Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Replika na izlaganje gospodina Martinovića, mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Sada stvarno ne znam koji put treba da kažem – zbog čega nismo zatražili autentično mišljenje ranije, zato što u Zakonu piše da je rok u kom ovlašćeni predlagači mogu da predlože predloge kandidata - četiri meseca? Ta četiri meseca su istekla 19. decembra 2014. godine. Kada smo videli koji su to predlozi koji su pristigli, da tu opet se nalaze dekani, opet se nalaze profesori univerziteta, tada smo zatražili od Odbora za zakonodavstvo mišljenje 15. januara, zato što Skupština od 30. decembra do 15. januara nije radila. Čim je Skupština počela da radi, mi smo se sastali i mi smo zatražili takvo mišljenje.
Nije tačno da izbor u Skupštini treba da traje četiri meseca. Čini mi se da gospodin Orlić to tumači zlonamerno. Dakle, samo je propisano Zakonom da oni četiri meseca moraju da dostave, a da li Skupštini treba četiri meseca da izabere kandidate? Ne. Da smo počeli onda, zapravo da je Zakonodavni odbor dao to tumačenje, da smo usvojili to tumačenje, mi bismo stigli da usvojimo, izaberemo kandidate u zakonom predviđenom roku. Nije tačno da Skupština četiri meseca treba da bira te ljude. To bi bilo prosto besmisleno. Mi i ne možemo četiri meseca odlučivati između 34 ljudi. Radi se o tome da samo četiri meseca ranije oni treba da dostave predloge, a Skupština može u mnogo kraćem roku da to izabere. Da nije bilo odugovlačenja Vlade, da nije bilo neažurnosti gospodina Martinovića, koji je beskrajno dugo čekao to tumačenje Vlade, iako mu Poslovnik omogućava dok mu Vlada ne daje mišljenje, može da stavi, mi bismo izabrali Nacionalni savet na vreme.

Vreme. Zahvaljujem se, gospođice Jerkov.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, replika dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednji koji treba da nam drže lekcije o poštovanju rokova su poslanici bivšeg režima, i gospodin Pavićević i gospođica Jerkov. U vreme vladavine DS, nekoliko godina ova država nije imala konstituisan Ustavni sud, koji je, izvinite, ipak malo važnija institucija od Nacionalnog prosvetnog saveta. Bili smo država koja je imala gospođu Natašu Mićić kao vršioca dužnosti predsednika Republike i to je trajalo ne znam ni ja više koliko.          
Dakle, napravili ste haos u ovoj državi sa institucijom predsednika Republike, sa institucijom Ustavnog suda. Isporučivali ste ljude u Haški tribunal bez bilo kakvog ustavnog i zakonskog osnova. I sada vi kažete – zamislite, beskrajno dugo se čeka od 21. januara do 2. marta. A kada pet godina nemate Ustavni sud, onda to nije beskrajno dugo. Kada nekoliko meseci imate ili godinu dana, koliko je bila gospođa Mićić vršilac dužnosti predsednika Republike, vi ste se sprdali sa ovom državom. To nigde u demokratskom svetu nema, da godinu dana vam neko bude vršilac dužnosti predsednika Republike zato što stranke bivšeg DOS-a nisu mogle da se dogovore koji im je kandidat. Sada zamislite, desiće se smak sveta zato što, navodno, predsednik Odbora koji se bavi pitanjima prosvete beskrajno dugo čeka od 21. januara do 2. marta da stigne mišljenje Vlade, koje je obavezno po članu 195. Poslovnika.

Vreme.

Mi smo našu proceduru, jednostavno, sproveli do kraja. To što nemamo konstituisan Nacionalni prosvetni savet, krivi ste, gospođice Jerkov, vi. Što je bilo do nas, što je bilo do Vlade i što je bilo do ove Narodne skupštine, mi smo uradili. Ali, vi umesto da se bavite pitanjem Nacionalnog prosvetnog saveta, vi ste se bavili isterivanjem veštica.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću. Isteklo je vreme.
Replika, dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, gospodin Martinović je malopre saopštio jedan svoj stav u okviru kojeg svako ko to sluša može da zaključi da sam ja, narodni poslanik Nove stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladimir Pavićević – deo bivšeg režima.           Poštovana gospodo, evo još jednom ovde da saopštim svim narodnim poslanicima, a i gospodinu Martinoviću, da ja, Vladimir Pavićević, nikada nisam bio deo nijednog režima. Poštovana gospodo, nikada nisam učestvovao ni u jednoj vlasti. Prvi put sam izabran za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini na izborima koji su organizovani u martu mesecu 2014. godine i drago mi je što sam za ovih nepunih godinu dana, na osnovu svog delanja, gospodine Bečiću, u Skupštini, a vidim da je vama ovo nedelanje malo draže, ali ja ovde delam, i da sam na osnovu tog delanja ovde zaslužio izvesnu reputaciju profesorsku, kako vi volite da kažete, ili jednog čoveka koji se veoma dobro razume u srpski jezik, kao što voli da kaže gospodin Martinović, ili kao osobe koja ima i akademsku karijeru pa se razume i u princip akademske čestitosti, kao što profesor Atlagić voli da kaže.
Ja sam, poštovana gospodo, ovde danas u Skupštini da tumačim zakone, da predlažem zakone, da komentarišem, analiziram zakone jer želim da ti zakoni budu dobri, a i spreman sam, poštovani gospodine Bečiću, da čuje i gospodin Martinović da nakon sledećih parlamentarnih izbora delam, gospodine Bečiću, sa pozicije vlasti. Ja ću da dođem jednom prvi put na vlast. Hvala vam.

Vreme, gospodine Pavićeviću.
Gospodine Pavićeviću, uporno želite da izazivate replike jer spominjete imena poslanika u sali.
Ovim, dajući repliku gospođi Jerkov na izlaganje gospodina Martinovića, pošto ste se prijavili, i gospodinu Martinoviću na vaše izlaganje, zatvaramo krug replika i nema novih replika. Možete i dalje pokušavati da pominjete prezimena poslanika u sali.
Smatram i siguran sam da je gospodin Martinović, kada je govorio o bivšem režimu, o vama mislio da ste iz stranke gde je predsednik stranke premijer jedne loše Vlade i morate samim tim da nosite i taj epitet bivšeg režima.
Zahvaljujem.
Gospođice Jerkov, izvolite. Da li ste želeli repliku? (Da.) Vidim da ste iznenađeni što vam uopšte dajem reč, a tražili ste repliku jer ste pomenuti u izlaganju gospodina Martinovića.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Mislim da nema svrhe više objašnjavati gospodinu Martinoviću da danas nije 2. mart, nego 8. april i da je sve skupa, sa zakašnjenjem Vlade, mi kasnimo 85 dana u odnosu na ono kada je Odbor za obrazovanje podneo zahtev za davanje autentičnog tumačenja, a taj zahtev je podneo onda kada je video da su ovlašćena udruženja opet predložila univerzitetske profesore, a to nije mogao da vidi ranije zato što oni ranije to nisu predložili.
Ovo što je govorio o bivšem režimu gospodin Martinović isto tako niti je tačno, s obzirom na to da, recimo, u to vreme dok je Nataša Mićić bila vršilac dužnosti predsednika, četiri puta su se neuspešno zakazivali i održavali predsednički izbori, na koje, jednostavno, nije izašao dovoljan broj građana. Ali, sve i da je to tačno, kako je to opravdanje za to što mi nemamo Nacionalni prosvetni savet i za to što je 85 dana prošlo od momenta kada je vama podnet zahtev za davanje autentičnog tumačenja do današnjeg dana, kada je on stavljen na dnevni red?