u strateške prioritete.

Zašto ovo naglašavam? Naglašavam između ostalog, zato što je moja želja, kao narodnog poslanika, da u raspravama koje ovde vodimo, a koje bi trebalo da budu konstruktivne, bez obzira što ne želim da umanjim pravo poslaničke većine, da jedini argument koji koristi u razmatranju bilo koje oblasti o kojoj mi ovde govorimo jeste da je prethodna vlada bila katastrofalna i da to ostane jedini njihov argument.

Mislim da to više nije ubedljivo nikome, ni građanima Srbije, a bojim se da je najmanje ubedljivo onima koji sa nama pregovaraju i razgovaraju, kada je u pitanju naše napredovanje u međunarodnim i evropskim integracijama. Zbog toga sam, između ostalog, citirala i deo iz izveštaja Evropske komisije i onoga što se od nas očekuje, pozivajući se na ono što je ministarka, s pravom, više puta naglasila, a to je pitanje implementacije.

Mi smo u ovoj Skupštini doneli ogroman broj konvencija iz raznih oblasti i bojim se da nismo razradili dovoljno mehanizama, govorim sada o parlamentu, da zaista ozbiljno pratimo na koji način se te konvencije primenjuju, u krajnjoj liniji i da pomognemo Vladi, ukoliko je potrebno, da se ti standardi primene.

Želela bih da citiram i članove Ustava Republike Srbije, član 16. i član 194, koji kaže da se pravila, međunarodna prava i potvrđeni međunarodni ugovori smatraju sastavnim delom našeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju, takođe član 74. Ustava, koji garantuje da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu.

Postavlja se pitanje – na koji način, o tome smo govorili kada su bile u pitanju medijske slobode, kako mi danas u Srbiji garantujemo najviša načela koja postoje u Ustavu Republike Srbije, ukoliko one nemaju direktnu sankciju? Dakle, mi smo počeli da se bavimo samo onim normama zakonskim koje imaju direktnu sankciju, a zaboravili smo na ono što su najbitnija i najvažnija načela koja su temelj našeg ustavnog poretka i funkcionisanja našeg društva.

Zbog toga bih predložila da i mi ovde u parlamentu napravimo jednu vrstu dogovora i strategije o tome na koji način ćemo temeljno, redovno pratiti primenu konvencija koje smo ratifikovali. Takođe predlažem da nadležni odbori više međusobno sarađuju, da se jedna sada već uvrežena, mada ne dovoljno primenjena, praksa da se održavaju i zajedničke sednice nekih odbora nastavi jer u savremenom trenutku u kome se problemi ukrštaju, gde se propisi moraju usklađivati i gde se, kao što smo rekli na početku, govoreći upravo o onome što je tema današnja, a to je održivi razvoj, gde postoji veoma veliki broj oblasti koje se međusobno prepliću, mislim da je potreban i napredak u samoj Skupštini, u parlamentu, kako bismo bili sigurni da ove važne konvencije i važna načela budu zaista i primenjena za dobrobit naših građana jer se, na kraju krajeva, to uvek njih najviše i tiče.

Demokratska stranka, ponoviću, će podržati usvajanje ovih međunarodnih ugovora. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, gospodo poslanici, danas pred nama nalazi se set zakona koji se odnose na zaštitu određenog ekosistema, zaštitu šuma, turizma, u skladu sa tim, ali i zaštitu iz oblasti veterine, zaštite zdravlja životinja, biljnog karantina i zaštite biljaka.

Sa setom zakona koji su juče bili ovde a i danas predmet rasprave, svi oni pokazuju veliki obim, ali još veći značaj zakonske regulative iz ove oblasti i njihove kontrole, s obzirom da danas veliku dinamiku društvenog života imamo u svim sferama, da je veoma razvijen saobraćaj, svaka vrsta trgovine, razmena roba i usluga i u tom smislu je povećana i u svakom pogledu više prisutna zakonska regulativa i u ovoj oblasti i naša ukupna pažnja.

Ova sfera rada traži posebnu pažnju i brigu, u cilju zaštite zdravlja ljudi, životinja i bilja u celini, to znači ukupnog bezbednog života. Isto kao što se mora voditi računa o zaštiti života ljudi, sve se više mora voditi računa i o zaštiti biljnog i životinjskog sveta i onemogućavati svaka vrsta razvoja onih negativnih efekata, bolesti ili zloupotrebe hemijskih sredstava u njihovoj upotrebi.

Posebnu pažnju danas privlače i teme koje se odnose na Zakon o potvrđivanju protokola o održivom turizmu i razvoju Karpata, kao i o održivom upravljanju šuma u ovom području. Zašto baš danas govorimo o toj temi? Svakako, Karpati su poseban planinski masiv evropsko-azijskog kontinenta koji ima posebnu biljnu i životinjsku zajednicu, poslednje je stanište nekih retkih i već ugroženih životinja u Evropskoj uniji, kao što su npr. medved, vuk, ris itd, njih ima i u našim šumama, ali je bogat rudama i vodom.

Život naroda u ovom području kao što smo čuli okuplja sedam država, bogat je rudama, ali i svim raznim oblicima kulturne tradicije, raznovrsnosti i izuzetnosti. Međutim, s obzirom na svoje ukupne prirodne i ekonomske potencijale ovo područje ili deo Evrope je privredno i socijalno neadekvatno, odnosno nedovoljno razvijen.

Briga o Karpatima intenzivnije i na međunarodnom planu počela je posle 2000. godine i posebno dogovorom i obavezama lokalnih zajednica koje su usvojene od 2003. godine, kada je održana Peta ministarska konferencija, „Životna sredina za Evropu“ koja je bila u Kijevu. Iza toga razvijale su se druge inicijative, predlozi i sporazumi održavana određene konferencije itd. One su bile, kao što smo iz dokumenata videli 2002, 2003, 2006, u Kijevu, 2008, u Bukureštu, 2010. godine u Poljskoj i svih ovih sastanaka inicijativa, konvencije itd, i konferencija proizašla je Karpatska konvencija kao osnovni bazni dokument koji je iza toga proizašao i niz sporazuma i protokola.

Cilj ukupnog ovog projekta je jačanje i učešće javnosti u implementaciji i primeni, posebne politike zaštite ove regije i razvoja pojedinih njegovih oblasti i to podsetila bih ovde na ugledu, na zaštite Alpskog područja koje je u zapadnoj Evropi promovisano znatno ranije, pre više 20 i više godina. Svakako ovo područje je turistički i u svakom drugom pogledu modernije razvijenije u Evropi, ali upravo to ukazuje da i druga područja i regije, takođe treba da imaju adekvatnu politiku, adekvatnu zaštitu i korišćenje svih raspoloživih kapaciteta i njihovih raspoloživih resursa, ali na način gde se nedevastira prirodno okruženje, ne zloupotrebljavaju, ne urnišu vode i njihovi kapaciteti, takođe šume, ali istovremeno ne ide upravo i na štetu biljnog i životinjskog sveta i naročito stanovništva koji je u tom području naseljen.

Ovaj region Karpatskog područja je vrlo geografskim, možemo reći izolovan, jedinstven, poseban, specifičan, ali je u njemu prisutna upravo zbog ovih prethodnih problema u socijalnom smislu, velika migracija stanovništva, visoka nezaposlenost, a investicije u ovaj region su slabe. Sve to razvijanjem i primenom pojedinih sporazuma iz ovog programa, iz ukupne Karpatske konvencije, treba da podstiču sve narode zemalja koje su involvirane u ovo područje na međusobnu saradnju, veća ulaganja, razmenu znanja i iskustava.

Inače, kada govorimo o ovom predelu on je izuzetne lepote, ekološke vrednosti, ekološke raznovrsnosti i raznovrsnosti kultura naroda i običaja. Upravo to, zaštitu ovih osobenosti predviđa i ova okvirna konvencija kao i svaki pojedinačni potpisani protokol.

Ovaj konkretni protokol održivom turizmu podstiče saradnju zemalja svaku pojedinačnu zakonsku regulativu, aktivnosti lokalne zajednice, promociju lokalnih vrednosti izuzetnosti, finansijske podsticaje, razvoj putne privrede uz zaštitu njihovu u svakom pogledu, zapošljavanje međusobne podsticaje kao i mogućnost šireg učenja i znanja, i razvoj i na druge susedne oblasti kao što u ovom slučaju imamo razvoj i primenu znanja vezano za Karpatsku inicijativu i prema Staroj planini.

Usvajanjem ovakvih zajedničkih ciljeva kroz zakonsku regulativu unapređuje se život lokalnih zajednica, brišu granice i usmerava i poboljšava ukupan život. U svakom slučaju, ovakva znanja i iskustva su od značaja i za našu Srbiju i mislim da u tom smislu je veliki značaj potpisivanja ovih protokola i ovih konvencija. Svaka strana, učesnik, potpisnik konvencije, odnosno svakog sporazuma, to znači mora da preduzima mere kojima se olakšava saradnja i koordinacija, razvija sinergija, podela odgovornosti i ukupno kretanje ka cilju.

U ovom slučaju kod nas ističemo obavezu države i lokalnih sredina da identifikuju svoje prednosti što znači za nas takođe aktivnu ulogu u ovom delu, da izrade odgovarajuće programe i ponude na širem planu akcije i inicijative koje bi išle u pravcu razvoja. To su prednosti razvoja regije u ovom slučaju kada govorimo o Karpatima, pre svega Đerdapske klisure, Timočke krajine i cele istočne Srbije. Ovo područje u svakom slučaju i na našem unutrašnjem ali i na međunarodnom planu zahteva od nas svakako veću pažnju jer je u svakom pogledu bogato izuzetnim resursima i izuzetnim kapacitetima. Ono je svakako čuvar jednog neiskorišćenog bogatstva. Šta nam treba za to? Putevi, turistički kapaciteti, programi, svest o tome ali i obrazovanje.

U tom smislu bi bila značajna i politika održivosti šuma, poljoprivrede, očuvanja životinja na ovom području, a sve u korist boljeg i razvijenijeg života u ovom predelu. U ovom momentu u fokusu nam je takođe i protokol o održivom upravljanju šumama Karpata koji znači očuvanje biodiverziteta produktivnosti, vitalnosti šuma, očuvanje regenerativnosti, razvoj ekonomske, ekološke i socijalne funkcije na lokalnom i opštem planu.

Usvojeni ciljevi i principi ovom politikom utvrđenim ciljevima i podsticajima primenjivi su na sve oblasti i sve delove Srbije, na sve delove Šumadije i usmeravan na moguće i šire pravce razvoja, a pre svega na planiranje, upravljanje šumama. Nešto od tih principa u svakom slučaju postoji.

Pojedini delovi Srbije po ovom modelu i sličnom u svakom slučaju su poznati razvijeni, afirmisani pa ću ja ovde istaći značaj Kopaonika, Zlatibora, Tare, Zasavice, po svojim osobenostima i karakteristikama, ali rekla bih svakako da na primer ta znanja i umeća nisu dovoljno iskorišćena kada su u pitanju recimo predeli Zlatara, Sjenice, Šare, što ukazuje na buduće moguće modele koji iz ovog primera možemo da usvojimo, primenjujemo i na drugim oblastima i područjima života u Srbiji.

Kada je reč o ovim velikim strateškim ciljevima, rekla bih takođe koju reč i o onim manjim, svakodnevnim problemima na koje smo navikli, a koje vidimo u našem okruženju. Nekada zato što smo na njih navikli, možda ih ne vidimo i ne obraćamo pažnju na njih dovoljno. Bilo je o tome reči kada je reč o ukupnoj ovoj današnjoj raspravi, a to je zaštita i očuvanje životne sredine, njene urednosti u svakom pogledu.

Međutim, kada govorimo o ovim temama, bilo da je to set prethodnih zakona ili ovi danas, nismo npr. ni u jednom delu dokumenta ili naše politike govorili aktivno o posledicama bombardovanja na Srbiju i zaštitu u životnom pogledu, u tom delu jer je ona u svakom slučaju vrlo teška.

Ne govorimo ni mi, smatram, dovoljno u tom pogledu, kao Srbija, nemamo ni dovoljno podataka, a ne govorimo dovoljno aktivno i sa međunarodnom zajednicom u tom pravcu. Politika koja se razvija ide u pravcu širenja odnosa odgovornosti u pogledu zaštite životne sredine, ali smatram da tu postoji i cinizam međunarodne zajednice koja o ovom problemu nigde ne govori i ne podržava ga.

To je inače problem koji je nedovoljno razvijen u našem prethodnom periodu i kada je o zaštiti ukupne politike, zaštite životne sredine, mi se nažalost uvek srećemo sa problemom, da ima malo para, nedovoljno brige, nedovoljno znanja, manjak odgovornosti i svesti, manjak edukacije, nedovoljno ciljeva i projekata.

To je jedno stanje koje je dugi niz godina, nasleđeno je i istina je da se ne može za kratko vreme na adekvatan način o ovome razgovarati u smislu uočavanja konkretnih efekata i njegovog poboljšanja.

Istina, moramo konstatovati u prethodnim godinama, mnogo toga smo propustili, mnogo obećavali, kroz kampanju promovisali, koristili sredstva i resurse, ali sa vrlo malim efektima. Nasleđeno stanje je složeno i efekti su za sada nedovoljni.

Problem Srbije je nedostatak, čini mi se, u dugom nizu godina nacionalnog cilja, političke tolerantnosti i u svemu jedne ukupne nacionalne odgovornosti.

Rekla bih, analizirajući današnji i jučerašnji rad i današnje zakone o kojima razgovaramo da ovo ministarstvo se odgovorno upustilo u rešavanje problema, u davanje odgovora na dugo nerešena pitanja, sistematično deo po deo, naravno ne može sve odjednom da se reši, ali i time stvaranje jednog efikasnog sistema i razvoja, kako u oblasti zaštite poljoprivrede, životne sredine, a i u oblasti zaštite ekologije i drugih uslova.

Redak je, moram reći ministar, po saznanjima koja imam, koji ode u svom poslu direktno na farmu, ode na poljoprivredno dobro, mlekaru, šumsko gazdinstvo, bude na terenu, bude na terenu i u vreme poplava.

Rekla bih da postoji razlika kada određeni resor vodi ministar koji je apsolutno stručno kompetentan, kao što je, u ovom slučaju dr nauka i profesor Poljoprivrednog fakulteta, a sasvim drugačiji kada je to ipak ministar koji je iz neke druge oblasti struke i njegove nadležnosti.

U svakom slučaju, možemo videti da su današnji zakoni o potvrđivanju protokola i sporazuma došli posle prosečnog čekanja od tri do pet godina za njihovo potvrđivanje ovim zakonima, mada smatram kada je reč o sporazumima i njihovom usvajanju i njihovom potvrđivanju, potrebno je svega nekoliko meseci da od Vlade ili određenog ministarstva dođu u Skupštinu.

U tome se vidi rešenost ovog ministarstva, da na svako od pojedinačnih problema brzo i efikasno reaguje.

U tom smislu, podržala bih i u ime poslaničke grupe SPS, da kažem da ćemo mi glasati u svakom slučaju za ove predložene zakone, dati im punu podršku, kao i drugim zakonima, kojima se ja nisam u ovom trenutku bavila, a to je zaštita veterine sa Urugvajem, zaštita zdravlja životinja sa Alžirom, zaštita bilja, biljnog karantina sa Ukrajinom itd.

Svi oni od velikog značaja, svako za svoju oblast i ona usvajanjem postaje deo naše zakonske regulative, složila bih se, mora da bude mnogo veća kontrola njihove primene i njihovog zaživljavanja u neposrednom životu, u cilju zaštite zdravlja, života čoveka ali i ukupne naše sredine.

U tom smislu, svaka podrška Ministarstvu poljoprivrede i na njenim daljim merama koje će preduzimati u ovom pravcu. Hvala vam.

Hvala i vama.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata, odnosno nastavljamo sa radom u 15 sati, sat i 10 minuta. Hvala.

(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.