Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Gordana Čomić, Olgica Batić, Suzana Spasojević.

Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. 2. i 3. dnevnog reda.

Reč ima po redosledu narodnih poslanika narodna poslanica Nevenka Milošević, a neka se pripremi narodna poslanica Adriana Anastasov.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarko poljoprivrede i zaštite životne sredine sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije koji pratite današnji rad, pred nama su danas tri važna zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a svi smo se u jučerašnjoj raspravi složili da je to izuzetno važna oblast za život građana Srbije, za njihovo zdravlje, a najveći i najvredniji resurs naše zemlje jesu upravo građani i njihovo zdravlje.

Ova oblast je važna iz mnogih drugih razloga, jer je to jedna velika potencijalna šansa, razvojna šansa Srbije, a i važno je i za naš dalji evropski put Srbije. Juče smo čuli mnogo toga, mnogo problema u oblasti životne sredine i zaštite životne sredine, ali rekla bih da ni ovo ministarstvo, ni prethodno ministarstvo nisu doveli do ovih problema. Za to su odgovorni upravo oni iz bivšeg režima koji su juče kritikovali i rad ministarstva i rad ove Vlade, a ova Vlada i ovo ministarstvo imaju ozbiljne namere da odgovorno, posvećeno, ozbiljno promene zakone kako bi konačno rešavali nagomilane probleme iz ove oblasti.

Juče smo čuli veoma precizne argumente i objašnjenja, pre svega od ministarke za poljoprivredu i životnu sredinu, ali i od svih govornika koji su pre mene u jučerašnjoj raspravi govorili. Ja ću se danas još jednom obazreti na sve tri izmene i dopune zakona iz oblasti životne sredine.

Prvi od tih zakona jeste zakon o izmeni i dopuni Zakona o hemikalijama. Ove izmene zakona pre svega se odnose na uređenje sistema naplate putem taksi i to jeste jedan novi princip. To je potreba usklađivanja ovih odredbi sa Zakonom o budžetskom sistemom i sa određenim propisima i zakonima iz EU. Težimo da upravo upravljanjem hemikalija troškove snose upravo oni koji imaju koristi od prometa hemikalijama. To su određeni privredni subjekti, određeni preduzetnici koji imaju koristi, a ne samo da se ti troškovi odnose i budu teret budžeta Republike Srbije, odnosno da idu na teret naših građana.

Ono drugo što je suštinska promena izmena ovog zakona jeste inspekcijski nadzor. Ovakvim izmenama imaćemo mnogo efikasniju inspekciju i to tri oblasti inspekcijskog nadzora. To je inspekcija oblasti životne sredine, sanitarna inspekcija i tržišna inspekcija. U postojećem zakonu nismo imali tačna razgraničenja šta su nadležnosti ovih inspekcija. Ovim dopunama zakona imaćemo tačno razgraničeno šta su nadležnosti tih inspekcija i to je dobrobit za građane naše Republike Srbije. To će doneti dobro da ćemo moći na pravi način da upravljamo upotrebom hemikalijama, a svi znamo koliko je danas zagađeno i zemljište i voda i vazduh, a time je ugroženo zdravlje naših građana.

Ovom prilikom potenciram kao prosvetni radnik na edukaciju, jer je edukacija vrlo važna u ovoj oblasti, ne samo u vezi ovog zakona, nego uopšte u zaštiti životne sredine, jer moramo na vreme da se bavimo od uzrasta male dece kako bismo razvili ekološku svest. Znam da u mlađim razredima postoje predmeti koji se bave ekološkim pitanjima kao što su „Čuvari prirode“ izborni predmet, a onda i obavezni predmeti kao što su „Svet oko nas“, kao što je „Poznavanje prirode“.

Mislim da su određene poteškoće što u daljim uzrastima, kasnijim uzrastima to negde nedostaje, u starijim uzrastima, u srednjem obrazovanju, u visokom obrazovanju. S toga je potreba bolje saradnje između ovog ministarstva i Ministarstvas prosvete.

Drugi zakon, druge izmene koje su danas na dnevnom redu odnose se na izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima. Ovaj zakon nam donosi ozbiljnu zaštitu životne sredine, ali i zdravlja naših građana i obezbeđuje promet ovih proizvoda sa zemljama EU, ali i sa svim drugim zemljama. I ovde, kao i u prethodnom zakonu imamo razgraničenje nadležnosti inspekcija, s tim što kod biocidnih proizvoda pored sanitarne inspekcije, tržišne i one koja je zadužena za životnu sredinu imamo i veterinarski nadzor, veterinarsku inspekciju.

Treći zakon o kome danas govorimo u Skupštini jeste izmena i dopuna Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Cilj ovog zakona jeste da uskladi određene probleme u praksi sa odgovarajućim zakonskim propisima. Cilj je da se obezbedi rad novih postrojenja i posle probnog rada do izdavanja integrisane dozvole. Ono što je važno jeste da je taj krajnji rok 240 dana posle probnog rada postoji jedan uslov koji je vrlo važan, da sva merenja zagađenja životne sredine budu u onim granicama i onim propisanim vrednostima.

Još jedan rok koji predviđa ova izmena i dopuna zakona jeste rok da se integrisane dozvole za postrojenja i sve aktivnosti moraju izdati do 31. decembra 2020. godine. Iskoristila bih ovu priliku da apelujem na širu javnost, na resorno ministarstvo, na jedan ozbiljan problem kršenja zagađenja životne sredine iz svog okruženja iz svoje okoline.

Naime, radi se o nekada velikom gigantu drvne industrije, to je „Špik“ iz Ivanjice. Danas građani imaju velike probleme što se tiče zagađenja životne sredine. Nekada veliki gigant koji je zapošljavao nekoliko hiljada radnika, poslovao veoma uspešno danas je privatizacija neuspešna, kao što su mnoge u Srbiji. Radi manje od 100 radnika, hektari su prazni, hale su prazne. Ta tako dobra nekadašnja vlast je dozvolila da se poseku i mašine i prodaju u staro gvožđe, ali to nije tema današnje rasprave.

Skrenuću pažnju na ono što jeste apel građana, u čije ime i pričam, na njihove probleme što se tiče zagađenja životne sredine.

Pod broj jedan, to je buka, pre svega i u noćnim uslovima. Sve vrednosti merenja koje su do sada sprovedene su preko onih graničnih vrednosti. Uključivala se do sada i lokalna samouprava i ja lično, dok sam bila na funkciji predsednika SO u Ivanjici, međutim, rezultata nije bilo.

Drugi problem jeste aerozagađenje. To su opasne, sitne čestice. Tu je i formaldehid koji pada na kuće, uništava crepove, fasade, automobile, ali, što je najgore, razjeda i uništava zdravlje ljudi u neposrednoj okolini, ali ne samo u neposrednoj okolini, već i mnogo šire.

Treći problem jeste skladištenje otpada iz ove fabrike, koji je neretko u obližnjoj reci, gde se skladišti piljevina i drugi otpad.

Četvrti problem jeste postojanje i danas piralena u trafo-stanici koji je, rekla bih, potencijalna opasnost za građane, a postoje određene i sugestije građana da je došlo i do izlivanja piralena.

Da ne idem dalje u analizu, mislim da su to dovoljni razlozi da se Ministarstvo ozbiljnije uključi u rešavanje ovog problema i da konačno ovaj problem bude rešen.

Događale su se u ovom preduzeću i određene pronevere i manipulacije, tako da je dosadašnji direktor odnosno menadžer ovog preduzeća, a od skoro i bivši menadžer, tako da se ja nadam sa novim personalnim rešenjem da će i to uticati, a ja vam nudim i svoju ličnu aktivnost i angažovanje da svi zajedno, znači, i ta firma, preduzeće i lokalna samouprava, nadležno ministarstvo, što skorije organizujemo jedan sastanak i ja verujem da problem možemo rešiti, ako se na pravi način propišu prave mere i oroče na određeni rok. Ako to ne bude ispoštovano, zna se šta sledi. Niko od građana ne želi da se preduzeće zapusti i da radnici u današnje vreme ostanu bez posla. Njihova želja je da mnogo više radnika radi, ali, molim vas, ako hoćemo zemlju Srbiju i naše opštine, bezbedne za život građana, onda se zakon svakako mora poštovati.

Mi svi, narodni poslanici, tu i jesmo da rešavamo probleme građane, da donosimo dobre zakone, koji ne samo da treba da se donesu, već treba i da se poštuju. Njihova primena treba da se poštuje.

Na kraju, želim Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine uspeh u radu, a pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje, s obzirom na izuzetno važnu oblast, damo svoj glas za sva tri predloga izmene zakona u oblasti životne sredine, ali ne samo ovih zakona, već i protokola i sporazuma o kojima ćemo tek raspravljati. Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Milošević.

Reč ima narodna poslanica Adriana Anastasov. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi nekoliko zakona iz oblasti životne sredine i u svojstvu člana Odbora za zaštitu životne sredine moram da kažem da snažno podržavam ove izmene zakona i da bih pre svega htela da se zahvalim i ministarki, ali i državnom sekretaru Stani Božović i stručnim saradnicima na njihovim tumačenjima i razjašnjenjima prilikom redovnih sednica odbora, kada se govorilo o ovim temama.

Kada govorimo o prvom zakonu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, moram da kažem da se ovim Predlogom zakona ne dira u suštinska rešenja data u zakonu, već se predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje plaćanje taksi za postupke koje vodi ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, po podnetim zahtevima u oblasti stavljanja u promet hemikalija, u skladu sa evropskim propisima, dakle, usklađivanje sa evropskim standardima. Troškove postupaka snosiće pravna lica, odnosno preduzetnici koja od stavljanja u promet hemikalija imaju koristi, a neće biti na štetu države.

Takođe, kao što je i prethodna koleginica napomenula, imamo razgraničavanje inspekcijskih službi, tj. nadležnosti tri inspekcije i sprečavamo haotično stanje koje je bilo u prethodnom periodu i sada razgraničavamo te nadležnosti radi boljeg i efikasnijeg rada u okviru inspekcijskog nadzora.

U Predlogu zakona predloženo je formiranje zajedničkog tela radi planiranja, praćenja, usklađivanja i preduzimanja zajedničkih mera i aktivnosti za sprovođenje ovog Predloga zakona, međusobne saradnje uključujući inspekcijski nadzor i obuku nadležnih inspekcija.

Ono što nije bilo rečeno, a bilo je govora o ukidanju Agencije za hemikalije je da je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine naglašeno da je formiran Odsek za biocidne proizvode i hemikalije u kome radi šest inspektora. Predstavnici Ministarstva prilikom redovne sednice Odbora naglasili su da je Odsek izuzetno stručan i da su kadrovi preuzeti iz bivše Agencije za hemikalije, tako da Odsek za biocidne proizvode i hemikalije zajedno sa Odsekom za velike hemijske udese predstavlja jednu od najkvalitetnijih inspekcija u regionu.

Usvajanjem ovog Predloga zakona unapredićemo sistem upravljanja hemikalijama, rešićemo dugogodišnji problem nadležnosti inspekcija, a samim tim i poboljšati brigu o zaštiti životne sredine i brigu o zaštiti zdravlja ljudi, što je i najvažniji cilj ovog Predloga zakona.

Naredni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima menja se na sličan način. Dakle, usaglašavanje sa posebnim Zakonom o hemikalijama jer je prestankom rada Agencije za hemikalije kojoj su bili povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje biocidnim proizvodima, nadležnost je preneta na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Takođe, radi usaglašavanja i ukidanja Agencije za hemikalije ukidaju se naknade koje su bile prihod Agencije i umesto njih propisuju se takse koje će biti prihod RS. Deo troškova upravljanja biocidnim proizvodima takođe će snositi lica koja od stavljanja u promet istih ostvaruju promet.

I u ovom Predlogu zakona preciziran je nadzor nad primenom zakona i precizirano je ovlašćenje inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Poslednji i svakako jedan od najbitnijih zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine je jako bitan i njegove izmene pokazuju način na koji Vlada promoviše politiku o zaštiti životne sredine. Razlozi za izmene i dopune Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine su – usklađivanje odredaba zakona koje se odnose na početak rada postrojenja, koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, omogućavanje operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole, kao i obezbeđivanje nadležnom organu odgovarajućeg stepena dinamike rešavanja po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole.

Rok za izdavanje dozvole je po važećem Zakonu iz 2015. godine, a izmenama i dopunama Zakona ovaj rok se produžava do 2020. godine. Na ovaj način neka postrojenja mogu da započnu sa radom pre dobijanja integrisane dozvole ukoliko u toku probnog rada rezultati merenja zagađivanja životne sredine budu u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima.

Cilj ovog zakona nije da se zaustave postrojenja, da se odbijaju zahtevi, već da im se izađe u susret da postrojenja dopune i isprave zahteve kako bi dobili dozvole. Primena najboljih dostupnih tehnika iziskuje velika ulaganja u postojeća postrojenja i ni u jednoj zemlji EU nisu odbijeni zahtevi, već se radilo na tome da ih svi dobiju. Uz zahtev, ključni dokument koji nedostaje je program mera koji treba da se preduzmu u postrojenjima da bi se uskladili sa evropskim standardima.

Na svakoj dozvoli treba da se upišu podaci koliko će novca biti uloženo, da li će se u određenom roku sprovesti odgovarajuća mera i dozvola sama po sebi podrazumeva prelazne periode za sprovođenje ovih mera. Veliki broj kompanija koje ostvaruju veliki profit u isto vreme zagađuju životnu sredinu, ne ulažu sredstva kako bi se taj problem sanirao, pa je potrebno postaviti mehanizam kontrole.

Nova direktiva vrlo je zahtevna čak i za članice EU, pa samim tim i za našu zemlju. Cilj ministarstva i Vlade nije da zatvori ili poništi industriju Srbije već da je podstakne. Zbog toga će postojati tranzicioni periodi pod striktno definisanim uslovima i rokovima kako bi industrija ispunila sve zahteve i uslove za rad.

Pozivam sve poslanike da u Danu za glasanje podrže ove predloge zakona, a ja ću to svakako učiniti. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković, a neka se pripremi narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite gospođo Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas nastavljamo raspravu o vrlo bitna tri zakona u oblasti zaštite životne sredine. Nadam se da je ovo početak i da nas čeka još mnogo kvalitetnih zakona. Takođe, kao član Odbora za zaštitu životne sredine, nadam se da konačno počinjemo jednim intenzivnim tempom da se približavamo i otvaranju poglavlja 27, tako da sa zadovoljstvom želim da i mi damo doprinos tome u saradnji, naravno, sa vama.

Danas nastavljamo načelnu raspravu o ova tri zakona koja su blisko vezana za oblast zaštite životne sredine. Izmene i dopune prva dva zakona, Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima pre svega su rezultat usaglašavanja ovih zakona sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije. Zatim, usaglašavanje sa odlukom o prestanku postojanja Agencije za hemikalije i njihovim međusobnim usaglašavanjem.

Oba ova zakona se između ostalog bave integralnim registrom hemikalija biocida, uvozom, izvozom opasnih hemikalija biocida, ograničenjima, zabranama, zatim klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem naročito opasnih hemikalija i biocida. Pre svega, samo za građane da napomenem da su hemikalije supstance smeša, a biocidi su sredstva koja služe za uništavanje živih i nepoželjnih živih organizama.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o hemikalijama, dakle, kao što smo već čuli više puta, kratko ću da ponovim, izvršena je specifikacija plaćanja taksi sa željom da se teret administrativnog upravljanja ne bude na građanima Srbije već da ga preuzme onaj koji stavlja hemikalije u promet i onaj ko ostvaruje dobit od toga. Dakle, obveznici plaćanja su proizvođač, uvoznik, izvoznik i dalji korisnik hemikalija. Ono što je jako bitno to je efikasnije vršenje inspekcijskog nadzora. Dakle, podeljene su jasno nadležnosti između inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne.

Što se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, slične su izmene. Ono što je jako bitno jeste da se suštinski ne menja politika upravljanja i zbog toga smo više puta čuli primedbe da nije obavljena javna rasprava. Upravo je ovo razlog zato što se suštinski zakon ne menja, znači, izmene se odnose na promene nadležnosti, ono što je bilo u nadležnosti Agencije za hemikalije sada prelazi u nadležnost ministarstva.

Želim da kažem one primedbe o gašenju Agencije za hemikalije koje smo slušali juče, samo bih se osvrnula da to gašenje Agencije ne znači gašenje strategije, gašenje stručnosti, daleko od toga. Cilj je bio da se smanji birokratski aparat jer se utvrdilo da se u nadležnosti više ljudi nalazi jedan isti posao i prosto su preuzeti stručni ljudi, kao što smo i malo pre čuli, da su u inspektoratu preuzeti stručni ljudi iz Agencije za hemikalije, što je za svaku pohvalu, tako da je sačuvana i stručnost.

Propisane su takse umesto naknada. To se sliva u budžet Republike Srbije i razgraničene su i ovde nadležnosti inspekcije, dakle, u oblasti životne sredine, sanitarna, veterinarska i tržišna inspekcija.

Što se izmena trećeg zakona tiče, Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, ovim zakonom utvrđuju se aktivnosti i vrste postrojenja za koje moraju da imaju ovakvu vrstu dozvole ili tzv. IPPS integralnu dozvolu. Naravno da moramo da znamo da procesi u proizvodnoj industriji izazivaju značajne emisije štetnih materija u životnu sredinu i zbog toga se danas mnogo javlja propisa koji su vezani za ovu oblast, između ostalog je i ova integrisana dozvola.

Dakle, postrojenja koja su svrstana u IPPS kategoriju potencijalno su opasni zagađivači po životnu sredinu i moraju da imaju dozvolu za rad kojom se jasno definišu granične vrednosti emisije, a sa tom dozvolom se ide na to da bude i potrošnja sirovina i energije, da se svodi na minimum. Za sada operateri postrojenja imaće zaduženje da pribave integrisane dozvole. Dakle, integrisane dozvole primenjuju se u sektoru energetike, u sektoru prerade metala, mineralne, hemijske industrije, industrije upravljanja otpadom itd. Znači, u 31 podkategoriju je svrstano.

Ono što su zahtevi integrisane dozvole to je racionalno upravljanje nacionalnim resursima u skladu sa principom da zagađivač plaća. Zatim, delovanje na samom izvoru zagađenja sa željom da se svede u granične vrednosti emisija, da se propišu granične vrednosti emisija za određena postrojenja, da se vrši kontrola i smanjenje rizika od akcidenata, da se vrši ušteda energije i sirovina, da postoji proces razmene informacija između zemalja EU i naravno informisanja javnosti o radu određenog postrojenja. Integrisana dozvola, čisto da sumiram, jeste odluka nadležnog organa da određeno postrojenje ima dozvolu za rad ukoliko se garantuje da takvo postrojenje odgovara zahtevima koje propisuje ovaj zakon. Kako nova tako i već postojeća postrojenja moraće da nabave ovu dozvolu.

Radi javnosti samo ću reći da je 2011. godine iako je ovaj zakon na snazi od 2004. godine, da je 2011. godine izdata prva integrisana dozvola u Srbiji za postrojenje za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, a 2012. godine to je bilo u pokrajini za postrojenje za proizvodnju biocida. Dakle, od ukupno 196 postrojenja koje podležu IPPS izdavanju te dozvole 166 je podnelo zahtev, a samo je deset dobilo do kraja prethodne godine.

Želim prosto da kažem zato što kao član sam slušala obrazloženja zašto je to tako, ne zato što ministarstvo nije dobro radilo, daleko od toga, ministarstvo ulaže sve moguće snage i energiju da sva postrojenja dobiju dozvolu, ali uglavnom su se predavali nepotpuni zahtevi. Zato ova promena zakona ide u tom pravcu da se jasnije i preciznije definišu odredbe ovog zakona kako bi operateri postrojenja mogli da predaju jasnije i potpunije zahteve. Zahtev za dozvolu prosto sadrži mnogo stvari, sadrži opis instalacija, aktivnosti, plan korišćenja sirovina energija, izvore, prirodu, količinu emisija i mnogo toga. Ako operater nije stručan za sve ove oblasti prosto će negde naići na neki propust. Sada ove izmene, odnosno definisanje odredbi dovešće do toga da će moći lakše i jasnije da se predaju zahtevi.

Nakon zahteva operatera onda se pristupa izradi nacrta dozvole i za to je predviđeno 120, pa najviše do 240 dana. I, u ovom periodu je napravljena, vezano za ovaj period do izdavanja dozvole su izmene u zakonu. Dakle, cilj je bio usklađivanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji kako bi se omogućio kontinuitet rada ovog postrojenja koje želi dozvolu. To podrazumeva preciziranje slučaja kada postrojenje može da nakon probnog rada nastavi da radi čak i do izdavanja dozvole, znači granično sa tih 240 dana, naravno pod uslovom da postoje svi tehnički dokazi o ispravnosti da nema emisija štetnih materija po životnu sredinu.

Postoje neke velike peći, kada se radi o velikim postrojenjima, koje moraju da se ugase, zatim, postoji veliki period da se te peći ponovo aktiviraju i prosto dolazi do problema kod postrojenja. Ovde opet ministarstvo izlazi u susret postrojenjima. Kao što je koleginica rekla, ministarstvu je cilj da postrojenja imaju dozvole, da postrojenja rade i da oživimo našu industriju.

Još bih se osvrnula na Odbor za zaštitu životne sredine koji je dobio, odnosno informisan je da je formirana radna multisektorska grupa koja je donela odluku da se mora ponovo formirati i da je potrebno da se formira ponovo Zeleni fond. Par reči bih samo rekli i o tome, jer smo i o tome slušali juče razne primedbe, da je ova vlast ukinula 2012. godine Zeleni fond. Naravno, da taj fond nije raspolagao namenskim novcem i za to imamo konkretno dokaze jer ulaganje u infrastrukturu, pristupne puteve pored nekih objekata životne sredine ne znači da je to ulaganje u životnu sredinu. Dakle, nepravilnosti su postojale, time će naravno nadležne službe da se bave, a ono što jeste cilj jeste da 10,5 milijardi koliko je potrebno eura za ovo ministarstvo, odnosno za resor zaštite životne sredine, da se dođe do krajnjih ciljeva sigurno jeste veliki novac za našu zemlju i svaki dinar bi trebalo da se sliva sa namenom da ga utrošimo u zaštitu životne sredine.

Zeleni fond će svakako biti, zeleni dinar će postojati ponovo, ali će se namenski trošiti. Postojaće kontrola, to je ono što je takođe cilj ovog ministarstva i ove Vlade i tome puna podrška i zbog svih ovih zakona, kao što sam rekla.

Želela bih samo još da napomenem da, takođe se slažem sa svim prethodnicima, koji su pomenuli da je potrebno edukacija dece od nivoa predškolskog, kroz školu.

Imala sam prilike da i sa vaspitačima pričam, pošto imam decu tog uzrasta. Dakle, oni su svi izrazili želju da žele više, jer deca osećaju potrebu i deca osećaju izuzetnu odgovornost kada im se da takva mogućnost da oni kontrolišu roditelje.

To je neverovatno, koliko oni to sa više žara čine, tako da mislim da zaista treba iskoristiti decu u tom smislu, i to je moj predlog da razmislite o tome.

U svakom slučaju, velika podrška SNS u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović-Vukojičić. Izvolite, gospođo Mrdaković Todorović.

Hvala predsedavajući, poštovana ministarka Bošković-Bogosavljević, uvaženi saradnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, naravno SNS će u danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona.

Danas ću se u svom izlaganju zadržati na Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama.

Iako je opredeljenje naše države da se u privredu i privredne tokove što manje meša bilo kakvim intervencionističkim instrumentima, i ako je cilj tržište funkcioniše slobodno, po principu ponude i tražnje, postoje oblasti koje pravni sistem mora detaljno i precizno da uredi, kako bi se i konkretna privredna delatnost odnosno industrijska proizvodnja odvijala bez zastoja po jasnim i preciznim principima.

Hemijska industrija i promet hemijskim proizvodima i na posredan i na neposredan način utiču na zdravlje celokupnog stanovništva, a s obzirom da se radi o izuzetno opasnim materijama koje mogu da ugroze zdravlje većeg broja ljudi, neophodna je jasnim zakonskim normama, regulisati sve situacije, ali i predvideti adekvatan odgovor i nadzor nadležnih inspekcijskih službi, mislim na inspekciju zaštite životne sredine, sanitarnu i tržišnu inspekciju, kako bi se izbegla situacija da se zbog neprecizno određenih nadležnosti inspekcijskih organa, ili čak sukoba nadležnosti istih, dese propusti čije posledice mogu biti nemerljive.

Na drugoj strani, ukazala se potreba da se na pravi način finansira upravljanje opasnim hemikalijama, a s obzirom da je deo troškova pokrivan iz budžeta Republike Srbije, znači na račun poreskih obveznika neophodno je precizirati principe daljeg finansiranja, saglasno načelu da ko ostvaruje profit taj treba da snosi i troškove i takav princip se primenjuje i u EU.

Izmene i dopune ovog Zakona koji je donet 2012. godine, ne zadire previše u suštinsku materiju zakona, već pre svega pojašnjava i detaljno reguliše pojedine situacije, kao što su osnov za naplatu takse, procena opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva, izdavanje, kao i produženje dozvole za obavljanje prometa, izdavanje i produženje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.

Takođe, ukazala se i potreba da se ovaj Zakon uskladi sa drugim propisima u našoj zemlji i zakonskim rešenjima, koja se primenjuju u EU, pa će se zajedno sa uređenjem osnova za naplatu taksi za upravljanjem hemikalijama i obezbeđenjem uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama obezbediti svi relevantni okviri za nesmetano funkcionisanje ove delatnosti sa jako redukovanim opcijama za bilo kakvu zloupotrebu i ugrožavanje života i zdravlja građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Reč ima Milanka Jevtović-Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Izvolite gospođo Jevtović-Vukojčić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se već drugi dan nalazi set zakona koji se odnosi na Zakon o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Sva ova tri zakona su izuzetno značajna, pre svega sa aspekta očuvanja zdravlja ljudi, a naravno i sa aspekta očuvanja zdravlja životne sredine. Smatram da su sva ova tri zakona, u stvari odgovor, reakcija odgovornosti sadašnje vlasti i sadašnjeg ministarstva zarad sigurnije i bolje budućnosti, odnosno zarad boljeg zdravlja stanovništva i bolje i uređenije životne sredine.

Što se tiče samog zakona o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, tu su već kolege narodni poslanici govorili dosta, znači, suštinski ne radi se o nekim velikim izmenama, vrši se, u stvari usaglašavanje sa evropskom praksom, odnosno sa praksom zemalja EU, a gde se takse naplaćuju od onih koji stavljaju u promet hemijske proizvode.

U stvari, takse se naplaćuju od onih koji po osnovu distribucije hemikalija, uvoza i proizvođenja hemikalija ostvaruju prihod. Svakako da te takse oni treba da plaćaju, a ne da se sredstva za izdavanje takvih dozvola prelivaju na teret građana Republike Srbije i na teret budžeta Republike Srbije.

Sem uvođenja takse, ovde bih u zakonu o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, posebno naglasila član 5. koji definiše izmenu zakona i koji, u stvari se tiče potrošača, a to je da se predviđa zakonski rok u kome je uvoznik, proizvođač i distributer dužan da da informaciju građaninu o supstanci koje pripadaju, takozvanim supstancama koje mogu izazvati zabrinutost, a to je zakonski rok od 45 dana.

Na taj način povećava se pravna sigurnost potrošača i na taj način, naravno, dovodi se preciziranjem tačnog roka smanjuje se neizvesnost onog ko treba da dobije tačnu informaciju, a to su one supstance koje u svom sastavu imaju koncentraciju veću od 0,01%.

Takođe, bih navela i član 7. pomenutog zakona, a koji se odnosi na upis u registar hemikalija. Registar hemikalija je izuzetno važna baza podataka. Predstavlja svojevrsni inventar i svojevrsni potpis hemikalija koje se nalaze na našem tržištu, odnosno na tržištu Republike Srbije.

Ono što ovde posebno želim da istaknem jeste da je Registar hemikalija u stvari i urađen po uzoru na zemlje članice EU, ali ovim predlogom zakona vrši se ispravka, u stvari jedna pravničko tehnička ispravka, a to je da je omogućena dvostepenost, odnosno da na rešenje koje donosi Ministarstvo zdravlja moguća je žalba, a žalba se podnosi Vladi. Znači, to je ono što je kao novina uvedeno u članu 7. Predloga ovog zakona kojim se menja raniji član.

Ono što takođe želim da istaknem to su dozvole koje daje vaše Ministarstvo, dozvola o prometu, naročito opasnih hemijskih supstanci i dozvola o korišćenju tih supstanci. Tu posebno želim da naglasim izuzetnu stručnost vašeg ministarstva, posebno odseka za biocidne proizvode i hemikalije. To je izuzetno složen postupak. To je postupak koji zahteva izuzetno znanje, a takvo znanje poseduje taj odsek i poseduje vaše ministarstvo.

Takođe bih želela da naglasim da ovim izmenama i dopunama zakona vrši se tačno preciziranje i razgraničenje nadležnosti tri inspekcije, i to sanitarne, inspekcije, inspekcije za zaštitu životne sredine i tržišne inspekcije. Ovo razgraničenje zakonsko je jako važno zato što smo imali neka prethodna iskustva da ona materija gde su odgovorni svi, u stvari nije odgovoran niko. U tom smislu tačnim razgraničenjem nadležnosti i formiranjem i potpisivanjem sporazuma između tri ministarstva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva zdravlja i Ministarstva trgovine, na jedan koordinisan i sinhronizovani način planiraće se aktivnosti, kao i obuka i naknadno sticanje znanja i veština sve ove tri inspekcije, a naravno sve u cilju efikasne implementacije zakona.

Ono što još hoću da naglasim to je da je posao zaštite života, zdravlja i zaštite životne sredine posao svih nas. To jeste prevashodno posao Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine, ali to je i posao svih nas, počev od nas samih, a tiče se kulture življenja. Naravno, poseban akcenat stavila bih i na Ministarstvo zdravlja i na Ministarstvo prosvete i obrazovanja, jer duboko verujem sa svim ovim što su moje kolege iz poslaničke grupe SNS izneli da edukacija dece mora početi najpre iz kuće, a zatim kroz predškolske i školske ustanove i da postane sastavni deo obrazovnog sistema, jer zaštita životne sredine nije stvar jednog projekta, nije stvar ni 10 projekata. Zaštita životne sredine je jedan kontinuirani proces koji treba da traje svakodnevno, a sve u cilju toga da obezbedimo povoljne uslove za život budućih generacija.

Takođe, želim da istaknem i nadam se da će podzakonski akti koji se odnose na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama biti doneti u predviđenom roku, a to je rok do tri meseca, jer znamo da od donošenja i brzine donošenja podzakonskih akata zavisi u stvari implementacija zakona.

Svedoci smo da smo u nekom periodu masovno donosili zakone, ali nisu bili donošeni podzakonski akti. To su mnogi zakoni koji su donošeni 2005, 2006, 2007. i 2008. godine. Bez podzakonskih akata zakoni ostaju prazno slovo na papiru i očekujem da ćete vi i taj deo posla odgovorno obaviti.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, tu želim da naglasim da, što se tiče ukidanja Agencije za hemikalije, što se tiče struke, što se tiče zaštite životne sredine, nije napravljena nikakva šteta na uštrb toga. Napravljena je u stvari korist, korist za građane, korist za budžet, jer se radi o smanjenju birokratskog aparata.

Kod Zakona o biocidnim proizvodima želela bih samo da istaknem da se, sem ove tri inspekcije, uključi i inspekcija veterine. To podrazumeva jedan sinhronizovani rad sve ove četiri inspekcije, a takođe u cilju očuvanja zdravlja pre svega ljudi.

Što se tiče Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, taj zakon je u stvari usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji i tiče se novih postrojenja, koji nakon dobijanja probne dozvole, odnosno kada se utvrdi da su parametri zagađivanja životne sredine u granicama normale, mogu da nastave da rade još 240 dana do dobijanja integrisane dozvole, a stara postrojenja, taj rok je produžen. On je isticao ove godine, 2015. godine, a zbog složenosti samog postupka produžen je do 2020. godine.

Ovom prilikom želim da istaknem jedan industrijski objekat koji je takođe spadao u zagađivače životne sredine. To je cementara u Kosjeriću koja je nakon privatizacije dobila integrisanu dozvolu i nije više zagađivač životne sredine.

U danu za glasanje Srpska napredna stranka podržaće vaše predloge zakona jer radi se o očuvanju zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine. Hvala.