Hvala, gospodine predsedavajući.

Vi ste povredili Poslovnik zato što niste opomenuli govornika kada je govorio kako je govorio, a ministar unutrašnjih poslova bi trebao, kao što se zalaže za pravo građana da dođu danas i podrže ovaj projekat, da isto takvo pravo daje i onim građanima koji su pre pet dana bili ovde protiv ovog projekta, a ne da hapsi „žutu patku“ o kojoj predsednica ne zna ništa. Zašto kada se skupe građani koji su protiv oni bivaju oterani sa ovog trga i bivaju legitimisani, a građani koji se skupljaju… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Đurišiću, vi sada iznosite neistine. Molim vas, nemojte da upotrebim meru opomene. Vi ste sada izrekli neistinu. Pre nekoliko dana taj performans je bio ispred Narodne skupštine, završen je, date su izjave novinarima i građani Srbije koji su bili ispred su se razišli posle izjave koju su dali novinarima. Niko ih nije oterao, tako da nemojte da obmanjujete građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)

Hvala.

Reč ima gospodin Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povreda Poslovnika je u pitanju, članovi 104. i 106. Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Član 104, gospodin Stefanović je u nekoliko navrata lažno optužio Demokratsku stranku i kao ovlašćeni predstavnik ove tačke dnevnog reda niste mi dali repliku. Član106, danas Vlada Republike Srbije, utisak je opšti, govori o svemu, samo ne o „Beogradu na vodi“. Zbog čega? Zbog čega se boji neko da… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Božoviću, vrlo pažljivo pratimo, kao i ostali narodni poslanici, ovu sednicu. Predstavnici Vlade odgovaraju samo na pitanja koja postavljaju iz opozicije. To je u 90% slučajeva bilo i nemojte da osporavate pravo Vladi da odgovora na pitanja koja ste postavili.

(Balša Božović, s mesta: Ja nisam.)

Gospodine Božoviću, vi ili neko drugi ko je govorio ispred opozicije. Tako da, molim vas, svesni ste da ste zloupotrebili Poslovnik. Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)

Hvala. U Danu za glasanje Skupština će se izjasniti.

Reč ima gospodin Živković, replika. Izvolite.

Dvojica govornika su me pomenula, predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Predsednik Vlade je duhovito pokušao da izbegne odgovore na sva suštinska pitanja koja sam postavio, tako da nisam zadovoljan odgovorom i nadam se da ću dobiti neki bolji odgovor. Ponudu da učestvujem u ovome što ne znamo šta je, ali je najbolje, u ovome što mora da se utvrdi leks specijalisom, a ne znamo čemu služi, ne želim, naravno. Nikada nisam bio saučesnik ni u čemu sličnom, te neću to da budem ni sada. Mislim da je mnogo važnije da dobijemo odgovore na pitanja koji to ugovori, koji izvođači, koje obaveze, koji kolaterali, koji krediti? To je pitanje za leks specijalis, a ne jedna opšta priča o tome da treba da se… Rekli ste 10 ili 15% ukupne površine je privatna, pa zašto ovoliki zakon? Ceo dan pričamo, glasaćemo, biće o tome toliki amandmani itd. Zar to nije moglo da se završi na neki drugi način?

Ali, jako je interesantno to što je na početku svog izlaganja, koje niko nije mogao da razume, pa ni doktori sa „Megatrenda“, ministar unutrašnjih poslova rekao da ja znam mnogo o krađama.

Gospodine Živkoviću, imajte poštovanja prema ovom visokom Domu, molim vas.

Ja citiram ministra. Ministar je rekao da ja znam mnogo o krađama. Ja mislim da smo to čuli svi. Kada to kaže neko sa ulice, to onda može da se opravda na razne načine, te ovakav je, te onakav je, ali kada nam to kaže ministar unutrašnjih poslova, onda posle toga mora da sledi ili skidanje imuniteta meni i hapšenje zbog neke krađe, ili izvinjenje i ostavka čoveka koji se lažno predstavlja kao doktor a vrši funkciju ministra unutrašnjih poslova.

Vreme. Zahvaljujem,  gospodine Živkoviću.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Trudio sam se da odgovorim na svako vaše pitanje. Rekli ste – nema ugovora, pokazao sam vam ugovor. Govorili ste o višedecenijskoj praksi sprdajući se sa Republikom Srpskom. Govorili ste na šta smo se obavezali, rekao sam vam – ni na šta. Već sam vam objasnio da nije napravljen ugovor, ne može pre zakona i nije 10 do 15%, samo 5% i nije moglo na drugačiji način. Da nije donet zakon, bilo bi protivzakonito, a mi se ponašamo legalno, legitimno, onako kako moramo. Ja sam znao, šta god mi da izgovorimo, da vi nećete da budete zadovoljni odgovorima. Ipak je moje bilo da se potrudim da vam te odgovore pružim, pa ću vam pružiti odgovore i oko kredita i oko svega drugog.

Naime, ideja je, a ugovor još nije sačinjen, da oni daju 150 miliona evra u kešu. Dakle, 150 miliona evra ekvitije. Takve pare nikada nismo dobili. Kvazi ekvitije još 150 miliona, što je 300 miliona koji treba da pokriju prve stambene izgradnje, a posle toga da se iz svake izgradnje dodatno finansira svaki sledeći deo. Nijedna, ni tih 150 miliona kvazi ekvitija ne ide pod „savren garanti“, ne ide pod državne garancije. Ništa nam ne uvećava javni dug i ne pravi problem. Dakle, to su ključne stvari o kojima sam već govorio dva puta danas.

Želim da kažem, pošto mi se čini da su neki ljudi ne zadovoljni što nema incidenata i što mirno i ceo dan argumentovano odgovaramo na svaku primedbu, pa bi to želeli da izazovu po svaku cenu, to prosto danas, šta god da uradite, nećete uspeti. Ja sam sat i po vremena u uvodnom delu govorio samo o „Beogradu na vodi“ i nijednu drugu reč nisam izgovorio, nijednu drugu reč ni o čemu. Tek sam posle toga…

(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)

Ako možete da ne dobacujete, ja vama ne dobacujem.

Molim vas, dozvolite.