Zahvaljujem gospođo Kovač.
Reč ima dr Branko Đurović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dame i gospodo narodni poslanici, priprema kao što je uvažena ministarka rekla, priprema ovog zakona je počela već davne 2011. godine na zahtev privrednika koji praktično nisu naišli na razumevanje u zakonskim propisima.
Mi imamo sada u ovom trenutku negde oko 37 inspekcija koje nisu modifikovane i koje su locirane u 12 ministarstava. Ne samo da se radi o ovoj horizontali na državnom nivou nego mi sada praktično nemamo ni reformu na vertikali autonomnim pokrajinama i na nivou lokalnih samouprava. Ovaj jedan sistemski zakon je trebao da bude inkorporiran u Zakon o državnoj upravi iz 2005. godine, ali nažalost praktično taj segment vezan za inspekcijski nadzor je tada amputiran tako da mi do današnjeg dana koristimo Zakon o državnoj upravi iz 1992. godine koji je u svim segmentima neutralisan, ali je ostao ovaj segment vezan za inspekcijski nadzor.
Kakav je ovaj sistemski zakon i kakav je odnos ovog sistemskog zakona u odnosu na druge zakonske norme. Imamo tri nivoa zakona na nivou državne uprave. Prvi ili opšti nivo, to je Zakon o upravnom postupku, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima. Drugi nivo zakona ili tzv. srednji nivo zakona je ovaj Zakon o inspekcijskom .
Treći nivo su tzv. posebni ili sektorski zakoni koji definišu pojedine materije u sklopu pojedinih inspekcija.
Znači, praktično, mi pričamo o jednom zakonu koji je srednji nivo, ali koji je istovremeno krovni zakon za ove posebne ili sektorske zakone.
Uvažena ministarka je u svom govoru objasnila koji je to stepen nezadovoljstva privrednih subjekata, tako da je praktično kulminirao trenutak kada privreda odnosno određeni privredni subjekti, privredne organizacije, su zavapile za promenom ovim zakonskih propisa.
Prilikom javnih slušanja i javnih analiza svih propisa vezanih za ovu oblast, imali smo nesebičnu pomoć USAID, Projekta za bolje uslove poslovanja u svim oblicima i svim fazama. Takođe, aktivno je participirala i organizacija NALED, to je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski nadzor. Uz ova privredna udruženja, čitav sistem pripreme zakonskih propisa praćen je i od predstavnika Transparentnosti Srbije, nevladine organizacije.
Na osnovu Ankete hiljadu privrednika iz 2012. godine, dosadašnji zakonski propisi vezani za inspekcijski nadzor su bili na petom negativnom mestu što se tiče pozitivne odnosno zdrave privredne aktivnosti. Anketa koja je sprovedena 2014. godine, od maja do jula meseca, pokazala je da svaki drugi privredni subjekat ima neku zamerku na dosadašnje propise, vezane za inspekcijski nadzor.
Takođe, ovde treba napomenuti da pet najčešćih inspekcija su koštale našu privredu za 2014. godinu dva i po miliona evra. Znači, praktično, dosadašnji propisi koji treba da ostanu relikt prošlosti, služili su za kažnjavanje, tako da je praktično privreda samo na ime raznoraznih kazni u vidu najučestalijih pet inspekcija platila dva i po miliona evra. Ono što takođe zabrinjava, pojedinačna prosečna kazna je rasla iz godine u godinu. Prosečna kazna po privrednom subjektu za 2014. godinu je iznosila 2.012 evra, a za prethodnu, 2013. godinu, ona je iznosila 838 evra. Znači, nije praktično suština da mi kažnjavamo naše privredne subjekte, poenta je da mi aktivno njima pripomognemo u njihovom razvoju.
Velika primedba privrednih subjekata je bila na netransparentnost, na jedno vrednovanje inspekcije na osnovu određenih kvantifikatora. Praktično, rad inspekcija odnosno inspektora u sklopu pojedinih inspekcija se vrednovao na osnovu broja izlazaka na teren i na osnovu broja naplaćenih kazni.
Sve ovo zajedno je praktično uticalo na stvaranje jedne atmosfere da se u ovom Predlogu zakona sve preokrene na jedan drugačiji način. Ono što je osnovno u Predlogu ovog zakona jeste ujednačavanje, standardizacija i modernizacija inspekcijskog nadzora, gde pod brojem jedan treba da je u fokusu registrovani privredni subjekt koji treba da dobije uslove za pozitivnu privrednu atmosferu.
Sledeći dalji krucijalni korak u Predlogu ovog zakona je preventivno delovanje. To preventivno delovanje treba da bude početak redovne procedure inspekcijskog nadzora. Taj preventivni početak redovne procedure inspekcijskog nadzora treba da se sprovodi kroz akt o primeni pravila, kroz službene posete pojedinim privrednim subjektima i prilikom tih poseta da se pojedinim privrednim subjektima ukaže na određene faktore rizika, da oni sami u daljem procesu svog rada to promene i da bude u saglasju sa aktuelnim zakonskim propisima.
Treća stavka koja je izuzetno značajna u Predlogu ovog zakona jeste da svi ti privredni subjekti se ne stavljaju u jednu ravan. Mi praktično sada pravimo planove inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika, tako da imamo nekoliko entiteta što se tiče rizika. Imamo privredne subjekte koji imaju neznatni rizik poslovanja, koji imaju nizak, srednji, visok i kritičan rizik poslovanja. Znači, za sve planove inspekcijskih nadzora odlučujući parametar u tom planiranju biće nivo rizika poslovanja pojedinog privrednog subjekta.
Koordinaciono telo treba da bude telo Vlade koje će se formirati tri meseca od početka stupanja na snagu ovog zakona i ovo koordinaciono telo treba da bude koordinator između pojedinih organa inspekcijskog nadzora, ono telo koje će usaglašavati pojedine planove pojedinih inspekcija, koje će dozvoljavati i odobravati kontrolne liste, koje će nam davati predvidivost u radu pojedinih inspekcijskih organa.
Kada je bilo rasprave kako bi se zvalo to telo koje bi trebalo da koordiniše rad svih tih inspekcijskih organa, bila je jedna dilema da li da to bude jedno labilnije, uslovno rečeno, koordinaciono telo, ili da bude neko kohezionije telo u vidu jedinstvenog inspektorata? Mi sada u svetu imamo četiri zemlje koje nemaju praktično koordinaciono telo, nego imaju jedno telo koje je u tom kohezionom smislu izuzetno čvrsto, gde praktično imamo jednog generalnog inspektora koji treba, pod navodnicima, da zna probleme svih ostalih inspekcija. U praksi je to veoma teško izvodljivo, tako da je i Hrvatska u poslednje vreme odustala od tog koncepta jedinstvenog inspektorata.
Ovo koordinaciono telo, koje treba da se formira tri meseca od početka stupanja na snagu ovog zakona, treba da daje obavezujuće smernice i uputstva svim inspekcijskim organima. Mesec dana po formiranju koordinacionog tela, potrebno je da se napravi i protokol o radu tog tela.
Predlog ovog zakona istovremeno nam daje različite oblike inspekcijskog nadzora. Imamo redovan, vanredni, kontrolni i dopunski. Kada govorimo o redovnom inspekcijskom nadzoru, pravila se znaju, imamo tih devet etapa. Prva etapa, što radi inspekcijski organ određene inspekcije je analiza stanja poslovanja određenog privrednog subjekta. Druga etapa je procena rizika. Treća etapa je pravljenje plana koji je vezan za taj određeni privredni subjekat i koji se koordiniše sa ostalim planovima. Potom, praktično, izdaje se nalog za posetu određenom privrednom subjektu.
Sledeća etapa, koja je i te kako značajna, taj privredni subjekat se obaveštava da tad i tad, u to i to vreme dolazi određeni organ određene inspekcije. Po završetku procesa inspekcijskog nadzora izdaje se rešenje i na to rešenje određeni privredni subjekat može da uputi žalbu koja se rešava po upravnom sporu.
Glavna karakteristika ovog zakona leži u jednoj bespoštednoj borbi protiv sive ekonomije. Sada imamo situaciju da pojedini inspekcijski organi ne mogu mirno da prođu pored nekog neregistrovanog subjekta i imaju zadatak da takav jedan neregularni, neregistrovani subjekat, koji nije registrovan u privredni ili neki drugi registar ili koji nema validni angažman sa zaposlenima, takva inspekcija ima zadatak kada naiđe na takav jedan subjekat da primenjuje striktan postupak upisivanja u registar i dok se ne upiše u registar da prestane sa tom svojom aktivnošću.
Ovo je nešto što je novitet, to je da ne samo da inspekcija treba da ima uticaj na neregistrovane subjekte u svom materijalu definisanosti, nego praktično ima obavezu da, ako vidi neregistrovan ili registruje neregistrovani subjekt koji je iz domena neke druge inespekcije, odmah obavesti tu drugu inspekciju.
Ovaj zakon svrstavamo u jedan od suštinskih sistemskih zakona koji treba da poboljša privrednu atmosferu u našoj zemlji. Usaglašavanje sektorskih ili posebnih zakona sa ovim krovnim zakonom imaće postepene faze koje će trajati dve godine od dana početka stupanja na snagu ovog zakona. Usaglašavanje sektorskih zakona sa ovim krovnim, sistemskim zakonom će se bazirati na jedinstvenom informacionom sistemu, tzv. E ili elektronskom instruktoru. Sredstva iz budžeta su određena za ovu implementaciju informacionog sistema, tako da imamo određena sredstva i za 2015, 2016. i 2017. godinu.
Samo uvođenje centralnog informacionog sistema ima dve faze. Prva faza je procesna faza koja treba da se završi do kraja ove 2015. godine kada će svaka inspekcija da izvrši analizu svojih poslovnih procesa. Sledeća faza je tzv. softverska faza, gde će se sprovesti javna nabavka za implementaciju određenog softvera, tako da očekujemo u toku 2016. godine implementaciju ovog softverskog sistema u četiri najučestalije inspekcije. Do kraja 2016. godine ovaj informatički sistem treba da ima zaokruženu zajedničku osnovu, a sve inspekcije će biti umrežene do kraja 2017. godine.
Apsolutno podržavamo promenu člana 70. predloga ovog zakona, a koje je predložio ekonomski kokus naše Skupštine da ova bespoštedna borba u odnosu na sivu ekonomiju počne i pre početka života, a to je 12 meseci od stupa na snagu ovog zakona, da to počne po konstituisanju koordinacionog tela. Znači, tri meseca po stupanju na snagu ovog zakona, odnosno pet meseci po stupanju na snagu ovog zakona za inspekcije koje treba da krenu na neregistrovane subjekte iz domena nekih drugih inspekcija.
Prilikom javne rasprave, vezane za donošenje predloga ovog zakona o inspekcijskom nadzoru, Ministarstvo za poljoprivredu je uputilo jednu primedbu i tražilo je izuzeće. Ono je tražilo da imaju jedno izuzeće u smislu toga da postoji ekonomska zakonodavnost gde bi to trebalo da ima prednost u odnosu na našu zakonodavnost. Predložili su formiranje jedne uprave za hranu i veterinu koja bi objedinjavala četiri inspekcije – veterinarsku za hranu životinjskog porekla, poljoprivrednu za hranu biljnog porekla, fitosanitarnu inspekciju i sanitarnu inspekciju.
U daljem toku sigurno da će biti saradnje između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Oni su u svom dopisu naveli slučaj Slovenije, a u Sloveniji imamo da ta uprava za hranu i veterinu je deo sistemskog krovnog zakona, kao što je i predlog u sklopu ovog našeg zakona. U daljoj komunikaciji između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sigurno može da se nađe jedan kompromis i apsolutno podržavamo da Ministarstvo poljoprivrede bude u sklopu ovog našeg sistemskog krovnog zakona.
Na kraju, mogu da iskažem zadovoljstvo sa predlogom ovog zakona i poslaničke grupe SDPS će u danu za glasanje glasati za predlog ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, uvaženi narodni poslanici, nedostaju narodni poslanici u klupama SNS, pa sam se zbog toga iznenadio. Ovaj zakon je veoma bitan zakon i mi smo mu, uvažena ministarko, pristupili veoma ozbiljno.
Rekao bih da je ovo jedan od najvažnijih zakona koji je u protekle tri godine, za vreme ove koalicije, došao u skupštinsku proceduru. Ne znam koji bi to zakon imao veću važnost od zakona koji bi trebao da omogući veću primenu zakona, a kod nas, rekli smo, oko toga se svi slažemo, da nije problem u tome da mi nemamo zakone ili da nemamo adekvatne zakone, moguće da neki zakoni nisu do kraja kvalitetni, ali je osnovni problem u tome što se ti doneti zakoni ne poštuju, ne realizuju. Ovaj Zakon o inspekcijskom nadzoru bi trebao da obezbedi da se zakoni izvršavaju, jer inspekcije su te koje kontrolišu primenu zakona. Sem inspekcija, imamo još policiju, komunalnu policiju, i to je to. U suštini je to država.
U inspekcijama je ovaploćena država koja bi trebala da primeni silu koja je data na raspolaganje inspekcijama kroz sankcije koje proizilaze na bazi rešenja o inspekcijskom nadzoru i u tom smislu smatram da je ovaj zakon veoma, veoma bitan. Mi nismo zadovoljni u Socijaldemokratskoj stranci, Zajedno za Srbiju i stranka Zelenih poslaničke grupe Boris Tadić sa kvalitetom ovog zakona. Učinićemo sve da ovaj zakon popravimo i na 70 članova koje ima ovaj zakon, podneli smo 35 amandmana.
Reći ćemo i šta smo analizirali kada smo razmatrali kvalitet ovog zakona. Sam zakon, prateće zakonske akte u ovoj oblasti, ali nam je od velike koristi bila USAID i NALED analiza inspekcija u Republici Srbiji koja je urađena prošle godine. Od izuzetne je koristi, jer smo tu mogli da vidimo konkretne podatke o inspekcijama, o broju ljudi, o problemima sa kojima se suočavaju itd. Ta analiza nam je bila nužna, nije bitno što nije radila država već nevladin sektor, ona je od krucijalnog značaja za razumevanje ovog problema.
Ono što se jasno vidi iz ove analize jeste da stanje u ovoj oblasti nije zadovoljavajuće. Radi građana ću, ali i radi poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije pročitati koje mi sve inspekcije imamo u državi. Verujte za neke ni ja nisam čuo. Nisam čuo, nisam čuo, a pogotovo ne znam gde se nalaze koji su im brojevi telefona i koje su njihove nadležnosti, a što nisam ja čuo? Ja verujem da većina građana u Srbiji ne zna, niti gde se nalaze, ni koje su njihove nadležnosti. Imamo 37 inspekcija ili inspektorata.
U Ministarstvu finansija imamo Poresku upravu i budžetsku inspekciju. U Ministarstvu poljoprivrede imamo poljoprivrednu inspekciju, fitosanitarnu inspekciju, graničnu fitosanitarnu inspekciju, veterinarsku inspekciju, graničnu veterinarsku inspekciju, vodnu inspekciju, šumarsku i lovnu inspekciju i inspekciju zaštite životne sredine. U Ministarstvu građevine saobraćajne infrastrukture koju odlično vodi gospođa Mihajlović imamo građevinsku inspekciju, urbanističku inspekciju, republičku komunalnu inspekciju, geodetsku inspekciju, Republičko-geodetski zavod kao posebnu organizaciju, inspekcija za javne puteve, inspekcija za drumski i javni saobraćaj, inspekcija za železnički saobraćaj, inspekcija za unutrašnju plovidbu, vazduhoplovna inspekcija, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo javna agencija. U Ministarstvu rudarstva i energetike imamo elektroenergetsku inspekciju, inspekciju zapravo, pod pritiskom rudarsko-geološku inspekciju. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija imamo tržišnu inspekciju, turističku inspekciju, inspekciju za elektronske telekomunikacije, inspekciju za poštanski saobraćaj. U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ministarko je li tako, imamo jednu inspekciju to je upravna inspekcija, upravni inspektorat, piše organ u sastav. Ministarstvo unutrašnjih poslova ima protivpožarnu inspekciju, Ministarstvo odbrane ima inspektorat odbrane, organ u sastavu, tako piše. U Ministarstvu zdravlja imamo zdravstvenu inspekciju, sanitarnu inspekciju, inspekciju za lekove i medicinska sredstva, inspekciju za opojne droge i prekursore. Zatim, imamo inspekciju Uprave za biomedicinu, organ u sastavu. U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imamo prosvetnu inspekciju, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja imamo inspektorat rada, u Ministarstvu omladine i sporta imamo sportsku inspekciju.
Dakle, 37 inspekcija. Čitao sam malo brže, da bih uštedeo sebi vreme, jer bih verovatno svojih 20 minuta utrošio u čitanju koje sve inspekcije postoje. Da li neko od građana Srbije, na koje se najvećim delom, odnosno u celosti odnosi delatnost ovih inspekcija, odnosno odnosi primena zakona, da li znaju gde se ove inspekcije nalaze, koji su brojevi telefona, da li se nalazi na 37 lokacija ili 370, imajući u vidu da su one dislocirane po gradovima Srbije? Svaka se nalazi u nekim posebnim kancelarijama, negde dobro označenim, negde loše označenim, ali nema jedinstvenog sajta na kojem bi se znale, čak i one koje imaju elektronsku komunikaciju. Naravno da znamo da svaka od ovih inspekcija ima svoj zadatak.
Vodna inspekcija da je radila svoj posao ne bi imali zatrpane kanale, ne bi došlo do poplave na nekim mestima, ne bi se šut bacao u kanale. Tu bi naravno trebalo da reaguje i ekološka inspekcija, jel tako ministarko, komunalna?
Da inspekcija za Javne puteve radi ne bi imali toliko rupa na putevima, ne bi toliko saobraćajnih nesreća imali zbog neobeleženih puteva. Da radi tržišna inspekcija ne bi imali neobeležene proizvode, proizvode kojima je istakao rok, prehrambene proizvode, za koje se ne zna zemlja porekla, da li ispunjavaju zdravstvene uslove, itd. Protiv požarna inspekcija, o ovoj temi pričamo samo kada se desi velika tragedija, nastradaju mladi ljudi, nastradaju ljudi u požaru. Prosvetna inspekcija, da imamo prosvetnu inspekciju ne bi imali na hiljade i hiljade ljudi koji su završili fakultete preko noći, ljude koji su magistrirali, doktorirali preko noći. Koliko imamo prosvetnih inspektora ministarko? Da li vi znate? Ministar je rekao nekoliko, čini mi se desetak prosvetnih inspektora na celu zemlju.
Šta se kaže u ovoj analizi koja je učinjena? Ovaj zakon ne odgovara na probleme i izazove koji su trenutno problem Srbije, a to je nepostojanje adekvatnog inspekcijskog nadzora.
U analizi se kaže – stepen postizanja svrhe kažnjavanja, odgovornost je i na inspektorima, tako i na tužilaštvu i na sudovima. Najmanje 50% postupaka zastari, uopšte ne dođe do prekršajnog ili krivičnog postupka zato što zastare predmeti u fiokama inspektora ili u fiokama tužilaštva ili u fiokama sudova. Kaže – neujednačena praksa izricanja neadekvatnih sankcija takođe narušava svrhu inspekcijskog nadzora.
Sa druge strane prekršajni sudovi ističu da su zapisnici inspektora nekvalitetni, preobimni i za njih neupotrebljivi. U analizi se kaže da se nadležnosti inspekcija preklapaju. Više od 50 analiziranih inspekcija je istaklo da u njihovom radu postoji preklapanje, a ono što je najgore jeste da je značajan broj njih rekao da znaju da za određene oblasti se zna da ne postoji ničija nadležnost. Dakle, ne samo što se preklapaju nego postoje i oblasti koje niko ne kontroliše, da izuzmemo ove nelegalne koje do sada niko nije kontrolisao, odnosno kontrolisala ih je samo jedna inspekcija na neadekvatan način.
Dakle, postoje oblasti za koje niko nije nadležan, a tamo gde se prepliću, mislite da radi i jedna i druga, ne, ne radi ni jedna ni druga. Svako upućuje na onog drugog. Ovo je preklapanje u horizontalnom nivou. Postoji preklapanje u vertikalnom nivou, na nivou država, pokrajina, lokalna samouprava i kada se to sve uzme mi nažalost imamo zakone koji se ne primenjuju.
Gledao sam analizu broja inspektora po oblastima, pa sam drastičnu razliku od potrebe video kod građevinske inspekcije. Od 13 sistematizovanih inspektora, koje bi trebala da ima, građevinska inspekcija ima svega sedam. Da ima 13 ne bi bilo potrebe da ministarka u helikopteru nadgleda da li radnici imaju šlem i da li rade na nekom projektu. To bi radila građevinska inspekcija.
Zbog toga smo mi, uvažena ministarko, podneli 35 amandmana. Ne mislim da ovi amandmani mogu da poprave zakon da bismo mi glasali za njega. Mislim da je on u suštini nedovoljan, da je on trebao da napravi pet koraka kako bi se znalo kome se obraćate, u kom roku reaguje, kada donosi rešenje i šta se dešava ako inspektor ne obavi inspekciju, ako tužilaštvo ne odreaguje, i ako sudija ne odreaguje i ako građanin prijavi nešto da se zna zbog čega to nije urađeno.
Dakle, da smo mi iz naše poslaničke grupe pisali ovaj zakon on bi bio mnogo, mnogo detaljniji i mnogo sistematičniji i dao bi veća ovlašćenja koordinaciji koja bi radila koordinaciju između inspekcija ili bi napravili neki novi sistem.
Ono što smo mi u našim amandmanima pokazali jeste da mora postojati odredba koja bi sprečila koruptivnost. Dakle, naši inspektori osim što ne mogu da stignu nisu baš sasvim, kako da kažem, pelcovani da ne budu koruptivni. Dakle, postoji…

Molim vas, gospodine Veselinoviću, nemojte takve reči.

Izvinjavam se. Možda nije bila adekvatna reč. Dakle, nisu imuni od koruptivnosti. To znaju oni koje kontrolišu i nemamo mehanizama da tu koruptivnost otklonimo u ovom zakonu, nemamo mehanizama. Problem su i plate inspektora. Vaša Vlada je i smanjila i plate inspektora. Naravno, da ti ljudi žive od svojih plata i ne opravdava ih to što će biti koruptivni, što imaju manju platu, ali nema mehanizama da to sprečimo. Dakle, tražimo da se u ovom delu unesu odredbe koje predupredile koruptivnost.
Tražili smo da se skrate rokovi državnim organima koji su dužni da odgovore na zahteve inspekcija sa 15 na sedam dana. Čekajte, ako inspekcija traži podatke od nadležnog državnog organa, kojem je posao da se bavi tom delatnošću, njemu treba 15 dana da odgovori inspektoru i taj odgovor može biti nepotpun. Inspektor može tražiti dodatno. Može proći mesec dana. Tražili smo da se taj rok skrati na sedam meseci, ja vas molim da to uzmete u obzir, a da se eventualno na zahtev tog organa taj rok produži možda za još sedam ili osam dana, nije važno, ako je baš takav problem da ne može da odgovori nadležni organ.
Tražili smo ozbiljne promene kada je su u pitanju odredbe koje se tiču ovog koordinacionog tela, odnosno koordinacione komisije. Prvo, mislim da je nedopustivo da ta koordinaciona komisija nema ni svog predsednika, ni zamenika, ni tako dalje, to mora biti u zakonu uređeno. Mora da se zna ko je predsednik, ko je zamenik, da ta komisija ima nekog sekretara. Kako mislite da ovu šumu inspekcija koordinira telo koje nema u zakonu predviđenog ni predsednika, ni zamenika, ni sekretara?
Predvideli smo i veće nadležnosti za tu komisiju, pre svega da ona prikuplja podatke od nadležnih inspekcija, vrši analizu primene zakona u određenim oblastima i daje obavezujuća uputstva inspekcijama u cilju primene zakona, da formira i objavljuje na svojoj zvaničnoj sajt prezentaciji objedinjene informacije o svim inspekcijama na državnom, pokrajinskom, i na nivou lokalnih samouprava, sa njihovim nadležnostima, adresama, telefonima i adresama elektronske pošte, kao njihovim rukovodiocima.
Smatramo u poslaničkom klubu da mora postojati jedinstvena, objedinjena evidencija o svim inspekcijama, prvo da građani znaju koje inspekcije postoje, a drugo da znaju kome za koji posao treba da se obrate.
Recite mi molim vas, ministarko, da sam ja građanin i da ste vi inspektor u nekoj od ovih inspekcija i kada bih vas pitao – kome da se obratim za to što su proizvodi na tržištu niskog kvaliteta ili su nedovoljno označeni itd. a vi ste vodoprivredni inspektor, da li biste vi znali kome da uputite ili bi vam bilo jednostavnije da kažete – na toj i toj sajt prezentaciji imate sve inspekcije, dragi građaninu, i obratite se, tamo možete da dobijete tu informaciju.
Tražimo da sankcije za one koji onemogućavaju inspekcijski nadzor budu veće. Kaže – sada je kazna, koliko sam razumeo, ne mogu da uporedim zakon, 200 hiljada za nekoga ko onemogućava inspekcijski nadzor. Zamislite nekoga ko ima veliki biznis i kome je 200 hiljada relativno malo za taj biznis i on kaže inspektoru – doviđenja, vidimo se nekom drugom prilikom i za to mu vi izreknete kaznu od 200 hiljada i tu je kraj. Mi smo predvideli da ta kazna bude maksimalna, da to bude dva miliona i da mu se obavezno uz to izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti dok se ne omogući inspekcijski nadzor. Kako neko može da obavlja delatnost a ne dozvoljava inspekcijski nadzor? Ne znam čime ovo obrazlažete.
U tom smislu predlažemo da pogledate naše amandmane. Takođe tražimo da ova komisija jednom godišnje podnosi izveštaj obavezno Vladi, a da Vlada podnosi Skupštini o radu inspekcijskih organa, odnosno o primeni zakona. Takođe, smatramo da bi odgovornost za nepostupanje inspektora, načelnika inspekcija trebala da bude znatno detaljnije regulisana i sankcionisana.
Dakle, čini mi se da u ovom zakonu nema odredaba kojima bi se kažnjavali inspektori i načelnici inspekcije ukoliko oni ne postupe u određenom slučaju. Nisam našao takvu odredbu, niti oni imaju adekvatne rokove u kom roku moraju da postupe.

Vreme.

Završavam.
Dakle, obaveštenje onog ko je podneo prijavu može biti i usmeno, ali građanin mora dobiti odgovor da li je u određenom slučaju postupljeno i zbog nije postupljeno i zbog toga molimo vas da uzmete u razmatranje naše amandmane kako bi uspeli da popravimo ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem prof. Veselinoviću.    
Reč ima, gospođo Udovički, prednost ima replika, gospodin Babić, šef poslaničke grupe SNS. Izvolite.

Gospodine Bečiću, verujem da je lapsus ili nenamerna greška gospodina Veselinovića bila kada je rekao 37 inspekcija. Ima 36 inspekcija u 12 ministarstava, ali to je zaista manje bitno u odnosu na veći deo njegovog izlaganja.
Sve ove inspekcije su formirane u vreme kada je gospodin Veselinović i njegova stranka bila na vlasti. Sve ove inspekcije su radile i funkcionisale na jedan netransparentan način bez tih brojeva telefona, bez tih adresa gde su i kako su, baš u vreme kada je gospodin Veselinović bio narodni poslanik i njegova stranka sve i sja u ovoj državi. Baš u vreme kada su gospodin Veselinović i njegova stranka vedrili i oblačili u Republici Srbiji su ove inspekcije radile samo u okviru Zakona o državnoj upravi. Čak se nisu ni potrudili da urade Zakon o inspekcijskom nadzoru i ja želim da razgovaram o predloženom zakonu. Želim da razgovaram o amandmanima. Predloženo ih je 100 i nešto. Ja sam lično predložio tri. U okviru fokusa sam bio potpisnik još nekih amandmana. Znam da je ministarstvo voljno da se raspravlja o tome.
Ne možemo sve stavljati kao da je život počeo pre tri godine, kao da je život počeo sa SNS i od 2012. godine, a svo vreme ste potrošili u uspavankama i sada vam smeta što su inspekcije takve kakve jesu, a niste pokazali ni zrno napora da tako nešto uradite onda kada ste vršili vlast ili vam je tada bilo bolje da se bavite „Agrobankom“, „Razvojnom bankom“, „Fondom za kapitalno ulaganje u Vojvodini“, svim onim stvarima koje ste devastirali i uništili.