Gospodine Jovičiću, nemojte da se obraćate drugom narodnom poslaniku.

Obraćam se vama, predsedavajući. Za SNS je javni interes iznad svega, ali ne volim i nikada neću dozvoliti da se na javni interes pozivaju oni koji su sve moguće radili u ime ličnog interesa. To je nama potpuno jasno.
Još jednom ponavljam – nije vama problem „Beograd na vodi“, vi ste imali „Menhetn na vodi“, od njega nismo videli ništa, ali tada ga niste kritikovali, niste se pozivali ni na Ustav, ni na šta se niste pozivali. Pretpostavljam da bi taj Menhetn gradio neko ko danas više u Srbiji nema te privilegije da na račun građana Srbije sebi odvaja profit i stvara bogatstvo. Vas to boli. Vi ste poduprti nečijim interesima da ih štitite, ali za nas postoje samo interesi građana Republike Srbije. Ne postoje interesi ni Miškovića niti bilo koga drugog.
Još jednom ponavljam, ovaj projekat je za Srbiju šansa razvoja i ako vam smeta jedan čovek koji taj projekat gura posle 100 godina i došao je u priliku da ga sprovede, ljubomora je negde u prirodi čoveka, ja to razumem, ali nemojte biti ljubomorni na Srbiju ako ste ljubomorni na Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem se gospodine Jovičiću.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović, pa gospodin Božović, pa gospodin Babić, pa gospođa Vukomanović.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Hvala poštovani predsedavajući.
Prvo da uzvratim ne radi komplimenta, nego zaista što to mislim. Dosta poštujem gospodina Selakovića iz jednog razloga – završio je državni fakultet i dobar je pravni stručnjak. Nezadovoljan sam, naravno, njegovim ministarskim poslom, ali sam zadovoljan što je završio državni fakultet, nije polagao za nekoliko dana mastere i doktorske studije.
Međutim, gospodine Selakoviću, vi ste mene zaista još jednom osvestili kada je u pitanju „Beograd na vodi“. Vi ste dobro rekli kako mi znamo šta će se tu graditi, odnosno sada se radi samo eksproprijacija, utvrđuje se javni interes. Tačno, gospodine Selakoviću, mi nemamo ni predugovor, ni pismo namera, ni ugovor, imamo samo jednu maketu i obećanje, priče, kako je rekao predsednik Vlade – njegove snove.
Znate šta gospodine Selakoviću? Snove ima i 100 hiljada porodica kojima je Vučić obećao izgradnju socijalno jeftinih stanova od 378 evra, pa sada oni imaju noćne more jer ne znaju kako da prežive, odnosno vežu kraj sa krajem.
Tačno je, ovo jeste put kojem ne vidimo kraj zato što se utvrđuje javni interes, stvara se, po pričama, mogućnost da se jednoj privatnoj kompaniji koja ima osnivački kapital od 100 dinara da mogućnost da gradi jedan tako impozantan projekat.

Vreme.

Završavam.
Mi ćemo uložiti u infrastrukturu i eksproprijaciju naš gotov novac, koji, uzgred, nemamo.

Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.
Gospodine Selakoviću, zamolio bih vas samo, da bi završili prethodni krug replika, da dam reč gospodinu Božoviću, pa vi.
Izvolite, gospodine Božoviću. Replika, dva minuta, zbog pominjanja DS.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prethodni govornik je imao prilike da kaže što-šta, kome repliciram…
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Kome replicirate?)
…što-šta na temu kako se vodio Beograd ili kako se na neki način…

Molim vas, gospodine Jovičiću, ovo je replika na vaše izlaganje, nemojte da dobacujete.

… Vlada Republike Srbije ophodi danas prema svojim građanima.
U ruci držim ugovor iz 1974. godine, ugovor između Branka Pešića kao nekadašnjeg gradonačelnika Beograda i „Železnice Srbije“. U ovom ugovoru Beograđani su samodoprinosom platili 57% stanice Prokop, kao investicije između grada Beograda i tadašnje „Železnice“. Dakle, na osnovu ovog ugovora, Beograđani će platiti Prokop, a za uzvrat će im se dati zemljište savski amfiteatar, koje je do skoro pripadalo „Železnici“ i nikada se ovaj ugovor nije ispoštovao. Po ovom ugovoru, građani Beograda su vlasnici 500 miliona evra tržišne vrednosti savskog amfiteatra koje vi poklanjate kao Vlada Republike Srbije investitoru i to proglašavate javnim interesom. To je sramota, zbog toga će neko odgovarati pred pravosudnim organima ove zemlje.
Kada smo govorili o tome da je ovo presedan, investitor koji je prijatelj predsednika Vlade mora da zna da svaki dinar koji se ulaže, ulaže se uz izvesnu dozu pravne nesigurnosti, jer Ustavni sud je u svojim presudama i do sada uzimao u ozbir ove stvari. Ovo će pasti na Ustavnom sudu, a mi ćemo, naravno, uputiti žalbu. Zahvaljujem.