Ja se izvinjavam svima vama, ja sam sebi dopustio previše da se našalim, nisam nikoga uvredio. Ako vam je „draga moja“ ili „slatka moja“ neka uvreda, ja mislim da nije, ali u pravu ste, nije trebalo sebi da dopustim da se našalim pa makar to bilo i u ponoć.

Suština diskusije je bila u smislu „draga moja“, „slatka moja“, kako sam mu rekao, a da ništa nije rekao, ali ako to smatrate nedovoljno ozbiljnim što može da se tumači na takav način, molim vas da prihvatite moje izvinjenje, ali suštinu mog izlaganja to neće promeniti. Još da završim ono oko četiri i deset godina, ne moram uvek da navodim. Ne možete da završite ovakav projekat, teško i za deset godina, ali za četiri godine ono što je najvažnije i što ljudi najviše čekaju i što će ljudi moći da vide to su te glavne zgrade o kojima smo govorili.

Ali, ne morate da nam govorite o tome da li je četiri, deset ili sedamdeset. Potpuno je svejedno. Vi ste nam ostavili 70 samo olupina, stotine baraka, udžerica, mahala, neću da govorim o tome da tamo ne možete na miru ni deratizaciju da provedete, niti bilo šta drugo, tako da da li je četiri, deset ili 40, svakako mnogo brže i mnogo pre nego što ste vi bilo šta uradili, pre nego što ste pokušali da počistite ili bilo kakav red u savskom priobalju napravite. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.

Izvolite vi.

(Dejan Nikolić, s mesta: Replika na premijerovo izlaganje.)

Janko Veselinović je iskoristio repliku na to što je predsednik Vlade rekao u jednom trenutku „slatka moja“, on se izvinio, ne znam zašto se Janko Veselinović u tome prepoznao, jer se sa vama polemisalo, ali on je iskoristio. Ne mogu sada svi imati repliku na „slatka moja“, redom u sali. Ne, zaista malo da pri kraju uozbiljimo ovu raspravu.

(Janko Veselinović, s mesta: Ja sam imao povredu Poslovnika.)

(Dejan Nikolić, s mesta: Uvredio me je premijer.)

Povreda Poslovnika, ali po čemu? Ništa uvredljivo.

Član 104. govori, ja se izvinjavam što moram da vreme trošim na hiljadu puta ponavljanja - Ako se narodni poslanik uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, on ima pravo na repliku, ili spomene njegova politička stranka.

U korišćenju prava na stav 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.

Smatram po stavu 3. da imam pravo da vam kažem da ne možete da replicirate, jer niste ispunili uslov iz stava 1. ili 2.

Sada reč ima dr Žarko Obradović.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, odbornici Skupštine grada, pre nekoliko dana jedan ugledni ekonomista je izjavio da je Srbija zaostala u razvoju, u odnosu na neke susedne zemlje iz razloga što je imala nekoliko promašenih decenija.

Mi poslanici SPS smo ubeđeni da će zahvaljujući realizaciji ovog projekta „Beograd na vodi“, ova decenija u kojoj živimo biti decenija sa sadržajem, zato što će realizacijom ovog projekta objektivno i Beograd promeniti svoj lik i Srbija promeniti svoj imidž. Reč je o veoma kvalitetnom razvojnom projektu i ne možemo a da ne kažemo da će veliku zaslugu za tu ispunjenu deceniju sadržajem imati i Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije i da će to objektivno značiti mnogo Srbiji.

Realizacijom ovog projekta se suštinski završava ono što je započeto pre više od četiri decenije. Ne treba zaboraviti da je sedamdesetih godina prošlog veka sa početkom realizacije završetka beogradskog železničkog čvora se počelo razmišljati i o tome šta uraditi sa prostorom Savskog amfiteatra.

Slušajući današnje rasprave, a počeli smo u 11,00 sati pre podne, čovek ne može a da se ne čudi sadržaju nekih rasprava, jer smo svi mi bili u situaciji od devedesetih godina pa na ovamo, da damo svoj doprinos, ako smo hteli, ako smo mogli, ako smo želeli o onome o čemu se govori, a to je o uređenju prostora Savskog amfiteatra.

Moram reći da smo mi socijalisti zahvaljujući našem kolegi Milutinu Mrkonjiću i Institutu CIP 1996. godine učinili to da je završena na uređenju, na rešavanju beogradskog železničkog čvora, da je uređena stanica, podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“ i da je 1996. godine promovisan projekat „Europolis“, kao jedan od sadržaja koji bi se mogao ispuniti u tom Savskom amfiteatru.

Mi smo to uradili, zahvaljujući Mrkonjiću. Dalje nismo uspeli zato što smo 1999. godine imali bombardovanje i posle smo imali onu veličanstvenu obnovu. Moram reći, nažalost, da posle 2000. godine nije postojala politička volja da se nastavi ono što je započeto krajem devedesetih godina.

Predsednik Vlade je danas u prvom svom izlaganju pomenuo Prokop u kontekstu komercijalnih mogućnosti završetka Prokopa, a ja lično mislim da to treba još jednom podcrtati, zato što će se završetkom Prokopa, s obzirom da je ploča već postavljena i u donjem delu ploče će biti urađen železnički saobraćaj, ali gornji deo ploče ima svoj komercijalni sadržaj i to će takođe imati pozitivne ekonomske efekte za Beograd i za Srbiju.

Zašto drugi nisu želeli da rade? To treba pitati njih, ali je činjenica da je ta prva decenija baš bila jedna od promašenih decenija, i to kada nismo učinili ništa, a sami se sećate koliko je godinama posle 5. oktobra došlo međunarodne finansijske pomoći, podrške donacija, da je postojalo imalo volje da se nešto uradi i sigurno bi se uradilo.

Ovo govorim u kontekstu činjenice da smo imali mogućnost da nešto uradimo neki od nas, a nismo i onda ipak treba primeriti svoje izlaganje u odnosu na ono što je učinjeno.

Rekao sam da je ovo veoma važan projekat i on će promeniti lice Srbije.

Savski amfiteatar neće izgledati kao što danas izgleda. Umesto železničkih šina, dotrajalih pragova, praznih vagona ili onih koji su puni sa raznim hemijskim jedinjenjima i koji su opasni po životnu sredinu i po ljude koji dole žive, umesto udžerica, nesređenog komunalnog prostora, mi ćemo dobiti jedan moderno uređen prostor.

U obrazloženju ovog zakona se govori o cifri od milion metara kvadratnih stambenog prostora, oko 750.000 metara kvadratnog poslovnog prostora i komercijalnog prostora, više od 62.000 metara kvadratnih javnih sadržaja, kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite, dobićemo i 24 hektara zelenih površina.

Od realizacije ovog projekta će imati korist Srbija, zato što će naša građevinska industrija učestvovati i to smo više puta danas čuli direktno iz usta premijera i resornog ministra, ali će biti mnogo drugih izvođača koji će učestvovati u realizaciji ovog projekta i korist će imati Srbija.

Koliko će se samo betona, žice, stakla i svih ostalih materijala koji su potrebni za realizaciju ovakvog jednog grandioznog projekta, potrošiti i možemo samo zamisliti. Potrebno je reći da ćemo realizacijom ovog projekta uraditi još jednu dobru stvar.

Srbija će povećati udeo usluga u društvenom bruto proizvodu. Uslužni sektor je jako važan. To je bila još jedna od ideja sedamdesetih godina prošlog veka koja je promovisana da bi se razvila uslužna delatnost, naravno potrebna je infrastruktura, potrebno je razviti i trgovinu, turizam, ugostiteljstvo, komunalne delatnosti, a sve će to objektivno biti još više moguće realizacijom ovog projekta.

„Beograd na vodi“ kao projekat treba da sublimira sve aspekte i privrednog i turističkog i kulturnog razvoja. Dakle, osim toga što bi bio centar poslovnog sveta, smatramo da bi svakako svoje mesto ovde trebalo da nađu i kvalitetni i kulturni sadržaji institucija kulture.

Premijer je danas upravo napravio paralelu sa četvrti Doklends u Londonu koja je nastala na obali Temze upravo od magacina i od ranijih industrijskih objekata.

Danas je Doklends jedno od najprestižnijih destinacija kulture, poznat po umetničkim galerijama. Važan aspekt ovakvih projekata je činjenica da kulturni značaji znatno podižu cenu investicije u ovakvim projektima i podižu ugledi značaj ovakvih gradskih celina.

Beograd je jedan od najlepših gradova na dve reke i poput brojnih svetskih centara, on treba da ima sadržaj moderne i tradicionalne kulture i da ne dužim, s obzirom da je kasno, ponoviću još jednom, ne smemo propustiti šansu koju smo imali. Sa zadovoljstvom mogu da kažem u ime cele naše poslaničke grupe da smo mi o ovom projektu govorili 1996. godine i kada smo mogli nešto učiniti i kada smo nešto učinili, ali 2004. godine u lokalnim izborima za Grad Beograd i 2008. godine i drago mi je što je moja stranka i naša koalicija deo vladajuće koalicije i što može dati podršku, a može nam pomoći i naš kolega Milutin Mrkonjić, svojim znanjem, ukoliko se bude želelo da se ovaj projekat realizuje.

Mi socijalisti duboko verujemo u značaj ovog projekta i mislimo da će ovim projektom biti na dobitku svi, i Beograd i Srbija i svi građani. Hvala.

Zahvaljujem se profesoru Obradoviću.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, kao poslednji prijavljeni diskutant. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Kada bih govorio o svim neispunjenim obećanjima bivšeg režima, a nažalost građana Vojvodine, i sadašnjeg režima u Vojvodini, trebalo bi mnogo više vremena nego što ima SNS. Ali, SNS će inicirati sednicu Narodne skupštine u kojoj će se raspravljati kako su odobravani krediti i u stilu braće Daltona pljačkane banke po Srbiji i iznošen novac u političke svrhe, o obećanjima od 200 hiljada novih radnih mesta, pričaćemo na toj sednici i o 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, o neispunjenim obećanjima od 2000. pa do 2012. godine o članstvu Srbije u EU, o svim propalim privatizacijama. Ako treba, pričaćemo na toj sednici i o komunalnoj policiji, koja radi po istom zakonu koji je usvojen, čini mi se, 2009. ili 2010. godine, jer tada nije gospodin Siniša Mali pisao taj zakon, niti član 21, koji kaže da komunalni policajac može biti osuđivano lice do šest meseci zatvora. To su pisali oni koji sada od te komunalne policije prave neke interne jedinice ili ne znam ti ni ja šta.

Uputiću jedno izvinjenje, izvinjenje u ime drugih, u ime onih i onog narodnog poslanika koji je tako podrugljivo govorio malo pre o zaposlenima u Skupštini. Ja se izvinjavam svim tim vrednim i odgovornim ljudima koji će i nakon završetka ove sednice ući u ovu salu, pospremiti je da nas sačeka sutra čista, zahvaliću se i onim ljudima koji su sada ili ispred zgrade ili ovde koji se brinu o bezbednosti ove zgrade, svim onim marljivim ljudima koji rade na pripremi svake sednice, svakog papira koji dolazi u naše ruke i ne želim da dozvolim da se iko iz ove Skupštine, iko iz vašeg društva na takav podrugljiv način kao što je to malo pre uradio jedan kolega odnosi prema svim zaposlenima u Narodnoj skupštini. To su čestiti i divni ljudi koji rade svoj posao.

Zahvaliću se i ljudima koji su danas celog dana, i gradskim odbornicima i gradskim sekretarima i ljudima i direktorima javnih preduzeća i svim onim ljudima koji vode gradske opštine, zato što su svojim prisustvom današnjim na balkonu pokazali ljubav prema svom gradu, pokazali su odgovornost, pokazali su interesovanje, pokazali su želju da se od Beograda napravi svetska i evropska metropola.

Zahvaliću se i vama gospodine Vučiću jer danas priznajem, izlazio sam nekoliko puta iz ove sale, svi su izlazili, a vi niste, gospodine Vučiću. Vi ste bili ovde. Ja vam se divim, fizički i mentalno i bilo kako. I time ste pokazali koliko verujete u ono što govorite, koliko verujete u jedan bolji Beograd, u evropski i svetski Beograd i jednu bolju Srbiju i koliko ste spremni za tu evropsku i svetsku Srbiju i da radite.

Sada je odnos ne jedan prema dva, sada je odnos već četiri prema jedan predstavnika Vlade u odnosu na sve narodne poslanike bivšeg režima. Evo ga, sad se neko vratio sa ulaznih vrata, sada je odnos tri prema jedan.

Zahvaljujem vam se i što ste pokazali šta je javni interes u „Beogradu na vodu“, i da je javni interes taj što će se izgraditi 62 hiljade javnih sadržaja, vrtića, škola, ustanova kulture i socijalne i zdravstvene zaštite - opet je izgleda četiri prema jedan za Vladu Republike Srbije – što će se izgraditi 242 hiljade metara novih zelenih površina ili 14% cele površine će ići u parkove, u ona mesta gde ćemo sutra moći svoju decu da izvodimo, da budu mirna i bezbedna. Što ste pokazali da je javni interes to što će se taj prostor Beograda očistiti od groblja brodova, vagona, od loših ljudi i loših navika.

Pokazali ste da je javni interes to što će se zaposliti naša građevinska operativa. Pokazali ste da je javni interes to što će se na mestu „Beograda na vodi“ zaposliti 13.000 ljudi u hotelima, restoranima, šoping molovima, zašto da ne? To je odnos i prema Beogradu, to je odnos i prema Srbiji.

Ovaj zakon zaslužuje punu pažnju, zaslužuje podršku zato što je ovaj projekat i ovaj zakon ujedinio celu Srbiju, zato što su o ovom zakonu želeli da govore narodni poslanici SNS iz Beograda i gospođa Aleksandra Tomić i Aca Marković i Ljiljana Malušić i Marko Atlagić i Milan Stevanović, ali i još sam im više zahvalan zato što su videli šansu za celu Srbiju, želeli da o tome govore i koleginice Irena Aleksić iz Kraljeva i Vučeta Tošković iz Novog Sada i Biljana Ilić Stošić iz Kragujevca i Nevenka iz Ivanjice i Jasmina iz Novog Sada i Zoran Bojanić iz Kraljeva i mnoge druge koleginice i kolege iz SNS. Zahvaljujem vam se na trudu.

Zahvaljujem vam se na svoj argumentaciji koju ste spremili i tu argumentaciju, ja vas molim da iskoristite, trebaće nam. Suočićemo se sa serijom amandmana „briše se“ u četvrtak. Sve to što ste želeli danas da kažete, reći ćete u četvrtak i ja sam siguran da će ovaj zakon ovakav kakav je predložen neokrnjen takvim besmislenim amandmanima „briše se“ biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije u naredna dva dana. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Babić.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.

Reč ima profesor dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, gospodine Vučiću, tema „Beograda na vodi“ za nas nije ekološka tema i zbog toga sve ono što ste govorili o uređenju, sklanjanju olupina, košenje trave, to se nama podrazumeva. Dakle, to područje treba očistiti, skloniti olupine, pokositi travu. Istina, to se danas radi mašinskim mašinama za košenje trave i to područje treba srediti. Ne bih organizovao tamo nikakvu kosidbu.

Predsedniče Vlade, to jeste ozbiljno pravno, ekonomsko, ako hoćete, i političko pitanje. Zaista želimo ozbiljno o tome da razgovaramo, bez bilo kakvog politikanstva, bez bilo kakvog unižavanja opozicije u smislu da ona gaji mržnju prema nekome iz vlasti.

Ponavljam još jednom i pred vama, nikoga ne mrzim. Verujem, i siguran sam, da niko iz naše poslaničke grupe ne mrzi nikoga iz Vlade, niti iz SNS zato što vi pripadate drugoj političkoj opciji. Interes građana Srbije i Srbije nam je na prvom mestu i zato ću vam postaviti neka pitanja na koja ja danas nisam čuo odgovor, gospodine Vučiću.

Prvo pitanje – zbog čega, ako je to područje bilo namenjeno za podizanje određenih objekata, o nameni možemo da razgovaramo … Dakle, prvo je trebala da se utvrdi namena. Mi nismo saglasni sa tim da je to namena stambeno-poslovni prostor. Smatramo da je to trebala biti nešto drugačija namena, ali hajde da kažem da smo se saglasili o tome šta je namena tog prostora. Zbog čega nismo raspisali javni poziv za izbor investitora u kome bi jasno precizirali, mi smo to naveli, i kada budemo pričali o amandmanima o tome ćemo govoriti da budu obezbeđena sredstva za eksproprijaciju, da budu obezbeđena sredstva za izgradnju tog prostora i da budu obezbeđena sredstva za infrastrukturu? Zašto, predsedniče Vlade? Zbog toga što ja smatram da država Srbija nema sredstava dovoljno za taj infrastrukturni objekat, a sada u ovom trenutku, kako je zakon napisan, država Srbija će uložiti sredstva za eksproprijaciju i za infrastrukturno uređenje. Nismo danas dobili odgovor koliko će trebati sredstava za eksproprijaciju. Nismo dobili. Rečeno je za prvu fazu 40 miliona evra, usmeno. Nigde nije napisano.

Posebno pitanje, predsedniče Vlade, jeste da ovaj zakon stvara pravnu nesigurnost. Ne radi se o tome da li je pet ili deset posto objekata privatna svojina. Da je u pitanju samo jedna kuća ili stan, radi se o privatnoj svojini koja je svuda u svetu svetinja i zbog toga smo predložili da ovaj projekat bude realizovan na prostoru koji je javna svojina, odnosno koji je vlasništvo grada, a da za ostale objekte bude …

Vreme.

Šest minuta je ostalo. Ne možete mi uzeti dve minute.

Nije šest minuta, nego četiri, ali ako kažete šest, izvolite.