Hvala.
Dozvolite mi nekoliko samo kratkih napomena pred početak rasprave.
Prvo, zakon, odnosno Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, to je zakon koji de fakto usklađuje zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama UN koje je Srbija potpisala sa jedne strane, a sa druge strane ispunjava obaveze koje proizlaze iz članstva u Savetu Evrope, obzirom na veliko kašnjenje u donošenju svih ovih propisa potrebno je hitno donošenje zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Kao što znate, to su međunarodni zakoni i norme koje su prihvaćene od velikog broja zemalja i naša namera je da ovim zakonom ispunimo te svoje obaveze.
Cilj je unapređenje borbe protiv terorizma, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma, kao i prethodne neophodne faze u vršenju svih terorističkih akata.
Postojećim zakonima to nije regulisano. Nužno je regulisati ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, odnosno označenih lica koja se definišu ovim zakonom, što do sada nije bilo uređeno u našem zakonodavstvu.
Ovaj nacrt zakona propisuje radnje i mere za ograničavanje raspolaganja. Utvrđivanje označenih lica vrši se na osnovu, odnosno, listu utvrđuje Vlada, na osnovu tri izvora informacija. Jedno su UN, sistem UN, drugo su informacije od nadležnih državnih organa i treće su moguće informacije od drugih, odnosno zahteva drugih država. Nacrt zakona utvrđuje, predviđa privremeno ograničavanje raspolaganja imovinom dok se ne sprovedu svi drugi zakonom utvrđeni postupci. Ovaj zakon de fakto omogućava Srbiji da ispoštuje sve obaveze prema UN, prema Savetu Evrope i svim drugim važećim međunarodnim zakonima.
Drugi zakon koji se predlaže jeste zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Glavne odredbe ovih izmena su uvođenje novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema koji bi omogućio Srbiji da olakša sprovođenje tranzitnog postupka roba, što je preduslov pristupanju Konvenciji o zajedničkom tranzitu. Imajući u vidu naše planove da se efikasno uključimo u sistem evropskih magistrala, putnih, železničkih i ostalog, presudno je da imamo regulisano zakonom uslove tranzita, da bi Srbija mogla da bude ravnopravni učesnik u tom procesu. Nisu samo spore pruge i putevi razlog kašnjenja, nego i procedure na granici. Prema tome, ovo je preduslov da se Srbija u to uključi.
Takođe, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona omogućava dalje usaglašavanje sa carinskim zakonima EU. Još jednu novinu uvodi, a to je prihvatanje ne samo bankarskih garancija, nego i drugih oblika obezbeđivanja carinskog duga.
Konačno, ovaj Predlog izmena i dopuna zakona obezbeđuje usklađivanje sa Zakonom o prekršajima, odnosno omogućeno je da se za lakše carinske prekršaje iz člana 295. Carinskog zakona primenjuje Zakon o prekršajima. To je tehnička strana.
Treći zakon koji se danas nalazi u raspravi jeste Zakon o potvrđivanju Sporazuma tj. ratifikaciji Sporazuma o zajmu između KFW Franfurkt na Majni i Republike Srbije za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima.
Kao što verovatno znate, projekat energetske efikasnosti u javnim objektima je masovno sprovođen u velikom broju zemalja gde su ostvarene malim ulaganjima ogromne uštede u školama, muzejima, javnim zgradama uopšte. Ovaj projekat ponavlja ta dobra iskustva i zajmom koji se daje u iznosu do 15 miliona evra pod izuzetno povoljnim uslovima sa fiksnom kamatnom stopom 2,1% na period od 12 godina, koji će Srbija vraćati u 19 uzastopnih polugodišnjih rata do 30. decembra 2017. godine, obezbeđuju se sredstva kojima će se omogućiti iniciranje programa energetske efikasnosti i ušteda u javnim objektima, školama, pre svega, i svim drugim javnim objektima.
Srbija će, iskazano i javno, plaćati 0,25% tzv. interkalarne kamate na angažovana nepovučena sredstva i platiti proviziju za organizovanje posla od 0,5%. Krajnji rok za povlačenje sredstava je 30. decembar 2017. godine, znači, do samog kraja ovog kredita. Uz zajam je obezbeđena i donacija od 1,3 miliona evra, kao i doprinos lokalnih samouprava od 1,5 miliona evra. Prema tome, ovim sredstvima će se dalje omekšati uslovi ovog kredita. Nisam računao, ali mislim da je tzv. grant element vrlo značajan pri ovim stopama od najmanje 50%, možda i više.
Konačno, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Ovaj zakon je, kao što vidite, po sadržaju povezan sa prvim zakonom, a svi ovi zakoni su povezani ne samo time što je Ministarstvo finansija nadležno za njih, nego što uprave o kojima je ovde reč međusobno sarađuju i dnevno i operativno i na strategiji.
Sporazumom koji se potvrđuje između Albanije i Srbije stvara se pravni prostor da carinski organi država ugovornica pruže jedna drugoj administrativnu pomoć i razmenu informacija pod uslovima predviđenim ovim sporazumom i to u obezbeđenju pravilne primene carinskih propisa, sprečavanju, istraživanju u borbi protiv kršenja carinskih propisa.
Pomoć u okviru ovog sporazuma pružaće se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strana ugovornica. Ovo je tipski sporazum. Prema tome, ovaj sporazum se samo sada proširuje na odnose između Srbije i Albanije. Nema tu nekih posebnih novina u odnosu na slične sporazume potpisane sa drugim zemljama ili između drugih zemalja.
Ovaj sporazum je potpisan u cilju predupređivanja i suzbijanja povreda carinskih i drugih propisa, suzbijanja krijumčarenja, olakšavanja i ubrzanja robnog i putničkog prometa između dve zemlje i razmene iskustava u radu carinskih organa. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću današnje vreme koje mi stoji na raspolaganju u ovoj načelnoj raspravi iskoristiti prvenstveno da nešto kažem o prva dva Predloga zakona, dakle, o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, mislim da je jako dobro što se on nalazi na dnevnom redu, što danas imamo priliku da se o njemu izjasnimo. Činjenica je da prilično kasnimo sa donošenjem jednog takvog zakona, no dobro.
Naravno, borba protiv terorizma, kao što je već opštepoznato, gotovo svakodnevno permanentno treba da se unapređuje i to posebno kada govorimo u segmentu finansiranja terorizma, koji kao takav uvek prethodni njegovom vršenju. Zato, imajući u vidu težinu koju predmetna materija nosi sa sobom, neophodno je da se upravo i ta oblast ograničavanja raspolaganja imovinom, a u cilju sprečavanja terorizma, reguliše zakonom, jer ovakva predmetna materija apsolutno do sada nije bila regulisana našim zakonodavstvom.
Činjenica je da su neki delovi ove materije regulisani, kada kažem neki delovi, prvenstveno mislim na krivična dela koja su inkriminisana našim Krivičnim zakonikom, kao što je predviđanje krivičnog dela i međunarodnog terorizma i krivičnog dela finansiranja terorizma, ali se čini da je to nedovoljno da bi se cela ova oblast na jedan sistemski način uredila. Nužno je uspostavljanje tog zakonodavnog okvira za preduzimanje preventivnih mera u pogledu sprečavanja finansiranja terorizma, kao što je i neophodno apsolutna saradnja svih država upravo na ovom nivou.
Nužnost donošenja ovakvog jednog zakona proizilazi iz činjenice da smo mi i deo Egmont grupe, tj. Međunarodne organizacije finansijsko-obaveštajnih službi, čija je članica Uprava za sprečavanje pranja novca i to od 2003. godine. Takva jedna činjenica jednostavno nas primorava da ukoliko do sada nismo, onda pak u nekom budućem periodu što brže i što potpunije usaglašavamo propise upravo u oblasti međunarodne saradnje.
Kada se ima u vidu kada govorimo kako o pranju novca, tako isto i o finansiranju terorizma, uvek se govori u prvom redu o krivičnim delima sa elementom inostranosti, to je poznato i onda se pored međunarodne saradnje nužno pretpostavlja i postojanje kvalitetnog zakonodavnog okvira, čemu doprinosi ovaj zakon, kažem ne potpuno, ali u svakom slučaju doprinosi bar u delu one materije koju ona uređuje.
Do sada čini se da su najbolji rezultati u borbi protiv terorizma, a to pokazuje ne samo puka teorija, nego i praksa, zapravo, postižu se preventivnim delovanjem i to nije ništa novo, dakle, uklanjanjem svih onih uzroka do kojih nastanak terorizma i dovodi, i ne samo nastanak terorizma, nego čini mi se i njegovog jednog stalnog postojanja u ma kom obliku. Čini se da je on gotovo stalno prisutan, dakle, egzistiranju u njegovim različitim pojavnim vidovima.
Kada govorimo o prevenciji, činjenica je da na prvom mestu treba preduzeti sve one radnje sa ciljem sprečavanja finansiranja terorizma, ali i brojne druge radnje, kao što su sprečavanje ilegalne obuke, stvaranje, zapravo izgradnja ilegalnih pogona za obuku terorista, sprečavanje legalne, a naročito ilegalne nabavke oružja, praćenje, otkrivanje, sprečavanje terorističkih akata, stalna razmena informacija, stalna razmena iskustava u borbi protiv terorizma među državama itd.
Članom 2. ovog predloga Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma određuju se pojmovi, pa se tako daju definicije ograničavanja, raspolaganje imovinom, definicije imovine, pojam označenog lica, finansiranja terorizma, pojam terorističkog akta, definicija teroriste, definicija terorističke organizacije i definicija opravdanog uverenja da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta.
Kada govorim o ovom članu, članu 2, predmetnog Predloga zakona o kom danas govorimo, moram danas da iznesem jednu kritiku, zapravo, više je sugestija, moguće je da ona bude otklonjena i amandmanskim putem, jednu nedoumicu i volela bih, ukoliko postoji mogućnost, da mi se nakon izlaganja podrobnije nešto kaže o onome što ću izneti.
Kada kažem kritika, mislim na, kao što sam rekla, sugestiju, a ona se odnosi u pogledu određenja, definisanja pojma teroriste, gde se ovim Predlogom zakona određuje kao lice koje samo ili sa drugim licem, naglašavam, sa umišljajem podstrekava ili pomaže u izvršenju terorističkog akta, ima saznanja o nameri grupa terorista da izvrši teroristički akt, doprinese izvršenju ili pomogne grupi nastavljanja terorističkog akta sa zajedničkom svrhom.
Naime, budući da sam na samom početku izlaganja spomenula pojedina krivična dela koje naše krivično zakonodavstvo poznaje, budući da sam spomenula neka od dela koje predviđa naš Krivični zakon, kojim je inkriminisan međunarodni terorizam kao krivično delo, mislim da je ovde potpuno suvišno navoditi, postavljati u ovakvoj jednoj odredbi oblik vinosti, a činjenica je da se terorizam ne može nikako drugačije izvršiti, osim ukoliko je oblik vinosti umišljaj. Ovde je direktan umišljaj i moglo bi se postaviti pitanje spornosti i eventualnog umišljaja, ali ono što je zasigurno jeste da se bilo koji teroristički akt, barem ne znam da praksa tako nešto poznaje, mislim da ne poznaje, mislim da je vrlo teško zamisliti da se teroristički akt može izvršiti iz nehata. Tako da mislim da je ova odrednica koja kaže „umišljajno“ potpuni višak. Tako nešto podrazumeva naš Krivični zakonik i tako i određuje. To je moja sugestija. Naravno, to se može otkloniti amandmanskim putem.
Naravno, to je moja jedna nedoumica. Nije mi najjasnija definicija iz istog člana. Dakle, govorim još uvek o članu 2. tački 8. gde se kaže – opravdano uverenje da je lice terorista, da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenja terorističkog akta, sada ću naravno naglasiti – onaj stepen uverenja koje razuman čovek, prosečnih intelektualnih sposobnosti, može steći na osnovu dokaza, činjenica koje su opšte poznate ili dokazive ili verodostojnih informacija kojima raspolažu nadležni državni organi. Mislim da ovo predstavlja jednu poprilično konfuznu odredbu, jer odredbe zakona, kada ih ovde oblikujemo, bilo što prihvatamo određena rešenja iz amandmana, ne treba da bude jasno samo nama i Narodnoj skupštini kao zakonodavcu, nego treba da bude apsolutno jasno svim građanima Srbije. Zato smatram da je ova odredba poprilično konfuzna.
Razumem pravni standard, opravdano uverenje. To je potpuno prihvatljivo i to je nešto potpuno drugačije od krivičnih standarda, i to mi je jasno, ali mi nije jasna konstrukcija koja glasi – onaj stepen uverenja koje razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti može steći na osnovu dokaza. Lično mislim da takvo ubacivanje predstavlja potpuni višak, potpuno bespotrebno normiranje, opterećenje zakonske odredbe koja je bez njega prilično jasnija i nedvosmislenija. Moj lični stav jeste da to predstavlja višak i uvek sam za to da se zakonske odredbe ne moraju opterećivati ničim što bi moglo unositi dodatnu konfuziju, dodatna tumačenja ili nedoumice.
U pogledu samog postupka za označavanje lica, mislim da je prilično dobro propisan ovakvim Predlogom zakona, i to počev od liste označenih lica po tri različita osnova. Dakle, lista Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član, zatim označenje lica na predlog nadležnih državnih organa i ono što predstavlja tzv. treći osnov jeste obrazložen zahtev druge države koja svoje utemeljenje nalazi u Rezoluciji 1373, a koja nalaže državama da na zahtev druge države moraju razmotriti, ako postoji pomenuto opravdano uverenje, doneti rešenje o stavljanje na listu označenih lica.
Što se tiče postupka pred sudom, a koji se reguliše članom 7. ovog Predloga zakona, rešenje kao forma propisivanja liste označenih lica jeste jedino moguće, tako da je ovo prilično uobičajeno rešenje uz mogućnost vođenja upravnog postupka od strane lica koje je tim rešenjem stavljeno na listu označenih lica. Kriterijum javnosti zadovoljen je onom formom kojom se predviđa da se takve liste objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ali je isto predviđeno objavljivanje izmena i dopuna takvih lista. Ovde bi se taj kriterijum javnosti i dostupnosti mogao proširiti još nečim, recimo objavljivanjem na zvaničnom sajtu ministarstva ili uprave. No, dobro.
Sa druge strane, dobro je što se vodi računa, to nije izuzeto, niko nije smetnuo sa uma, o zaštiti ljudskih prava, svih onih lica koja su označena i u tom smislu je predviđena obaveza Republike, odnosno Vlade Republike Srbije, upravo iz razloga poštovanja ljudskih prava, da najmanje jednom godišnje razmotri opravdanost donošenja rešenja o stavljanju na listu.
Posebna zaštita od zloupotrebe privrednih subjekata u svrhu finansiranja terorizma, kao i sprečavanje mogućih zloupotreba udruženja za finansiranje terorizma, ostvaruju se članom 8. ovog Predloga zakona, a ta potreba da se u prvom redu akcenat stavi na udruženja jeste nešto o čemu međunarodni standardi svedoče, dakle posvećuju posebnu pažnju, a zbog uočene potrebe da su upravo udruženja, kao oblik pravne forme, najviše na udaru i više podložna uticaju ovakvih zloupotreba.
Iskoristiću prisustvo ministra finansija, koji je danas ovlašćen u ime Vlade ispred ovih predloga zakona. Moram da pitam, recimo, to je isto nedoumica koju imam, zašto pored ovih navedenih privrednih subjekata, istim članom 8. i stavom 6, nisu obuhvaćeni finansijski subjekti? To mi nije jasno. Mislim da ne bi bio višak i mislim da bi odredba mogla biti potpunija i mogla bi biti svrsishodnija.
Što se tiče propisanog postupka u upravi, a na osnovu podnetog obaveštenja, mislim da su odredbe koje iste regulišu više nego jasne. Nije potrebno dodatno obrazlagati, kao i eksplicitne odredbe koje regulišu trajanje ograničenja, raspolaganje imovinom, upravljanje imovinom čije je raspolaganje ograničeno, dozvoljeno korišćenje dela imovine, itd.
Naravno, poslanička grupa SPO i DHSS u danu za glasanje podržaće ovaj Predlog zakona. Smatramo da je neophodan, da je nužan, iako je jasno da on samo u jednom delu, pa neću preterati ako kažem u jednom neznatnom delu, upotpunjuje i doprinosi materiji borbe protiv korupcije i finansiranje terorizma. Mislim da ga treba podržati, ukoliko imamo u vidu da vrlo često neslavno završimo kada se čini ocena naše države po pitanju napretka u ovoj oblasti. Osim toga, mislim da usvajanjem ovakvog jednog zakona, sa druge strane, izlazimo u susret međunarodnim obavezama, ali i ratifikovani međunarodnim pravnim aktima.
Što se tiče drugog predloga zakona danas na dnevnom redu, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i mislim da predložene izmene i dopune upravo ovog Carinskog zakona, treba posmatrati u svetlu jednog što ubrzanijeg carinskog postupka, smanjenja troškova u spoljnotrgovinskom prometu, ali i usaglašavanja sa evropskim standardima, odnosno sa zakonodavnom regulativom EU i uopšte sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Ukoliko pođemo od ekonomskih interesa naše zemlje, koji da budemo potpuno jasni, su uvek u prvom planu, što je i cilj ovog zakona, onda je potpuno logično što danas pred sobom upravo raspravljamo o izmenama i dopunama u delu kojim se reguliše materija carinskih prekršaja.
O samim metodama rada carinskih organa, o povećanju efektivnosti rada carinskih organa, o njihovoj produktivnosti, postizanju balansa u pogledu zahteva koji se upravo pred njih stavljaju, vršenje kontrolnih radnji, vršenja aktivnosti o čemu je moj uvaženi kolega Mirko Čikiriz više puta i govorio, kada su se ovakve teme pominjale, mislim da se sva ova navedena pitanja sada jednostavno predlažu na jedan potpuniji, rekla bih, celovitiji način koji zapravo, kao nov način samo oslikava stvarno stanje. Ne bih to nazvala modernizacijom, kako se to navodi u razlozima za donošenje ovog predloga zakona, već jednom konačnom potrebom koja mislim da svima nama treba da bude jasna, a to je da i konačno propisi prate praktičan život, a svedoci smo da su te dve strane iste medalje, vrlo često u raskoraku.
Naravno, neću se u ovom izlaganju baviti, što ne znači da to neću učiniti kada budemo raspravljali u pojedinostima ovog predloga zakona, onim izmenama i dopunama koje se odnose na upodobljavanje ovih izmena i dopuna Carinskog zakona, važećem zakonu o prekršajima, mislim da je to prilično normalno prihvatljivo, klasično usaglašavanje sa drugim propisima, niti onim izmenama i dopunama koje predstavljaju, da tako kažem puko terminološko usklađivanje, što je opet opravdano, ali kao svetlu tačku navešću naravno, član 4. kojim se menja ceo, još uvek važeći član 59. ovog zakona, a kojim se reguliše unošenje robe u carinsko područje, a kako bi se obezbedila primena novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema, što je prisutno i u rešenjima Carinskog zakona EU, kao kompatibilna aplikacija za nacionalni tranzit.
Naravno, kada se radi o izmenama i dopunama Carinskog zakona, poslanička grupa SPO i DHSS, podržaće i ovaj predlog zakona, naravno, u danu za glasanje, a o svim konkretnijim predloženim rešenjima, govorićemo nešto više kada budemo raspravljali u pojedinostima. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva veoma važna zakona i dva sporazuma i razlozi za njihovo donošenje su, po mom mišljenju i mišljenju kolega mojih iz poslaničke grupe Nove Srbije i opravdani i višestruki.
Što se tiče Predloga zakona o ograničavanju raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma, on je u interesu države Srbije. Mi ovim predlogom zakona ispunjavamo naše međunarodne obaveze, usklađujemo naše zakonodavstvo sa međunarodnim konvencijama i rezolucijama, a po mom mišljenju, najvažniji razlog je što su pranje novca i finansiranje terorizma, krivična dela i potrebno je usklađivanje u borbi terorizma naših institucija, pre svega uprave za sprečavanje pranja novca sa odgovarajućim organima stranih država i međunarodnim organizacijama, kao što je to npr. Egmont grupa, kako se pominje u obrazloženju za donošenje zakona.
Potpuno je jasno da je strahovita ekspanzija terorizma na globalnom planu i da ne postoji više ni jedno društvo, ni jedna zemlja koja je razvijena a da je bezbedno. Svet je danas zahvaljujući razvoju modernih tehnologija postao napredan, ali nažalost sa modernih tehnologijama napreduje i terorizam koji je postao globalni fenomen i mogu samo da spomenem nešto što svi znamo, ali uvek treba da spominjemo i nikako ne smemo da zaboravimo napade na novinski satirični časopis u Parizu, nedavne događaje u Belgiji i Danskoj. Međutim, najveći problem u ovom trenutku, kada je u pitanju svetski terorizam, ipak predstavlja Islamska država, koja širi svoje delovanje, ne samo u Iraku, Siriji, već i u Libiji i ne mogu ovom prilikom a da ne spomenem i najozloglašeniju i najokrutniju terorističku organizaciju u Nigeriji, u Africi Boko Haram, koja se nedavno u medijima deklarisala kao organizacija koja želi da se pridruži Islamskoj državi.
Upravo iz ovih razloga, još jednom želim da spomenem da ni jedna zemlja više nije bezbedna, tako da ni Srbija ne sme da posmatra sve ovo zatvorenih očiju, pre svega zbog toga što se mi i nalazimo na raskršću puteva svojim geografskim položajem, onda zbog činjenice da preko naše teritorije prolazi veliki broj ilegalnih migranata, a i zemlja smo koja zbog ratnih događaja 90-ih godina, i dalje nosi na svojim plećima ratno nasleđe. Sve ovo su razlozi zbog kojih su nadležni državni organi i institucije konstatovali da treba da budu na oprezu, što naravno važi i za naše građane.
Zato je svakako dobro rešenje što ovaj zakon na više mesta pominje potrebu tesne međusobne koordinacije između Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, Uprave za sprečavanje pranja novca, Javnog tužilaštva, bezbednosnih službi Ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i sudova i javnih beležnika.
Bez obzira na činjenicu da se terorističke aktivnosti po pravilu pravdaju visokim motivima, idealima, moje mišljenje je da se na kraju sve svodi na novac i da ukoliko uspemo da presečemo tokove novca svim terorističkim grupama, mislim da smo na dobrom putu da suzbijamo terorizam. Jer, kao što sam i rekla, ideala i nekih idola i uopšte činjenice da oni deluju iz tih razloga verskog fanatizma i drugih, mislim da su u drugom planu, a da je u prvom planu ovaj finansijski razlog, jer na to ukazuju i ogromne sume novca koji nažalost oni traže za otkup stranih državljana, kao i eksploataciju istorijskih lokaliteta na području pod njihovom kontrolom.
Vrlo je važno da se ovim zakonom, kao što je i predviđeno u najkraćem mogućem roku suzbiju sve poslovne aktivnosti osoba koje se bave terorizmom. Takođe je veoma važno što listu ovih terorističkih organizacija stalno ažurira naše nadležno ministarstvo u koordinaciji sa međunarodnim organizacijama. Dobar je predlog što se podnosi redovni izveštaj Narodnoj Skupštini Republike Srbije i član 8. nalaže pravnim i fizičkim licima koji ustanove da se nalaze u bilo kakvoj poslovnoj relaciji sa ovakvim licima, da u roku od jednog dana obaveste nadležne organe. Mislim da je to najbrži mogući rok da se ovakvim predlogom zakona se predviđa njegovom primenom vrlo brzo obustavljanje svih aktivnosti. Zatim se predviđa da se dostave raspoloživi podaci o licu i imovini i sprečava se bilo kakva vrsta prometa.
Kada smo kod ovih prekršaja predviđenih u članu 20. ja lično mislim i moje kolege da su tu trebale da budu novčane kazne strožije za odgovorna lica koja rade u sudu, APR-u i beležnike, jer u slučaju kada urade overu ugovora o prometu nepokretnosti ili upis u odgovarajući registar protivno odredbama zakona ipak direktno pomažu licima za koje postoji opravdana sumnja da su upletena u terorističke aktivnosti i da raspolažu imovinom.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Carinskog zakona, potpuno je jasno strateško opredeljenje Republike Srbije za sticanje punopravnog članstva u Svetsku trgovinsku organizaciju i da je to jedan od osnovnih razloga za predlog ovog zakona.
Takođe, predloženim rešenjima usklađuju se prekršajne odredbe Carinskog zakona sa novim rešenjima u Zakonu o prekršajima iz 2013. godine. Uvodi se prekršajni nalog kao novi institut kojim se ide u pojednostavljenje procedure kada su blaži carinski prekršaji u pitanju i opravdano se očekuje veći priliv novca u budžetu.
Rešenje predloženo u čl. 14. i 15. zakona je fleksibilnije od postojećeg i samim tim predstavlja napredak u odnosu na dosadašnju praksu. Ukoliko carinski organi procene na osnovu svojih ovlašćenja da je predložena garancija adekvatna i prihvatljiva kao garant može da se pojavi svako domaće pravno odnosno fizičko lice, dok se do sada baratalo isključivo sa bankarskom garancijom kao vidom obezbeđenja naplate carinskog duga.
Kada je u pitanju Sporazum o zajmu sa Nemačkom finansijskom institucijom KFT iz Frankfurta, potpisanom u novembru prošle godine, činjenica je da se njegovom ratifikacijom Srbija zadužuje za dodatnih 15 miliona evra. Međutim, prilikom procene svakog ugovora mislim da treba pažljivo izvagati šta se njima u perspektivi dobija. Projekat energetska efikasnost u javnim objektima prevashodno se odnosi na školske zgrade i ima za cilj da pomogne stvaranje boljih uslova za boravak i rad učenika i nastavnog osoblja u školama i drugim obrazovnim institucijama.
Mislim da je predviđeno da se u više od 30 škola u Republici Srbiji ova sredstva ulože za poboljšanje energetskih svojstava. Mislim da su i dobri uslovi ovog ugovora jer je fiksna kamatna stopa na nekih 2,1% na godišnjem nivou, da je period trajanja zajma od 12 godina, a imamo i grejs period od tri godine. Provizija na ne povučena sredstva iznosi samo 0,25% godišnje, ali mislim da je veoma važno da, kada uzmemo zajam, počnemo da koristimo sredstva što pre, da su projekti spremni i da bez obzira na penale, koji su minimalni koje plaćamo, ipak je to deo novca koji ne treba da ide na ovaj način.
Svaki bilateralni ili multilateralni sporazum koji Republika Srbija potpiše, u načelu je u interesu države, odnosno građana i stoga ćete uvek za to imati podršku Poslaničke grupe Nove Srbije. Tako i ovaj sporazum sa Albanijom olakšava carinske procedure i omogućava efikasniju borbu protiv krijumčarenja i ostalih oblika povreda carinskih propisa. Ovakav sporazum će svakako još više dobiti na aktuelnosti ukoliko dođe do realizacije najavljenih, značajnih, infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja auto-puta Niš - Tirana, odnosno rekonstrukcija pruge Beograd – Bar sa produžetkom prema lukama Drač i Valona na Jadranu.
Poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati oba ova zakona i oba ova sporazuma i na kraju, gospodine ministre, moram da iskoristim priliku da vas pitam u vezi preduzeća „Saratekst“ u Rači, koje ima zaposlenih 35 do 40 radnika, bolje reći tekstilnih radnica i koje ostvaruje promet izvoza na mesečnom …

Poslanice, neću dozvoliti da ide mimo dnevnog reda.

… dobro, u redu je, ali je vrlo važno. Ja imam još vremena. Onda ću ministra obavestiti lično. Hvala.

Ja verujem, zaista verujem, i molim vas da to pitanje postavite u četvrtak, a ministar će odgovoriti, jer bi otvorila onda mogućnost da svi postave još pitanja na dnevni red. Zaista, uvažavam da je izuzetno važno i samo opominjem na proceduru.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala predsednice.
Poštovani ministre i članovi ministarstva, kolege poslanici, terorizam kao jedan od oblika političkog nasilja slobodno možemo okarakterisati kao najznačajniji izazov današnjice, kako za državu i njene organe zaštite, tako i za UN.
Dokumenta koja su usvojile UN u cilju unapređenja, antiterorističkog delovanja pokazala su niz svojih nedostataka prilikom praktične implementacije. Stručna javnost po ovom pitanju argumentovano govori o nedostacima poput nepostojanja jedinstvene definicije terorizma, zatim o činjenicama da konvencije favorizuju delovanje nacionalnih tela i neomogućavaju teritorijalnu jurisdikciju.
Posebna ranjivost konvencija jeste u tome što njihova uopštenost ostavlja državama veliku slobodu u njihovom tumačenju i primeni. Iako postoji veliki broj međunarodnih antiteroristički akata koji treba da spreče antiterorističke aktivnosti i suzbiju ih, čini se da nisu dovoljno efikasna, te se ukazuje na hitnost njihove modifikacije i transformacije kako bi se otklonio uzrok, a ne posledice.
Ovu činjenicu potkrepljuju i podaci koje je objavio i Londonski institut za ekonomske nauke i mir. U 2013. godini se kaže da je bilo blizu 10.000 terorističkih napada, što je 60% više nego prethodne godine, i u ovim napadima je poginulo više od 18.000 ljudi.
Država je dužna da zaštiti svoje institucije i građane od svake vrste nasilja, pa i savremenog terorizma. Stoga, nacionalne države veoma često, pored preventivnih mera koje imaju za cilj odvraćanje od terorističkih aktivnosti, preduzimaju i represivne mere koje se odnose na primenu krivičnih i administrativnih sankcija prema počiniocima terorističkih aktivnosti.
Zakon i međunarodni standardi određuju način sprečavanja finansiranja terorizma i pranja novca, stoga sprovođenje ovih mera nije u nadležnosti samo jedne institucije ili samo jedne države. Priroda finansiranja terorističkih operativnih i propratnih aktivnosti varira u zavisnosti od vrste terorističke organizacije. Ipak, ukupni troškovi za terorističke napade vrlo često su niski shodno šteti koje prouzrokuju takvi napadi, a to pokazuju i sledeće procene navedene u rezoluciji UN, gde se govori da bombaški napad za voz u Madridu - troškovi su procenjeni na 10.000 dolara, bombaški napad u Džakarti na 30.000 dolara, bombaški napadi u Istambulu na 40.000 dolara, bombaški napad na ambasadu u Istočnoj Africi čak na 50.000 dolara. Srbija kao punopravna članica organizacije UN ima obavezu da usaglasi nacionalnu zakonsku regulativu konvencijama UN, čija je potpisnica. Kao i sve članice UN ima obavezu da sprovodi rezolucije koje donosi Savet bezbednosti UN. Jedna od takvih represivnih mera koje inicirala i donošenje ovog Predloga zakona odnosi se na aktivnosti čiji je cilj sankcionisanje terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Represivnost mera podrazumeva kompleksna delovanja u pogledu sprečavanja korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera, ali kontrolu granica u cilju sprečavanja prelaska takvih lica na teritoriju država članica.
Stoga su države u obavezi da u nacionalno zakonodavstvo uvrste i meru koja se odnosi na sprečavanje korišćenja imovine i sredstava navedenih lica, odnosno da ograniče raspolaganje imovinom i sredstvima koja se nalaze na teritoriji tih država.
Takođe, Republika Srbija kao potpisnica Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma imala je obavezu da klasifikuje finansiranje terorizma kao posebno krivično delo, što je i učinjeno u odredbama člana 393. Krivičnog zakonika od 2006. godine. Ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, tj. označenih lica do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Stoga, ovaj Predlog zakona o sprečavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ima za cilj uspostavljanje zakonskih mehanizama za zamrzavanje imovine osobama koje se nađu na listama terorista i njihovih finansijera i pomagača.
Takođe, predviđeno je od strane zakonodavaca da Predlog zakona reguliše kako će se označiti ta lica, kako će se doneti rešenje o ograničavanju raspolaganja imovinom itd. Porast ekstremizma u Evropi i moguća opasnost od toga po region zabrinjavaju balkanske analitičare, jer Balkan je uvek bio jedno od trusnih područja u pogledu terorističkih pretnji. To je jedini deo Evrope, ne uključujući Sovjetski Savez, na kome su se odvijali brutalni ratovi pred kraj 20. veka. Zbog toga se vrlo često region zapadnog Balkana spominje kao tranzit za teroriste koji sa područja Bliskog istoka prelaze u države zapadne Evrope. U poslednjih pet godina u većini terorističkih akata koji su se dogodili u zapadnoj Evropi učestvovali su pojedinci koji su deo svog života proveli na prostoru zapadnog Balkana, Bosni i Hercegovini ili Republici Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Republike Srbije, terorizam se opravdano navodi kao bezbednosni rizik, izazov i pretnja, te u uslovima globalnog terorizma Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno, tako i korišćenjem njene teritorije. Poseban akcenat se stavlja na suočavanje Srbije sa povezanošću terorizma sa svim vrstama organizovanog i prekograničnog kriminala. Stoga će poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržati ovaj zakon, jer je zbog svega ovoga navedenog potreban našoj državi.

Zahvaljujem.
Reč ima Srđan Kružević. Izvolite.