Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a neka se pripremi narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja ću pokušati ovih sedam i nešto minuta da kažem nešto što, čini mi se, niko danas nije rekao.
Što se tiče izmena i dopuna Carinskog zakona, mi ćemo, naravno, svakako to podržati, jer nekako prvi utisak koji steknete o nekoj državi je taj momenat kada dođete na granicu određene zemlje. Kada vidite carinske službenike, njihovo ponašanje, da li su korumpirani, kako funkcioniše carina, jasno vam je sa kim imate posla.
Naravno da je dobro što se pojednostavljuju carinske procedure, što će se zaštiti ekonomski, fiskalni, finansijski interesi Republike Srbije, ali ono što smo mi i nekoliko puta vašim prethodnicima ukazivali i što pokazuju analize za koje verujem da i vaše Ministarstvo ih apsolutno ima i stoji na raspolaganju, i što pokazuju i nezavisne analize, to je da su te interne kontrole koje decenijama postoje i koje su sigurno u velikoj meri umrežene sa postojećim carinskim strukturama nedovoljno efikasne, jer se zapaža da su veći gubici u budžetu Republike Srbije, zato što se često primenjuju manje carinske stope, niža carinska osnovica i da prolazi dosta robe bez carine.
U vreme tog carinskog rasta slavni Lazar Paču, kraljevski ministar finansija, je upravo zaveo jednu od prvih mera – zavođenje reda na carinama i to je dalo efekat posle samo godinu dana da je naš budžet bio skoro dupliran, a imali smo carinski rat.
Drugo, potreba uvođenja tih eksternih kontrola, pa čak i eksternih kontrola i te kontrole ne bi trebale recimo ni da znaju da li će sutra ići na jedan ili drugi granični prelaz, itd. To se radi u mnogim zemljama i verujem da na sličan način razmišljate.
Vidim da će naravno sve poslaničke grupe glasati za Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i bez obzira na razne definicije koje pružaju i međunarodne organizacije i svi oni koji se bave međunarodnim terorizmom i terorizmom kao opštim pojmom, čini mi se da je trebalo danas reći da je cilj terorizma postizanje pre svega političkih ciljeva, zastrašivanje stanovništva onih građana koji nisu u direktnim sukobima, nisu suprotstavljene strane, vode svoj život.
Zastrašivanje vlada, zastrašivanje međunarodnih organizacija radi postizanja određenih političkih ciljeva i tu je dobro što je Republika Srbija posle dobijanja tih negativnih ocena i nije mi jasno zbog čega ovaj zakon i neke prethodne vlade nisu stavile u skupštinsku proceduru, jer je ne samo postojanje ovog zakona i njegova primena, već taj sistem kolektivne bezbednosti jako je bitan za podizanje međunarodnog ugleda naše zemlje, jer mi moramo biti kolektivni i solidarni u savremenim izazovima bezbednosti koje nisu omeđene samo na teritoriji neke granice, neke države, a radi se između ostalog i o modernim slučajevima piraterije kao na obalama Istočne Afrike o borbi protiv pandemije, ne samo protiv terorizma.
Dobro je što ćemo mi imati eto, priča se godinama i decenijama da kod nas postoje terorističke organizacije, teroristi kao pojedinci. Sigurno je da bezbedonosne strukture raspolažu tim spiskovima, ali dobro je što će to sada biti da kažemo, ozvaničeno i što ćemo jasno definisati terorističke organizacije i lica, ili one za koje se sumnja da postoji opasnost od bavljenja terorizmom.
Drugo, ja sam kao potpredsednik SPO vrlo ponosan na svoju političku organizaciju zbog toga što nikada nismo bili okrenuti isključivo sebi i pokazivali smo veliku vrstu solidarnosti i odgovornosti radi zaštite najveće hrišćanske vrednosti koja se zove život.
Nikada nismo, bez obzira što smo pre 16 godina moja politička stranka je bila žrtva terorizma, unutrašnjeg terorizma o kome danas niko nije pričao, što je za posledicu imalo nekoliko pokušaja atentata na predsednika naše stranke Vuka Draškovića i smrt mnogih istaknutih funkcionera SPO. Posle tih događaja i nažalost ubistva i Ivana Stambolića i premijera Zorana Đinđića i novinara Slavka Ćuruvije i Dušana Simeunovića i novinarke Dade Vujasinović i mnogih drugih, nikada nismo pričali isključivo o tome šta je doživeo Srpski pokret obnove. Ali zato je zaista potrebno da sve političke stranke, evo ovih dana se obeležavala godišnjica ubistva Zorana Đinđića, i Demokratska stranka i Liberalnodemokratska stranka i Socijaldemokratska partija, čiji je na neki način predsednik bio Zoran Đinđić, uvek kada pomenu taj teroristički akt, pomenu i ostale, zarad solidarnosti.
Mi smo im stalno postavljali jedno političko pitanje – a zašto pričate samo o ubistvu Zorana Đinđića kada je toliko političara i ljudi koji su se borili za evropsku Srbiju u tim mračnim godinama izgubili svoje živote?
Mislim da nam je ta vrsta skretanja pažnje na unutrašnji terorizam, na solidarnost i na slanje jasne političke poruke da ne sme niko da postiže političke ciljeve na taj način što će vršiti atentate na lidera tada ujedinjene opozicije, što će ubiti čoveka za koga se smatra da će biti predsednički protivkandidat tadašnjem predsedniku Miloševiću, što će ubiti novinara za koga se vodila hajka da je NATO sluga, pa onda dalje opravdavati tu vrstu zločina. Mislim da je to u političkom, ljudskom, hrišćanskom i svakom drugom smislu nedopustivo.
Mislim da je dobro što mi pričamo i o solidarnosti sa međunarodnom zajednicom i što iskazujemo brigu za međunarodni terorizam, što iskazujemo brigu za nevine žrtve civile širom sveta, ali makar u istoj ravni treba ukazati na žrtve domaćeg terorizma u koje su bile uključene bitne državne strukture, koje su trebale da vode računa o bezbednosti svih građana, svih političara, a upravo su oni uradili sve da njihova bezbednost bude takva da na kraju mnogi od njih izgube živote.
Srbija nije to doživela pre nekoliko stotina godina ili nekoliko vekova, već pre nažalost samo 16 godina i mislim da je kada se priča o ovoj temi bitno napomenuti ta bolna iskustva iz naše skorije prošlosti, da se više nikada ne ponove. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani ministri, dragi gosti, kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Frankfurta na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima, Demokratska stranka će glasati za ovaj predlog zakona iz prostog razloga što sve što je u vezi sa energetskom efikasnošću i načinom na koji se ovako pozajmljuje novac i troši u konkretne stvari, u konkretne projekte i u konkretne uštede, Demokratska stranka prepoznaje kao veoma važne za Srbiju i ona će za njih glasati.
Međutim, ne mogu da se ne osvrnem na nekoliko stvari o kojima smo imali prilike da razgovaramo u Skupštini, a pre svega na ono na šta se često vraćamo, a to je na neodgovorno zaduživanje Vlade Republike Srbije po drugim osnovama.
Isto tako ne mogu da se ne osvrnem na ono što je često tema u Republičkoj skupštini i s obzirom na aktuelno dešavanje, a to je novi Zakon o planiranju i izgradnji koji je donela Narodna skupštine.
Godine 2009, kada je ova tema u pitanju u Zakonu o planiranju i izgradnji unesen je jedan deo koji se tiče energetskih pasoša zgrada i to je stvar koju je podržala Demokratska stranka, za koji je Demokratska stranka glasala i to je naravno pozdravljeno od strane svih.
Inženjerska komora, sa druge strane, je 2012. godine, tačnije 1. oktobra 2012. godine, izradila zajedno sa Ministarstvom dva pravilnika gde se uređuju procedure iz ove oblasti i obučila 1.500 inženjera iz Srbije da rade na energetskim pasošima kada je u pitanju štednja na javnim i ostalim objektima. Ta dva pravilnika su stupila na snagu 1. oktobra 2012. godine.
Međutim, po dolasku na vlast SNS, Zorana Mihajlović kao ministarka tadašnja je donela Zakon o efikasnom korišćenju energije koji je ostao mrtvo slovo na papiru. To je opet ono na šta se mi konstantno vraćamo iz sednice u sednicu, a to je pitanje kadrova za koje SNS nikako nema odgovor.
Mrtvo slovo na papiru ostaju oni zakoni koji čak imaju podršku opozicije i koji su evropski, koji su dobri, koji su značajni. Evo, na primer za energetsku efikasnost, ali oni nikako da se sprovedu u delo i naravno da nisu samo ti zakoni, mnogi su na primer ostali potpuno obezglavljeni.
Kamata od 2,1% na godišnjem nivou jeste nešto što je praksa na koju je uticala i ona Vlada do 2012. godine i to jesu ugovori koji su se dogovarali još u to vreme i iz tog perioda i zato mislim da su zaista veoma, veoma korisni.
Posebno su korisni kada su naravno u pitanju javni objekti zato što je gospodin Vujović zaboravio građanima da kaže da će cena struje poskupeti za 15%, ne želeći da ih opterećuje.
Dakle, energetska efikasnost je u tom smislu važna iz prostog razloga što ćemo i tu uspeti da uštedimo jedan deo, pa će verovatno makar u tim javnim objektima cena biti nešto manja, nego što bi bila inače.
Takođe, treba građanima učiniti dostupnim ovakve stvari i DS se zalaže za energetsku efikasnost koja je dostupna građanima, da i građani mogu da štede i gas i električnu energiju i sve ostale sirovine koje upotrebljavaju za grejanje. Takođe je to stvar koju DS pokušava da kandiduje kao deo koji se tiče suštinske štednje. I ovde se vrši štednja, a ne na platama prosvetnih radnika. Ovde je štednja, a ne na penzijama penzionera, koji su te penzije pošteno zaradili radeći ceo svoj život.
Na kraju, tu se štedi jer ćemo mi sutra kada budemo u prilici, a biće to veoma uskoro, biti u prilici da vraćamo penzije penzionerima koje ste vi neustavno smanjili.
Osam do devet milijardi evra od 2012. godine do danas se zadužila Srbija upravo na način na koji to nikako ne ide u korist građanima Srbije. Ovo će vraćati sutra neka naša deca, neki novi klinci u Srbiji. Osam i devet milijardi evra je 195 evra u sekundi, koliko se zadužila Vlada Republike Srbije.

Gospodine Božoviću, molim vas da se vratite temi dnevnog reda. Ja sam vas pustio par minuta.

Govorim o zaduženju, o pozajmljivanju novca za energetsku efikasnost.

To je namenski kredit. Tako da, govorite o njemu, nije to javni dug u čistom sintetičkom smislu.

Gospodine Arsiću, javni dug i ovaj način pozajmljivanja novca nije sporan kada se koristi u konkretne projekte i upravo, gospodine Arsiću, govorim da mi taj način podržavamo. Mi ne podržavamo ovaj drugi, da se pozajmljuje osam ili devet milijardi, a da se troši ni na šta, na propala javna preduzeća, gde će to sutra neko biti u obavezi da to vrati po veoma velikim kamatnim stopama.
Još jednom, nemamo ništa protiv i glasaćemo za ovaj Predlog zakona. Nažalost, gospodin Vujović, koji je veoma veliki stručnjak iz svoje oblasti, ostaće upamćen kao predvodnik jedne pogrešne politike, politike štednje koja je Srbiju zavila u crno, koja je penzionerima oduzela penzije, prosvetnim radnicima i zdravstvenim radnicima plate i, nažalost, ostaće upamćen kao neko ko je pozajmljivao veliku količinu novca koju smo bukvalno bacali u bunar. Zato, iz tog razloga DS apeluje na vas da ovakvih stvari bude što više i da ovih 15 miliona makar utrošimo na ono za šta su ona namenjena i iz tog razloga mislim da ukoliko, a nikada nije kasno, promenite svoju politiku, utoliko će biti manje loše građanima Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Neko je danas u raspravi rekao netačnu informaciju da su prva sredstva preko KFW banke u Srbiju ušla, da tako kažemo, 2007. godine za energetsku efikasnost. To nije tačno. Prva sredstva za energetsku efikasnost ušla su 2001. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića i to za zamenu vrelovoda, za ugradnju kalorimetara, merača toplotne energije koja bi bila upotrebljena za štednju toplotne energije, a određena količina sredstava je bila usmerena na toplotnu izolaciju.
Ono što sam ja pažljivo slušao ovo vreme jeste činjenica da niko ne osporava potrebu da 15 miliona evra bude uloženo u energetsku efikasnost, odnosno za izolaciju, odnosno ugradnju stolarije koja bi štedela toplotnu energiju. Međutim, gotovo svi diskutanti koji su govorili sa strane opozicije pitali su vas, gospodine Vujoviću, i molim vas da ne napuštate salu, gospodin Arsić nije danas tako hitar kao prošli put, kada vas ovo budem pitao – koliko će to značiti da će biti sa ovim kreditom ukupan dug Republike Srbije na današnji dan? Dakle, sa ovim kreditom od 15 miliona evra, koliki je ukupan dug Republike Srbije?
Niko ne osporava ovih 15 miliona evra, ali postavljam pitanje – da li smo i koliko smo prekoračili zakonsku granicu zaduženja koje ne bi smela Vlada da učini, jer time čini ozbiljan zakonski prestup i, s druge strane, dovodi Srbiju u situaciju da će jednog dana doći u bankrot? Zbog toga ste, gospodine Vujoviću, vi odgovorni i treba da nam kažete koliko će biti zaduženje Republike Srbije s ovim danas kreditom?
S druge strane, 2001. godine, kada smo dobili sredstva za energetsku efikasnost, i to da podsetim, ta su sredstva bila bespovratna. Tek kasnije, u nekim narednim fazama, ona su postala kreditna sredstva pod određenim povoljnim uslovima. Jeste opravdano pitanje – šta će to u stvari značiti korisnicima te građevinske stolarije, koja će im učiniti energetsku efikasnost kada vi podižete cenu struje za 15%? Istina, vi ste pokušali da nas za to pripremite tako što nam niste to govorili na vreme, ali ste nam sada saopštili.
Dakle, te škole, ustanove itd, koje budu uštedele kroz stolariju i kroz izolaciju, plaćaće 15% veću struju za nekih 15, mesec dana. Vi ćete nam to na vreme saopštiti, kada budemo najmanje opterećeni sa nekim drugim temama smanjenja plata, penzija itd.
S druge strane, gospodine Vujoviću, niste dali odgovor mom kolegi Đurišiću – da li je tačno da je naš suficit značajan i zbog čega ta sredstva ne ulažete u vraćanje kredita ili u neke investicije koje bi mogle da pokrenu privredu ili da smanje zaduženje, nego te pare, kako je rekao gospodin Vučić, ja ne znam da li je to tačno, kaže da ne znate kako da ih potrošite?
Gospodine Vujoviću, vi ste ministar finansija, vi bi trebalo da znate plan trošenja sredstava. Ako uberete neka sredstva, trebalo bi da znate da ih potrošite. Gospodin Vučić kaže da vi…