Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Cenjeni ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS će, naravno, podržati sva četiri zakona koji se danas nalaze pred nama. Fokus u svojoj diskusiji staviću na prva dva predloga zakona. Neću se baviti sporazumima.
Hteo bih da kažem nekoliko reči prvo o Zakonu o ograničavanju raspolaganja imovinom, u cilju sprečavanja terorizma. Ovaj zakon, mada se o tome ne govori u njemu, jeste u stvari deo jednog šireg okvira koji predstavlja Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i Akcionog plana za njeno sprovođenje koja je doneta samo pre nekoliko meseci. U ovu nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma su inkorporirane preporuke tzv. jedinice za finansijsku akciju, odnosno Financial Action Task Force, njih 40, tzv. FATF 40 preporuke, ali su u nju uključene i preporuke i primedbe koje je dala Evropska komisija. Ovih 40 preporuka, tih FATF 40 plus devet posebnih preporuka koje se odnose na sprečavanje finansiranja terorizma su vrlo značajne iz razloga jer su one priznate kao međunarodni standard, čak i od MMF i Svetske banke.
Ono što mislim takođe da je vrlo važno reći kada govorimo o Nacionalnoj strategiji, kažem, bez obzira na to što ona nije sastavni deo zakona, ona jeste u stvari jedan krovni dokument, ono što je važno reći vezano za nju jeste da je ona u potpunosti na liniji sa tzv. Četvrtom direktivom EU, koja, doduše, još uvek nije usvojena, ali na kojoj se radi i vrlo je važno da mi praktično idemo unapred sa našim rešenjima, odnosno naravno da smo u skladu sa Trećom direktivom, ali primenjujemo rešenja koja tek treba da budu doneta, odnosno na kojima se radi kada je reč o Četvrtoj direktivi EU.
Fokus u Nacionalnoj strategiji je stavljen na implementaciju, odnosno na efikasnost njene primene, ali i na koordinaciju svih nadležnih organa koji su zaduženi za njenu primenu kroz jedno telo koje se naziva Stalna koordinaciona grupa. Takođe, mislim da je važna komponenta Nacionalne strategije i monitoring njene primene, odnosno monitoring rezultata koje će postići, ali isto tako i njene usklađenosti sa najnovijim međunarodnim rešenjima koja donose sve one relevantne institucije o kojima smo do sada govorili.
Usvajanje ovog zakona naravno da je na prvom mestu potreba, u smislu zaštite države i ustavnog poretka, ali i zaštite imovine i lica, ali je istovremeno i naša međunarodna obaveza. Ministar je pomenuo da je u poslednjih petnaestak godina Savet bezbednosti UN doneo veliki broj rezolucija koje se odnose na sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma. Tu bih na prvom mestu naglasio Rezoluciju 1247 i 1373, koje se upravo odnose na sprečavanje finansiranja terorizma. Te usvojene rezolucije predstavljaju jednu vrstu, hajde da kažemo, implicitne, a možda čak i eksplicitne obaveze za države članice UN da ih primenjuju, odnosno da ih kroz odgovarajuće propise primene u praksi.
Takođe, važno je reći i da Republika Srbija ima obavezu, s obzirom na njeno članstvo u Savetu Evrope, da svoje zakonodavstvo prilagodi i onim merama koje su propisane kroz određene propise koje Savet Evrope donosi. U tom smislu treba reći da je još od 2003. godine Republika Srbija članica jednog tela Saveta Evrope, tzv. Manivala, dok je istovremeno naša Uprava za borbu protiv pranja novca članica tzv. Egmont grupe.
Dakle, mi ovde imamo i, osim obaveza koje su povezane sa rezolucijama koje je usvojio Savet bezbednosti UN, obaveze koje proističu iz članstva u Savetu Evrope, ali imamo i obaveze usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Manival, ovo telo Saveta Evrope, periodično donosi izveštaje u kojima ocenjuje napredak zemalja članica. Moram da kažem, nažalost, da je poslednji izveštaj Manivala iz decembra 2012. godine pokazao da Srbija nije ostvarila gotovo nikakav napredak kada je u pitanju sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno dobili smo negativnu ocenu i to je jasan pokazatelj da smo morali najhitnije da donesemo odgovarajuću zakonsku regulativu, odnosno krovni dokument kakav predstavlja nacionalna strategija, a onda potom i ovaj zakon koji će omogućiti njenu primenu u praksi, da bismo popravili svoj položaj međunarodni i da bismo u nekoj perspektivi bili mnogo bolje ocenjeni.
Kao što rekoh, ovaj zakon predstavlja kamen temeljac, praktično, Nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i on, u stvari, treba da donese određene benefite. Prvo je svakako stvaranje pretpostavki za borbu protiv terorizma i borbu protiv finansiranja terorizma. Zatim, treba da donese povećanje pravne sigurnosti za fizička i pravna lica kroz određene instrumente koje je zakon propisao, samim tim i poboljšanje poslovnog okruženja, odnosno stvaranje veće sigurnosti u poslovnom okruženju. Na kraju, rekao bih možda čak i najvažnije, on treba da doprinese poboljšanju međunarodnog ugleda Republike Srbije, naročito u kontekstu ovih loših rezultata koje smo imali u prošlosti, a koje možemo u budućnosti dramatično da povećamo.
Ne treba da zaboravimo koliko je aktuelna tema terorizma i finansiranja terorizma danas u svetu i poslednjih 15 godina, ali svakako i prethodne i ove godine. Verujem da i mnogobrojne kolege i ministar naročito znaju koliko u našim kontaktima sa relevantnim međunarodnim institucijama i sa predstavnicima i Brisela i američke administracije oni insistiraju upravo na tome da naša zemlja bude na liniji sa onim što su neki međunarodni standardi, kada je u pitanju borba protiv terorizma i protiv finansiranja terorizma, i koliko kada se nalaziš na toj liniji doprinosiš u stvari svom međunarodnom ugledu. Taj međunarodni ugled se nakon toga preslikava na svakako jednostavnije rešavanje mnogobrojnih otvorenih pitanja, da tako kažem, od onih koja se odnose na ubrzanje procesa evrointegracija do onih koja se tiču otvorenih pitanja koja imamo sa predstavnicima Prištine.
Ono što zakon propisuje jeste da Vlada Republike Srbije već u roku od 30 dana treba da izađe sa spiskom terorista i svih lica povezanih sa njima, odnosno sa tzv. listom označenih lica i da nakon toga svakih godinu dana tu listu ažurira. Takođe, zakon jasno propisuje i procedure za postizanje željenih efekata, to su one tri stvari o kojima sam govorio pre nekoliko minuta, dakle, na prvom mestu pretpostavke na osnovu kojih se lica mogu staviti na tu tzv. listu označenih lica, to je ministar govorio na koji način neko može doći na tu listu, zatim na kontrolu poslovanja naročito označenih lica ili svih onih koji se mogu dovesti u sumnju da na bilo koji način sa njima posluju.
Zatim, prelazimo na restriktivne mere, odnosno mere ograničavanja raspolaganja tom imovinom, a nakon toga i kontrolu, odnosno upravljanje tom imovinom nad kojom postoji mera ograničavanja raspolaganja. Na kraju krajeva, naravno, nadzor nad primenom zakona zašta je zadužena Uprava za sprečavanje pranja novca.
Kada je reč o izmenama i dopunama Carinskog zakona, on je naravno nastao kao posledica potrebe da usaglasimo našu zakonsku regulativu sa Carinskim zakonom EU u sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Ono što je drugi razlog, ali rekao bih ne manje važan, jeste želja, i ako hoćete potreba, a ja bih rekao na prvom mestu imperativ da u najhitnijem roku pristupimo tzv. Evropskoj konvenciji o zajedničkom tranzitu, odnosno da počnemo da primenjujemo tzv. novokompjuterski, odnosno novokopjuterizovani tranzitni sistem NCTS. U suprotnom bojim se da bi Srbija došla u opasnost da postane jedan, da tako kažem nekonkurentan tranzitni pravac, da ne kažem da bi mogla da postane crna rupa na saobraćajnoj mapi Evrope.
Primena ovog novogkompjuterizovanog tranzitnog sistema, odnosno NCTS praktično smanjuje carinske procedure i na taj način ubrzava proceduru ocarinjenja na granici i povećava efikasnost transporta, isto tako, naravno, ubrzava protok robe i usluga i smanjuje što je vrlo važno troškove međunarodnog transporta i međunarodne trgovine.
Osim ovoga moj kolega je govorio o tome koja su to još rešenja nova koja ovaj zakon donosi, pa se neću osvrtati na sve ono što je on rekao, ali rekao bih da je vrlo važno ovo što je pomenuto, a to je da se ukida obaveza pribavljanja bankarske garancije za obezbeđenje carinskog druga, to jedna od stvari koja je vrlo važna koja utiče na smanjenje troškova. Druga stvar koja je vrlo važna jeste uvođenje ovog prekršajnog naloga za blaže carinske prekršaje i te dve mere su praktično usmerene na smanjenje troškova kako za privredne subjekte, tako i za carinske organe.
Ovaj novokompjuterizovani tranzitni sistem, opet kao i ono o čemu sam govorio, dok sam diskutovao o prethodnom zakonu nije sastavni deo ovog zakona i ne znam možda ja grešim, ali meni se čini da je on suštinski najvažnija posledica za donošenje ovog zakona, pa bih hteo sa nekoliko reči da se osvrnem na njega, jer mislim da je on vrlo važan i da pristupanje ovim tranzitnim procedurama, odnosno u tranzitnom postupku predstavlja nešto vrlo važno za Srbiju.
Dakle, ovaj novokompjuterizovani tranzitni postupak je usvojilo svih 28 zemalja članica EU, plus četiri zemlje članice tzv. EFTA sporazuma, plus Turska i već iz toga vidimo da se praktično radi o jednom sistemu koji zaokružuje čitav pravac od severne, zapadne Evrope preko centralne i južne Evrope do Male Azije, a onda se račva na Aziju i Afriku. Dakle, ko se ne nađe na tom pravcu mislim da može da bude u ozbiljnom problemu kada govorimo o tranzitu robe i usluga.
On je donet kao nešto što je trebalo da ubrza drastično carinske procedure, a to se radi na taj način što se kompletna dokumentacija obavlja praktično elektronski i samim tim utrošak vremena na granici se značajno smanjuje i povećava se efikasnost transporta.
Kada uzmemo u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, o kome vrlo često govorimo i kada uzmemo u obzir činjenicu da Republika Srbija nije članica EU ona je praktično jedina zemlja na ovoj putanji koja nije članica EU, onda mislim da je potpuno nejasno da uvođenje NCTS sistema jeste nešto što je za Republiku Srbiju, rekao bih, neminovnost.
Između ostalog uvođenje ovog sistema naravno, to nije nešto što moramo da uradimo preko noći jeste i naša obaveza u procesu pristupanja EU, s obzirom da su sve zemlje članice EU ovaj sistem uvelu u upotrebu.
Pošto sam govorio o značaju i o hitnosti uvođenja ovog NCTS sistema, neko bi mogao da postavi pitanje - dobro, zašto onda ovaj zakon skoro šest meseci je u našoj proceduri u Skupštini, zašto ga nismo doneli ranije, možda smo izgubili tih šest meseci. Odgovor je da nismo izgubili vreme, odnosno da se na ovom projektu radi već dugi niz godina i da praktično ovaj zakon koji danas donosimo jeste kraj jednog puta koji traje već osam godina.
Mi smo već od 2007. godine uključeni u implementaciju ovog projekta kroz IPA 2007, IPA 2011 projekte, odnosno Fond predpristupne pomoći kroz koje smo obavili implementaciju prve i druge faze ovog projekta. Mi od, čini mi se, septembra 2014. godine već testiramo ovaj sistem u carinarnici u Subotici, tako da praktično smo prešli čitav put i ostalo je još da donesemo zakone i time stvorimo zakonski okvir i da nadam se u najskorije vreme počnemo u potpunosti primenjujemo novokompijuterizovan tranzitni sistem i da time postanemo još jedna zemlja koja će ga primenjivati, odnosno praktično jedina zemlja koja se nalazi na Koridoru 10, koja ga u ovom trenutku ne primenjuje da ga i mi primenjujemo.
Moramo da imamo na umu da postoji jedan konkurentni koridor koji se zove Koridor 4 na kome su sve zemlje članice EU. Dakle, tamo ne postoji nikakav prekid puta u smislu primene jednog jedinstvenog sistema tranzita. Zbog toga mislim da je vrlo važno da ovaj zakon izglasamo. Naravno, verujem da će se to i dogoditi i da u najskorije vreme, naravno počnemo da primenjujemo novo kompijuterizovani tranzitni sistem. Još jednom ću ponoviti da će SDPS podržati sva četiri predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.