Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 07.04.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/127-15

2. dan rada

07.04.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 00:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Stojiljković

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsednice.
Uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što ova današnja rasprava, pre svega, bila je konstruktivna. Bila je dugačka, ali je bila konstruktivna i nije se mnogo moglo čuti argumenata protiv realizacije ovog projekta, uglavnom su to bila postavljena pitanja, i postoji razumevanje zašto su se postavljala pitanja.
Ja ću ovako pri kraju pokušati da dam i neki odgovor. Kao što je gospođa ministarka, Joksimović rekla, prosto negde, lutalo se od suštine ovog zakona. Jer, ovaj zakon pre svega stvara pravni uslov za realizaciju ovog projekta i to je ono što je njegov osnov. Tek nakon njegovog usvajanja krenućemo u realizaciju pravljenja projekata, krenuće se pravljenje konkretnih dogovora, i onda ćemo imati i odgovore na mnogobrojna pitanja koja smo danas čuli u ovoj raspravi.
Ja bih želela, pošto smo i prethodnih dana, a i danas ovde u načelnoj raspravi čuli raznorazne interpretacije na temu same eksproprijacije, želela bih samo zbog javnosti da kažem da eksproprijacija nije otimanje imovine građanima, već je eksproprijacija prevođenje nepokretnosti, dakle zemljišta ili objekata iz privatne u državnu svojinu radi opšteg interesa i naravno uz adekvatnu tržišnu nadoknadu. To je ono što je jako bitno.
Treba takođe napomenuti da se samo, znači na teritoriji gde će biti građen „Beograd na vodi“ nalazi u vlasništvu privatnom oko 5% te teritorije. To je jako bitna informacija. Znači, zato što se eksproprijacija vrši na toj teritoriji. Neko moje lično zapažanje želim da kažem da ovih dana smo videli da postoje veliki otpori, pružaju se veliki otpori, ali nigde videli nismo da su se organizovali građani koji žive na ovom području, što znači da su i oni svesni da su živeli u nehumanim uslovima da nije bila životna sredina kako treba. Čuli smo od premijera da alternative koje su dobili da su ih obradovale.
Dakle, sam postupak eksproprijacije i utvrđivanje javnog interesa nije nešto novo u našoj zemlji, i obično se primnjuje kada imamo velika strana ulaganja, kada imamo velike investicije koje ne smemo da izgubimo, kao što je to sada slučaj.
Činjenica jeste da je uređenje Savskog priobalja od strateškog značaja, kako za sam grad Beograd, tako i za Srbiju. Ja živim u Užicu i zato želim da dam doprinos ovom projektu, dalje kroz izlaganje objasniću i zašto.
Pre svega tome ide u prilog i činjenica da se gotovo jedan vek pokušavalo naći rešenje za ovaj prostor i zato ću napraviti vrlo kratak urbanističko istorijski osvrt na savsko priobalje. Mada, čuli smo ga više puta, ovo će biti nešto najkraće moguće.
Dakle, sve do 1830. godine, zante da je Sava bila granica beogradskog pašaluka na kojoj se razvijao tranzitno trgovački čvor. Nakon dobijanja samostalnosti, znači, tadašnja varoš krenula je da se širi. Međutim, ljudi su želeli da se negde nastane dalje od tog tranzita, dalje od tog trgovačkog čvora, i već su u nekim prvim planom, to nije bio pravi urbanistički plan iz 1867. godine, napravljene neke greške koje se i danas jako teško otklanjaju.
Dakle, intenzivan saobraćaj koji je u to vreme bio jako povoljan, danas je kamen spoticanja i to su svi naredni generalni urbanistički planovi i prepoznali kao problem. Prvi iz 1932. odnosno 1923. godine konkretno su se i bavili centrom. Kasnije su čak i kritikovani od strane drugih urbanista zašto su pažnju posvetili centru i rešavanju ovog problema, odnosno teškog saobraćaja u samom centru grada.
Generalni urbanistički plan iz 1950. godine je izmestio administrativni i stambeni centar na Novi Beograd i tako je Beograd počeo da se širi, a centar je ostao zapušten. Za svo ovo vreme na savskom priobalju niču mahale, niču smeštaji za socijalno ugrožene, jako skromni hoteli, skromne kafane i nažalost to je i danas slika ovog dela Beograda.
Čak se čula primedba od poslanika iz opozicije kako ne smemo, kako moramo da čuvamo kulturno istorijske spomenike, naravno da treba da čuvamo kulturno istorijske spomenike, ali pitala bih se šta to što ćemo mi ostaviti našoj deci da čuvaju kao kulturno istorijske spomenike, ako ne budemo ni u naše vreme ništa gradili, jer evo i mi sada možemo da konstatujemo da se desetina godina na ovom delu ništa izgradilo nije.
Dakle, mnogo urbanista i arhitekata radilo je na planovima uređenja ovog priobalja i svi su se složili u neke četiri tačke, a to je da treba izmestiti težak saobraćaj, pre svega železnicu i autobusku stanicu, zatim da treba formirati novi centar sa javnim i komercijalnim sadržajem, da se obezbedi ekskluzivan deo za stanovanje i da se poveća broj zelenih površina i površina za rekreaciju.
Oko toga su se saglasili i planovi, ako što smo i pominjali Savski siti iz 1993. godine , Europolis koji smo više puta pominjali i današnji „Beograd na vodi“. Tako da se ne može reći da alternativna rešenja nisu postojala i da se to nije uzimalo sve ove godine u obzir.
Ono što su čak oni koji su se analitički bavili urbanizmom Beograda konstatovali, to je da sve od 1923. godine do danas svi su primetili šta su problemi i šta su potencijali ovog područja, ali niko nije uspeo da ih reši. Ne zato što nisu imali dobre planove i ideje, nego zato što nisu imali novac. U tome je ključ, što danas pored toga što imamo dobar plan imamo i finansijsku podršku i to je ono što definitivno ne smemo da propustimo.
S obzirom da su tolike generacije želele da reše problem Savskog priobalja iz tog razloga, a naravno Srbija je u međuvremenu i menjala svoje granice i veličinu, iz tog razloga se pre svega može reći da je ovo nacionalno strateški značajan projekat.
Dakle, danas posle dugogodišnjih inicijativa imamo izrađen prostorni plan područja posebne namene, ko tehnički okvir, ali je urađen na nivou urbanističkog plana generalne regulacije. To je osnov za donošenje ovog zakona.
Kao što sam rekla, nakon što se donese ovaj zakon, onda će se dalje ići u razradu projekata detaljne regulacije, idejnih rešenja i meni je jako drago što je premijer pozvao sve zainteresovane da daju konačno svoje učešće, da ne slušamo više primedbe, svakome su vrata otvorena da da svoje učešće i prilikom projektovanja i prilikom izrade i prilikom kontrole novca. Dakle transparentnost na najvišem nivou. Dakle, javni uvid će biti nakon svake faze to smo čuli i da će sve biti izloženo proveri stručne javnosti.
Ono što je jako bitno napomenuti jeste da iskustvo u uređivanju ovog područja ne postoji, godinama niko nije ništa gradio, tako da sve ono sa čime će se u narednom periodu sretati i investitori i graditelji i Grad Beograd, potrebno je da se rešava u hodu i da ljudi i građani Beograda imaju razumevanja za to.
Kratko bih se osvrnula na činjenicu da postoji visok nivo podzemnih voda i to je definitivno tako, čak su nekada rađena i ta hidrološka i geološka ispitivanja, ali naravno, sada je tehnologija toliko odmakla da sigurno neće predstavljati problem to što nećemo moći duboko da postavimo parking prostore, ova voda će svakako moći da bude iskorišćena za grejanje.
Dakle, zahvatanjem preko eksploatacionih bunara, zatim prolaskom kroz toplotne pumpe se može na ovaj način obezbediti grejanje za kompletno ovo područje. Zatim će se rešiti tih 116 kanalizacionih ispusta u Savu, radi se o zaštiti životne sredine, podići će se obala utvrde koja će biti na 77m nadmorske visine.
Što se saobraćajne infrastrukture tiče, pored ovog izmeštanja teškog saobraćaja, neće se potpuno ovaj deo prostora „Beograda na vodi“ osloboditi saobraćaja i to je strateški tako isplanirano. Znači pešački saobraćaj i lak tranzitni saobraćaj će ići kroz ovaj deo kako bi se upravo obezbedila ta jedinstvenost prostora da ne bi ostao izolovan i da bi se na taj način sačuvali širi interesi.
Posebno kao pejzažni arhitekta želim da se osvrnem na primedbe manjka zelenih površina. To je ono definitivno što smo takođe više puta danas čuli da ne može da bude uzeto u obzir. Ja bih samo htela da kažem da prostornim planom, u koji mi sada imamo uvid… I još jednu stvar samo da kažem, pošto su se svi pitali čemu služi maketa, maketa u projektovanju služi da se potencijalnom kupcu prikaže kako će izgledati taj prostor koji, naravno, ne ume da čita plan. Ničemu drugom ne služi maketa, ona je prosto samo dopunski deo plana i to je ono čemu i dan danas služi. Svako ko ne zna da pročita plan može da ode i da to pogleda u takvoj projekciji.
Dakle, prostornim planom, na osnovu kog je izgrađena maketa, rađeni su samo okvirni maksimalni gabariti i sadržaj. Tu se, naravno, nisu detaljno razrađivale zelene površine. Gde je određena namena zelene površine, tako je i obeleženo. Znači, zelene površine će se naknadno razrađivati detaljnim planovima. Kao što smo čuli od premijera, postavljaće se tu tzv. kontejneri ili te velike saksije sa drvećem, ukoliko bude potrebno. Zatim, postoji vertikalno i postoji horizontalno ozelenjavanje, što je ljudima koji će da budu investitori ovde i te kako poznato.
Još bih samo da kažem da pored svih onih benefita koje će doneti ovaj projekat, a to su upošljavanje domaće građevinske industrije, zatim, otvaranje oko 10.000, a možda i više novih radnih mesta, zatim, razvoj tercijarne privrede i upotreba domaćih materijala, zatim, jačanje ekonomije i turizma, želela bih samo da napomenem nešto što do sada niko nije rekao, što smatram da je izuzetno bitno, a to je ono što se urbanisti i arhitekte, a i ja sam u toj kategoriji, znači, mi se za to već godinama borimo, a mislim da će ovaj projekat to upravo obezbediti, to je jačanje zelene gradnje. Verujem da su mnogi za to čuli. Zatim, korišćenje obnovljivih izvora energije i izgradnja krovnih vrtova.
Koliko je to značajno za našu zemlju, da to konačno oživi, da ne ostane samo u Beogradu i da ne ostane samo u okviru „Beograda na vodi“, to znaju sve moje kolege, to će pre svega obezbediti veliku uštedu energije i zaštitu životne sredine. To bi takođe bilo, ako to iskustvo bude dobro u „Beogradu na vodi“ i ako se to proširi u Beogradu i kasnije na druge gradove, ja bih volela da to bude praksa i u mom gradu, u Užicu. Mi imamo veliki problem sa zagađenjem sredine, pa u tom smislu vidim da ovaj projekat može i nama da donese dobro, jedno iskustvo, praksu i ja se nadam uposlenje naših građevinaca.
Spuštanje grada na reke dugo je bila vizija, vizija i ove Vlade i urbanista i mnogih prethodnih, ali mislim da to više nije vizija, da to sada postaje stvarnost, da to postaje budućnost i u tom smislu velika podrška i sreća u izradi ovog projekta. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dejan Nikolić

Demokratska stranka
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jeste deset do dvanaest, ali još malo pažnje.
Gospodine Vučiću, dobro je što ste odustali da se o „Beogradu na vodi“ i o leks specijalisu govori po hitnom postupku. Ono što nije dobro je to što ste od toga odustali tek nakon pritiska javnosti, što ukazuje na to da biste vi o ovom projektu najradije po kratkom postupku - što manje pitanja, još manje odgovora, po starom dobrom običaju da presečemo vrpcu, pa da slavimo Beograd.
Voleo bih da se u Srbiji, recimo, po hitnom postupku ili nekim hitnim postupcima raspravlja o odgovornostima, recimo, ministra Verbića za stanje u prosveti, ili, recimo, ministra Gašića za stanje u vojsci, ili, recimo, o odgovornosti gospodina Malog za, kako kažu, paravojne komunalne formacije u Beogradu, ali se to kod nas neće desiti. Onda mi narodni poslanici za pravo dato nam Poslovnikom Narodne skupštine moramo da se borimo na način na koji znamo i umemo. Ni jednu vlast u Srbiji, ne samo vašu, ni jednu ne treba da čudi kada građanima ulica postane institucija onda kada ove prave ne funkcionišu.
Izvor sumnje u projekat „Beograd na vodi“ leži u tome što svako dete, svaka građanka i svaki građanin zna za „Beograd na vodi“ i niko ništa ne zna o „Beograd na vodi“. Vi time tražite da vam građani veruju na reč, ne na osnovu ugovora, ne na osnovu pravnih garancija, već da vam veruju na reč. Ja vam, gospodine Vučiću, ne verujem na reč. Evo i zašto vam ne verujem na reč.
Godine 2013. ste kao ministar odbrane najavili da će jedna privatna kompanija potpisati ugovor vredan milijardu dolara za izgradnju vojnomedicinskih kapaciteta u jednoj afričkoj državi. Neistina. Mesec dana kasnije dali ste legendarnu izjavu o ulaganju na desetine miliona evra, govorili ste o onoj fabrici čipova. Nije tačno da ste govorili o naučnom institutu. Rekli ste – ta fabrika će spasiti Srbiju, njeni prihodi će spasiti deficit Srbije. Neistina. U istoj izjavi rekli ste da ćemo praviti visokotehnološke rakete za Ujedinjene Arapske Emirate. Neistina.
Sedam meseci kasnije najavili ste ulaganja od 400 ili 450 miliona evra u Fabriku za izgradnju avio komponenata. Je li tačno? Rekli ste – zaposlićemo 600 ljudi. Pa ste rekli da će fabrika biti građena u Zemunu. Rekli ste – znamo i parcelu. Pa ste rekli da će biti u Pančevu. Neistina, gospodine Vučiću. Zato vam ne verujem na reč.
Tek izjave o „Beogradu na vodi“. Pa to jeste priča za sebe. Gospodin Mali je 2014. godine u martu, deset dana pre izbora, najavio da će početak gradnje „Beograda na vodi“ početi na jesen. Rekao je – potpisaćemo ugovore za nedelju ili dve. Mislio je na april prošle godine. Ni u aprilu ove godine ih niste potpisali. Dakle, neistina.
Vi ste, gospodine Vučiću, nekoliko meseci kasnije početak gradnje „Beograda na vodi“ sa jeseni pomerili na proleće. U proleće ste pomerili na leto. Da vam verujemo na reč? Kome, vama ili Siniši Malom? Zašto vam ovo kažem? Jeste dali izjavu i nije tačno da ste rekli da ste mislili samo na prvu A fazu. Jeste rekli - za četiri godine svaki objekat sa makete „Beograda na vodi“ će biti završen, za četiri godine. To ste rekli 18. marta 2015. godine. Sedam dana kasnije Siniša Mali je rekao da će „Beograd na vodi“ biti građen deset godina. Pa, ili deset ili četiri? Ili na jesen ili na proleće ili na leto? Ili Siniša Mali ne govori istinu, ili vi ne govorite istinu.
Mnogo smo slušali o odsustvu dijaloga sa strukom. Evo i da kažem par stvari šta su oni rekli. Akademija arhitekture Srbije rekla je da će ovaj projekat napraviti urbanistički haos i pozvali su vas da povučete ovaj projekat. Srpska akademija nauka i umetnosti na 22 strane kritika rekla je da će zbog prenaseljenosti ovaj projekat izazvati ekološke i socijalne posledice. Oni su iza tih kritika stali imenom i prezimenom. Vi ste do dana današnjeg krili autore rešenja „Beograda na vodi“.
Zašto, gospodine Vučiću, od dva miliona kvadrata milion i 750 hiljada šoping molovi, zgrade, komercijalne ustanove? Zašto ovo kažem? Pa zato što to nije javni interes, a za škole, vrtiće, zgrade, kulture, što jeste javni interes, svega tri posto prostora. Zašto, gospodine Vučići, privatno dobro ispred javnog interesa? Razlika između toga da li gradimo „Beograd na vodi“ ili, kako kažu, davimo Beograd u vodi, leži u ugovorima, u pravnim garancijama, u jasnim odgovorima, a ne u ekskluzivnim izjavama. Razlika leži u poštovanju prava, a ne u tajnim bratskim dogovorima. Zato nećemo glasati za „Beograd na vodi“.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala. Potrošili ste vreme poslaničke grupe.
Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Ja vam čestitam na energiji da vičete u kasne sate ovde pred ponoć i to je uredu i ja mislim da je to bilo veoma važno i podigla energiju svima, ne morate da dobacujete, pažljivo sam slušao iako sam uglavnom slušao neistine.
Dakle, pokušao sam da razumem šta ste rekli, dobro je što nije po hitnom postupku ali to sam uradio pod pritiskom javnosti. Da li vi stvarno mislite da zato što ste vi to negde govorili i sebe slušali da sam ja zbog toga popustio i rekao da to tako treba da bude? Ne, nego neko važniji od vas. Hajte, nemojte molim vas. To je bila moja želja da vam pokažem da se mi ovim projektom ponosimo, da nemamo šta da krijemo, da ćemo da vam ostavimo sve vreme ovoga sveta kao što smo vam danas dali 12, 13 sati. Trinaest sati odgovaram ovde na vaša pitanja i biću učtiv i pristojan, pa neću da kažem da ništa od tih pitanja nisam čuo.
Rekli ste – ovde ne prodajemo nikakve rakete. Ne znate ništa, izmišljate i ne govorite istinu. Prodajemo i radimo i nove, ali ne znate ništa o tome. I, šta se mešate u to što ne znate i što govorite o nekim stvarima o kojima ne znate, o kojima ne mora da se govori uvek javno. Što o tome govorite javno? A pojma nemate o tome.
Niste čuli nikada ništa o tome. Ništa ne znate o tome. Sada ste izašli ovde da govorite kako nešto nije istina. Ja vam kažem da je sve istina, a da vi ništa o tome ne znate ili vi nemate šta na to da kažete.
Palo vam je napamet, eto tako, pročitali ste negde na nekom forumu ili ne znam gde, pa ajde sad ću ja, kako ću da mu kažem, šta li ću da mu kažem kada odem u Skupštinu. Jeste li videli kako su mu rekli – slatka moja, kako sam mu ja to u Narodnoj skupštini.
Kažete - neko hoće da vam izbegne pitanja, da nema pitanja. Za razliku od vas, ovde trenutno ima dvostruko više ministara nego poslanika bivšeg režima ukupno. Dvostruko više ministara ima u sali nego što ima svih vas ovde u te dve ili tri poslaničke grupe. Vas je ukupno šestorica nas je bogami više. Nas je dva i po puta više nego što je vas. Onda vi pokušavate da govorite o ozbiljnosti i odgovornosti.
Kažete – po hitnom postupku odgovornost Verbića. A ovi vaši ministri prosvete sve stručnjaci bili, a što su uredili sistem, što su uredili obrazovanje, pa to je na takvom svetskom nivou samo se pitam jesmo li Švajcarska ili smo Švedska, nešto između te dve zemlje smo. Pa, onda došao Verbić da vam to pokvari.
Pa, kažete – ko ono treba da odgovara za paravojne formacije Siniša Mali? Pa, te paravojne formacije ste vi uveli u Beogradu nije Siniša Mali. Siniša Mali ih je malo lepše obukao, lepše ih je doterao, platio im lepe plate. Vi ste napravili te paravojne formacije. A ja ne mislim da su to paravnojne formacije, mislim da su to u 99% slučajeva pošteni ljudi koji rade svoj posao, odgovorno rade svoj posao. Ima i nekih koji ne rade, ti više neće da rade. Nego vi morate da idete u neki ekstrem upravo zbog onoga što sam rekao – dobro jutro mila moja, zdravo slatka moja, kako sam mu rekao, jesi li videla šta sam mu izgovorio. Čuj paravojne formacije, komunalni policajci. Pa, gde živite vi? Kakve su to priče? Kakve su vam to priče? Pa, vi ste ih napravili. Nije ih napravio Siniša Mali.
Da vam kažem nešto, a što morate sve vreme da dobacujete? Da li vi stvarno mislite, je li vas to neko savetovao, neko vam je rekao da ćete da me uplašite ili šta? Ne razumem to mahanje rukama, to leva, desna onda ćete nekome da objasnite šta li sam mu tad izgovorio, kako sam ga, a?
Na kraju, rekli ste nam – ulica postaje institucija. Ne razumem, da li vi to opet pretite da ćete da pravite neke institucije, da ćete da idete na ulicu, mnogo ste jaki, pa mi treba da se sakrijemo negde jer kada nam vi istrčite na ulicu i pokažete nam vašu snagu i vaše mišiće mi svi treba da se sakrijemo. Da li je to u pitanju, ako sam vas dobro razumeo? Evo, hoćemo, bežimo odmah. Da li nas puštate da pobegnemo mirno, glavom bez obzira samo da nas ne dirate na izlazu. Da li je to uredu? Nemojte, nećemo da spavamo tri noći od tih vaših žestokih pretnji, od te vaše velike siline, od te vaše ogromne snage.
Prvo, to je veoma neozbiljno. Drugo, meni je očigledno da imate neki problem sa razumevanjem sopstvene snage i nerazumevanjem realnih okolnosti. Treće, ja mislim da je veoma neodgovorno da zamišljate da ćete na ulici da rešavate stvari, jer prošlo je vreme kada ste ljude tukli i linčovali po ulicama. Prošlo je vreme i spaljivanja Narodne skupštine, prošlo je vreme linčovanja ljudi ispred RTS i to vreme u kojem ste vi ljude tukli na ulicama nikada više u Srbiju neće da se vrati i nikada više niko neće da tuče ljude po ulicama u Srbiji.
Evo, ja priznajem, danas ste me uništili, hajde sad vi lepo javite „slatka moja, mila moja, kako sam mu ja sve to rekao“ i ja vam obećavam tri noći od straha neću da spavam i apsolutni ste pobednik današnje rasprave. Hvala vam najlepše.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Doktor Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Poštovana predsednice, dužni ste da poštujete Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, reklamiram član 107. a mogao bih još neke druge.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Slobodno, samo recite koji svi članovi.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
  Povređen je član 107. Dakle, u ovom izlaganju premijera Vučića bilo je u dobroj meri narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Premijer Vučić ne može da na sarkastičan način, podrugljiv govori o poslanicima, o slatkoj mojoj i slatkoj njegovoj.