Završavam.
Mi ćemo uložiti u infrastrukturu i eksproprijaciju naš gotov novac, koji, uzgred, nemamo.

Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.
Gospodine Selakoviću, zamolio bih vas samo, da bi završili prethodni krug replika, da dam reč gospodinu Božoviću, pa vi.
Izvolite, gospodine Božoviću. Replika, dva minuta, zbog pominjanja DS.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prethodni govornik je imao prilike da kaže što-šta, kome repliciram…
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Kome replicirate?)
…što-šta na temu kako se vodio Beograd ili kako se na neki način…

Molim vas, gospodine Jovičiću, ovo je replika na vaše izlaganje, nemojte da dobacujete.

… Vlada Republike Srbije ophodi danas prema svojim građanima.
U ruci držim ugovor iz 1974. godine, ugovor između Branka Pešića kao nekadašnjeg gradonačelnika Beograda i „Železnice Srbije“. U ovom ugovoru Beograđani su samodoprinosom platili 57% stanice Prokop, kao investicije između grada Beograda i tadašnje „Železnice“. Dakle, na osnovu ovog ugovora, Beograđani će platiti Prokop, a za uzvrat će im se dati zemljište savski amfiteatar, koje je do skoro pripadalo „Železnici“ i nikada se ovaj ugovor nije ispoštovao. Po ovom ugovoru, građani Beograda su vlasnici 500 miliona evra tržišne vrednosti savskog amfiteatra koje vi poklanjate kao Vlada Republike Srbije investitoru i to proglašavate javnim interesom. To je sramota, zbog toga će neko odgovarati pred pravosudnim organima ove zemlje.
Kada smo govorili o tome da je ovo presedan, investitor koji je prijatelj predsednika Vlade mora da zna da svaki dinar koji se ulaže, ulaže se uz izvesnu dozu pravne nesigurnosti, jer Ustavni sud je u svojim presudama i do sada uzimao u ozbir ove stvari. Ovo će pasti na Ustavnom sudu, a mi ćemo, naravno, uputiti žalbu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković, replika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se nazire suština problema. Nekome smeta što je Zavod za urbanizam grada Beograda izradio maketu kao idejno rešenje područja savski amfiteatar - „Beograd na vodi“, jer taj neko kome to smeta je navikao da nam pravi makete u realnoj veličini, da nam napravi maketu od 70 miliona dinara na Novom Beogradu, da na, napravi Potemkinovo selo zvano „Nove Terazije na Novom Beogradu“, 70 miliona dinara. I nikome ništa. I niko ne odgovara za to.
Kaže – nemamo ugovora. Pa, da imamo ugovor, ne bismo donosili zakon. Da imamo ugovor na osnovu Zakona o eksproprijaciji, podnesete ugovor, izvršite utvrđivanje javnog interesa, čak i mimo stava 1. gde se nabrajaju slučajevi u kojima može da se utvrdi javni interes.
Kaže se – poklanja se zemljište koje vredi 500 miliona evra. Hajde da vidimo da li ono vredi 500 miliona evra pre šest, pre 10 meseci, u onom stanju u kojem ste ga ostavili, u onom stanju gde niste, kao što reče predsednik pre neki dan, niste mogli kosu da uzmete da ga pokosite, đubre da pokupite, da ljudima koji su tu živeli učinite taj život iole dostojnim životu čoveka u 21. veku. U priobalju gde ništa živo niste od smeća i od groblja brodova imali da vidite, da li o tome pričate?
Što se tiče odgovornosti pred pravosudnim organima, slobodno. Svako ko ne radi po zakonu, a zakone donosi Narodna skupština, treba i da odgovara. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, replika.

Uvaženi predsedavajući, ne mogu da shvatim šta znači, što moj kolega nosi i u emisije i po Skupštini, neki ugovor iz 1974. godine? Kada već govorite o Branku Pešiću, najboljem gradonačelniku u novijoj istoriji naše zemlje i grada Beograda, pročitajte nešto malo više o njemu.
Branko Pešić je imao viziju, imao je snove, koje najverovatnije vi želite da opovrgnete, jer današnji premijer ima slične snove što se tiče Beograda i Srbije u narednom periodu. Branko Pešić je napravio i Mostarsku petlju i Gazelu i Terazijski tunel. I tada su postojali ljudi koji su zbog političkih poena želeli takve projekte da opstruišu.
Ne znam šta vam znači kada kažete – građani su vlasnici tog dela Beograda. Mene niko nije obavestio da sam vlasnik toga. Ne znam da li je vas, predsedavajući, neko obavestio? Ako smo mi upisani kao vlasnici, dajte da se pojavimo na vreme negde, ali očigledno moj kolega se non-stop poziva da smo mi, svi građani, vlasnici toga. Ne postoji koncept u pravu gde su svi građani vlasnici nečega. U komunizmu je, doduše, postojao.
E sad, suština je da Republika raspolaže sa tim delom našeg najatraktivnijeg dela grada i potencijala, jer vi se često pozivate na potencijal, a u životu nikada niste znali da iskoristite taj potencija. Ne govorim o ličnom potencijalu, to ostavljam vama, ali o potencijalu Srbije i Beograda postoje ljudi koji se brinu i koji žele da nastave put i Branka Pešića i mnogih drugih koji su kroz istoriju želeli i videli viziju za Srbiju, jer Srbija konačno ima šansu da uz pomoć prijateljstva i dobrih kontakata u svetu, koji su pre svega zasnovani na jednoj dobroj međunarodnoj politici koju vodimo, na pomirljivim tonovima, na politici razvoja, mira i prosperiteta naše zemlje …

Vreme, gospodine Jovičiću.