Dakle, jednostavno mi ne dozvoljavate da govorim o svom amandmanu?

Kažete da niste fokusirani danas na rad parlamenta.

Ne, vi ste nervozni i nefokusirani. Ja sam pokušao da se nekoliko puta prijavim a sistem ili ne radi ili ga vi isključujete. Ne mogu da vas optužujem, izvinjavam se, nemam tu nameru. Ali, očigledno je da nešto ne funkcioniše. Poslovnik se samim tim ne poštuje. Ja sam želeo i bio u sali zajedno sa gospodinom Nikolićem, kao kolegom. Obojica smo hteli da govorimo o amandmanu na član 2. Prešli ste na sledeći amandman, potpuno bez bilo kakvog obrazloženja.

Jeste li sada završili? Mogu li ja nešto da kažem ili mislite da je bespotrebno moje učešće?

Recite slobodno.

Hoćete sesti? Mogu da vam isključim mikrofon, jer tražite da isključujem mikrofon.

Mogu to i sam.

Evo, kolega može sam da isključi mikrofon. Da podučimo i ostale, koji traže da se i time bavimo u toku sednice. Hvala vam. To sam i želela. Hvala vam što ste mi pomogli.
Molim poslanicu Vesnu Marjanović da ne dobacuje - strašno.
Molim poslanika Balšu Božovića da ne dobacuje – sramota.
Sada ću odgovoriti, ako mi nekoliko poslanika dozvoli danas da radim svoj posao. Ako ne, opet nije problem. Mogu i da ne radim svoj posao, ali sednice će biti i poslanici će raditi, oni koji žele da rade. Neko ne želi. Neko želi da od ovog parlamenta napravimo nešto što je zaista neprimereno.
Ne mogu da dam reč nekome ko nije u sistemu.
Da li ste bili u sistemu, može da se dokaže.
Poslanik Balša Božović dobacuje – jesam, jesam, iako nije tražio i nije dobio reč.
Ovaj način vođenja sednice je sprovodila Gordana Čomić i pokušaću da budem slična, da bi sednice nekako vodili ka svom toku, jedini ko vam nije dozvolio da raspravljate.
Rasprava po amandmanu koji smo prošli je trajala više od sat vremena i svodila se na povrede Poslovnika. Možete razgovarati u nekoj pauzi sa kolegama da li žele da vam neki put daju i da diskutujete o konkretnim amandmanima. Zahvaljujem.
Ko se javio po amandmanu? Daću ministru reč, samo da sumiramo.
Dr Marko Atlagić ima reč.

Uvažena gospođo predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, uvaženi i mnogo poštovani gospodine ministre Selakoviću, gospodine Udovičiću, gospodo narodni poslanici, mislim da je red da se vratimo amandmanima na ovaj veoma važan i bitan zakon.
Pre nego što se osvrnem na ovo „briše se“, oko javnog interesa, ali i čitav amandman, a to znači „briše se“ i na onaj drugi član, jedan deo poslanika koji su tražili čitav zakon da se briše, dozvolite, radi istine i radi pravde u ovom parlamentu nas narodnih poslanika, jutros ovde kad smo bili, jedan uvaženi narodni poslanik, docent, spomenuo je moju malenkost time da sam dobacivao koleginicama iz opozicije. Nije istinu govorio, lagao je. To mogu potvrditi i poslanici iz opozicije, da se nisam ni ustajao ni progovarao ni jednu jedinu reč. To nije akademski čestito, niti građanski odgovorno. To govori o njemu, a ne o meni. U ime građanske čestitosti, u ime akademske odgovornosti, javno ga pozivam pred licem građana Republike Srbije i vas, gospodo narodni poslanici, da se izvine meni ovde.
Jedan drugi narodni poslanik je uvredio sve danas prisutne time što je rekao, citiram – Danas iz poslaničke većine došli su pametniji, a oni koji nisu i koji ne znaju zakon došli su danas u ovu Skupštinu. Preporučujem mu da ovu pametnu rečenicu uokviri u radnu kancelariju i u dnevnu sobu kako bi se podsetio na nivo civilizacijske i demokratske kulture.
Ovaj amandman, gospođo predsednice, naravno da neću podržati jer govori o javnom interesu da se briše. Šokiran sam kada to predlaže profesor univerziteta, i to pravnih nauka. Prosto me je sramota da ne zna ko utvrđuje javni interes i kako ga utvrđuje. Znate zašto, gospođo predsednice, oni predlažu „briše se“ ovo, ne samo javni interes, nego i čitav član ovog zakona? Ovaj amandman glasi – briše se javni interes, ali isti potpisnici su potpisali mnogo amandmana „briše se“. Evo zašto. Poštovani narodni poslanici, pokušaću to da objasnim. Znate zašto? Zato što će nakon usvajanja ovog zakona, za dan-dva u Narodnoj skupštini Republike Srbije početi proces eksproprijacije koja će trajati tri-četiri meseca, a nakon toga stvoriće se uslovi za izdavanje građevinske dozvole i pokretanje izgradnje planiranih objekata. To je jedan razlog.
Drugi razlog, zato što će do kraja ovog leta realno početi pokretanje izgradnje. Važno je da to što pre krene sa realizacijom, što je od vitalnog interesa za građane, ne samo Beograda nego čitave Srbije, zaposlili čitavu našu građevinsku industriju i ne samo građevinsku industriju, nego i povezane delatnosti.
Treće, finansijska sredstva o kojima je danas ovde bilo rečeno, iako to stoji u zakonu, obezbediće investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a Srbija treba da očisti jedino parcelu i obezbedi građevinsku dozvolu. Malo li je? Zaposliće se, kako tamo stoji, oko 13.000 radnika. Projekat „Beograd na vodi“ predstavlja, dame i gospodo, poštovani građani Beograda i Srbije, jedan od najvažnijih investicionih poduhvata Republike Srbije, a realizacijom ovog projekta podići će se vrednost grada Beograda u celini. To je važno. To je nekima trn u oku zato što je gradonačelnik Siniša Mali, a nije Dragan Đilas. Angažovanjem celokupne građevinske industrije, angažovaćemo i druge povezane delatnosti, a to znači ukupnu privrednu aktivnost Republike Srbije. To će on učiniti kada počne da se realizuje.
Nadalje, ko je protiv ovoga? Danas smo čuli ko traži povlačenje po amandmanu da se briše „javni interes“. Upravo oni, dame i gospodo, koji su godinama pljačkaškom privatizacijom od 75 milijardi izvučenih iz Srbije uništavali Savsko priobalje itd. Zamislite ko traži i kritikuje projekat „Beograd na vodi“ i traži povlačenje, bivši režim, jer ako se desi, ovo je srž problema „Beograd na vodi“, neće se desiti Luka Beograd. To je problem, dame i gospodo, Beograđani, građani Srbije. Neće zaraditi desetke miliona gospodin Mišković, ali će zaraditi građani Beograda i građani Srbije u svoje džepove itd.
Dakle, evo vidite, jedan od potpisnika ovog „briše se“, verovali ili ne, je i narodni poslanik koji je bio premijer Republike Srbije i bio savezni poslanik, a nedavno je na televiziji N1 ovako rekao, citiram – Zalažem se da se „Železara Smederevo“ ukine, a radnici kući pošalju. Tako su oni radili 12 godina. Istresli su, građani Srbije, iz naših džepova sve, i poslednji dinar.
E, ovo im neće uspeti. „Beograd na vodi“ je gotova stvar. On je žila kucavica čitave Srbije. U to ime, predlažem da ne prihvatimo ovaj amandman. Hvala.

Reč ima gospodin Balša Božović.