Ja vam zahvaljujem. Moram da vas isključim.
Dakle, apsolutno vas ne interesuje uopšte moj pokušaj da vodim sednicu. Baš vas briga.
Ja vam na tome zahvaljujem. Zahvaljujem vam na svemu. Promašili ste i vreme i temu i samo sila, sila i sila danas.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Zahvaljujem ja vama.

Na vašoj parlamentarnoj volji.

Moram da dam reč ministru Antiću da nešto danas uspe da kaže i Vlada o amandmanu. Da vama odgovori na ono što niste hteli da govorite o amandmanu i kroz vaš govor, govorili ste o svemu osim o zakonu.
Hoćete čašu, dosta je ružno piti iz flaše u parlamentu?
Zaista je ružno piti iz flaše u parlamentu. To je nepoštovanje i to je kršenje dostojanstva ovog parlamenta.
Možete dobacivati, želim danas da građani Srbije vide kako se ponašaju poslanici koji govore o demokratiji, o parlamentarizmu. Iz flaše natežu ovde pred kamerama, zgrožena sam ovim što danas doživljavamo ovde.
Izvolite poslaniče Pavićeviću, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri, Antiću, Selakoviću, Vujoviću i poštovana gošćo iz ministarstva, smatram da su malopre povređeni čl. 100. i 104. Poslovnika Narodne skupštine i ja ću pokušati, poštovana predsednice, da objasnim zašto smatram da su povređeni ti članovi.
Najpre, gospodin Antić je ministar u Vladi i on je već iskoristio svoje vreme kojim raspolaže da ukaže na neke aspekte, argumentacije o ovom amandmanu. Gospodin Antić više nema prava po ovom amandmanu da govori, ali može, poštovana predsednice, da sačeka sledeći amandman da nešto kaže.
Gospodin Božović je, poštovana predsednice, na osnovu člana 104. imao pravo na repliku, jer gospodin Antić nije rekao samo to da su on i gospodin Božović negde sedeli i razgovarali, nego je gospodin Antić rekao da je gospodin Božović izrekao jednu neistinu. Kada neki gost u našoj Narodnoj skupštini jednom poslaniku kaže da je on izrekao jednu neistinu, jednu netačnost ili jednu nepreciznost, onda narodni poslanik, poštovana predsednice, po Poslovniku naše Narodne skupštine ima pravo da dobije repliku i da objasni ministru, u ovom slučaju, da možda on jeste saopštio vrlo precizno argumentaciju za svoj stav.
Treća stvar, poštovana predsednice, vi zaista na osnovu člana 100. nemate pravo da nakon govora poslanika sudite o tom govoru. Vi imate pravo da se zahvalite, da date reč, da se možda javite za reč da učestvujete u diskusiji, ali ne i da budete sutkinja ili sudija, ne znam kako sada ovde to može da se prihvati, poštovana predsednice Narodne skupštine. Hvala.

Uvaženi poslaniče, u ove dve minute ministar Antić je izašao iz sistema i ne želi da se javi, tako da je bespredmetno ovo što ste nam sada rekli.
Sa druge strane, predsednik parlamenta nije neko ko radi na aerodromu, recimo, u Beogradu i čita samo red letenja, nego je samo prvi među jednakima koji uz član 100. treba da koristi i član 27, a što mi ne dozvoljava mali broj poslanika danas nikako, da koristim član 27. Pravnici nikada ne čitaju jedan član u okviru jednog propisa, niti jedan stav, a da bi pravilno razumeli propis moraju da se analiziraju svi članovi povezano. Član 27. mi daje mogućnost i naređuje da se trudim da vodim ovu sednicu. Vrlo teško mi ide. Ja sam svesna da su opstrukcije dozvoljene, ali u okvirima, jer zaista sve mora da ima neke svoje granice.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege, zgražavam se po ne znam koji put danas, zgražavam se na tu količinu neistina koje su iznešene i koje narodni poslanici bivšeg režima iznose, valjda u želji da zaustave neke procese.
Malopre jedan narodni poslanik reče – pa šta, oni su tu došli sa investicijom, uložili su samo 150 hiljada evra. Ja ću pozvati tog mladog kolegu koji se predstavlja za jednog od lidera u Beogradu, možemo večeras kada budemo izglasali zajednički ovaj zakon, kada budete pokazali dobru volju bar da ostanete do kraja, možemo da odemo do zgrade Beogradske zadruge, ali ću poneti i slike kako je ta Beogradska zadruga izgledala kada ste vi vodili politiku i u Beogradu i u Srbiji, pa da vidimo kako je tada bilo, a kako je sada, i kako je sada kada je tu uloženo četiri miliona evra. Naravno, omalovažavajući vaše sugrađane, omalovažavajući građane Beograda, omalovažavajući ovaj parlament, vi pred takvim stvarima zatvarate oči. Ali, to više govori o vama, nego što govori o predlagaču ovog zakona.
Gospodine Antiću, lepo ste rekli, ovaj projekat je više od stranačkog interesa. Međutim, kada se nakon tog sastanka obavi još jedan sastanak u zgradi na Novom Beogradu, koja se takođe nalazi na zemljištu koje je maltene poklonjeno gospodinu Miškoviću, pa kada se taj sastanak obavi sa gospodinom Miškovićem, pa je nakon tog sastanka odjednom interes „Luke“ iznad i stranačkog interesa i iznad interesa Grada Beograda. Tada se, gospodine Antiću, menjaju strateški ciljevi, menjaju se opšti interesi, menja se sve. Odjednom je „Luka Beograd“ iznad svih mogućih interesa.
Ovde neko reče malopre da je sramno podići fotografiju sa onim kako Beograd izgleda i kako taj potez gde će biti Beograd na vodi izgleda sada i kako su i dokle su ga doveli. Ja mislim i nadao sam se, kada sam video podignutu ruku i podignut Poslovnik, da će ustati kolega i uputiti izvinjenje. Uputiti izvinjenje građanima Beograda, uputiti izvinjenje Srbiji, zato što su devastirali, uništili, odneli, oteli, ali samo o interesu Beograđana i o boljem izgledu Beograda nisu vodili računa.
Malopre je još jedan kolega rekao i istakao kao vrednost, kao politiku DS da radna mesta nisu interes. Građani Srbije, podsetiću vas još jednom, iz reči zamenika šefa poslaničke grupe DS koji je rekao – radna mesta nisu prioritet, radna mesta nisu interes Srbije. Pa šta je drugo nego je to interes? Pa čiji interes onda zastupate i branite, ako ne interes radnih mesta i zapošljavanja ljudi u Srbiji?
Ali, idemo dalje. Ja ću dovesti i još jednu temu za razmišljanje onima i siguran sam da ako neće radna mesta da ih pokolebaju, onda će ih nešto drugo pokolebati.
Prijatno, gospodine Pavićeviću. Restoran je jedan sprat niže u ovoj zgradi.

Molim vas, poslaniče, ja ću reagovati, nego ne želim da prekidam više poslanike.

Milion i 800 hiljada kvadrata se gradi u okviru projekta „Beograd na vodi“. Ukoliko znamo da je prosečna cena, odnosno prosečan porez po kvadratnom metru za stambeni prostor u Beogradu, zavisno naravno od starosti objekta i od lokaliteta, nešto više od 200 dinara po kvadratu godišnje, pa zar nije interes naše države, zar nije interes Beograda da se tako nešto izgradi, da država Srbija sutra i u budućnosti, u svim godinama, decenijama i vekovima koji su ispred nas i za sve one generacije koje su ispred nas može da naplaćuje porez na nepokretnost? Taj porez nije mali samo cenom prosečnog u Beogradu, a verujem da će zbog kvaliteta gradnje i zbog svega ostalog tu biti i daleko veći.
Godišnji prihod budžeta Republike Srbije je 40 milijardi dinara. Dakle, 40 milijardi dinara vama nije javni interes. Pa šta je javni interes? „Luka Beograd“? Pa, recite onda otvoreno, „Luka Beograd“, Delta, to je javni interes. Kažite jednom šta zastupate, nemojte više u rukavicama. Lično smatram i stav je SNS, a verujem da je i stav većine u Narodnoj skupštini, da je interes 242.000 kvadratnih metara novih zelenih površina umesto svega ovoga što ste malopre videli, a od čega ste okretali glavu i sa slika, a kamoli u realnosti. Javni interes je i 62.000 kvadratnih metara škola, vrtića, ustanova kulture, socijalne i zdravstvene zaštite. Javni interes je 15 do 20 hiljada ljudi koji će biti angažovani svakog dana u godinama pred nama na izgradnji „Beograda na vodi“. Javni interes, iako to nije interes za DS i za gospodina Nikolića, je 13.000 ljudi, kolika je projekcija da će raditi u tim hotelima, šoping molovima, prodavnicama i u svim tim novim vrednostima koje će Beograd dobiti.
Javni interes je i porez koji će ova država prihodovati na osnovu poreza na imovinu od 40 milijardi dinara godišnje. Ali, džabe su sve te svote, džabe su svi ti brojevi, džabe su sve te sudbine, kada sa druge strane imamo samo jednu sudbinu, kada sa druge strane imamo samo jedan interes, kada sa druge strane imamo samo jednog čoveka i taj čovek se zove Miroslav Luka Beograd Mišković i to je za neke u ovoj sali prioritet.
Za Srpsku naprednu stranku, verujem za ovu skupštinsku većinu, i to će pokazati današnje glasanje, prioritet je Beograd, prioritet je Srbija, prioritet su građani Srbije.