Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar, gospodin Nikola Selaković.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na prvom mestu predsedavajući, recite mi molim vas jer mi ovde raspravljamo o zakonu ili vršimo eksproprijaciju? Ja sam malo pre čuo i citiram - mi ovde vršimo eksproprijaciju, a posle toga provlačimo Beograd na vodi.
Pošto sam lično citiran da sam rekao da postoji plan, kako se to sada odjednom kaže da postoji plan, a malo pre mi je neko pričao – postoji uredba. Onda možemo da utvrdimo da taj neko nije ni pročitao uredbu, jer bi shvatio da je u prilogu te uredbe sadržan i plan. Ta ista osoba u svom izlaganju govori o planu, a sada, drugi put, priča o projektu.
Ja cenim akademsku izuzetnost i čestitost svakog pojedinca ko je poseduje. Za pravnike je, i to je ono što ih razlikuje od drugih struka, izuzetno važan jezik i svaka reč. Da nije tako, onda bi svako mogao da bude pravnik i svako bi po rođenju, kako progovori, dobijao diplomu pravnog fakulteta, ali nije tako.
Prema tome, mi ovde ne vršimo eksproprijaciju, već zaista mi iz Vlade, kao predstavnici predlagača, trudimo se da konstruktivno raspravljamo o ovom Predlogu zakona kojim će se predvideti vršenje eksproprijacije. A kritikovati nešto unapred, što nije ni počelo, što nije ni izglasano, što nije došlo, i to na način da se briše sve, vi da ste mogli vi biste obrisali makar i sklonili smeće i ruglo iz tog dela Beograda, a ne pričali ovde demagošku priču. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Imao sam nekoliko pokušaja, ali ne vredi, ne mogu da objasnim predstavnicima opozicije šta je na dnevnom redu i na kom amandmanu smo.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a posle njega narodni poslanik gospodin Đukanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko stvari. Ja sam čuo da postoji institut - konkursi, ali da postoji institucija koja se zove konkurs, za to nisam čuo do danas, dok me o tome nije obavestio gospodin Pavićević.
Ovde se i danas, a i u načelnoj raspravi građani Beograda i građani Srbije plaše tako što se upotrebljava jedna latinska kovanica „leks specijalis“. Sada kada upotrebite te reči „leks specijalis“, građani Beograda i građani Srbije mogu da pretpostave da ih očekuje nešto strašno.
Ono što poslanici bivšeg režima neće da kažu građanima Beograda i građanima Srbije, to je da se ovim predlogom zakona ne suspenduje Zakon o eksproprijaciji, ne suspenduje se Zakon o planiranju i izgradnji, ne suspenduje se Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle, stav 2. člana 1. Predloga zakona lepo kaže – samo ako ovim zakonom nije drugačije određeno, primenjivaće se odredbe Zakona o eksproprijaciji, za kojim su naricali i plakali poslanici bivšeg režima, primenjivaće se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za kojim su plakali i naricali poslanici bivšeg režima, i primenjivaće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Doduše, za ovaj zakon sumnjam da su i čuli.
Dakle, nije tačno da je ovo sada neki zakon koji potpuno remeti koncepciju našeg pravnog sistema kada je u pitanju eksproprijacija, kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, kada je u pitanju sprovođenje opšteg upravnog postupka. Dovoljno je samo da pogledate koliko ovaj predlog zakona ima članova, a ima 17 članova, što je relativno mali predloga zakona po obimu. Dakle, on sadrži samo neka minimalna odstupanja od opšteg režima eksproprijacije i postupka izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije jednog projekta koji nije značajan samo za Grad Beograd, nego je značajan i za celu Srbiju, zato što će da podrazumeva upošljavanje kompletne građevinske operative i kompletnog građevinskog sektora u Republici Srbiji, koga je bivši režim, nažalost, sistematski upropastio.
Ono što me takođe čudi, to je da stranke koje se hvale svojom navodno levičarskom provenijencijom, koje pokušavaju da se predstave kao neka srpska verzija Sirize, koji glume Aleksisa Ciprasa, plaše se eksproprijacije, plaše se da nešto postane državno vlasništvo.
Želim da podsetim poslanike bivšeg režima koji su preko noći postali komunisti i nemam protiv toga ništa, to je njihovo pravo. Ograničavanje privatne svojine je propisano još Vajmarskim ustavom iz 1919. godine kojim je obrazovana moderna Nemačka, kada je pobeđen Hitler u Drugom svetskom ratu i kada je donet važeći Ustav Savezne Republike Nemačke koji se zove osnovni zakon.
Tim osnovnim zakonom je propisano da ostaju na snazi odgovarajuće odredbe Vajmarskog ustava iz 1919. godine. Od 1919. godine pa na ovamo, sve demokratske države poput Velike Britanije, poput Francuske, poput Italije, poput Španije, poput SAD poznaju Institut eksproprijacije, dakle, razvlašćivanja privatnog vlasnika u korist države. Ali, to se ne radi u bilo čijem privatnom interesu, to se radi u javnom interesu i predlog zakona tako i glasi, Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Stvar je ovde potpuno jasna. Štiti se javni interes, štite se interesi Republike Srbije, štite se interesi Grada Beograda, a sam projekat „Beograd na vodi“ je u opštem nacionalnom interesu svih građana Republike Srbije. Nikakvu štetu Republika Srbija realizacijom ovog projekta, ne da neće, nego ne može da pretrpi.
Neistina se iznosi kada se kaže da nijedan stručnjak za urbanizam i arhitekturu nije konsultovan kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“. Premijer vam je lepo rekao, učestvovao je Zavod za urbanizam Grada Beograda, učestvovao je čitav niz eminentnih arhitekata i urbanista koji su radili na projektu „Beograd na vodi“. To nije nikakva tajna. Ti ljudi su davali izjave u medijima proteklih dana, proteklih nedelja i proteklih meseci, ali za vas je stručna javnost samo onaj deo stručne javnosti koji kritikuje projekat „Beograd na vodi“. Oni koji kažu da je to dobra stvar, vi ih uopšte ne spominjete. Vi ste gospodine Pavićeviću navodili ime nekog vašeg navodnog eksperta iz vaše stranke, dopustite ja nisam stručnjak za urbanizam i arhitekturu, pa nisam čuo za njega ali sumnjam da biste i vi čuli za njega da nekim slučajem nije član vaše stranke.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna. Ustav je zaštićen. Ne suspenduje se opšti režim eksproprijacije, ne suspenduje se opšti režim izdavanja građevinskih dozvola, ne suspenduje se Zakon o opštem upravnom postupku. Ovaj zakon sam, odnosno predlog zakona predviđa samo neka najminimalnija odstupanja u odnosu na ove zakone.
Da vas podsetim gospodine Pavićeviću, vi to ne morate da znate jer niste pravnik, ali oni koji vas savetuju bi to trebali da znaju. Vi imate Zakon o opštem upravnom postupku ali pored tog Zakona o opštem upravnom postupku imate na desetine zakona koji sadrže norme tzv. posebnih upravnih postupaka u oblasti građevinarstva, u oblasti unutrašnjih poslova itd. Nikada niko nije rekao da je to suprotno Ustavu.
Vi iz bivšeg režima ste se prvi dosetili te genijalne ideje, da kada se donosi nešto što se zove poseban zakon „leks specijalis“, da je to suprotno Ustavu. Nije. Zakon o oružju i municiji na primer sadrži odstupanja od režima koji je propisan opštim upravnim postupkom. Zakon o planiranju i izgradnji sadrži neka odstupanja od Zakona o opštem upravnom postupku. Mnogi drugi zakoni u Republici Srbiji sadrže neka odstupanja od opšteg upravnog postupka ali ne može da se odstupi od osnovnih načela opšteg upravnog postupka.
Osnovna načela opšteg upravnog postupka se primenjuju i u ovom predlogu zakona. Da ste ga malo detaljnije čitali mogli ste da vidite i institut žalbe, dakle ne instituciju, nego institut žalbe, institut ćutanja administracije. Institut žalbe u slučaju ćutanja administracije itd. To su sve krucijalna načela opšteg upravnog postupka kojima se apsolutno štite prava građana Srbije, odnosno u ovom konkretnom slučaju prava građana kojima će biti oduzeta imovina u opštem interesu ali uz tržišnu nadoknadu.
Ja vas slušam i juče i danas, vi prećutkujete činjenicu koja je sadržana u ovom predlogu zakona. Niko neće da dođe tamo u Savski amfiteatar i da nekome oduzme kuću. Svako kome bude oduzeta privatna imovina biće data pravična nadoknada po tržišnim cenama i vi to nećete da priznate. A vi gospodine Božoviću, ne znam da li ste nekada bili u tom delu koji se zove Savski amfiteatar.

Molim vas gospodine Martinoviću, nemojte da se obraćate direktno.

Kada vas čovek sluša, ispada da su tamo neke vile, da su tamo neke latifundije koje koštaju milijarde evra, pa sad, bože moj, neko će im to oduzeti. Da li je to tako lepo tamo? Jesu li to takve nekretnine takve vrednosti? Pa, što ne živite tamo u Savskom amfiteatru? Što nijedan funkcioner Demokratske stranke ne živi u Savskom amfiteatru? Ako je to takva vrednost koja će biti navodno ugrožena ovim predlogom zakona.

Dakle, obmanjujete građane Srbije, plašite ih i mislite da niko od građana Srbije i da niko iz SNS ne zna šta znači reč „leks specijalis“, da ste vi najučeniji, najobrazovaniji i da vi sve znate. To koliko znate, pokazali ste na žalost građana od 2000-te godine. Sve živo ste upropastili. Napravili ste od Srbije najgoru zemlju u Evropi.

Ne morate vi da pružite ruku koju vam je pružio gospodin Aleksandar Vučić, što se mne tiče ne morate ni da je prihvatite, ali ne možete ni da zaustavite napore ove Vlade da Srbiju izvuče iz blata, iz mulja, iz gliba u koji ste ih vi uveli.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Đukanović, imate reč, a posle po Poslovniku reč ima gospodin Marko Đurišić.

Kratko ću gospodine Bečiću, pošto ovde danas ovde zaista svašta slušamo, ali neko priča o javnom interesu, o ne znam čemu. Mene samo zanima jedna stvar, pošto da se složimo javni interes mora da se poštuje apsolutno, pa me interesuje, a šta je to bilo u javnom interesu, recimo, kada se iz GSP izdvojili naplatu karata i dali jednoj privatnoj firmi tašna mašna sistem je firma bila, po bus plus sistemu koji inače nesolventan bila potpuno, a dobila je kredit posle dve godine, a imala je nula na računu. Dobila je krediti od Vojvođanske banke jedno dva i po miliona evra, iz čista mira počela da naplaćuje karte u prevozu. Napravili ste im takav ugovor da ne možete čak ni da ga raskinete, jer ako biste ga raskinuli Beograd bi bankrotirao. Interesuje me šta je tu bilo u javnom interesu?

Gospodine Đukanoviću, molim vas morate da se vratite na amandman.

Vraćam se, zato što je sve vezano za grad Beograd. Interesuje me šta je tu bilo u javnom interesu da gradska čistoća kupi zgradu Ineksa da bi smestila gradsku upravu i da uništite gradsku čistoću sa takvom kupovinom, deset miliona evra je potrošila za tu zgradu. Šta je tu bilo u javnom interesu?
Samo se izvinjavam, moram nešto ovde da kažem. Gadite se na reč „leks specijalis“, poseban zakon. Ne razumem, a šta je sporno u tome. Pa, niste se 1996. godine gadili na „leks specijalis“ po Gonzalesovom izveštaju da vam prizna izborni rezultat. Čak niste hteli posele krivično da gonite neke ljude nego ste seli u fotelje odmah zato što vam je na osnovu nekog izveštaja priznat izborni rezultat, što je naravno bilo u redu da vam se prizna. Ali, tada se niste gadili na „leks specijalis“.
Samo moram na kraju, gospodine Bečiću, ne možete da mi oduzimate reč, zato što pričam apsolutno u temi. Veoma je važno koliko poznaju zakon i Ustav na koji se toliko pozivaju. Imamo danas činjenicu da su tražili da Aleksandar Vučić smeni Maju Gojković. Izvinjavam se, nikada premijer u jednoj državi nije menjao predsednika parlamenta pa neće ni sada. Ovo nije diktatura, nije projekcija kako bi možda oni želeli, ovo je jedna normalna zemlja gde se predsednik menja u parlamentu. Hvala vam.