Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarko sa kolegama, poštovani poslanici, dao bih jedan sumarni pregled najnovijih izmena ovih propisa koji treba da stupe na snagu, jer uglavnom smo danas imali priliku da čujemo dosta toga, ali bih se zadržao na onim stvarima koje su ključne, a koje su nove.
Dok u savremenim pravnim sistemima država evropske zajednice Uprava za inspekcijski nadzor ima jednu definisanu ulogu i organizovana je kao posebna državna služba, kod nas to nije slučaj zato što vlada mnoštvo sektorskih propisa koji su rasprostranjeni po mnogim zakonima, pa naspram toga i toliki broj inspekcijskih službi, što govori samo o jednoj neuređenosti te pravne oblasti i kolizionim problemima na koje često nailazimo zbog mnoštva propisa, a razlog je, između ostalog, u nesigurnosti i neizvesnosti subjekata koji primenjuju te propise.
Ovakav sistem kakav postoji kod nas je svakako zastareo, vreme ide dalje, on je anahron, pa otuda i potreba za novim sistemskim zakonom, što je u državama Evropske unije koje bi se prevazišlo aktuelno i uredila metodologija postupanja državnih službenika u inspekcijskoj oblasti, kao što je to u drugim državama.
Zbog toga je i nastala potreba za donošenjem ovog zakona, a nju su izrazili sami privredni subjekti koji su govorili i izjasnili se o ovoj inspekciji današnjeg tipa, kao neefikasnoj i podložnoj korupciji, sporoj, neadekvatnoj promenama koje su usledile sa reformskim propisima zbog čega je i ovaj zakon morao da zaživi u našoj Skupštini.
Osnovna karakteristika ovog aktuelnog sistema, koji je danas još uvek važeći, je odsustvo preventivnog rada i procene rizika od štetnih posledica da bi se stanje u toj oblasti popravilo i ustanovio stabilan i održiv sistem koji će u svemu odgovarati tržišnoj ekonomiji, solidnim privrednim poslovanjima, došlo se do saglasnosti o potrebi za ovim zakonom kao sistemskim, jer postojeći sistem nije odgovarajući novim reformama. Očigledno je da i koliko god jedno društvo bilo savremeno, imalo moderan upravni sistem, inspekcijski nadzor je taj koji treba da se kreće ispred postojećeg sistema, pa je u tome i nova uloga inspekcijske službe, a svodi se pored postojećeg na preventivno i kontrolno delovanje, što je suština promena koju ova dosadašnja pravna iskustva ne poznaju.
Ukratko bih izneo i sadržinu. Prevencija koja je toliko ključna promena, zakon je definiše u smislu pružanje stručne i savetodavne podrške nadziranim subjektima, ostvarivanjem javnosti rada, transparentnosti, objavljivanju važećih propisa i planova, a nabrojao bih i po zakonu koje su to preventivne mere, jer nisam čuo da su se one decidno iznosile. To je upozoravanje nadziranog subjekta u njegovim obavezama iz zakona i drugih propisa, kao i o propisima i radnjama i merama upravljenim prema nadziranom subjektu i sankcijama za postupanje suprotno ovome, ukazivanja nadziranom subjektu na mogućnost nastupanja štetnih posledica njegovog poslovanja ili postupanja, nalaganju za primenu određenih propisa, kao i preuzimanju ili uzdržavanju od određenih radnja u njegovom poslu, i naravno vršenje kontrole nadziranog subjekta u smislu primene propisa koje mu je inspektor naložio, a sve u cilju kako bi se izbegle štetne posledice.
Ko su nosioci nadzora i kontrole? To su svakako inspektori koji će za ovaj posao morati da budu, kako je to zakon odredio, posebno obučeni polažući stručni ispit u određenom vremenskom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona, a druga ovlašćenja su mu da prati stanje u oblasti inspekcijskog nadzora, da procenjuje rizike nastupanja štete, donosi plan rada koji je ključan za preduzimanje redovnog postupka inspekcijskog nadzora.
Ako bismo pitali ko su nadzirani subjekti, ukratko samo, to su pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja nisu izvršila registraciju svojih delatnosti za koje zakon inače nalaže da budu registrovani, u suprotnom su u prekršaju, što je danas kako sam imao prilike ovde da čujem jedna česta pojava. Postupak je kao i u svakom drugom postupku dvostepenost osnovna karakteristika, što znači mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenje inspekcijskog organa u roku od osam dana, na zaključak tri dana ukoliko se radi o nekim procesnim razlozima za njegovo donošenje, a u svakom slučaju vođenje upravnog spora na konačnu odluku ove službe.
Što se tiče vrste postupaka koje sam već napomenuo, a to je u zavisnosti da li se postupak pokreće u skladu sa predviđenim planom i redovna inspekcijska nadzorna kontrola, zatim ukoliko se radi o hitnim merama vanredni inspekcijski nadzor, ukoliko se radi o utvrđivanju izvršenja odgovarajućih mera koje su naložene nadziranom subjektu su kontrolni postupci i dopunski radi utvrđivanja određenih činjenica.
Nakon ove procedure inspekcijski organ donosi odluke o merama i radnjama koje su po zakonu, mogu da preduzimaju i rešenja i zaključke, kao i mišljenja, zatim sugestije, naloge, preporuke u širem smislu, jer su njihova opšta transparetna karakteristika kojom se zamenjuju dosadašnja široka diskreciona prava ovih subjekata. Kontrolno delovanje se svodi na proveru naloženog da li je nadzirano lice izvršilo nalog inspektora u smislu preporuke, saveta i slično, sve kako bi se izbegle nastupajuće štetne posledice.
Spominje se i posebno koordinaciono telo koje ovaj zakon nalaže. Ono je izuzetno značajno, zato što ono prati nivo koordinacije između inspekcijskih službi, inicira odgovarajuće mere. Njegovi zadaci su između ostalog utvrđivanje smernica za postupanje inspektora, daje i razmatra mišljenje direktive i metodološke materijale kako to zakon tačno navodi, zahteva podatke i obaveštenja i praktično globalizuje jedan sistem rada koji je novoustanovljen ovim zakonom i ustanovljavamo istovremeno strogu proceduru.
Suštinska izmena koju ovaj zakon predviđa jeste preventivna i kontrolna funkcija. One pružaju jedan značajan doprinos stvaranju modernog i uspešnog upravnog sistema u okviru ove službe, nasuprot sadašnjem aktuelnom za koji smo imali prilike da čujemo da je nefunkcionalan, anahron i nije dovoljno sposoban da odgovori izazovima i potrebama savremenog privrednog kretanja. Svojstveno tome predložen je jedinstveni sistemski zakon koji će popuniti praznine u ovoj upravno-pravnoj oblasti, izražavajući sve prednosti u odnosu na sve postojeće aktuelne propise, a time se uklapa u ono što je jako važno, u tekuću prekompoziciju društveno-ekonomskih i pravnih kretanja u Srbiji koja su odraz jednog novog političkog i savremenog delovanja.
Ovome bih pridodao još nešto što se direktno ne vezuje za ovo, ali je karakteristika dosadašnjeg i uvek je na neki način bila situacija da je problem kod službenika državne uprave da je uvek nedostajalo nešto što je bilo neophodno i tiče se njegove specijalizacije, edukacije i stimulacije. To je nešto što je po mom mišljenju nedostajalo službeniku državne uprave. Govorim o jednoj prosečnosti ako govorimo o specijalizaciji koje nije bilo zbog toga što sam mišljenja da ne trebaju u organima državne uprave svi sve da znaju. Na primer da državna službenica u poreskoj upravi koja radi na poslovima PDV bude premeštena za potrebe posla na poslove prenosa apsolutnih prava. To je u redu, ali govorimo o nivou jedne prosečnosti. Zato smatram da je uska specijalizacija u oblasti one za koju je zaposlena nešto što je prednost u odnosu na ovu sadašnju situaciju.
Što se tiče edukacije koja je izostajala, na neki način smatram da nije dovoljno prisustvo samo na seminarima i da to bude jedini vid edukovanja. Stoga, u članu 50. ovog novog sistemskog zakona predviđena je edukacija, obuka i stručno usavršavanje inspektora do nivoa provere njegovih znanja. Za mene je to nešto novo i toga mislim da nije bilo u nekim prethodnim fazama uprava državnih organizovanja. Naravno i stimulacija, nedavno smo imali prilike od kolege advokata da čujemo jedno vrlo razložno izlaganje o upotrebi pravilnika i donošenje pravilnika kada je bilo reči o izboru sudija.
Zašto bi državni službenici koji obavljaju posao različitog kvaliteta isto zarađivali? Smatram da je to suština. Na primer službenici koji obavljaju posao tokom godine nekoliko ili svaka druga odluka bude stavljena van snage odlukom drugostepenog organa, da li po žalbi stranke ili po pravu nadzora, dok drugi službenik nema takav problem. Ali, stimulacija nije takva da ovome bude niža zarada. Po meni, koliko je stimulacija osmišljenija i bolja ukoliko se u ovoj radnji koji se pokazao sa kvalitetnijim radom tokom godine i nema odluke koje su stavljene van snage, utoliko je smislenije i dvostruko korisnije zato što je stimulativnije i za ovoga koji ne pokazuje takav kvalitet radnje.
To je moje viđenje onoga što je bio jedan standard u nekom neafirmativnom smislu državnog službenika. Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru u svemu odgovara potrebama reformi pravnog sistema koji je u toku, pa bih predložio svim kolegama poslanicima da u cilju ostvarivanja prava interesa građana Srbije, kao što ćemo to učiniti i mi članovi poslaničke grupe SNS, da u danu za glasanje prihvate ovaj predloženi zakonski tekst i da glasaju za njega. Hvala.
