Ako vi ustupate, izvolite, gospođice Jerkov.

Ali da nakon gospođice Jerkov ja govorim. Ali dobro, ako ste vi već odlučili ovako…

Zar niste rekli da ustupate pravo gospođici Jerkov, iako ste se vi prvi javili?

Da po Poslovniku pre mene govori, ali ako vi to ne dozvoljavate, onda ću ja sada da govorim, a gospođa Jerkov posle.

Izvolite, gospodine Pavićeviću, kad ste već dobili reč.

U redu, gospodine Bečiću.
Hoću dve stvari da kažem uvaženoj gospodi, gospodinu Bečiću, Martinoviću, Orliću, a žao mi je što i gospodin Atlagić nije tu, koji inače redovno učestvuje u svim našim raspravama ovde.
Najpre, ja sam sada razumeo da je nama gospodin Martinović rekao da je Vlada neefikasna, jer gospodin Martinović sada objašnjava put jednog predloga kojim se traži mišljenje i kaže – mora ovde, mora tačka 2, mora tačka 3, mora tačka 4. Pa, tu ima mnogo tačaka i ja onda zaključujem da mora to efikasnije da se radi, poštovana gospodo. Ova Vlada je onda od samog starta u smislu nekih procedura neefikasna. To je takođe jedan problem.
Druga stvar, gospodine Bečiću, o kojoj bi mogao da kaže nešto gospodin Martinović, jeste koliko dugo treba da se čeka mišljenje Vlade o nečemu što dođe iz odbora čiji je predsednik gospodin Martinović?
Zamislimo situaciju da mesecima ne stiže mišljenje. Ja onda pitam gospodina Martinovića, da li to znači da i mi ovde mesecima ne treba ništa da radimo povodom konkretnog slučaja? Ja mislim da mi treba da delamo i da ako nema mišljenja u razumnom roku, da onda mi delamo onako kako piše u Poslovniku, kada se tiče autentičnog tumačenja zakona.
Gospodina Orlića nisam razumeo oko jedne važne stvari, kada je rekao - pa zašto sada ovde o tome tako raspravljamo? Moramo da raspravljamo, poštovana gospodo, kada Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Replika na izlaganje gospodina Martinovića, mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Sada stvarno ne znam koji put treba da kažem – zbog čega nismo zatražili autentično mišljenje ranije, zato što u Zakonu piše da je rok u kom ovlašćeni predlagači mogu da predlože predloge kandidata - četiri meseca? Ta četiri meseca su istekla 19. decembra 2014. godine. Kada smo videli koji su to predlozi koji su pristigli, da tu opet se nalaze dekani, opet se nalaze profesori univerziteta, tada smo zatražili od Odbora za zakonodavstvo mišljenje 15. januara, zato što Skupština od 30. decembra do 15. januara nije radila. Čim je Skupština počela da radi, mi smo se sastali i mi smo zatražili takvo mišljenje.
Nije tačno da izbor u Skupštini treba da traje četiri meseca. Čini mi se da gospodin Orlić to tumači zlonamerno. Dakle, samo je propisano Zakonom da oni četiri meseca moraju da dostave, a da li Skupštini treba četiri meseca da izabere kandidate? Ne. Da smo počeli onda, zapravo da je Zakonodavni odbor dao to tumačenje, da smo usvojili to tumačenje, mi bismo stigli da usvojimo, izaberemo kandidate u zakonom predviđenom roku. Nije tačno da Skupština četiri meseca treba da bira te ljude. To bi bilo prosto besmisleno. Mi i ne možemo četiri meseca odlučivati između 34 ljudi. Radi se o tome da samo četiri meseca ranije oni treba da dostave predloge, a Skupština može u mnogo kraćem roku da to izabere. Da nije bilo odugovlačenja Vlade, da nije bilo neažurnosti gospodina Martinovića, koji je beskrajno dugo čekao to tumačenje Vlade, iako mu Poslovnik omogućava dok mu Vlada ne daje mišljenje, može da stavi, mi bismo izabrali Nacionalni savet na vreme.

Vreme. Zahvaljujem se, gospođice Jerkov.
Reč ima dr Aleksandar Martinović, replika dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednji koji treba da nam drže lekcije o poštovanju rokova su poslanici bivšeg režima, i gospodin Pavićević i gospođica Jerkov. U vreme vladavine DS, nekoliko godina ova država nije imala konstituisan Ustavni sud, koji je, izvinite, ipak malo važnija institucija od Nacionalnog prosvetnog saveta. Bili smo država koja je imala gospođu Natašu Mićić kao vršioca dužnosti predsednika Republike i to je trajalo ne znam ni ja više koliko.          
Dakle, napravili ste haos u ovoj državi sa institucijom predsednika Republike, sa institucijom Ustavnog suda. Isporučivali ste ljude u Haški tribunal bez bilo kakvog ustavnog i zakonskog osnova. I sada vi kažete – zamislite, beskrajno dugo se čeka od 21. januara do 2. marta. A kada pet godina nemate Ustavni sud, onda to nije beskrajno dugo. Kada nekoliko meseci imate ili godinu dana, koliko je bila gospođa Mićić vršilac dužnosti predsednika Republike, vi ste se sprdali sa ovom državom. To nigde u demokratskom svetu nema, da godinu dana vam neko bude vršilac dužnosti predsednika Republike zato što stranke bivšeg DOS-a nisu mogle da se dogovore koji im je kandidat. Sada zamislite, desiće se smak sveta zato što, navodno, predsednik Odbora koji se bavi pitanjima prosvete beskrajno dugo čeka od 21. januara do 2. marta da stigne mišljenje Vlade, koje je obavezno po članu 195. Poslovnika.