Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Uvaženi profesore, pretpostavljam da dobro poznajete Poslovnik. Pošto ste izazvali repliku i imamo još prijavljenih za repliku na vaše izlaganje, prvo oni moraju da dobiju reč, pa onda vi na izlaganje gospodina Martinovića, ako procenim da imate pravo na repliku.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS-a, dr Vladimir Orlić. Izvolite.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: I ja imam repliku. Po kom osnovu?)

Zahvaljujem.
Za slučaj da nekom nije jasno, po par osnova. Prvo, direktno obraćanje imenom i prezimenom i poziv da se odgovori na pitanje. Drugo, obraćanje stranci uz neki neprikladan komentar. I sve će to da stane u dva minuta, neverovatno.
Dakle, prva stvar, zašto se nalazimo i situaciji da je istekao mandat? Odgovor na to pitanje je uvek jedan te isti o čemu god da je reč, o čijem god mandatu, u bilo kom trenutku da se nalazimo i po bilo kojoj temi. Zato što se druge stvari nisu radile ranije. Da li ranije znači na vreme, prerano ili prekasno, to je drugo. Ali, da smo recimo sve ovo radili pre šest meseci, bilo bi završeno dovoljno, daleko od bilo kakvog roka. Možda da smo i pre dva.
U svakom slučaju, kada 15. januara radimo na tome, bez obzira da li vi predložili ili ne predložili da se donese autentično tumačenje, mi od tog momenta do danas ta četiri meseca, kojih su se neki danas grčevito uhvatili, nemamo i kraj priče. Da li je tu reč o onome ko je predložio imena prekasno, ili o onome ko je stavio na sednicu odbora prekasno, ili je možda previše vremena uzeto u međuvremenu za sva mišljenja, potpuno je irelevantno, šta god da isključite nemate ta četiri meseca lufta i to je odgovor na sva pitanja.
Drugo pitanje koje se tiče odnosa je pitanje zašto je ovo danas uopšte tema? Odgovor je više nego jasan, zbog selektivnog razumevanja. Ono što piše za sve poslanike isto, istim tekstom, istim pismom, na istoj stranci, u istom članu Poslovnika, neko razume zato što hoće da razume, želi da razume, a neko ne razume, ne zato što je teško za razumevanje, nego zato što prosto neće.
Treća stvar, ponudio sam vam alternativni zaključak. Predložite, dame i gospodo, da se odbije autentično tumačenje i nema nikakvog pisanja nazad predlagačima. Ali, neće niko, jer bez obzira koliko se pretvarao da ne razume, ipak razume da to ne bi bilo dobro. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Reč ima dr Vladimir Pavićević, replika.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Imam pravo na repliku.)
Imate i vi, ali prvo gospodin Pavićević, on se javio pre vas.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, ja bih rado ustupio pravo gospođi Jerkov da ona pre mene govori.

Ako vi ustupate, izvolite, gospođice Jerkov.

Ali da nakon gospođice Jerkov ja govorim. Ali dobro, ako ste vi već odlučili ovako…

Zar niste rekli da ustupate pravo gospođici Jerkov, iako ste se vi prvi javili?

Da po Poslovniku pre mene govori, ali ako vi to ne dozvoljavate, onda ću ja sada da govorim, a gospođa Jerkov posle.

Izvolite, gospodine Pavićeviću, kad ste već dobili reč.

U redu, gospodine Bečiću.
Hoću dve stvari da kažem uvaženoj gospodi, gospodinu Bečiću, Martinoviću, Orliću, a žao mi je što i gospodin Atlagić nije tu, koji inače redovno učestvuje u svim našim raspravama ovde.
Najpre, ja sam sada razumeo da je nama gospodin Martinović rekao da je Vlada neefikasna, jer gospodin Martinović sada objašnjava put jednog predloga kojim se traži mišljenje i kaže – mora ovde, mora tačka 2, mora tačka 3, mora tačka 4. Pa, tu ima mnogo tačaka i ja onda zaključujem da mora to efikasnije da se radi, poštovana gospodo. Ova Vlada je onda od samog starta u smislu nekih procedura neefikasna. To je takođe jedan problem.
Druga stvar, gospodine Bečiću, o kojoj bi mogao da kaže nešto gospodin Martinović, jeste koliko dugo treba da se čeka mišljenje Vlade o nečemu što dođe iz odbora čiji je predsednik gospodin Martinović?
Zamislimo situaciju da mesecima ne stiže mišljenje. Ja onda pitam gospodina Martinovića, da li to znači da i mi ovde mesecima ne treba ništa da radimo povodom konkretnog slučaja? Ja mislim da mi treba da delamo i da ako nema mišljenja u razumnom roku, da onda mi delamo onako kako piše u Poslovniku, kada se tiče autentičnog tumačenja zakona.
Gospodina Orlića nisam razumeo oko jedne važne stvari, kada je rekao - pa zašto sada ovde o tome tako raspravljamo? Moramo da raspravljamo, poštovana gospodo, kada Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše. Hvala.