U ovom amandmanu sadržana su dva predloga. Jedan u skladu sa onim o čemu smo jutros pričali, da se izostavi reč – javni, jer smo, nadam se, gospodine Selakoviću i gospodine Vujoviću utvrdili danas tokom diskusije da ovde nema javnog interesa, da ovde samo postoji lični interes i komercijalni interes nekog potencijalnog investitora, za koga neće biti javnog poziva, već će on biti to zato što je u dobrim odnosima sa premijerom Vučićem, a taj investitor je u dobrim odnosima sa nekim šeikom. Jel možemo da idemo dalje i da konstatujemo da nema javnog interesa?
Ako konstatujemo da nema javnog interesa, mi smo u ovom amandmanu predložili šta bi na tom području trebalo da se gradi. Pa smo predložili da bi tu trebao biti centar IT sektora, novih tehnologija za razvoj, tehnološki razvoj, gde bi se zaposlili mladi ljudi koji sada odlaze iz zemlje i gde bi stvorili nova radna mesta na jednom od najlepših mesta, ako bi ono bilo uređeno, sa sredstvima stranih investitora posle javnog poziva. Dakle, IT sektor i ta industrija, to nije industrija koja je, recimo, šivenje veša ili nekog drugog materijala, to je sektor budućnosti, sektor 21. veka i to područje bi, po nama, trebalo da bude centar toga. To ne bi ni arhitektonski ugrozilo Beograd ni Srbiju, to ne bi ni ekonomski upropastilo Srbiju i to bi donelo korist građanima Srbije. Hajde da o tome pričamo.
Kada smo mogli o tome da pričamo? Nikada. Ovaj zakon je stigao u proceduru po hitnom postupku, dobili smo još 10 dana, ali javne rasprave, nažalost, nije bilo i nismo mogli ovo nigde da kažemo, a vi niste prihvatili ovaj amandman, što znači da ostajete kod toga da se tamo izgrade šoping molovi, da se tamo izgrade stambene jedinice i da se tamo izgrade ugostiteljski objekti. Hvala.