Zahvaljujem, gospođo Filipovski.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženo ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, o potrebi donošenja jednog ovakvog sistemskog i reformskog zakona, kakav je Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru o kojem danas raspravljamo dovoljno govori podatak da Srbija do danas nije imala jedinstven zakonski akt kojim bi se uređivao rad inspekcijskih organa.
Gotovo 1000 zakona, uredbi, podzakonskih akata do sada je uređivalo odstupanje inspekcijskih organa. U Srbiji zaista ima 36 republičkih inspekcija i 37 je komunalna inspekcija na lokalnom nivou koja je zadužena za obavljanje poslove lokalne samouprave.
Pored toga, postoje mnoga javna tela koja vrše nadzor i kontrolu privrednih subjekata i obavlja u suštini slične poslove kao i inspekcijski organi što je i neracionalno i nepotreban trošak i za budžet i za privredu.
Kada se pomene inspekcija, naši građani uglavnom imaju jednu negativnu reakciju, izražavaju sumnju u stručnost, izražavaju sumnju u dobronamernost, a sve je to posledica jednog iskustva u radu sa inspekcijskim organima, posledica nestručnosti, pa i korumpiranosti zašta imamo mnogo primera u proteklom periodu i znamo da je nekim službenicima inspekcijskih službi zakon bio zaklon, a položaj mogućnost da ga zloupotrebe i nanesu štetu drugima. Nažalost, kao što je to rekao kolega Mirko Čikiriz, to je bilo i u nekom prošlom vremenu, ali toga ima i sada.
Osim percepcije koju građani i privrednici imaju u odnosu na organe inspekcije, postoje mnoge analize i istraživanja koja ukazuju upravo na posledice koje su nastale kao rezultat postojanja jedinstvenog pravnog akta, kojim bi se uređivao rad inspekcijskih organa. Tako da se na postupanje inspekcijskih organa sada primenjuju odredbe Zakona o državnoj upravi koje su i zastarele i neprilagođene sadašnjim uslovima poslovanja, sadašnjoj ekonomskoj i privrednoj situaciji u Srbiji, poslovnom ambijentu koji traži neke savremene standarde u radu inspekcijskih službi.
Naravno, nije lako raditi u pravnom prostoru gde preko 1000 propisa pokriva rad inspekcijskih organa. To je šuma propisa u kojoj se teško snalaze i građani i privrednici, pa i inspekcija. Osim toga, izraženo je mišljenje da je rad inspekcija jedan od velikih koruptivnih prostora. Zaobilaženje propisa, gledanje kroz prste, mito, korupcija, sve je to nešto između čega se stavlja znak jednakosti između toga i građana. Postoji mnogo primedbi i građana i privrednika na postupanje i rad inspekcijskih organa. Najosetljivija područja su zdravlje, bezbednost hrane, prosveta, a građani su izuzetno osetljivi kada je u pitanju građevinska i komunalna inspekcija.
Zaista je nelogično i neshvatljivo to što su pod stalnom kontrolom i nadzorom upravo oni privredni subjekti koji se pridržavaju propisa, koji legalno posluju, koji zapošljavaju radnike, plaćaju doprinose i ispunjavaju svoje poreske obaveze, dok sa druge strane kanali sive ekonomije izmiču kontroli, uglavnom se kontrolišu ulični preprodavci koji se time bave bukvalno da bi preživeli i koji su najsitnija karika u tom lancu ekonomije, a oni krupni nažalost i dalje ostaju nedirnuti. S obzirom na obim i na značaj koji siva ekonomija ima u Srbiji i na zastupljenost korupcije, opet u odnosu na sivu ekonomiju, ovom problemu se zaista mora prići ozbiljno, sistematično i u koordinaciji organa inspekcije, policije, tužilaštva, sudstva, komunalne inspekcije i svih onih koji zajedničkim radom i nastupanjem mogu da utiču da se nelegalno poslovanje prevede u neke legalne tokove i da se na taj način smanji prisustvo sive ekonomije u Srbiji.
Definitivno je potrebno napraviti sistem gde će inspekcijski organi biti u službi onog dela privrede koji posluje legalno, onog dela privrede koji se pridržava propisa i da inspekcijski organi budu upravo to što je i rekla gospođa ministarka, budu pokretač privrednog razvoja, a da istovremeno planiranim, redovnim i strogim kontrolama utiču na one koji nelegalno i neregistrovano posluju, jer zaista zajednički i koordinirano moramo uticati da se siva ekonomija u Srbiji uništi, jer je to veoma veliko zlo za Srbiju.
U praksi je definitivno pokazano i na to su nam privrednici i ukazivali, da su kontrole inspekcijskih organa koje su neplanirane i nenajavljene kod privrednika uticale na loše poslovanje. Te kontrole obično dugo traju, izazivaju neke dodatne troškove, a sa druge strane ne daju ni pozitivne rezultate kada je u pitanju inspekcija, odnosno ne daju one rezultate koje inače inspekcijske kontrole koje su sprovedene u dobroj nameri treba da daju.
Zato je izuzetno dobra ova odredba Predloga zakona o inspekcijskom nadzoru koja se odnosi na to da inspekcijski nadzor ubuduće mora da bude i najavljen i planiran, naravno, u skladu sa analizom i sa procenom stepena rizika. Naravno, ima izuzetaka, kada neće morati da bude najavljen, ali, u svim ostalim slučajevima mora. To će biti dobro za privrednike i dobro je što će inspekcijske službe morati međusobno da koordiniraju, da se ne dogodi kao što je to bio slučaj do sada, da se u jednom momentu u jednom istom privrednom subjektu nađe više inspekcija. Veoma je bitno utvrđivanje institucionalne nadležnosti i koordiniranje sa Upravom carine, koja je veoma bitna karika u suzbijanju sive ekonomije.
Privredni subjekti nam ukazuju i na to da ništa manji problem nije nejasno i nejednako tumačenje propisa kao i izricanje neprimereno visokih novčanih kazni u pojedinim slučajevima, što nas dovodi do toga da je opravdano mišljenje koje inače postoji u narodu i već je neko od narodnih poslanika o tome govorio, da inspekcije kada odu u kontrolu nekog privrednog subjekta jednostavno moraju nešto da pronađu, moraju da izreknu neku novčanu kaznu, jer je to jedan od načina punjenja budžeta.
Svakako treba praviti razliku između onih koji namerno krše zakon, koji se namerno ne pridržavaju propisa i onih koji u nekim pojedinačnim slučajevima i nenamerno naprave neku grešku u poslovanju, koju može svako od nas koji se bavi nekim poslom da načini. U tim slučajevima je veoma bitno baš upravo ovo što zakon i predviđa, da inspekcija reaguje preventivno, opomenom ili zapisnikom i da upozori na propuste u radu, ostavi određeni vremenski rok da se ti propusti otklone, a ne odmah da izriče drakonske novčane kazne. To je veoma bitno i za one koji tek počinju da se bave nekim poslom, a i za one koji već nešto rade.
Treba proceniti ekonomsku i finansijsku situaciju privrednog subjekta koji je predmet kontrole. To je jedan od načina da se upravo suzbija mišljenje koje postoji da su inspektori nešto strašno, da je poseta inspekcije nešto loše. Jednostavno, moramo napraviti sistem da inspekcije budu te koje će u odnosu sa građanima uticati da se svest građana podigne na taj nivo da se zakon, propisi i procedure moraju poštovati.
Inspekcije treba da budu institucije koje će osim toga što će uticati i na kontrolu i na prevenciju i na kažnjavanje, moraće da budu te koje će u velikoj meri, osim što će uticati na smanjenje i korupcije i sive ekonomije, uticati na privrednike, uticati na jedan veći privredni rast i stvaranje jednog boljeg poslovnog ambijenta.
Ako krenemo u dalju analizu rada inspekcijskih organa, nailazimo i na niz suprotnosti. Na primer, već sam navela da u Srbiji ima 36 republičkih inspekcija i da je to i neracionalno i nepotreban trošak i to je u redu. Ali, sa druge strane, znamo da postoji nedovoljan broj inspektora koji su prisutni na terenu i da jedan inspektor kontroliše više privrednih subjekata, tako da se dovodi u pitanje njegova efikasnost u kontroli tog privrednog subjekta, a dovodi se u pitanje i kolika je njegova mogućnost praćenja stanja u oblasti koju određeni inspektor pokriva.
Osim broja prisutnih inspektora na terenu, problem predstavlja i loša opremljenost inspekcijskih organa. Oprema je dotrajala, nedostatak osnovnih sredstava za rad i sve to dovodi do toga da ne samo da inspektori ne mogu adekvatno da obavljaju svoj posao, već dolazi do situacija da jednostavno ne mogu da odu do subjekta koji je predmet kontrole. Nažalost, ovaj problem se ni Predlogom ovog zakona ne može rešiti, već se mora naći neki drugi način za rešavanje ovakvog stanja kad je tehnička opremljenost inspekcije u pitanju.
Uvođenjem procene stepena rizika, rešiće se problem koji su inače inspekcije imale, jer su morale da izlaze na teren i u kontrolu privrednih subjekata po svakoj prijavi, od kojih su neke prijave bile ili zlonamerne ili bez osnova. Tako su stvarani nepotrebni troškovi, nepotrebno korišćeni resursi inspekcije i nepotrebno uznemiravani privredni subjekti. Uvođenjem procene rizika Predlogom ovog zakona, stupanje po prijavi biće ograničeno, tako da inspektor neće biti u obavezi da pokrene postupak nadzora onda kada oceni da stepen rizika nije toliki da dovodi u pitanje regularno poslovanje određenog privrednog subjekta.
Nakon svega uočenog i na osnovu percepcije građana i privrednika i na osnovu brojnih analiza i istraživanja, postavlja se pitanje kako napraviti red u radu inspekcijskih organa, kako povratiti poverenje građana u državne odnosno inspekcijske organe i uveriti ih da oni rade u njihovom interesu.
Potrebno je svakako mnogo toga, ali prvi pravi korak je donošenje zakona o inspekcijskom nadzoru, o kojem danas raspravljamo i kojim se po prvi put kodifikuje i u jedan okvir stavlja celokupna oblast inspekcijskog nadzora.
Na neki način, ovo je krovni zakon kojim se uređuju osnovni principi, vrste, procedure, oblici inspekcijskog nadzora, kao i ovlašćenja i obaveze svih učesnika inspekcijskog nadzora, koji je izuzetno značajna karika u ostvarivanju kontrolne uloge države u sprovođenju i izvršavanju zakona. Rad inspekcija se direktno odražava na ostvarivanje mnogih prava građana, ali se odražava i na rad privrede i na rad državnih službi.
Jedna od veoma kvalitetnih novina koja je predviđena Predlogom ovog zakona odnosi se na uvođenje koordinacione komisije koju će obrazovati Vlada kao koordinaciono telo, a koje će imati zadatak da obezbedi obuhvatniji i delotvorniji nadzor, kao i izbegavanje preklapanja i nepotrebnog inspekcijskog nadzora.
Takođe, ispit za inspektora odnosno licenciranje je još jedan garant da će se ovim poslom baviti stručni i obučeni ljudi, koji će odolevati svim izazovima profesije i čuvati dostojanstvo države.
Na kraju samo zaključak, ovo je zakon kojim se propisuju savremeni standardi inspekcijskog nadzora i zajednička pravila i procedure za inspekcije, što će u priličnoj meri uvesti red u rad inspekcijskih organa, olakšati poslovanje privrednih subjekata, što i jeste cilj zakona, da otkloni sve uočene probleme, da smanji prostor za korupciju, onemogući selektivnu primenu inspekcijskog nadzora i na taj način doprinese stvaranju jedne uređene države, kakva Srbija treba i da bude.
Ovo je izuzetno dobar predlog zakona, zaista ne mogu da nađem ni jednu zamerku, koliko god se trudila. Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođo Spasojević.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministar, kolege poslanici, dosta toga je danas rečeno, ali pokušaću da ukratko sublimiram razloge zbog kojih uopšte danas donosimo ovakav zakon.
Prvo, uopšte rad inspekcijskih službi kod nas u proteklih 20 i više godina su rak rana ovog društva, upravo zato što niste imali objedinjeno na jednom mestu zakonsku regulativu koja će moći na određeni način da sublimira i reši sve one probleme u društvu koji se dešavaju, bez obzira da li je u pitanju poreska uprava, tržišna inspekcija, da li su u pitanju bilo koje inspekcije o kojima je bilo reči, iz bilo kojih oblasti.
Ono što je važno, ovaj zakon vrši reformu inspekcijskog rada i obuhvata 36 različitih inspekcija, pogotovo koje su u funkciji 12 ministarstava, bez kojih ministarstva jednostavno ne bi mogla da funkcionišu. Zato je važno da se sada prvi put postavlja ovakav koncept. Ono što treba zahvaliti ovom ministarstvu je što je zaista kada je preuzelo taj zadatak, preuzelo nešto što je počelo već 2011. godine da se radi, pisanje ovakvog jednog zakonskog rešenja. S jedne strane, počelo se baš od onih koji su nosioci tog posla, a to su same inspekcije, pa su se dalje u tim radnim grupama pridruživali pomoćnici ministara, državni sekretari, čak i profesori sa pravnog fakulteta. Postignut je jedan širok konsenzus na izradi ovakvog zakonskog rešenja.
Prema tome, trebalo je imati jako puno strpljenja i fleksibilnosti i implementirati svačije viđenje ovog problema u društvu i kao rezultat toga došli smo do ovakvog zakonskog rešenja.
Zamerke privrede, naravno, za rad inspekcija su uvek bile velike, ali, pre svega, rezultati koji pokazuju do 2012. godine da je rad organa bio loš su ti da kada klasifikujete Srbiju recimo u pogledu borbe protiv korupcije, negde na 78 mestu od 175 se nalazila Srbija, jedan od glavnih razloga bio rad inspekcijskih organa. Drugo, kada su određena istraživanja se radila koji su to elementi koji blokiraju dolazak direktnih stranih investicija i zainteresovanih investitora da ulažu u Srbiju, na petom mestu je takođe bio, kao jedna od stvari koji negde zaustavlja privredne aktivnosti, rad inspekcijskih organa.
Istraživanje koje je rađeno na hiljadu preduzeća 2012. godine dosta je pomoglo na izradi ovakvog zakonskog rešenja. Oni su pokazali da su veliki troškovi zbog neadekvatnog rada inspekcijskih organa, čak da je gubitak privrede oko 2,5 miliona evra, da se rast broja kazni sve više povećavao, a da efekti ponašanja i privrednih subjekata, ali i inspektora se nije promenio, nego su jednostavno svi terali neki svoj koncept koji je zastareo i shvatali inspekciju kao neko nužno zlo koje na određeni način treba zaobići, a inspektori predstavljali strah i trepet, ali sa nedovoljno definisanim sistemom kontrole.
Ono što je bitno reći, nije postojala ta koordinisanost koja je suštinski sada ovim zakonom data i ono što je najinteresantnije je da procedure, metodologija i mere koje su propisane jednostavno su pokazale da ne postoje adekvatni kapaciteti, odnosno da sami inspektori nisu bili dovoljno edukovani i nisu pratili ni zakonska rešenja po kojima su vršili nadzor, što je izazvalo velike štete, pa i u pogledu evropskih integracija i harmonizacije propisa, jer ono što je Skupština usvajala jednostavno na terenu nije moglo da se implementira.
Uzroci zbog kojih mi danas imamo i ovaj nov zakon to je da, pored toga što smo rekli da postoje stare metode funkcionisanja inspekcije, jednostavno nisu uzeti svi uslovi rizika sa kojim se Zakon o inspekcijskom nadzoru do sada primenjivao. Interesantno je da opremljenost koja je postojala, i sada postoji, na kraju krajeva, ali čini mi se da se negde ide ka uvođenju novih informacionih tehnologija i novih softvera kojima sve više zaposleni vladaju, do 2012. godine nisu bili na zadovoljavajućem nivou da su mogli uopšte da se nose sa svim promenama koje smo imali u zakonskom pogledu.
Šta treba ovaj zakon i koji su ciljevi postavljeni? Postavljeni su da, pre svega, se izvrši, pored svih ekonomskih reformi, reforma kontrolne funkcije koje inspekcije treba da imaju. Najveći akcenat je dat na poresku upravu, na tržišnu inspekciju, inspektorat na radu i na urbanističku inspekciju, građevinsku inspekciju, ali i komunalne inspekcije u gradovima. Ono što se primetilo je da je odnos broja inspektora koji je predviđen određenim sistematizacijama nije uvek bio do kraja popunjen i on pokazuje da je ta popunjenost između 87% i 88%, ali kada vidite koliki je broj subjekata kontrole po jednom inspektoru onda su zaprepašćujuće cifre.
Na primer, u poreskoj upravi po jednom inspektoru imate 180 predmeta, u inspektoratu za rad 1.308, u urbanističkoj inspekciji 20, mali broj inspektora je ako poredite u odnosu na broj sprovedenih kontrola. Primera radi, poreska uprava – jedan inspektor sprovodi kontrolu nad 25.889 subjekata.
Kao što vidite, ukoliko nema sinhronizovanosti u radu inspekcijskih organa, jednostavno, neizvodljivo je na adekvatan način sprovesti uopšte implementaciju bilo kog zakona, i najboljeg zakona u ovoj Skupštini i najboljih uredbi i pravilnika koje ministarstvo propisuje.
Prema tome, jedan od glavnih razloga zbog kojih danas imamo ovaj zakon je da suštinski mi zaokružujemo sistem ekonomskih reformi u smislu zakonitosti, a to je donošenje ovog zakona, novog, modernog koncepta koji treba da nam donese velike rezultate u pogledu i otvaranja novih radnih mesta i otvaranje investicionog ambijenta, da investitori imaju predvidivo poslovanje kada dolaze ovde i otvaraju nova preduzeća, nove fabrika i zapošljavaju nove ljude.
Kada govorimo o tome da ste rekli da postoje praktično tri stuba, glavna cilja o kojima govorimo, to je to ujednačavanje propisa, govorili ste i o koordinaciji rada, dobro je da postoji koordinisano telo koje će pokušati da usaglasi sve to, a reći ću i zbog čega. Pored toga, postoji ta tehnička opremljenost o kojoj smo govorili i mislim da će biti svima u interesu da jednostavno kroz softverski objedinjenu listu, koja će moći da se nađe na sajtu kroz izveštaje o radu, obezbedili ste i transparentnost funkcionisanja same inspekcije. Do sada je to bilo pod nekim velom tajne, negde se sticao utisak kod privrednih subjekata da se samo kod pojedinih dolazi, da samo određene inspekcije dolaze, da kod konkurencije ne idu, da onda imate određeni broj inspekcija koje dolaze u jednom danu, ukoliko žele da zatvore otvorena preduzeća. Tako da, sada toga više neće biti.
Drugo, samim tim sistem i mogućnost bilo kakve korupcije od strane bilo kojih privrednih subjekata, a i u tom odnosu sa inspektorima, jednostavno tu nestaje. Znači, sve mogućnosti i mehanizmi da bi se otklonile sve negativne posledice što se tiče inspekcijskog nadzora ovde, mislim da je sigurno u 99% slučajeva otklonjeno.
Treba reći da postoji i specifičnost u radu kada govorimo o inspekcijskim organima na nivou Pokrajinske vlade, odnosno AP Vojvodine i lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. To znači da po izglasavanju ovog zakona statuti, odnosno akti koje će donositi skupštine gradova i opština i akti koje će potpisivati gradonačelnici i predsednici opština moraće da imaju sastavne delove ovog zakona, moraće da se ponašaju u skladu sa ovim zakonom i moraće da definišu određene aktivnosti koje, recimo, imaju komunalne inspekcije. Zato što kod komunalnih inspekcija postoje određene specifičnosti u radu, ali vi ste ih ovim zakonom i predvideli, što je jako dobro. To je da postoje određeni povereni poslovi sa nivoa Republike na nivo opština i gradova, kao što su, recimo, tržišne inspekcije. Postojaće čak i koordinaciona tela na nivou gradova koja će biti u saradnji sa koordinacionim telom Republike Srbije.
Postoje i slučajevi u kojima određeni inspektori neće uvek kažnjavati i neće dolaziti u situaciju da ne mogu da pouče stranku, već će sada to biti jedan imperativ. To znači da će inspektori na određeni način moći i verbalno da daju određene preporuke i savete na koji način će privredni subjekti moći da funkcionišu u skladu sa zakonom. Ovaj deo koji se odnosi na suzbijanje sive ekonomije zaista ne treba puno objašnjavati, zato što je do sada negde uvek bilo stimulisano, a pogotovo u vreme ekonomske krize i kada smo imali devedesete godine, negde je bilo prihvatljivo u društvu da posluju ljudi bez ijednog privrednog subjekta, bez ijednog PIB-a, da stoje na ulici i prodaju robu koja je jednostavno išla van tokova budžeta i van tokova državnih institucija.
Tako da, sasvim je logično da sada, kada imate načina da nađete određenu stranku koja se bavi sivom ekonomijom, prodaje nelegalnu robu, nema registrovanu radnju, vi u tom trenutku kao inspektor možete odmah da reagujete, što do sada zakonski nije bilo moguće, odmah da pozovete ili policiju ili APR, Upravu prihoda da obavestite da određeno lice sa svojim imenom i prezimenom vrši određenu radnju, da sada može da otvori svoje privredno društvo preko koga će raditi i jednostavno ga uvlačite u legalne tokove poslovanja u ovom društvu. Zbog toga taj nivo sive ekonomije, koji je od 2005. do 2012. godine iznosio od 35%, a do 30% je pao 2012. godine, pokazuje da će tih 30% sive ekonomije, koja funkcioniše kroz određena privredna društva koja nisu registrovana, sada sigurno padati jer će dati mogućnost ljudima da funkcionišu na krajnje legalan način.
Ono što jednostavno pokazuje ovaj zakon, jeste to da će te novine koje se odnose i na edukaciju samih inspektora pokazati da će nivo i kvalitet tih usluga, odnosno posla kojim će se baviti inspektori, zahtevati i njihovu sertifikaciju i polaganje stručnih ispita, da će imati neki rok od dve godine da zaista pokažu da su i sve ove novine negde prihvatili i da će moći da se nose sa tim novinama na adekvatan način. Mislim da će to sigurno dovesti do boljih rezultata i u privrednim aktivnostima. To je neminovno, uključujući i sve one zakone koje smo usvojili ovde u Skupštini. Mislim da će i lokalne samouprave shvatiti da su dobile olakšavajuće mehanizme sa kojima će lakše sprovoditi one zakone, one uredbe i akte koje donose i lokalne skupštine, zbog toga što će i naplate određenih taksi koje idu i samim lokalnim samoupravama imati jače mehanizme, da neće morati da čekaju da im Republika prebacuje iz budžeta, nego će sami moći time da se pozabave.
Mislim da ovaj zakon spada u jedan moderan zakon i mislim da je ovakvo zakonsko rešenje zaista obuhvatilo sve relevantne subjekte u društvu koji se bave ovom temom. Mislim da u danu za glasanje treba prihvatiti ovaj zakon i zaista, što se tiče pregovora i kada govorimo o amandmanima koji su bili u okviru saradnje sa Ekonomskim kokusom i vašim ministarstvom, treba da budemo zadovoljni, jer ste pokazali da uopšte nemate problem sa tim da sarađujete sa svim poslaničkim grupama, a u cilju dobijanja najboljih rešenja. Zbog toga ćemo u danu za glasanje kao poslanička grupa SNS podržati ovakav predlog. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članom 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebi da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Da li je gospodin Jovanović u sali? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani kolege i koleginice, poštovana ministarka i predstavnici Ministarstva, poštovani predsedavajući, Srpska narodna partija smatra da je važno donošenje jednog krovnog zakona koji bi uredio rad inspekcijskih službi i ojačao njihovu koordinaciju. Do sada je zbog odsustva zakonskog regulisanja ove oblasti najviše trpela privreda kroz pojave sive ekonomije, ali i država zbog izbegavanja plaćanja poreza. Niko se u prethodnom periodu nije ozbiljno bavio inspekcijama. Bilo je pojedinačnih slučajeva uređivanja segmenata u ovoj oblasti, kao što je, recimo, Zakon o upravnoj inspekciji. Baš iz tih razloga u pogledu propisa koji uređuju ovu oblast tu vlada neorganizovanost određena, jer se procenjuje da ima oko 1000 propisa koji regulišu inspekcijski nadzor, svako ministarstvo ima svoj neki vid inspekcije, a nije postojala nikakva koordinacija, nikakav plan rada između njih. Prostor za korupciju je bio ipak ogroman, a dokaz je upravo taj visok stepen sive ekonomije u Srbiji, zbog čega su trpeli najviše privrednici i preduzetnici koji su pošteno radili svoj posao i plaćali državi sve svoje zakonske obaveze.
Srpska narodna partija smatra da se, kako u interesu građana, tako i u interesu privrede, mora ojačati svaki segment državne uprave i podići autoritet javnih službenika. Državna uprava jeste servis građana i privrede i reforme bi trebale odmah da počnu. Slabo se, doduše, radilo i na edukaciji. Dobar deo uprave je v.d. stanju jer se ne poštuje Zakon o državnim službenicima, niti se raspisuju konkursi za službenička mesta. To traje već godinama. Nemamo informaciju koliko stvarno ima zaposlenih u javnoj upravi, ni koliko je stvarno potrebno da postoji. Srpska narodna partija smatra da se reformom javne uprave mora doći do jednog efikasnog državnog aparata koji bi pomogao da se stvari koje su u interesu privrede rešavaju bržim putem. Takve promene mogu dovesti do novih radnih mesta u realnom sektoru. Želimo da verujemo da je donošenje ovog zakona početak reformi koje smo očekivali.
Mi imamo primedbe na ovaj zakon i uložili smo amandmane. Smatramo da pojedina rešenja i dalje ostavljaju dobar prostor za korupciju, da se neki postupci nepotrebno usložnjavaju, da neka pitanja jednostavno nisu rešena.
Recimo, mislimo da je loše rešenje da se najavljuje inspekcija tri dana unapred, smatramo da ta najava ne treba da postoji. Čak izuzeci koji se prave po ovom pitanju dati su preširoko, i ostaju potpuno u diskreciji inspektoru. To sve može biti prostor za korupciju.
Takođe, imamo i primer izostajanja nekoliko grupa, čitavih grupa pravnih lica, recimo, sindikata, jer su članom 3, taj član 3. odnosi se samo na subjekte osnovane u Agenciji za privredne registre. O tom svim amandmanima ćemo govoriti u načelnoj raspravi, naravno.
Ono što je najvažnije jeste da treba ojačati položaj inspektora, ojačati njegov autoritet, jer samim tim ojačavamo autoritet države. Time jačamo i poverenje građana i privrede u državi. Inspektor mora biti dobro plaćen, veoma stručan, i mora biti ponosan što radi za državu.
Takođe, mora se pojačati koordinacija inspekcijskih službi, pošto je to sada najveći problem. Očekujemo da ćete pažljivo razmotriti sve amandmane koje sam podneo u ime Srpske narodne partije, jer smatram da će njihovim usvajanjem ovaj tekst biti znatno poboljšaniji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakon o inspekcijskom nadzoru nudi poboljšanja, nudi nove procedure koje su na neki način kroz javnu raspravu poboljšane i to je nešto što je dobro u ovom predlogu.
Slažem se da predlog kao predlog treba da doprinese smanjenju sive ekonomije, jer ne delim optimistične najave ministarke da će to ključno uticati na sam obim sive ekonomije, jer je opšte poznato da je sam inspekcijski nadzor tek na petom mestu po značaju kada se radi o sivoj ekonomiji.
Mislim da je daleko značajnije od toga na koji način će teći investicioni ciklus u Srbiji, koliki će biti porezi, koliko će privrednici biti opterećeni i parafiskalnim nametima koje privrednici vide kao mnogo veći problem.
Naravno, inspekcije jesu problem, naročito one tri najveće, i njih privreda vidi kao nešto što je problematično, pre svega zbog procedure koja je netransparentna, zbog inspektora koji nekada nisu dovoljno edukovani, inspektora koji nekada i ne deluju samo u skladu sa zakonom, nego su podložni raznim konkurentskim uticajima. To privrednici vide kao problem, kao nedostatak. Ovi problemi veoma mnogo koštaju privredu.
Mislim da je dobro što se uvodi mogućnost dobrog informacionog sistema kroz ovaj zakon u praksu, ali mislim da nije dovoljno što su samo tri člana, odnosno tri stava zakona se bave ovom temom. Mislim da je trebalo i samim zakonom malo bolje definisati na koji način će naći informacioni sistem primenu u samom ovom zakonu.
Primena ovog zakona je ključan problem. Mislim da mi treba od sistema koji je trom, zastareo, neefikasan, i ljudi koji u njemu isto tako funkcionišu, dođemo do sistema koji će dovesti da naši inspekcije budu mnogo efikasnije, da se njihov uspeh ne meri po visini kazne koju su naplatili, nego da se meri po tome koliko su doprineli sprovođenju zakona, koliko su doprineli tome da građani konkretno osete šta znači kada Narodna skupština donese neki reformski zakon. Ako taj zakon ostane mrtvo slovo na papiru, i ako ne postoji nadzor nad njegovom primenom, onda nismo puno toga uradili.
Mislim da kod primene ovog zakona će značajnu ulogu imati upravna inspekcija i nadzor nad primenom, jer postoje problematična mesta, naročito član 22. gde mislim da svakako treba strogo voditi računa o tome na koji način postupaju pojedinačni inspektori.
Postoji veliki broj amandmana narodnih poslanika. Siguran sam da ćete razmotriti te amandmane i da će oni koji su dobri, a ima ih, biti prihvaćeni i da će ovaj zakon biti još malo poboljšan.
Nadam se da ćemo primenom ovog zakona doći do situacije u kojoj privreda, građani neće više videti inspektore kao neprijatelje, i neće više strahovati, čak i ako posluju u skladu sa zakonom, od samog dolaska inspektora, jer to je bila praksa u dosadašnjem periodu. U 2014. godini imamo povećan broj i naplaćenih kazni, imamo situacija da gotovo četvrtina privrednika, kaže da ukoliko ponude dovoljno veliki mito da će inspektor pristati da zažmuri na jedno oko kada je u pitanju primena određenog zakona.
Ovaj zakon je veoma značajan po pitanju i evropskih integracija Srbije, po pitanju usklađivanju propisa, ali pre svega značajan da se naš privredni ambijent upodobi tom evropskom slobodnom tržištu. Kažem, ključno je to, na koji način ćete primeniti ovaj zakon, i ključno je to koliko brzo i kojom dinamikom će elektronski sistem moći takođe da se primeni.
Mislim da tu leži velika mogućnost naročito kada je u pitanju procena rizika, jer ukoliko je državni službenik neko ko administrira, ko može biti koruptivan, to informacioni sistem ne može biti. Kod informacionog sistema samo zahvaljujući egzaktnim podacima može se doći do liste za kontrolu i može se doći do pravednog plana kontrole privrednih subjekata i građana. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Milena Ćorović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru koji danas razmatramo treba da rešava sva sporna pitanja vezana za postupanje inspekcije u okviru državne uprave. Poslove inspekcijskog nadzora obavlja mali broj izvršilaca državnih službenika kod ogromnog broja subjekata nadzora, pa je velika verovatnoća da pojedine inspekcije kod pojedinih subjekata nadzora ne dolaze godinama, a naročito gde se obavlja delatnost van gradova i sedišta opština. Kada dođe neka inspekcija striktno se ograničava u okviru svojih ovlašćenja pri čemu i kada registruje nepravilnosti iz nadležnosti drugih inspekcija to ne evidentiraju svojim zapisnicima i ne obaveštavaju druge inspekcije o nepravilnostima koje uočavaju na terenu.

Ovaj zakon obavezuje sve inspektore bez obzira u okviru koje inspekcije deluje da u postupku inspekcijskog nadzora evidentiraju i nepravilnosti koje uoče iz nadležnosti druge inspekcije i da blagovremeno obaveste nadležnu inspekciju radi daljeg postupanja i preduzimanja mera. Ovim zakonskim rešenjem stvaraju se uslovi da nedostaci budu evidentirani i da će se brže otklanjati jer praktično u njihove detekcije učestvuje veliki broj službenika državne uprave, odnosno inspektora.

Primera radi, ako nadzor vrši veterinarska inspekcija, poljoprivredna inspekcija ili tržišna inspekcija, pa u postupku utvrdi da zaposleni nema obavljen sanitarni pregled logično je da to evidentira u zapisnik i da o tome obavesti nadležnu sanitarnu inspekciju. Takođe, ako nadzor vrši bilo koja inspekcija između ostalog utvrdi da zatečeno licu u procesu rada nema zaključen odgovarajući ugovor sa poslodavcem, logično je da o tome obavesti poresku upravu i inspekciju rada.

Od ovog zakona se najviše očekuje da će dati velike rezultate u pogledu eliminacije bespravnog rada, rasprostranjenog u Srbiji, a koji je pokretač sive ekonomije. Poznato je da ogroman broj građana obavlja nekakvu delatnost bez registracije kod APR, pa samim tim i državi ne plaćaju porez, a to znaju građani, u okviru, na primer, jedne mesne zajednice.

Takođe, u svakoj mesnoj zajednici, u svakom selu, zna se ko bespravno prodaje robu, ko bespravno obavlja ugostiteljsku delatnost, ko bespravno obavlja prevoz, neku proizvodnju ili zanatsku delatnost. Ali, građani ne znaju da je za obavljanje trgovine nadležna tržišna inspekcija, za obavljanje bespravnog ugostiteljstva turistička inspekcija, za bespravni prevoz saobraćajna inspekcija, za bespravnu zdravstvenu delatnost zdravstvena inspekcija, iz tih razloga dobro je zakonsko rešenje koje omogućava da sve inspekcije se uključe u bespravni rad i da se brže otkriju počinioci prekršaja i da se blagovremeno obavesti poreska uprava kako bi svi koji obavljaju delatnost plaćali i porez.

Po ovom zakonu kada inspektor nađe da je nadzirani subjekat učinio prekršaj kroz povredu zakona za koji je nadležna druga inspekcija, dužan je da na osnovu svog znanja i iskustva, da sastavi zapisnik, konstatuje utvrđene nepravilnosti i bez odlaganja prosledi nadležnoj inspekciji i koordinacionoj komisiji radi daljeg preduzimanja mera.

Kada je u pitanju neregistrovani subjekat koji se bavi delatnošću iz nadležnosti druge inspekcije, inspektor je dužan da odmah obavesti poresku upravu i inspekciju u čijem je delokrugu delatnost koju obavlja neregistrovani subjekat. Takođe, kada inspektor uoči kod nadziranog subjekta da se obavlja delatnost iz nadležnosti druge inspekcije potrebno je da preduzme hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, imovinu, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet. Potrebno da je da odmah obavesti inspekciju u čijem je delokrugu je delatnost koju obavlja nadzirani subjekat i sektor za vanredne situacije pri MUP-u.

Neposredno po obaveštenju nadležnih organa postupajući inspektor sačinjava službenu belešku o zatečenom stanju i izvršenim obaveštenjima. Znači, da je neregistrovani subjekat ujedno i nadzirani subjekat i sve mere propisane zakonom se primenjuju iako nije registrovan kod APR.

Kada postupajući inspektor u postupku inspekcijskog nadzora kod subjekta koji je upisan u odgovarajući registar zatekne lice koje radi bez odgovarajućeg ugovora i ima sva ovlašćenja koja ima i prema neregistrovanom subjektu treba napomenuti da će se inspekcijski nadzor kod neregistrovanog subjekta vršiti bez najave pa čak i kada nije predviđen planom inspekcijskog nadzora bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor.

Mišljenja sam da će primena ovog zakona znatno doprineti efikasnosti rada inspekcijskog organa i boljoj saradnji imajući u vidu da su inspekcije organizovane u više ministarstava. Očekuje se da će zakon doprineti većoj stručnosti imajući u vidu da će inspektori biti na proveri znanja kroz polaganja odgovarajućeg ispita. Posebno se izašlo u susret poslodavcima koji godinama obavljaju delatnost uz poštovanje propisa, jer će imati najavljene inspekcijske posete prema planu nadzora i neće se više događati da isti poslodavci imaju u kratkom vremenskom periodu veliki broj nadzora od strane više inspekcija.

Poslodavci će imati mogućnosti da se preko interneta upoznaju sa planom nadzora, sadržajem nadzora i drugim pitanjima vezanim za postupanje inspektora.

Veliki finansijski efekat se očekuje agresivnim nadzorima u oblasti sive ekonomije, gde će bespravni rad biti znatno smanjen i sveden u realne okvire, a to su godinama i zahtevali poslodavci koji na zakonit način obavljaju svoje delatnosti.

Pored nabrojanih pozitivnih činjenica, smatram da će Zakon o inspekcijskom nadzoru dati veliki doprinos ukupnoj racionalizaciji i efikasnijem radu državne uprave, od opština, gradova, pokrajina, do državnih organa institucija.

Iz ovih razloga, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati Zakon o inspekcijskom nadzoru.