Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 103. Poslovnika stav 4. koji kaže – narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog Poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim da može govoriti najduže do dve minuta.
Znači, hajde da krenemo od ova dva minuta, dva minuta su dva minuta, a ne dva minuta i dvadeset sekundi. Onda, ni u jednom trenutku nismo čuli koji ste to vi član Poslovnika povredili zato što sam ja govorio kako sam govorio? Ne razumem, kako vi možete da povredite bilo koji član Poslovnika? To je jedino ono što je u redu od prethodnog govornika, jer on nije mogao da kaže koji ste vi to član povredili zato što sam ja nešto govorio. Valjda imam pravo ovde da govorim, prethodni govornik je praktično replicirao i vi ga ni u jednom trenutku niste opomenuli, ni u jednom trenutku nije se pozvao ni na jedan član Poslovnika.
Molim vas da onda postupite po Poslovniku, tretirate ovo prethodno obraćanje kao zloupotrebu Poslovnika, izreknete onu meru koja je predviđena za zloupotrebu povrede Poslovnika kako bi ovu raspravu uveli u red, a ja ću sa zadovoljstvom gospodinu Babiću objasniti zašto i kako su usvajane te tačke iz dnevnog reda o kojima je on govorio, iako on misli da je to bilo loše, onda je loše i ovo danas, a samo loši đaci ponavljaju greške.
Znači, dobri đaci će nešto da nauče iz grešaka onih prethodnih, iako je to bilo pogrešno gospodine Babiću, onda je ovo takođe pogrešno, ali je još mnogo gore jer vi imate primer pogrešnog postupanja o kome ništa niste naučili i sada ponavljate greške.
Ja o „Beogradu na vodi“ nisam govorio ništa, govoriću kada to bude tema dnevnog reda. Ne znam da li gospodin Babić od ovog podmlađivanja sada može da mi čita i misli pa zna da sam ja imao nešto protiv hitnog postupka kod predlaganja zakona o „Beogradu na vodi“ jer jedino tako je mogao da zna moje mišljenje, jer ja ga nigde ni u jednom trenutku nisam iskazao, niti sam imao priliku da iskažem, tako da ja vas molim da mi omogućite da mi se u Skupštini ne čitaju misli.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Da ste pažljivo slušali, gospodin Babić se pozvao na član 106, govorio o tome …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nije.)
Ja dobro poznajem Poslovnik i po govoru gospodina Babića znam da se pozvao na član 106. zato što nisam ni upitao zato što je govorio o članu 106.
(Marko Đurišić, s mesta: Možda ste mu vi čitali misli.)
Gospodine Đurišiću, kao što sada razumem da po Poslovniku nije da mi vi dobacujete.
Takođe gospodine Đurišiću, u vašem obrazlaganju povrede Poslovnika vi ste ukazali na to da je neko zloupotrebio Poslovnik i govorio u replici, a vi ste to isto uradili gospodine Đurišiću.
(Marko Đurišić, s mesta: To ste vi razumeli ili pročitali misli.)
Vi ste tražili kaznu za gospodina Babića, ali samim tim tražite kaznu i za sebe jer ste isto uradili što tvrdite da je uradio gospodin Babić, zloupotrebili povredu Poslovnika da govorite u replici i replicirali ste gospodinu Babiću. Da li je tako gospodine Đurišiću?
(Marko Đurišić, s mesta: Ja sam se pozvao na član Poslovnika i govorio … )
I replicirao gospodinu Babiću. Da li je to po Poslovniku? Nije gospodine Đurišiću, ali zahvaljujem što tražite da se Poslovnik striktno poštuje prema drugima, a ne prema sebi.
(Marko Đurišić, s mesta: Ne, slobodno vi …)
To su tako građani Srbije i ja kao predsedavajući razumeli.
(Marko Đurišić, s mesta: Ako ćete vi tako …)
Gospodine, da li želite da se izjasni Skupština?
(Marko Đurišić, s mesta: Želim. Želim da postupite po Poslovniku, kaznite Babića i mene.)
Evo, u ovom danu to ne želim da uradim gospodine Đurišiću, mada ste zaslužili sa ovim vašim dobacivanjem iz klupe da vas kaznim.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 32, kao i što malo pre nisu čuli ili želeli da čuju oni koji nisu želeli da čuju da sam se pozvao na Poslovnik i na član 106. stav 1 …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nisi se pozvao.)
(Jovan Marković, s mesta: Nisi.)

Gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete, gospodine Markoviću nemojte da dobacujete.

Gospodine predsedavajući, navikao sam ja na to, nemojte da brinete molim vas, ništa drugo nije ostalo osim mržnje i dobacivanja tako da nemam problem sa tim.
Koliko su četiri tačke za spajanje dnevnog reda bolje nego 94, koliko je gospodin Đurišić spojio, toliko puta smo bolji od njih. Da li je to idealno? Nije, a koliko je četiri manje od 94, toliko smo bolji.
Sa druge strane, da li se neko podmlađuje ili se ne podmlađuje to je privatna stvar koju treba poštovati, ali da je neko propao e tu jeste propao i tu naravno mislim u političkom smislu, gospodine Đurišiću, na vas.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Ja za razliku od nekih ne mogu da čitam misli, tako da ne mogu da znam sa čime su se rukovodili spajanjem 94 tačke dnevnog reda. Ako saznam, vrlo rado ću vam proslediti tu informaciju.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Četiri predloga zakona koja su pred nama u ovoj zajedničkoj načelnoj raspravi trebalo bi da svima predstavljaju prilično jednostavan posao jer ima uporište svaki od predloga i za dva od četiri, prvi Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i drugi sporazum, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministar Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja zaista nije potrebno višestruko čitanje ili posebno dodatna pitanja da bi se dala podrška glasanjem za ova dva zakona.
Ono što ostaje kao pitanje čak i za ova dva je primena Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona sa punom svešću o tome da se donosi zbog naše želje da pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji i zbog usklađivanja poslovanja, standarda i protokola u okviru carina sa drugim zemljama članicama EU ili zemljama koje pristupaju. Dakle, posao nas poslanika je da pitamo ministra šta je spremno da bi zakon zaista bio primenjen.
Isto važi i za Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije da bude saradnje, samo da vidimo kako će ta primena da ide, kako će se suzbijati carinski prekršaji, na kojim graničnim prelazima, prometu kopnenim, vazdušnim, vodenim, šta je pripremljeno, to bi bilo lepo da smo čuli od ministra, no ne pravi veliku štetu iako nismo. Druga dva zakona, odnosno zakon i sporazum predstavljaju temu o kojoj treba razgovarati mnogo detaljnije.
Zakon o ograničavanju raspolaganjem imovine u cilju sprečavanja terorizma i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW Frankfurt i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra, a za projekat „Energetske efikasnosti u javnim objektima“.
Rečenica o potonjem prvo. Iz teksta koji je pred nama prosto samo se stvara pitanje zašto smo mi kao zajmoprimac tražili od KfW da se za poslove konsultacije konsultanata na ovom poslu izdvoji milion i trista hiljada evra? Na koji način će biti raspolagano tim novcem i da li je to uobičajeni način ugovora između KfW i još nekih banaka manje dobrih nego što je KfW ili zaista zajmoprimac, odnosno mi smatramo da nam treba konsultant u tom iznosu? Dakle, samo da se pojasni, objasni, detaljno odgovori.
Energetska efikasnost, tema o kojoj se relativno malo zna nažalost u Srbiji, a velika tema koja nas čeka jer smo preuzeli rokove za kako „Energetsku efikasnost“ u javnim objektima, tako i u privatnim, odnosno u svim našim kućama sa rokovima 2023, 2025. i 2020. godine u zavisnosti od toga šta ćemo i na koji način uspeti da primenimo.
Zato je ovaj sporazum važan za davanje odgovora na pitanje o prirodi zajma, o tome koji javni objekti, da li se govori u školama, da li se govori o 30 škola ili se govori o drugim javnim objektima i javnim ustanovama u kojima treba uložiti u izolaciju prozora, vrata na fasadama da bi grejane zgrada, pa čak i osvetljavanje bilo bez gubitaka koji su sada merljivi u skoro u svim zgradama i kućama u Srbiji.
Kako će biti odabrani objekti? Ko će za to biti zadužen? To je važno izgovoriti zato što javnost ima pravo da zna, jer kada su u pitanju škole, mi imamo veći problem sa većim brojem škola od energetske efikasnosti, nažalost, a to su sanitarne funkcije koje škole bi trebalo da imaju, a nemaju u previše velikom broju osnovnih i srednjih škola širom Srbije. Dakle, ta dva detalja razlog je za plaćanje konsultanta i način kako će biti i u kom roku, da ne bi bilo plaćanja penala, realizovan ovaj projekat sa naše strane.
Zakon koji samo liči da je jednostavno za njega glasati za je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i ako gledamo generalni put Srbije i vrlo jasno definisano određenje da ćemo pristupiti EU, da ćemo usaglasiti i svoju spoljnu politiku na osnovu poglavlja pri pregovorima sa EU u potpunosti, ako smo već potpuno jasno, što je dobro, dali poruku i SAD da su naši koalicioni prijatelji i saveznici u borbi protiv islamske države, ako smo u partnerstvu za mir, ako znamo da je 21. vek vek u kome postoje bezbednosni rizici kakve je poznavao 20. vek, u kome su glavni bezbednosni rizici potpuno novi sa stanovišta 20. veka, to su Non-state actors i to je energija, hrana, verovatno i voda i ono što imamo kao opis terorizma. Dakle, ako sve to znamo, onda prosto ne treba reči, pa da bi kazali - glasamo za ovaj zakon.
Međutim, ovaj zakon se tiče jedne ozbiljne oblasti o kojoj se, takođe, malo priča, kao i o energetskoj efikasnosti u Srbiji, a to je oblast ljudskih prava. Odredbe pojedinog zakona bi trebalo da čujemo od predlagača tako formulisane da nas potpuno razuvere da nakon 2011. i 2012. godine, kada je radna grupa radila kroz nacrt konsultacije i sa Savetom Evrope i sa OEBS-om, da su otklonjene svake sumnje da može doći do narušavanja ljudskih prava u bilo kom segmentu.
Objašnjenje koje imamo zapisano da lice prema kojem je kršenjem njegovih ljudskih prava postupano protivzakonito na osnovu ovog zakona može pokrenuti upravni spor, je nedovoljno dobro i zato ću o najmanje tri detalja iz ovog Zakona tražiti odgovore od ministra.
Prvi se tiče člana 2. gde se govori o značenju pojmova i tu se slažem sa kolegama koji su govorili, već u definiciji terorista je lice koje samo ili sa drugim licima sa umišljajem, pa onda, vrši različite radnje od pokušaja ili činjenja terorističkog akta, preko podstrekavanja u izvršenju ili imanju saznanja grupe terorista, i to je taman toliko ilustrativno za moju tezu da je lako glasati za ovaj zakon, jer je sve to u skladu sa putem kojim se Srbija menja, jednako toliko nije lako ne čitati odredbe detaljno i bilo bi dobro da se pogledaju amandmani koje su podnele kolege i da se razume da terorista teško može da se bude iz nehata, što je alternativa delu umišljaja.
Zašto se pojavljuju ovakvi problemi? Zbog geneze pojedinačnih nacionalnih propisa o terorizmu, zbog nedostatka međunarodno priznate i prihvaćene definicije terorizma, možemo da se slažemo, i zbog toga što imate pojedine organizacije koje kažu - ovo je terorizam.
Mi smo tek počeli, kao civilizacija da imamo problem sa te tri stvari. Položaj Srbije u budućnosti mora da bude najbolje moguće zaštićen i zakonodavnim oblikom, ali i našim razgovorom o tome šta znači naše učešće u borbi protiv terorizma, jer kao što je problem što nemate potpuno jasnu, nedvosmislenu i u međunarodnim sudskim instancama priznatu definiciju terorizma, tako isto imate teroriste koji su za jedne teroristi, a za druge su borci za slobodu. Kao što imate konvencije i rezolucije UN koji govore o obavezi da nacionalna zakonodavstva razrade opšta pravila o borbi protiv terorizma, tako imate i zemlje, članice UN koje druge zemlje članice UN optužuju da kao države finansiraju terorizam.
Nije glasanje za ovaj zadatak nimalo jednostavno i lako kako se čini na osnovu kratkog uvoda koji je dao ministar i na osnovu naše zajedničke svesti o tome da nemamo nesporazum o tome da je Srbija u okviru koalicije borbe protiv terorizma i da je antiteroristički orijentisana.
Poslednja tačka u ovom članu 2. je poseban sklop rečenica koji pokazuje genezu ovakvih akata u nacionalnim zakonodavstvima, od Patriotskog akta u SAD do raznih akata u Velikoj Britaniji. Verovatno mi to ne možemo da izbegnemo, ali bi ipak valjalo da se razmisli o preformulaciji ove tačke 8. koja kaže šta je opravdano uverenje da je neko terorista. „Opravdano uverenje da je lice terorista da finansira terorizam, da je uključeno u aktivnosti terorističke grupe ili vršenje terorističkog akta je onaj stepen uverenja koji razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti može steći na osnovu dokaza, činjenica koje su opštepoznate ili dokazive i verodostojnih informacija kojima raspolažu nadležni državni organi“.
Zašto se razlikuju verodostojne informacije od činjenica koje su opštepoznate i da li se razlikuju? Šta to znači – razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti? Da li postoji osoba koja će za sebe reći – ja nisam razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti, pa ne mogu da steknem uverenje da li je neko terorista? Bez obzira na to koliko opaski možemo da imamo o razlozima zašto je ovakva formulacija stavljena, nije dobro. Ja znam iz kog dela zakonodavstva vuče koren ovakva formulacija. Znam da je bilo i drugih primedbi i predloga tokom priprema zakona. Znam da se o tome govorilo i unutar OSCE, ali ostalo je tako u zakonu i trebalo bi, bez obzira da li usvajanjem amandmana koje smo podneli mi iz poslaničke grupe DS ili kolege iz bilo koje druge stranke ili odbor, ali da se o tome zaista povede računa, zato što je to pitanje ljudskih prava.
Koliko god ja bila protiv ideje terorizma, suštinska ideja terorizma je da zaplaši te ljude ubijanjem potpuno nevinih ljudi koji nemaju nikakve veze ni sa čim, da raširite strah, da sejete teror bez granica i bez zvaničnog izvora finansiranja, teror koji podrazumeva onda reakcije nacionalnih država.
Terorizam se pojavio kao svojevrsno đubrište globalizacije i imaćemo sa tim svi mnogo problema u budućnosti. Baš zato je važno da se o toj temi govori, pa da se i ovakvi zakon, zato što se podrazumeva, ne puste kroz skupštinsku raspravu bez dovoljno razjašnjenja.
Šta radi ovaj zakon, rečeno u onome što se zove prepričavanje predloga zakona? Ovim zakonom naša država kaže – sarađivaćemo sa međunarodnim organizacijama, sarađivaćemo sa drugim državama i pravićemo listu lica za koje, kako sam malopre pročitala, svaki razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti smatra, na osnovu opštepoznatih činjenica, da je terorista. Onda ćemo im uskratiti finansije, pokretnu i nepokretnu imovinu. U osnovi je to tema zakona, sa postupanjem, naravno, različitih organa i organizacija.
Ako nećemo utvrđivati opšte uverenje da je neko terorista na osnovu opštepoznatih činjenica, onda to ne treba da piše u zakonu, a ako ćemo, onda piše i onda ja molim da mi se objasni ko će to da radi.
Ko je osoba na koju će se primeniti ovaj zakon, ako živi u Srbiji, ako je državljanin Srbije? Ako ima imovinu, ako ima finansijska sredstva koja je legalno stekao, na koja plaća porez, a postoji saznanje da finansira terorizam, da učestvuje u organizaciji terorističkih akata ili da ima saznanja, onda je to ta osoba, zbog toga što svako drugi potpada pod drugi zakon.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja na osnovu iskustava Sicilije ima Zakon o privremenom oduzimanju imovine, ako lice ne može da dokaže poreklo te imovine na osnovu poreskih prihoda. To je metod borbe protiv organizovanog kriminala. Dakle, ako je neko osumnjičen za organizovani kriminal, njemu se imovina ne oduzima privremeno zato što je on učesnik organizovanog kriminala, nego zato što ne može da dokaže odakle mu pare. Pošto organizovani kriminal ima tu nezgodnu osobinu da stvara jako puno para na gomilu sa kojima oni ne znaju šta će. Takvi ljudi mogu da finansiraju, naravno, i terorističke akcije. Takvi ljudi mogu da imaju i saznanja o teroristima. Zašto se onda nismo pozivali na zakon koji postoj?
To znači da lice koje je građanin Srbije, ako je utvrđeno da nema poreskog osnova, da nema razloga da ima toliku imovinu, da to lice nije predmet istrage organizovanog kriminala, nego je postalo označeno lice na listi. Zato kreće procedura za privremeno oduzimanje, raspolaganje finansijskom pokretnom i nepokretnom imovinom.
Šta je tu problem? U zahtevu za stavljanje na listu označenih lica i ograničavanje raspolaganja imovinom ili sredstvima učinjenih od strane drugih država dostavlja se diplomatskim putem. Ja razumem ideju zakona, i znam slične zakone na osnovu kojih je ovaj i pisan. U celom zakonu imate ne saradnju različitih organa i organizacija, nego preplitanje. Imate započeto kao u članu 6. da neko lice stavljamo na listu zato što smo diplomatskim putem dobili od neke države zahtev da ono bude na listi. Nemate posle šta se dešava sa tim licem. Nemate procedure i protokole za različite organe i organizacije koje učestvuju u sprečavanju onog ko hoće da finansira terorizam, koji ima saznanja o terorističkim aktima, da ga zaista efikasno u tome i sprečite.
Za postupke u upravi, to je poslednja opaska koju hoću da dam, dakle na čl. 8. i 9, koje obavezuju ministra finansija da na predlog Uprave uredi način dostavljanja obaveštenja i informacija o označenom licu i njegovoj imovini. U članu 8. i članu 9. da uređuje način dostavljanja podataka označenom licu njegove imovine od strane državnih organa, organizacija i lica koja su mu poverena javna ovlašćenja. To bi u ta dva stava možda mogao da bude ponovljen odgovor od strane ministra, pa ću ga ja zamoliti da me poštedi, jer ja znam razliku između onoga što pitam i ovoga što piše ovde, pogotovo zbog pravog razloga zašto to spominjem kao treći komentar.
U članu 22. kaže se da Vlada utvrđuje listu označenih lica u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Malopre dva pročitana poslednja stava daju ministru šest meseci da utvrdi način dostavljanja obaveštenja i informacija itd, odnosno da o tome obavesti sve državne organe i organizacije. Kako će Vlada na osnovu ovog zakona, u kome piše da utvrđuje listu označenih lica u roku od 30 dana, to uraditi bez ovih akata? Ako će i ovi akti biti uređeni i urađeni u roku d 30 dana, što piše šest meseci?
Za bilo koga ko može da postavi pitanje da li ima iko da podržava teroriste, zaprepastili bi se koliko ljudi na ovoj planeti podržava one koje mi zovemo teroristi, s pravom ih zovemo teroristi, jer seju strah, šire teror, ubijaju se nevini. Ne govorim uopšte o ideologijama, razlikama među grupama. Terorizam ima taj jedan cilj i ne možete da birate, kao da je na švedskom stolu, e ovi su teroristi, ovi nisu, ovi mi se dopadaju. Zato je strašno važno precizirati stvari o kojima s vama delim pitanja.
Ponavljam, uz punu svest, da ovakvi predlozi zakona, i biće ih takvih još, koji se tiču ugledanja na slične propise, ne u svim zemljama EU, u nekim zemljama EU se o ovome vode teške bitke, baš među aktivistima boraca za ljudska prava. Zašto? Kad vi kažete da neko može stići na listu ili diplomatskim putem ili na osnovu slobodnog uverenja, jer je očito i opšte poznato, pa se onda utvrdi…

Vreme.

…da taj ipak nije na listi, onda ide problem da je upravni spor preblaga mera da bi se zaštitila ljudska prava. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, narodni poslanik Neđo Jovanović.