Molim vas gospodine Babiću nemojte da dobacujte.

Nema smanjenja penzija, legendarna izjava. Neistina. Pojeftinjenje struje za 20%, to je tek neistina. Dvadeset hiljada dinara po hektaru obradive površine, neistina. Neistina do neistine.
Tumarate od obećanja do obećanja, od istraživanja do istraživanja. Politiku ste pretvorili u procente podrške, a agresivnom propagandom, sakrivate sopstvenu nesposobnost, propaganda je, gospodine Babiću, uvek loša forma politike.

Reč ima gospodin Selaković.

Hvala uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, neistinama koje se izriču protiv Vlade Republike Srbije i njenog predsednika, zaista nema kraja, ali to je najveći pokazatelj nečije slabosti.
Kada ne možeš da dobiješ na izborima, kada ne možeš da ubediš građane,onda uzmeš pa ubeđuješ samog sebe i diviš se samom sebi, pa se nekome diviš i mentalno i fizički, i da ne idem dalje, u tuđu intimu, to zaista nije pristojno i nije lepo govoriti, a napadaš druge.
FAP, hoće li proraditi? Hoće. Jesu li laki razgovori sa „Svis autom“ iz Finske? Nisu.
Hoće li proraditi FAP? Hoće. Neće biti zatvoren. Ovde se kritikuje i neko nam priča o tome da mi vršimo donošenje zakona da bismo nešto što eksproprišemo dali nekome privatno.
Ova država je, recimo, nekada gradila cementare. Kada je gradila cementare, kada je eksproprisala zemlju sitnih sopstvenika, seljaka itd, pa su te cementare jedno vreme bile društveno vlasništvo, a onda je uzela država, pa ih je nekome u privatne džepove prodala.
Da li vam to prenosi neko svoja iskustva?
„Beograd na vodi“, hoće li biti „Beograd na vodi“? Hoće. Videćete, počeće da se gradi i to nije neistina, to je istina.
Hoće li biti spomenik Principu u Beogradu? Hoće, na veliku radost svih nas, i treba da bude.
Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, samo još jednu rečenicu, nećete se ljutiti. Svako svojim rečima govori mnogo više o samom sebi, nego o onome o kome govori. Imajte to u vidu svaki put kada budete govorili.
(Marko Atlagić, s mesta: Po Poslovniku.)

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović-Korać, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Gospodine Živkoviću, po kom osnovu?
(Zoran Živković, s mesta: Kao predlagač amandmana.)
Gospodine Živkoviću, da ste pažljivo slušali, videli biste da vi niste predlagač amandmana.
Vidim da niste, samo je grupa poslanika SDS, zajedno sa gospodinom Karićem.
Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik, predlagač amandmana gospodin Balša Božović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo uvaženi poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, predložili smo da se briše i ovaj član, iz prostog razloga što smo osetili bojazan da se krši Ustav u nekoliko članova, u članu 4, članu 58, ali to nije sve.
Hoćemo da obrišemo ovaj član iz prostog razloga, što se ovde imovina jednih lica oduzima, ali ne u korist građana i za javni interes, već država i grad Beograd koji su korisnici eksproprijacije, istu ovu parcelu, istu ovu nepokretnost koju oduzimaju vlasnici tih objekata i vlasnicima nepokretnosti predaje investitoru zarad sticanja profita. Tu je veliki problem. To je ona suštinska razlika između opozicije i vladajuće većine, zato što sumnjamo kao i vi što znate da se ovaj projekat nikada neće realizovati, ali će ga zato uredno platiti građani Srbije, svih tri i po milijarde evra, 2.055 evra po osobi i sve ono što bude potrebno da investitoru bude lakše da izgradi dva ili tri hotela, šoping mol, i da onda u potpuno drugi plan stavi i kulturno nasleđe Beograda i identitet grada i simbole grada Beograda, da ponizi Beograđane zato što će dobiti na korišćenje 177 hektara najperspektivnijeg dela priobalja grada Beograda, nešto što pripada građanima Beograda, što pripada građanima Srbije.
Zašto sumnjamo u ovaj projekat? Zato što nijedan do sada nije realizovan od silnih obećanja koje je dala stranka koja je na vlasti.

Reč ima ministar Selaković.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reč je o amandmanu na član 9. i ja sam čuo sve, samo nisam čuo jednu jedinu reč o ovom amandmanu, ali sam čuo opet jednu savu apsolutnih neistina i možda neinformisanost, možda reči nekoga ko nije dostojno pročitao ni tekst obrazloženja, ni analizu efekata, a u njoj stoji sledeće i reagujem na tu neistinu, koje se već po n-ti put ovde ponavlja.
Dakle, prema podacima iz prostornog plana, područja posebne namene, obuhvaćena je površina od 177 hektara, javne površine iznose 304 hiljada metara kvadratnih. To je 17,7 posto ukupne površine, a mi govorimo o tome da je faktičko stanje da je 5 posto parcela danas u privatnom vlasništvu i neko nam ovde priča, po koji već put zaredom, da se ovde vrši eksproprijacija ne u korist građana, i da se eksproprisano predaje investitoru zarad profita, i to su izrečene floskule ovde već po bezbroj puta.
Apsolutno, netačno. Ako imate pet posto danas zemljišta u privatnom vlasništvu, a 95% u državnom.
Za javne površine rezervisano je preko 17% i to je prosta matematika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, kao podnosilac amandmana.

Član 9. koji se bavi rokovima za eksproprijaciju i koji treba brisati, pre svega što treba brisati i ove ranije članove, a i zbog toga što u sebi samom sadrži vrlo čudna rešenja za našu uobičajenu praksu i ovo više liči na pravila prekog suda, nego na regulaciju postupka eksproprijacije.
Naime, u sedmom ili osmom stavu, da ne brojim, piše – vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik.
Kolega hoćete li da mi date da govorim, ja vas molim? Hvala.
Znači, u roku od osam dana, od kada vam država i ne znam ko god da u ime države to radi, vlasnik nepokretnosti je dužan da da svoj odgovor. To se dešava u državi gde katastru trebaju dve godine da uknjiži nešto, to se dešava u državi gde sudski sporovi traju trideset i nešto godina. To se dešava u državi gde ne možete u roku od osam dana da dobijete ništa, ni potvrdu o nečijoj smrti, nedao Bog, a kamo li nešto ozbiljnije.
Ovde se stavlja prekim sudom uza zid, samo što mu nisu vezane oči još, pri tome, pred streljački stroj, ovoj vlasti, građanin koji treba da se izjasni od toga što mu je bačeno kao predlog organa koji se bavi eksproprijacijom. To je nešto što je nezapamćeno u Srbiji i zbog toga treba menjati ovaj zakon.
I pošto je tu ministar finansija, bilo bi lepo da poduči neke poslanike, koji očigledno to ne znaju, da porez na imovinu nije prihod budžeta Srbije nego lokalni prihod koji samo ide preko budžeta.