Hvala, poštovana predsednice.
Postavio bih ministru Sertiću pitanje, odnosno zahtev da dostavi meni, kao narodnom poslaniku, i svim narodnim poslanicima ugovor koji je država Srbija potpisala sa firmom „HPK inženjering“, a koja treba, kako smo to videli iz medijskih izveštaja, u naredne tri godine da preuzme upravljanje Železarom Smederevo.
Bilo je najava da će taj ugovor biti javan, da će se videti koje su to obaveze pred novim menadžmentom, koja su njihova ulaganja, garancije, da će plan koji su predstavili prilikom javljanja na tender za dobijanje prava da upravljaju Železarom, koje su garancije da će taj plan sprovesti i koje su obaveze Republike Srbije, vezano za naknade tim menadžera, koji je prvobitno, koliko sam shvatio, trebao da čini 12 ljudi, a onda vidimo u nekim izveštajima da se radi o 25 ljudi. Sve te stvari ostavljaju dosta prostora za pitanja i spekulacije oko toga kakvo je stanje u Železari, kakva je budućnost te važne fabrike za Republiku Srbiju.
Između ostalog, kada je propao plan A, a on je bio predstavljen kao siguran, pa nam je krajem prošle godine premijer ovde najavio veliko slavlje do 31. januara ove godine, kada završimo posao sa „Esmarkom“, onda smo prešli na plan B, koji je u međuvremenu postao bolji od plana A, pa su u promociji toga plana B i premijer i ministar i mnoge kolege ovde govorile kako zbog uspešnog rada starog menadžmenta, menadžmenta koji je postavila Vlada Republike Srbije, zalihe robe i sirovina u Železari Smederevo iznose 170.000.000 dolara. Kada je potpisivan ovaj ugovor, čuli smo da su te zalihe u stvari 90 miliona dolara. Sada mene zanima – gde je nestalo 80 miliona dolara u zalihama? Da li je to bila samo priča, propaganda ili nije? Kolike su tačno bile zalihe u trenutku kada je menadžerski tim HPK preuzeo vođenje Železare? Da li su te zalihe i koliko garantuju proizvodnju i kada će se krenuti sa nabavkom novih sirovina i iz kojih sredstava? Da li je to iz sredstava koje će Železara sada krenuti da sama stvara, jer je ona prethodnih godina bila mesečno subvencionisana od strane budžeta Republike Srbije sa 10 do 12 miliona dolara? Sada bi trebala sama da nadoknadi taj minus, a i da stvara novu vrednost, dovoljnu da kupuje nove sirovine.
Da se ne bi desilo nešto neočekivano, nešto što do sada nismo čuli, da se ne bi desilo ono što nam se dešava sa „Air Serbia“…
(Zoran Babić, s mesta: Šta se dešava sa „Air Serbia“?)
Sa „Air Serbia“ se dešava da čujemo da pravi profit od dva miliona evra, ali ne znamo da je Vlada Srbije imala obavezu da u prošloj i ovoj godini daje 22 miliona evra u novcu „Air Serbia“. Bilo bi dobro da sve te podatke građani Srbije znaju, jer kada je bila priča ovde u parlamentu o „Air Serbia“, argument o tome kako je to dobar posao bio je da je firmu „Austria airlines“ kupila „Lufthanza“ tako što je država Austrija platila 500 miliona evra da je preuzme „Lufthanza“. Mi smo do sada platili za „Air Serbia“ 300 miliona evra. Ne znam da li je to dobar posao ili ne.
Da ne bi građanima ovde prodavali maglu kako se to kaže, potrebno je da imamo sve papire i ja zato ponavljam moje pitanje za ministra Sertića i zahtev da nam dostavi ugovor koji je sklopljen sa „KPK Inženjeringom“ o preuzimanju rukovođenja „Železare Smederevo“. Hvala.