Budite ljubazni i razmislite da li smo mi ovde u parlamentu sami zbog sebe ili zbog ljudi koji su glasali za nas?

Ja ne isključujem ni uključujem mikrofon, stvarno ne znam.

Reč ima Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika gospođo predsednice, član 107. stav 1.

Poštujem vašu želju da ovu sednicu sa veoma važnom temom koja je važna za celu Srbiju zato što ovde imamo gotovo ceo kabinet gospodina Aleksandra Vučića i više ministara nego što imamo narodnih poslanika koji eto tako su protiv ove teme.

Ono što je prekršeno dostojanstvo, to je kada se izrekne neistina. Neistina sa kojom nekako gospodin Đurišić, odnosno isitna sa kojom gospodin Đurišić nekako vešto manipuliše i ne koristi je baš tako često bar kada je skupštinska statistika u pitanju.

U Vladi gospodina Mirka Cvetkovića, u Vladi koju je tako zdušno podržavao prethodni govornik, Vlada Mirka Cvetkovića u Narodnoj skupštini da bi odgovarala na pitanja poslanika je bila svega sedam puta za četiri godine.

Godine 2008. nije ni jednom dolazila. U 2009. godini jedva tri puta, da bi 2010. i 2012. godine ponovo ni jednom nije došlo u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Za razliku od te statistike, narod, odnosno Vlada koju vodi SNS je za dve godine od promena 2012. godine do dana današnjeg bila u parlamentu, odgovarala hrabro na sva pitanja zato što nema čega da se stidi već se ponosi onim što je urađeno, kao što se ponosimo što ćemo već za dva dana glasati o leks specijalisu „Beograd na vodi“ 11 puta, za dve godine duplo više nego što ste vi to radili i poštovali parlament za četiri godine.

Prema tome, ovi podaci su veoma egzaktni, nemojte manipulisati njima, jer ti podaci više govore o vama nego što govore o poštovanju parlamenta od strane SNS.

Hvala.

Da li želite da glasamo na povredu člana 107?

(Zoran Babić, s mesta: Da.)

Zahvaljujem.

Prelazimo na listu govornika.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovani odbornici iz Skupštine grada Beograda, kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas već deseti sat raspravljamo o leks specijalisu za „Beograd na vodi“ koji treba da stvori pravni okvir i uslove za realizaciju ovog najvećeg arhitektonskog i građevinskog projekta.

Bez obzira na razlike koje smo pokazali i veliku većinu poslanika koji su za realizaciju ovog projekta, sigurna sam da ćemo se u ovom visokom domu svi složiti da su nam za ekonomski oporavak zemlje potrebne velike investicije i veliki projekti.

Za mene je ovaj projekat veliki iskorak. Za njega je bila potrebna velika hrabrost i odlučnost koju je ova Vlada pokazala i on za mene predstavlja ostvarenje velikog sna koji su znameniti Beograđani postavili kao svoj cilj.

Pravo je svakog od nas da iznosi argument za i da kritikuje, ali kao što je nekoliko mojih kolega ukazalo uvaženi ministar Stefanović, ja do sada nisam čula alternativu onih koji kritikuju, šta oni zapravo nude kao alternativu.

Kada govorimo o ovom projektu, ključno je da razlučimo dve stvari – šta mi gubimo sa njim, a šta mi dobijamo? Iako nisam iz ove struke, navešću jednu činjenicu. Oni koji kažu da gubimo u istorijskom ambijentalnom nasleđu Beograda, navode kao argument da se zbog ovog projekta neće videti Hram Svetog Save, neće se videti „Beograđanka“, crkva Svetog Marka.

Samo želim da podsetim na jednu činjenicu. Kada je ovaj Visoki dom sagrađen 1936. godine, arhitektonska rešenja su bila u tome da on ima fantastičan pogled prema crkvi Svetog Marka. U međuvremenu je podignuta pošta i ja ne vidim šta ona smeta, već naprotiv, ovaj deo Beograda zajedno sa starim dvorom, sa poštom, sa crkvom Svetog Marka, sa ovim prelepim zdanjem predstavlja zaista nešto, najlepše građevine koje imamo u Beogradu.

Naravno da su za mene preovladali argumenti šta mi dobijamo ovim projektom, a mislim da dobijamo mnogo. Mnoge moje kolege su do sada navele da se sklanjaju brodske olupine koje, podsetiću, postoje u reci Savi između 70 i 100 godina. Rečeno je da je sklonjeno 50 i da je ostalo još 10.

Ovim projektom se uređuje neuređeni prostor oko železničke stanice, sređuje se kompletno priobalje, razmešta se železnička stanica „Prokop“ i autobuska stanica. Dobija se velika šansa za oporavak naše građevinske operative i ono što je za mene najbitnije, mislim da se ovim projektom pruža velika šansa našoj deci da imaju budućnost.

To sam videla u očima svoje dece kada sam ih odvela da vide maketu projekta u našoj najlepšoj zgradi koju sada imamo zajedno sa domom Narodne skupštine Republike Srbije, Beogradske zadruge.

Po mom mišljenju, za realizaciju ovog projekta vrlo je važna transparentnost, vrlo je važno da ne dozvolimo i mi, narodni poslanici koji kontrolišemo izvršnu vlast, i sama Vlada da se zbog ne transparentnosti baci mrlja na ovako važan projekat.

Pripremajući se za ovu raspravu danas, u prostornom planu područja potrebne namene uočila sam te pozitivne primere transparentnosti, koji treba da ostanu i nadalje. Na primer, da su troškovi 400 miliona evra za opremanje zemljišta. Od tih 400 miliona evra, Srbija treba da plati, odnosno grad Beograd 125 miliona za izgradnju toplovoda, gasnih i energetskih postrojenja, ali i da je potrebno 392 miliona za železnička postrojenja. S obzirom da naši prihodi na osnovu naknada i participacija koje bi investitor platio za dobijeno zemljište iznose oko 470 miliona evra, mislim da, kada se ta cifra uzme u obzir sa ovim izdacima od 510 miliona evra, se već vidi isplativost ovog projekta.

Još jednom želim da naglasim da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Danas smo čuli puno toga na današnjoj sednici. Na početku je bilo čitanje jednog eseja, gde su tu i razne stvari vezane za Galileja, za Ajfela, za Prometeja, za primere iz komunističke Jugoslavije, pozivanje na višedecenijsku ili viševekovnu sudsku praksu Republike Srpske. Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru.

Čuli smo da je Beograd kočio izmeštanje železničke stanice, što je nemoguće zato što to nije posao grada nego je to posao države, da se to dešavalo u nekom ranijem periodu. Čuli smo puno stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom.

Čuli smo i to da se na Novom Beogradu podigla cena stambenog prostora kada je napravljena Beogradska arena, što je isto besmisleno. Arena, inače, posluje sa gubicima od kada je napravljena, a potpuno je drugi razlog zašto su tamo skupi stanovi, koji inače nisu tako skupi, jer je tržište propalo.

Čuli smo i izjavu premijera koji je rekao da nama u Srbiji nikad nije bilo dobro, i to piše u stenogramu. Da nikada nije bilo dobro, sa čime mogu možda da se složim, ali i drugi deo te izjave koji glasi – nikada neće biti dobro.

Ne znam da li je to obećanje ili pretnja, ali u svakom slučaju to je nešto što srpski premijer nikada ne sme kaže svojim građanima, makar to bilo greškom.

Danas je na dnevnom redu jedan zakon sa dugim naslovom koji je već dobio popularni naziv leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Građani Srbije u svojoj modernoj istoriji tačno znaju, kada im neko nudi leks specijalis, da se taj zakon donosi ili da se prikrije neka krađa ili da se spremi neka krađa ili da se završi neka krađa.

Imali smo primer sa leks specijalisom, tamo 1997. godine, prošlog veka. To je bio zakon koji je trebalo da prikrije izbornu krađu koja se tada desila na lokalnim izborima. Imali smo leks specijalis koji je pomenut pre neki minut i nekoliko puta danas koji jeste, takođe jedna krađa, ne znam zašto nije istražen, ne znam zašto nisu osuđeni oni koji su krivi za to, a ovo će sigurno biti jedna teška prevara, ako ne ništa gore.

Slažem se sa onima koji kažu da je učinjeno dosta time što je počišćen Savski amfiteatar, i to je dobro, i mislim da je to maksimum mogućnosti ove Vlade. Ako uđemo dublje u ceo projekat, imamo to da je on protivustavan, odnosno da je ovaj zakon protivustavan, da načelo poštovanja privatne svojine se teško narušava bez vidljivog razloga. Nikako ne može da bude javni interes ono što se pravi na „Beogradu na vodi“, makar svi snovi o kojima smo čuli budu ostvareni. Naprosto, to je nešto što je protivno Ustavu i protivno drugim zakonima, o čemu neću ja da govorim, već su ljudi kojima je to struka rekli dosta o tome.

Nisam čuo ni jednog arhitektu, građevinca, urbanistu koji je rekao da je tehnički izvodljivo to što se vidi na ovoj maketi koja je takva, kakva jeste, teško se razume šta se sa njom hoće. Iz onoga što se vidi, iz onoga što se priča, ti milioni kvadrata su neizvodljivi iz puno razloga, pre svega zbog parkinga, zbog celog saobraćaja, zbog ostataka infrastrukture itd.

Konačno, ekonomski deo je potpuni promašaj. Potpuni promašaj i bilo bi jako lepo da u leks specijalis, jer to je poseban zakon, specijalni zakon, vidimo ko će to da gradi, ko je ta firma sa kojom se to ugovara, koliko će biti tu metara kvadratnih, koliko će to da košta, kolika će biti zarada, da li se to radi iz nekih para ili iz nekog novca koji već postoji ili je za to potreban kredit, ko će da vraća kredit, šta je kolateral za taj kredit. To bi trebalo da piše u leks specijalisu.

Ako se priča o velikoj šansi za našu građevinsku industriju, pa onda da napišemo to, da je obaveza da ona radi ceo ovaj projekat.

Konačno, vređali ste, predsedniče Vlade, srpski narod pet, deset puta danas, govoreći da je lenj, da se boji struje, železnice, napretka, bilo čega modernog. To govori čovek koji je 2002. godine rekao da je Berlinski zid pao 1990. godine.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić.

Uvažene dame i gospodo, poštovana gospođo Filipovski, verujem da ćemo zajednički i uz sve one i zajedno sa svima onima koji žele napredak Beograda uspeti da prevaziđemo sve te, ne bih rekao, težnje pojedinih protivnika, već bih rekao nemoć onih koji ne mogu da izaberu drugo rešenje, već da se suprotstavljaju nečemu po svaku cenu, pošto svojih rešenja nemaju.

Znate, besmisleno mi je da govorim nekome da Galilej i Prometej nisu isto, a ni slično, ali opet bismo se vraćali na Sokrata, pa bih objašnjavao ulogu Atinskog suda, a Pravni fakultet je i dalje na istom mestu u Beogradu. Nije se promenilo. Šta da radite?

Što se tiče štoseva na račun Republike Srpske i višedecenijske prakse sudova u Republici Srpskoj, Ustavnog suda Republike Srpske, nisam shvatio tu šalu. Mi Republiku Srpsku volimo. Možda vi ne volite. Mi je poštujemo. Možda je vi ne poštujete. Tu vrstu šala i doskočica na račun Republike Srpske nikako nisam razumeo.

Kažete – na šta smo se obavezali, nema ugovora. Evo ga ugovor o donaciji. Evo ga taj ugovor o donaciji, koji nemate. Izvinjavam se što nismo dužni da ga vama uručimo, ali nemam nikakav problem da i vama bude uručen.

Kažete da sam rekao da nikada neće biti dobro. Nije istina, gospodine, nije istina, jer sam rekao da je to u našem mentalitetu i da kada pitate Srbe nikada im nije bilo dobro. Nije im bilo dobro u vreme Karađorđa. Nije bilo dobro u vreme Miloša, kada čitate knjige iz istorije. Nije bilo dobro u vreme Mihajla. Nije bilo dobro u vreme Milana, Aleksandra, Petra. Nije bilo dobro u vreme kralja Aleksandra. Nije bilo dobro ni u vreme Milana Stojadinovića i njegove Vlade. Nije bilo dobro ni za vreme Drugog svetskog rata, ni u Titovo vreme. Nama nikada nije bilo dobro ni u Miloševićevo, ni u vaše vreme. Nama nikada neće biti, u smislu našeg mentaliteta, a ne da stvarno neće biti, i to je svaki čovek u ovoj sali razumeo. To je svaki čovek u ovoj Srbiji razumeo. Razumeli ste i vi, gospodine Živkoviću, samo niste hteli da razumete i odlično ste razumeli ovo što sam rekao.

Kažete – najvažnije je pitanje iz celog vašeg izlaganja sam shvatio da je najvažnije pitanje – pitanje parkinga. Ne brinite rešićemo pitanje parkinga i nadzemnim i podzemnim garažama i mislim da je to najmanji problem sa kojim će „Beograd na vodi“ da se suoči.

Što se tiče prevara, pljački, ja još jedanput ponavljam i trudio sam se i izvinjavam se ako sam slučajno u nekom trenutku prekoračio meru dobrog ukusa, mislim da nisam i mislim da sam bio učtiv sve vreme, plašim se da neko uvek polazi od onoga što je u njegovoj glavi a ne od onoga što se stvarno zbiva. Nama nisu ni prevare ni pljačke na pameti, dobro ste došli gospodine Živkoviću, dobro su došli i svi ostali koji hoće zajedno sa nama da u tome učestvuju, da to pogledaju i da zajedno sa nama po tom pitanju rade. Pri tome nećemo nikada da se delimo na Beograđane i ne Beograđane, na ove odavde i ove odande, da li je neko iz Republike Srpske ili odnekud drugog, za nas svi građani Srbije, ako hoćete i ljudi iz Republike Srpske uvek mogu i da kontrolišu ovaj projekat, uvek mogu da kažu šta misle o tome i mogu zajedno u njegovom, rekao bih i napredovanju i boljitku Srbije da učestvuju.

Što se tiče napretka Srbije u ekonomskom smislu, ja sam potpuno siguran da je Srbija na dobrom putu, kažem – sutra je za nas važno da čujemo prve ocene posle prvog kvartala šefa MMF Kima de Hanga, jer on će naravno to da govori u sadejstvu sa, isto svojim šefovima iz Vašingtona, da vidimo da li smo mi postigli određene uspehe ili nismo postigli, da li smo na dobrom putu ili nismo, šta to još treba da menjamo, ali mislim da, kada budemo u potpunosti obnovili proizvodnju u zapadnoj Tamnavi, proizvodnju električne energije i rešili pitanje hemijskih kompleksa, još jedanput ponavljam, da će Srbija biti na i te kako dobro putem. Ovaj investicioni poduhvat će nam biti veoma značajan za povećanje BDP, za one kapitalne investicije o kojima smo govorili za koje ni iz države nismo u stanju da izdvojimo dovoljno novca. Tačno je, ako biste nas kritikovali po tom pitanju, a nemamo dovoljno ni projekata, ako hoćete ni dovoljno ljudi koji znaju, ni dovoljno ljudi koji imaju volju da to pritišću svaki dan. Nešto nam je bolji rezultat u martu nego u februaru i januaru, ali svi ostali rezultati su nam vrlo dobri, posebno rezultati po pitanju očuvanja odnosno smanjenja fiskalnog deficita. Uveren sam da ćete to i vi i svi ostali narodni poslanici ovde da pozdravite.

Dakle, ni na šta se u ovome nismo obavezali, nema tu ama baš ništa tajnovito, a da li će da bude problema u provođenju stvari u delo, pa siguran sam da hoće. Ne gradimo jedan park, a i kada smo do sada gradili parkove, uvek smo imali problema u sprovođenju u delo. Mi nismo u stanju bez problema i kašnjenja da završimo ni Bulevar revolucije ili Bulevar kralja Aleksandra, ni Vojvode Stepe i koju god ulicu hoćete, nisam siguran da će ovo da prođe sve bez problema, ali ovo je velika šansa, velika prilika koju Srbija i Beograd, potpuno sam siguran ne sme da propuste. Hvala vam najlepše.